Ако се пође од поставке да су бројна величина народа и способност масе на културу главни услов за оправданост претензија на моћну самосталну државу, онда Југословенство има права желети таку моћну самосталност. Данас су два југословенска народа, који имају своје самосталне државе и боре се за њихову територијалну и духовну величину. Србија и Бугарска представљају две чињенице, на које Југословени могу рачунати. Између та два народа разлика је у времену од ослобођења, у карактерним особинама народа, у данашњој унутрашњој политици. Докле је у Бугарској једна непопуларна влада, дотле је у Србији данашња влада дошла као популаран сан једне моћно политичко странко. Да ли ће се она моћи еманциповати од лајичких теорија о државним потребама масе, која је довела на управу, да ли ће њој и на том месту бити суверено мишљење улице, то је питање времена. Једна је година мали простор времена да би се закључило о потребној државничкој способности људи, који крмане спољном и унутрашњом политиком. Нећемо упоређивати режим у Србији с режимом у Бугарској. Нећемо се заузимати за непопуларни систем управљања ма којих људи.
Али на великој политичкој пијаци овога света, војска је курс државе. Јасније речено, ми закључујемо трговинске уговоре и нико се неће сажалити на нас при давању или недавању какво концесије, али ће се врло смотрено обазрети на то колико имамо бајонета. Нико неће потпомоћи маше националне аспирације док се не увери о ваљаности наших пукова. Војска је најскупља акција, најдрагоценији папир, за ма како државно предузеће.
Докле се то у Бугарској разуме потпуно, у нас се не обраћа довољно пажње војсци. И то је истина јасна као сунце да је не треба нарочито документовати.
Полазећи од тога да је за њу Македонија питање живота, и налазећи да се то питање не може онако за ноћ решити као питање Источне Румелије, Бугарска корача опрезно најпоузданијим путом и [недостаје реч] се снагом залаже за моменат решења. До пролећа ће Бугарска довршити потпуно нову формацију, по којој ће се установити 3 нове пешадијске дивизије са шест пешадијских бригада, једна коњичка бригада с једним новим коњичким пуком, три артилеријске бригаде. Аконто новог зајма од 100 милиона поручена је 81 брзометна батерија и Собрању је скоро поднео министар војни на одобрење кредит од преко 30 милиона на обезбеђење пристаништа Варна и Бургас торпедима.
Да ли има кога да подигне очи изнад наших призора личне међусобице и да се размисли о овим појавама у суседне кнежевине!
Имајући све диспозиције за надмоћност у јужном словенству, за собом скупо плаћено искуство горке прошлости, Србија мора запазити овај тренутак у политичком животу бугарске кнежевине, где се она позитивном решеношћу заузима за величину државну. Написали бисмо похвалу над похвалама оним мудрим синовима њеним, који су, узвишени пад свакидашњицом личних рачуна, прегли за част отаџбине и будућност народну. Наше војничке особине [пиште] ови трули дани себичности, немар је наш као римски занос за уживањем у оно доба, кад су се одвајале провинције и кад је умирао онај колос од земаља и културе. Тако пада и онај колос од прегнућа наших предака, која су за један век створили краљевину.
Да ли ће Балканом завладати Бугари или Срби, да ли ће, да ближе загледамо, решење македонског питања бити дело српскога или бугарског народа, то је за нас питање опстанка. Најзад и кад бисмо акцептирали погледе поборника за српско бугарску заједницу, којој и „Политика“ тако искрено тежи, па зар ће бити кога, који би био зато да Бугарска води прву реч, да јој Србија буде трабант за сажалење.
Србија мора имати војску, спремну свакога тренутка, за одбрану евентуално угрожених државних интереса.
Први корак томе у преоружању наше артилерије брзометним топовима ми искрено поздрављамо.
Желели бисмо да немамо у будућности прилике сећати се после какве ратне катастрофе својих недостатака, него да нам војска буде онај чинилац, који ће загарантовати успех ма ком народном предузећу.