У последње доба десило се неколико случајева, који бацају ружну сенку на јавну безбедност у нашој земљи. У сред бела дана, тако рећи на очима самих власти, врше се убиства и пљачке, као да власти нема или да их се нико не боји. Па не само то, него су разбојници у ваљевској Колубари напади и на самог државног службеника, порезника Т. Савића, убили га а затим опљачкали. Такве појаве морају, оправдано, да скрену озбиљно пажњу свију, како би их што пре нестало.
Јавна безбедност је први услов да се свако може мирно одати своме занимању. Где ње нема ту не може бити речи не само о каквом напретку, већ ни о правној држави. С тога је дужност власти у свакој држави, да на првоме месту зајемче грађанима, да су сигурни не само личношћу својом и своје чељади, но и са имовином. Све друге слободе, сва друга права илузорна су, ако лична слобода и имовна сигурност нису загарантоване.
Као орган јавности ми у ономе чланку хоћемо, дакле, да нарочито скренемо пажњу министра унутрашњих деда на ове немиле појаве, које могу бацити ружну сенку на цело стање створено данашњим уставом. Наши је жеља од појаве нашег листа била, да се сви односи у држави тако уреде, да се стално иде напред, да се уклони све што смета правилном и редовном напредовању наше земље. Бадава нам је и слободоуман устав и друге грађанске слободе, ако се и даље дешавају овакви случајеви пљачкања и убијања мирних грађана.
При томе морамо бити објективни и признати, да су се такви случајеви код нас дешавали у већој мери обично кад су нашем народу даване веће слободе, те изгледа као да наш народ није за њих, кад их тако брзо злоупотребљује. Па ипак ми смо далеко од тога да држимо, да те појаве долазе толико од велике или и сувишне слободе, колико од тога што државе власти не умеју да их примењују као што треба. С тога је дужност министра полиције да својим потчињеним органима нарочито препоручи, да у примењивању и извођењу појединих, закона буду смотрени и пажљиви, а на првом месту да се старају, да сваки у своме округу и срезу, загарантује грађанима потпуну личну и имовну безбедност, као први и најглавнији услов за напредак једне државе. Нека г. г. полицајци мање „бистре“ политику, а нека се више старају, да се на људе нерадне и сумњиве строго пази: нека поучавају и упућују своје суграђане да на управе општинске долазе честити и поштени људи без обзира је су ли „наши“ или туђи — и ми смо уверени да ће ове ружне појаве понајпре нестати.
Потпуно верујемо, да једна влада не може све од једном да поправи и у ред да доведе што се читавим деценијама кварило и рушило, али ипак она треба и мора да учине оно што је главно и најпотребније, а то је да потпуно зајемчи личну безбедност и имовину сигурност свију грађана. Никакви изговори и правдања немају места. С тога тражимо од министра полиције, да са својим органима предузме све мере, да се ове ружне и немиле појаве још у самом почетку, угуше, уверени уједно да о овој теми више нећемо морати да пишемо.