[Објавили] смо јуче, у изводу, престону беседу, којом је Краљ отворио седнице овогодишње сесије скупштинске. У данашњем чланку хоћемо да се мало позабавимо беседом, кад се зна да је она уједно програм владе, којим она излази пред народне посланике.
На први поглед јасно је, да је ова беседа и сувише фразаста и да оскудева оним што је главно: и темељнијим објаснењем спољне политике владине и мерама које она мисли да предузме за преображај нашег унутрашњег стања.
А тако није требала да уради влада, којој је стицајем прилика додељена [тешка и одговорна улога да Србију, потпуно преобрази], да јој осигура све грађанске и политичке слободе уставом гарантоване, као и да јој споља уздигне глас и важност на ону висину, коју она треба да има међу балканским државама.
После стереотипне фразе, да су одношаји Србије према другим државама, а нарочито према суседној монархији, Аустроугарској, исправни и пријатељски; после исказаних традиционалних симпатија према једноверном и [једно…] руском народу, као и према црногорском двору — једино је јаче истакнуто интимно пријатељство између Србије и Бугарске „засновано обостраним старањем“, како се у беседи вели.
Врло је млако и неопредељено исказано држање Србије у питању извођења рефорама у Старој Србији и Мећедонији, што је не мала погрешка. Кад се зна да нам наши битни интереси налажу много већу бригу и старање за те старе покрајине српске; кад видимо да реформне силе и сувише одуговлаче извођење рефорама у тим класичким земљама српским, онда је дужност била владе да у том погледу буде много јаснија и одређенија, и да категорички изнесе захтеве наше.
Прелазећи на уређење нашег унутрашњег стања у беседи се опет сувише у опште казује, да је влада намерна да поднесе законе, којима има да се утврди стабилност наших јавих односа и доведе сталан ред у нашем државном газдовању.
Најјасније је пак изражена жеља владе у погледу привредног преображаја наше земље и одбранбеној снази земаљској. Али упоредо с тиме, влада не крије да мисли да натовари на земљу још један нов дуг, што ће бити по свој прилици прави узрок одласку министра финансија г. Пачуа, а не ради склапања трговинских уговора с Немачком. А да би придобила посланике за ово, влада је, као што се види, вешто везала привредни преображај за одбранбеном снагом земаљском, напомињући при томе како је од прихода монопола већ сада платила све ануитете до краја ове буџетске године.
Нема сумње, да је привреди преображај наше земље веома потребан, јер се до сада врло мало или скоро ни мало није поклањала пажња земаљској привреди. Исто је тако нужно и наоружање, само при томе треба се старати, да се народ не оптерећава новим наметима, јер се од њега до сада и сувише узимало, а скоро му се ништа за то није у накнаду давало. [недостаје реч] треба избегавати нове зајмове, јер су ануитети у нашем државном буџету достигли већ једну трећину државног буџета.
То су главне опаске које на први поглед падају, при прегледу престоне беседе. Може бити, да ћемо се на поједине тачке њене поново вратити, а за сада исказујемо само нашу наду, да ће народни посланици у одговору своме, — у адреси, гледати да и сами осуде по неке неодређене погледе владине нарочито у главним питањима, а које смо и ми овде истакли, као и да ће се сви заложити, да се престане више са зајмовима, који су скоро постали кобни за нашу земљу.
Народ је наш и сувише давао и на наоружање земље и на привредни преображај њен. Сад је време, да му се за огромне жртве, што их годинама подноси учини што год, то ће му олакшати велике дације, те да једном дане душом и ода се мирно сваки свом занимању.