СИТНИЦЕ
У Паризу је живео песник Марсел Иле у великој невољи. У последње доба је просто гладовао, јер нити је знао нити је хтео да ма каквим радом заради насушни хлеб. Његов пријатељ, вајар Шарл Жоли, прими га у стан и с њим је делио и добро и зло. Ономадне на ноћ Жоли дође касно кући и врло се зачуди кад је ступио у свој атеље. Овај је био претворен у праву капелу. Зидови су били превучени црним застором. А песник је лежао испод Венерина кипа. Несрећник је био омотао Венери око врата конопац, који је себи затакао за врат, па се тако угушио.