У чланку „Једно просветно питање“ (Види број 264. „Политике“) покренули смо разговор о новом наставном плану за наше Учитељске школе, који се сада ради у Просветном савету, и упозорили смо на струју, да се у Наставни план Учитељских школа уносе што више општег образовања из више гимназије, а на рачун стручног образовања, и обећали смо вратити се на овај предмет још једанпут.
То чинимо у овом чланку.
Овде нам је задатак да покажемо, да ли је оправдана горња тежња.
Одмах ћемо рећи да она није оправдана. Многи разлози говоре против ње.
Пре свега, Учитељска је школа стручна школа. Према томе свако њено преуређење треба да тежи томе, да она буде све стручнија, а никако да се на рачун њене стручности заведе друга каква настава. Да не бисмо трошили многе речи доказујући ово, нека нам је допуштено да, ради илустрације, напоменемо само ово: Какве ли би резултате давала Војена академија, кад би се на рачун војних предмета стало заводити изучавање у ширем обиму нпр. филолошких наука или теолошких! Очито је, да би се из ње тада добивали половни филолози и теолози а рђави ратници. А Винодељско-воћарска школа морала би заиста изгледати смешна, кад би се у њој стало учити нпр. Свирање и Певање, као наставни предмети, са 24 часа недељно, Виша Математика са 11 часова, а стручни предмети са свега 10 до 15 часова недељно. Онда би из ње излазили прилични хоровође, али рђави виноделци.
А то је, ето, учињено се предлогом за нови наставни план Учитељских школа у Србији, кад је у њ унето музичке наставе 24 часа недељно и математике 11 часова, а кад је целој теоријској страни педагошке струке (Педагогици с Историјом васпитања, и Методици с Историјом Основне школе) додељено свега 7 часова, и практичној страни још 9, укупно дакле 16 часова. Кад се ка ових 16 часова дода још чак и предложена 4 часа за Психологију с Логиком, које су науке општег образовања а не чисто стручног педагошког, опет број предложених часова за целу стручну групу (20) не достиже ни број предложених часова само за музичко образовање (24).
Какву би стручност износили ученици Учитељске школе са оваквим Наставним планом лако је замислити.
Вели се: треба проширити опште образовање ученика Учитељских школа, као будућих народних учитеља.
Мисао је, овако изречена, у начелу врло добра. Али, како је незгодно покушана да се изведе у предложеном наставном плану!
Заиста би било веома корисно изнаћи пута и начина, да се опште образовање будућих учитеља прошири, разуме се, без уштрба на њино стручно образовање. Ту би онда на првом месту дошло проширавање обима Природних наука, нарочито Биологије, па онда Геологије, додајући Астрономију. Затим би требало будућим учитељима Народних школа дата што више знања из Физиологије и Хигијене. А потом би требало вратити Учитељској школи њен некадањи предмет Тумачење земаљског Устава и Основе грађанских права и дужности, и завести предмет Основе из Националне економије.
То су заиста општа знања, која данас треба да има сваки интелигентни грађанин једног цивилизованог народа. Тиме би се заиста проширило опште образовање будућих народних учитеља, и у огромној већини случајева најинтелигентнијих грађана своје околине И ово би проширење требало заиста извести, па ма се Учитељске школе морале попети на пет година учења.
Али, шта је место тога унето у предложени наставни план! Математике (већим делом више) 11 часова недељно, свирања и певања 24 часа, два језика обавезна (место досадањег једнога по избору) 15 часова недељно!
Је ли то сувремено опште образовање?
Веома нам је жао, што се овде морамо одрећи опширнијег претресања свих недостатака предложеног наставног плана за наше Учитељске школе. Морамо похитати, да на овом ограниченом простору додирнемо на завршетку још један разлог, који ће се наводити у оправдање поднетог предлога овог Наставног плана.
Истаћи ће се као разлог, да би се на овај начин отворила врата наше Велике школе ученицима Учитељских школа, пошто се Наставни план ових школа изједначи са наставним планом виших Гимназија.
На ово је наш кратак одговор у овоме.
И не треба ученицима Учитељских школа да буду широм отворена врата наше Велике школе. Њима треба да буде слободан приступ само у Педагошки одсек Философског факултета, реда свога вишег стручног образовања. А у тај одсек они имају пречег права, са својом стручном матуритетском сведоџбом, од гимназијалаца, са њиховом матуритетском сведоџбом из општег образовање. Који противно томе тврде, ти не знају шта тврде. И онда треба радити на њином обавештавању, али због тога не претварати Учитељске школе у више Гимназије са цубоком педагошких наставних предмета.