Грађење споредних железница једно је од најкрупнијих и најважнијих питања, које очекује своје коначно решење. Много је већ година како се подједнако из западних и источних крајева наше отаџбине моли и богороди, да се и ти крајеви вежу железницом, те тако олакша и сувише тежак и скуп саобраћај.
Па и поред свега тога питање о грађењу наших споредних железница одлаже се скоро у недоглед, те становници Старога Влаха и Тимочке Крајине имају право кад очајавају не верујући, да ће се том плану икад приступати; да ће се наћи и једна влада која би се сва заложила да то важно и прешно питање коначно реши и до краја га изведе.
Као што је познато, многи и многи министри грађевина чинили су с времена на време премеравања за грађење железничких пруга: Ваљево–Београд, Ужице— Крагујевац или Ужице—Чачак—Краљево—Сталаћ, Зајечар—Параћин и Неготин— Зајечар— Књажевац— Ниш, али се увек остајало само на проучавањима и покушајима. Најзад ове године учињен је у томе погледу и корак даље, јер је пред неодложном потребом и државе и становништва у западном и источном крају Србије, донет закон за купљење приреза, једино за грађење споредних железница. А одмах после тога објављено је, како је Управа Фондова вољна и у могућности, да на основу тог приреза да потребан зајам за грађење свију споредних пруга.
Изгледало је, да више нема ништа што би сметало да се приступи грађењу споредних пруга. Али није тако било. Кад се је добило чак и новаца за грађење, онда, у 12. часу, истиче се једна нова и изненадна тешкоћа: питање о колосеку. И та је тешкоћа била тако јака, ду се не само у овој години није приступило грађењу ових пруга, него изгледа да ће се због тог питања, грађење одложити на неизвесно време.
Ми не мислимо да у овоме чланку износимо све што је за један и други колосек споредних железница изношено, нити да пресуђујемо ко има право, а ко не. Али морамо да изјавимо наше жаљење и осудимо оријенталску немарност наше железничке дирекције, као и министарство грађевина, што пре студирања самих пруга није сазвало конференцију компетентних људи и прво решило питање о колосеку, па тек онда приступило осталим претходним радовима, То је толико за осуду, да ми немамо речи да то довољно и у пуној мери учинимо.
Али што се до сада није урадило, нека се сад учини. Данашња влада треба да сматра питање о грађењу споредних железница, као најглавнију тачку својега програма и да се сва заложи, да се грађењу што пре приступи. Нека се ни мало не колеба, да прихвати и страни капитал, ако би се јефтино нудио. Има у нашој земљи још многих радова, за које се капитал Управе Фондова, намењен грађењу нових железница, може корисно употребити. То треба да је споредно питање.
Нису само привредни и економски интереси који налажу да се ово питање што пре једном повољно реши. Има их и много је чак и много важнијих, све и ако их нећемо овде наглашавати. Па зато и тражимо с правом, да се ово питање једном крају приведе, на корист целе земље и становништва западног и источног краја наше државе, које и ако сноси све терете земаљске не користи се свима установама и олакшицама, што га има становништво поред пруге железничке.
Ми држимо, да смо одговорни својој дужности што смо се на ову ствар навратили и надамо се да ће и садашњи влада учинити све, да се, у име Бога, на пролеће приступи грађењу наших споредних железница.