Веома је интересантно чути, како разни народи цене жену, њену вредност и њен карактер. Наш народ створио је о женама изреке, с којима оне могу бити потпуно задовољне. Разуме се, да ни ми нисмо свакад до краја исправни каваљери, али у том случају наше жене могу имати у томе утеху, што су њихове сапаћенице код других народа врло често још много горе прошле. „Жена се мења као априлско време“, „Жени је најлакши посао – оговарати“, „Жена је сат који рђаво ради“, „Жена и девојка траже да се хвале: свеједно им је, да ли је хвала искрена или притворна“, „Свакој је жени милије да буде лепа него добра“, „Свега две добре жене има на свету: једна је умрла, а друга има тек да се нађе“, „Лакше је сачувати торбу пуну мува него једну једину жену“, тако говоре Немци. Него они су већ познати као неучтиви људи, али ни народи о којима се стално прича да су галантни, нису много питомији. „На лисици видиш само реп, а на жени само језик“, „Ко има жену, томе опрости све друге казне“, „Човек од сламе вреди таман онолико колико жена од злата“ – вели Француз. Шпанац каже: „Жена, ветар и срећа сваки час се мењају“, „Кажи штогод жени и свраци, па си казао целој чаршији“, „Чувај се зле жене, а доброј не веруј“, „Само је једна жена рђава, али сваки мисли да је његова.“ Његов комшија Португалац вели сасвим логично: „Жене су излишне кад су ту, а потребне кад их нема.“ Енглез тврди: „Жени је снага у језику.“ „Кад жена нешто не зна, она нагађа.“, „Лако је ђавола у жену утерати, али га је тешко из ње истерати“, „Учини жени по вољи, иначе ће пући“. Али каже и ово: „Има само једна добра жена на свету, а сваки мисли да је његова“. Кинези кажу: „Жени је језик мач, и она се труди да не зарђа“. Талијани имају изреке: „Жена румени лице да не би црвенила“, „Ко изгуби жену и крајцару, изгубио је само крајцару“. Али најчувенија је на свету талијанска изрека: „La donna e mobile.“ Она је, како веле, постала из стихова Виктора Ига:
Souvent femme varie
Bien fol est qui s’ y fie
То значи: „Често жена мења ћуд, будала је ко јој верује.“ Тај стих није измислио Иго, него је, како неки тврде, урезао дијамантом у један прозор на двору Шамброу француски краљ Фрања Први. Други опет казују, да је на том окну писало само: „Toute femme varie“ (свака је жена превртљива). У вези са том краљевом изреком прича се ова анегдота. Тек што је краљ урезао те негалантне речи у стакло, а приђе му његова сестра, Маргарета од Наваре. Она прочита шта је краљ написао, и стане му тврдити, да му може за час навести двадесет примера мушке превртљивости. „То није ништа“, одговори краљ, „наведи ти мени, ако можеш, ма и један пример женске сталности.“ „А можеш ли ти мени показати и један случај женске несталности?“, упита опет краљица. Краљ јој одмах спомене један случај, који се баш у то доба десио. Неки дворски племић био је тих дана због неке кривице ухапшен, а његова се жена одмах користила том приликом, па је побегла с једним младим пажем. Кад је краљ навео тај пример, сестра му одговори, да ће се тек доцније видети шта је било у ствари. Краљ се на то насмеје и рекне: „Ако се од данас за месец дана докаже, да жена тог племића није ништа крива, ја ћу онај прозор разбити и учинићу ти шта год ме замолиш.“ Није после тога прошло ни неколико дана, па одбеглог пажа ухвате, али не у друштву са неверном женом ухапшеног племића, већ са самим – племићем. Жена му се била преобукла у мушко одело, па је седела у затвору, а он у њеном оделу побегао са пажем. Разуме се, да је краљ одмах све помиловао. И као некада краљ Фрања Први, и данас се још већина људи варају у карактеру жена.