И против воље морамо опет да пишемо о Безименом Друштву. То што ово друштво ради; малтретирања што их оно чини: и електричним осветљењем и трамвајима прелази све границе. Просто као да за њих нема закона у овој земљи.
Разуме се, да је за све то понајвише крива наша општина, управо они који су с друштвом везивали уговор. Јер по томе уговору општини и београдским грађанима везане су и руке и ноге, док је друштву остављено широке поље да ради како хоће; да штити своје интересе најскрупулозније без обзира хоће ли се такав његов рад свидити општини београдској и њеним грађанима.
С тога настаје једино питање: докле ће се овако трпети! Да, докле ће општина београдска равнодушно гледати ово жмиркаво осветлење, које тако скупо плаћамо, као да имамо најјачу електричну светлост! Хоће ли се једном учинити крај да се трамваји београдски уреде као и у другим модерним варошима и престоницама, да раде тачно и без прекида; или ћемо и даље плаћати да се повеземо само неколико корака, па да после наставимо пут пешице, или да узалуд чекамо по читаве сахате продужење вожње.
Одговор је јасан и кратак. Овако како Безимено Друштво сад ради не сме даље да остане. Оно је дужно да уреди и своје трамваје, и да грађанима даје добру електричну светлост, по уговору, као што су ови дужни да друштву тачно и уредно плаћају.
Начин, пак, који је општина изабрала да се с Безименим Друштвом искусурава због његових неуредности, по нашем мишљењу није ни добар, нити одговара интересима њених грађана. Јер није право да се београдски грађани, који подносе толике терете у виду трошарине а у цељи да би се Београд улепшао, и саобраћај у њему олакшао, казне заједно с друштвом. А шта је него казна, кад већ неколико дана грађани не могу да се служе трамвајем на најдужој и најнасељенијој линији.
Ако друштво неће да уреди своје линије како би требало и како је дужно, ако је тај саобраћај чак и опасан — државна власт ту је да друштву нареди да све оно отклони што смета редовном и правилном саобраћају у најкраћем року, па ако оно то не учини, да му концесију одузме. Овако како је општина урадила, друштво ће оправљати пругу можда месец и два дана, а за то време нека београдски грађани по овом ладном времену иду пешице.
Као што чујемо, спор око обустављених линија између општине и друштва, ако се не постигне споразум, отегнуће се у недоглед, а све на штету престоничких грађана и лакшег саобраћаја. А да тога не буде треба општини да прискочи у помоћ државна власт и да Безимено Друштво нагони: или да васпостави и уреди правилан и безопасан саобраћај или да напусти Београд и иде одакле је дошло.
Оставити и даље да оно шиканира грађане београдске у општину био би просто грех, а у исто доба изгледало би, да за свакога у овој земљи има закона и обвезе само не за безимењаке. А дотле сигурно није дошло; па за то треба с њима бити једном на чисто.
То с правом очекују београдски грађани, а у тој цељи и ми написасмо ове редове.