Како сазнајемо, један од бранилаца г. Веље Тодоровића, бив. министра, [браниће] г. Тодоровића застарелошћу. [Наиме] дело Г. Тодоровића квалификовано је као утаја по § 229 крив. законика. Г. Тодоровића кривица тужи по тужби приватног тужиоца. По [чл. 76] крив. зак. она застарева ако се у року од године дана не подигне парница. Како је г. Тодоровић још октобра 1902 године престао бити заступником, — а парница се против њега није повела то је и његова кривица самим тим застарела. Бар тако [ће] доказивати један од адвоката г. Тодоровића.