Пета алинеја чл. 44. пројекта закона о нар. школама гласи:
„Повишица се добива после 4 године у местима трећег реда, после пет година у местима другог реда, и после шест година, у местима првог реда, ако за то време резултат оцена износи преко 3.5“.
Чл. 36. истога пројекта гласи:
„Упражњена учитељска места попуњавају се стечајем, који се објављује преко службених листова. Право на боља места имају они кандидати који имају јачу спрему, првенствено који су свршили редовно Велику Школу, више година успешне службе и примерно владање.“
„У случају једнаких квалификација првенствено право на боље место има онај, који има веће породичне потребе за то место“.
Тако, од речи до речи, гласе горњи чланови из пројекта законског што га је спремио г. министар просвете.
Кад се сваки члан за себе прочита, изгледа, да видиш, и добро. Али, кад се та два члана пројекта, који прете да постану закон, ставе овако један поред другог и проуче, тек онда се види како су они у ужасној контрадикцији, да апсолутно не могу остати један поред другог.
Да то докажемо.
Г. министар је поделио учитељска места у Србији на три класе. Најзабаченија села у брдским крајевима долазе у трећу класу; боља села и варошице у другу, а окружне вароши у прву. По чл. 44. пројекта најгора места добијају повишице после 4 године мало боља после 5 а најбоља после 6 година. А чл. 36. вели да ће боље место добити бољи учитељи, са јачом спремом и већим потребама. Може ли то остати да учитељ за то што је бољи, спремнији, буде кажњен, место награђен?! За то што је одличан, што је ваљан и спреман може добити боље место, али га за то министар хоће да казни и да на злехуду повишицу чека равних 6 година, док је његов друг, мање спреман, добија после 4 године. Чудно је начело овога пројекта законског. Признајем ти учитељу да си одличан, да си спреман, дајем ти за то боље место, али те за то кажњавам платом и хоћу да чекаш 6 година за повишицу. Може се рећи: „Па коме је то криво нека иде у село, у место треће класе“. То је лепо. Али, неко мора бити и у местима прве класе, а разуме се, да ће тамо бити вреднији и спремнији, и сад, зар су они криви, што су вредни и спремни, па да их министар кажњава?
Новаковићев закон био је у томе напреднији. Он је свима давао повишице после 4 год. Он је за рђава места одредио годишњи додатак, по коме је досуђено то место, бар му се, због незгода у животу, даје накнада у новцу, а не кажњавају се други, за то што је он у горем месту.