Јуче је цело пре подне у Народној Скупштини вашар био на дневном реду.
Дебата се потпуно саобразила теми о којој се водила. Говорила је маса говорника те је било разних ствари. Само неколико наговештаја из те занимљиве дебате довољни су да покажу скупштинско добро расположење и „здрави хумор“, или што друго.
Министар нар. привреде изјавио је, да је у начелу противан томе посланичком предлогу који у главном тражи повећање места с вашарима у Србији, али ипак изјављује, да неће имати ништа противу тога, ако скупштина то усвоји. На ту изјаву зачу се са више посланичких места; „то је лепо!… то је лепо“, узвици, који су долазили од срца.
Посланик Ћосић рече између осталога: „мишљења сам и рад сам, да је у Србији што мање вашара!“. И наша је то жеља.
Алекса Нешић учитељ разјашњава, нешто врло важно скупштини, па вели: на пример довео сељак изврсне волове и том приликом се окрете и врло незгодно показа прстом на једну групу народних отаца…
А. Нешић економ налази поред осталих и још једну рђаву страну код вашара: тамо се покупи хиљадама женскадије под ведрим небом па кад изненада пљусне киша, онда искисну све оне чивутске крпе па и свила, што је на женскадији. — Ако и није разлог као град јак, ипак је разлог.
На ово је замахао рукама познати беседник А. Марковић, размахивао је противу предлога и натрљао нос А. Нешићу овим речима „Нешић тражи зграде чак и за девојке на вашарима! Е па…“ и ту је народски завршио. Но доцније је имао мали малер. И ако је ватрено размахивао противу предлога, ипак је гласао за предлог. Општи смех у скупштини још више га је збунио и он се само наивно насмешио.
Посланик Ћосић врло умесно је добацио ово: „Ви посланици земљорадници данас се борите за вашаре и велите, да немате где да продајете своју стоку, а кроз десет дана, када се буде говорило о буџету, рећићете да немате стоке да је продате те не можете да плаћате порез!“ Ћосић. је противу предлога али му је при гласању омакло се „за“ но одмах се је поправио па ипак Миле Радојковић стиже да му добаци: „Баш научио да за све гласа „за!“
На примедбу А. Нешићеву, да се волови не гоје на вашарима, одборски известилац га поклопи овако: „кад је оно Алексино било глупо, да кажем и ја нешто глупо. Ја велим да печене шеве не падају из неба“ — Известилац је остао у животу.
Кад се приступило поименичном гласању, усред оне тишине о устаде један чичица да се нешто објашњава, али га прекиде велика ларма. По свршетку гласања зачу се из клупа један глас: „Има још један да гласа!“ — „Који?“ пита председавајући — „Па ја“, вели неки господин попа, „нисте ме ни у првом ни у другом читању имена прозивали“. И даде своје „за“.
По свршеном гласању потпредседник даје 1/4 часа одмора, нашта се чују многи гласови: „Већ је дванајест!“ и затим настаје у дворани врло жива врева, посланици се одмарају!