Седница скупштинска заказана је за 9 сати. Но искупљени посланици имали су подуже да чекају. Питају по кафани и по одборским собама један дугог шта је с владом. Сам председник се завио у тогу мучаљивости и на питања слеже раменима. Тек после десет сати оглашује председничко звонце отварање седнице. Из министарске собе улазе у салу и седају за министарски сто — г. ђенерал Сава Грујић, г. Андра Николић, г. Љуба Стојановић и г. Влада Тодоровић. Значи стара влада још није испустила дах свој. На дневном реду је продужење буџета (а разуме се и накнадних кредита) и за месец фебруар. У начелу говори против предлога г. Воја Вељковић тражећи да се накнадни кредити специјално означе. То исто тражи и г. Милан Арсенијевић. Говорио није нико више. При поименичном гласању гласало је 86 за предлог, а 19 против. Специјалне дебате није било. И тако је и та брига пребринута, а седница закључена.