„Новоје Времја“ доноси овај допис из Београда:
Ових дана сам имао прилике упознати се с назорима дипломатских кругова једне велике државе, веома пријатељски расположене према Србији. У самој ствари нема никакве промене у дипломатским односима држава пријатељски расположених према Србији, а нарочито Русије.
Посланици нису позвани; они се налазе само на осуству, а Србе буни највише отсуство руског посланика, — но његову дужност врши отправник послова. Односи Русије према Србији и сад су исто онако исто нормални и срдачни, као што су били и раније. После Нове Године ће се сигурно сви посланици вратити на своја места. Разуме се да је то отсуство посланика ненормалност; но Срби су у томе сами криви, они су сами себи створили дипломатске непријатности. Догађаји од 29. маја могу се посматрати управо с тачке гледишта политичког и етичког. Русија се не меша. То је унутрашња ствар српска. Друга је ствар о етичком страном догађаја. Дипломатски представници европских владара не могу се сретати с извршиоцима оног дела…
Русија потпуно штеди самољубље Срба. Продужним отсуством рускога посланика даје се Србима деликатно на звање, да су они дужни учинити сходан прва корак да се отклоне незнатне дипломатске ненормалности. Срби као да се решавају да учине тај корак и дају само израза своме незадовољству због суровости, са којом о њима пише руска штампа.