У седници од уторника поднео је г. Коста Тимотијевић, народни посланик са друговима, предлог за измену § 601 и 601а Грађанског Закона, по којима се интересна стопа може уговорити уместо 12 од сто највише 9 од сто. Даље су предложили и измену § 284 Казненог Закона, како би се наплаћивање већег интереса него што закон допушта, казнило и поред тога што је на то дужник пристао.
Овај је законски предлог не само користан, него и неопходно потребан био, кад се зна како је јако узело маха задуживање свију редова код нас, и како велику стопу интереса рачунају својим дужницима и сами новчани заводи, који сваког дана све више и више ничу, обилато пружајући користи својим акционарима.
Мало је народа који тако без рачуна живи и који се ни мало не брине на своју будућност, као што је наш народ. Сви редови грађанства нашег у том су погледу скоро једнаки. Не надмећу се они у томе, који ће бити штедљивији и послужити за пример другоме, већ који ће боље и раскошније живети без обзира на своје дохотке и приходе. А то је учинило, да се код нас од реда задуже сви, и занатлије, и сељаци, и трговци а понајвише чиновништво. Тера се луксуз, живи се без рачуна, задужује се сваког дана све више, док се једном не створи крах, у коме ће залелекати и [недостају две речи] акција наших новчаних завода.
А сва је то друкчије код других паметних и добро васпитаних народа. Место оваквих новчаних завода, какве установљавамо ми све више, и тамо се подижу заводи за штедњу. Почевши од детета и фабричког раденика па све до највећег богаташа, сви редови одвајају тамо од свакодневне зараде своје и прихода и дају заводима на штедњу. Сваки се стара тако да сачува „беле паре за црне дане“, као што обратно код нас само свако гледа, где ће и како ће зајам да направи, не питајући ни колика је каматна стопа, ни какви су други услови. Отуда се на меницу, којом се у другом свету служе једино и готово искључиво трговци и индустријалци, зна код нас у свима редовима, па и међу женама, које данас врше „финансијске операције“ ревносно као и њихови мужеви.
То је одиста велико зло које треба лечити. На првоме месту позвана је држава да таквом злу стане на пут. Тако исто не мала је дужност и саме наставе и васпитања школског, да омладину из малена упућује на штедњу износећи у живим и драстичним примерима жртве лакомисленог задуживања.
На првоме месту ту би могло много да помогне наше министарство народне привреде. И то врло простом мером, да не дозвољава установљење ниједног више новчаног завода, који нема какву привредну цељ, већ само да даје новац под интерес. А наши садашњи новчани заводи нису готово ништа друго, до обични зеленаши, који лако дају могућност лакомисленом свету да се задужује и упропашћује.
Погледајте само интересну стопу у њима. У свима је тим готово 12 од сто, дакле највећи коју закон дозвољава. А кад се узме у обзир, да се интерес унапред наплаћује, да и поред расписа министра народне привреде, поред највећег интереса многи заводи рачунају и некакву писарину др. трошкове, онда се интересна стопа пење и 15, 16 и 18 на сто.
Тако се посведневно наплаћују у нашим заводима зеленашки интереси и изигравају јасни прописи законски, по којим би интерес смео да буде највећи 12 на сто. Дужници ћуте и трпе, јер им треба пара, а државна наша власт чини се свему невешта, јер није рада да долази у сукоб с људима, који су често врло велики и јаки противници.
Погледајте већину београдских новчаних завода. Они су постали просто заводи не акционара већ појединаца, који су све и сва у њима, јер имају највећи број акција у рукама. Зна се н. пр, коме се ваља обратити, ако хоћете зајам у Палилулској Задрузи, коме ако хоћете у Механско-кафанској, коме у Дунавској Задрузи, Врачарској Задрузи и Штедионици и т. д. И они великодушно одобравају поднете менице наплаћујући сви изреда 12 од сто интереса и вазда неких других шконтова.
Међутим ни један завод и при тако великом интересу, што је врло значајно, не прима новац на штедњу са већом каматом од 6 од сто. Према томе читаоци могу лако да представе колика је добит акционара у нашим новчаним заводима при свршетку сваке године.
С тога нека је хвала г. Тимотијевићу, који је са друговима поднео законски предлог, по којем би највећи интерес смео да буде 9 од сто. Тако ће се мало поткратити нокти многих наших зеленаша и ћифта, који су напустили сваку трговину и други посао, већ су се одали на оснивање новчаних завода и дежурање у њима, као чланови управе. Али не сумњамо да ће народни посланици прихватити и усвојити овај предлог не само као користан, већ и неопходно нуждан.