Садржај
- Телеграме…
- Рат на прагу
- Почетак и крај
- Русија и Енглеска
- Руска и Јапанска […] на Далеком Истоку
- Површина, становништво, трговина, државни дуг Русије и Јапана
- Оптимизам државника и песимизам новинара
Телеграме…
Телеграме које смо ноћас и јутрос добили и које доносимо на другом месту, доказују, да је рат између Русија и Јапана неизбежан. Дипломатски одношаји између те две непријатељске царевине прекинути су. Јапански поданици на врат на нос беже из Манџурије, руски поданици коју живе у Токију склонили су се на руске лађе, плашећи се изгреда сокачке руље.
Ма да све то очито показује, да ће свакако доћи до рата, ипак остаје још, истина минимална нада, да ће се све на миру свршити. У руским званичним круговима се бар тако мисли. Француска дипломација, која, се од почетка руско-јапанског спора сва залагала, да се одржи мир ма по коју цену, још није потпуно изгубила сваку наду, да ће јој то испасти за руком. Али тој нади више нема места. Рат је на прагу.
Заплети који ће неминовно наступити услед руско-јапанског рата, недогледни су. Као што је познато Јапан има уговор с Енглеском за одбрану. Остале тачке тог уговора не знају се, зато се унапред не може ни тврдити хоће ли Енглеска помоћи Јапану или ће остати неутрална. Исто важи и за Француску. Умеша ли се Енглеска против Русије, сигурно је да ће Француска у том случају скочити у помоћ својој савезници Русији. И онда би настао општи велики рат, за који се последњих тридесет година све европске силе спремају, рат, који би по страхоти својој премашио све ратове, који су до данас вођени.
Рат на прагу
Јуче по подне су канда између Русије и Јапана отпочела непријатељства. Тежиште спора је Манџурија, коју су Руси пре кратког времена, после побуне Китајаца против Европљана, окупирали, да би заштитили своје интересе. Микадо би хтео да цар призна и гарантује суверенство Кине у Манџурији, да тамо поврати кинеску администрацију и да призна ове уговоре закључене с Кином о Манџурији. У томе питању постоји потпуна супротност између Русије и Јапана. Русија, неће да дискутује с Јапаном о питању о коме би могли једино с Кином да преговара. И ту је чвор. Али се тај чвор не би морао пресећи мачем, да се на сцени не јавља један нов фактор, Сједињене Североамеричке Државе. Оне су виновник рата, који у овом тренутку још не преставља борбу између беле и жуте расе, него почетак борбе између старога и новога света. Северној Америци треба нова тргова за њене производе и она је бацила око на Кину. И Јапан постаје несвесно оруђе Северне Америке за њене освајачке циљеве.
Русија је, међутим, успоставила свој морални кредит онде где је он био највећма поколебан. Она је, на име, преко Кине била предложила да Француска, Енглеска и Америка посредује у спору између ње и Јапана. Али су Америка и Енглеска a priori, без икаква испитивања, одбиле овај предлог. И стога је ово тешка и непоправљива погрешка да се наједанпут прекидају преговори баш у тренутку кад је требало добре воље и узајамне лојалности па да се дође до мирољубивога решења у интересу завађених страна и целог образованог света.
Почетак и крај
Прво решење да се о Манџурији и Кореји преговара с Русијом донео је јапански министарски савет 10. јуна прошле године. Од јуна од септембра преговори су се водили у Петрограду […] заједничких конференција 30. октобра Јапан тражи да у случају немира и Русија и Јапан имају право послати своју војску у Кореју и Манџурију али су обавезни да је повуку чим се немири угуше. Од 30. октобра до 28. новембра обустављени преговори, проносе се гласови о рату. 28. новембра долази руски одговор, којим се Манџурија искључује из преговора и предлаже неутрализација северне Кореје. Јапан шаље 9. децембра Русији ноту којом тражи интегритет Кореје и Манџурије са нарочитим концесијама Јапану у Кореји, Русији у Манџурији, али да међународној трговини остану отворена врата. Место неутрализације северне Кореје Јапан тражи једну неутралну зону од 25 километара на обалама реке Јалу. Да би дао важности овој својој ноти, Јапан делимично мобилише војску. 6. јануара Русија остаје на своме предлогу о неутрализацији северне Кореје и обећава поштовати јапанске интересе у Манџурији. […] јануара Јапан обнавља своје захтеве од 9. децембра. 24. јануара стиже руски одговор Јапану, а 25. јануара Јапан прекида дипломатске односе с Русијом.
Русија и Енглеска
Из Петрограда телеграфишу париском „Тапу“: „Одговор Русије био је предмет живог преговарања између министра Ламедрофа и јапанског посланика. После тога су тај одговор још дуго претресали и остали министри па и сам цар Никола. У околини Ламедорфоној се тврди ла је одговор такав, да може Јапанце са свим умирити и рат отклонити Одговор је написан у врло мирољубивом духу и у њому се признаје Јапану супремација у Кореји. Русија жели само да та супремација буде економне, никако пак војне природе и да Јапан не подиже никаква утврђења на главним стратегијским тачкама кореанске мореузине. У Манџурији признаје Русија Јапану сва стечена права, но неће никако да се и за будућност веже неким обвезама. У свом извештају о расположењу у Петрограду вели „Тап“, како је држање енглеске штампе разбило и последње илузије о могућности пријатељске политике према Енглеској и да је Русима то отворило очи за сад увиђају потребу да удвоструче своје […]
Руска и Јапанска […] на Далеком Истоку
Русија има у овом тренутку на Далеком Истоку: (1) флота: 8 оклопњача прве класе; 12 крстарица прве класе, 5 крстарица друге класе, 7 топовњача, 27 контраторповњача, 9 торпедњача, 19 транспортних бродова са свега 150.000 тона. Пристаништа су Порт Артур и Владивосток. Прво има мало простора, недовољних докова и има прилично незгодан стратегијски положај јер лежи у дну једнога мртвог угла Жутога Мора. Владивосток,, где се налазе три најбоље руске крстарице, Громобој, Росија и Рурик има тај велики недостатак што има леда од 1 децембра до 15 марта. (2) Војска: према извештајима ђенерала Куропаткина, министра војног, и ђенерала Сахарова, шефа ђенералштаба, Русије има сада 390.000 војника на Далеком Истоку. Сем тога они тврде да ће за месец дана моћи да пренесу још 110.000 војника, свега 500.000 војника.
Јапан има (1) флота : 6 оклопњача прве класе, 2 оклопњаче друге класе, [3] крстарице прве класе, 9 крстарица друге класе и 5 треће класе, 10 обалних чувара, 16 топовњача, 4 […], 15 контраторпедњача, 54 торпедњаче са свега 252.116 тона, 508.359 марних коња, 1185 топова и 16.046 маринских војника. Сем тога Јапан има трговачку марину која броји [1.300] пароброда. (2) Сувоземне војске има Јапан на хартија у мирно доба 576.000 људи. У ратно доба око 1,000.000 војника.
Површина, становништво, трговина, државни дуг Русије и Јапана
Према подацима од 12. септ, 1903, површина Јапана износи 382.447 квадратних километара; он има 46.494.000 становника; увоз 694.723:694 динара, извоз 658,008.914 динара, државини дуг износи 1,389.816.687 динара.
Површина европске Русије износи 5,604.740 квадр. килом. са 107,800.000 становника, а цело руско царство са азијским областима има 21,666.200 кв. километ. са 120 милиона становника; увоз 1.813,737.500 дин, извоз 2.063,192.500 динара; државни дуг 18.420.000.000 динар
Оптимизам државника и песимизам новинара
Још од почетка руско-јапанског сукоба две ствари су нарочито запале у очи: оптимизам државника и песимизам новинара. Енглеска и јапанска штампа непрестано је тврдила да је рат неизбежан. Дипломатија, чак и јапанска, увек је говорила да ће се моћи одржати мир. У Русији су листови позивали на борбу расе, [док] је влада употребљавала сва средства да се избегне рат. У Енглеској најозбиљнији органи јавнога мишљења већ два месеца упорно тврде да је рат питање од само неколико дана. За све то време енглески министри манифестују мирољубиве намере. Ова несугласица између званичних фактора и органа јавног мишљења мање је падала у очи у Немачкој и Француској.
И новинари су имали право. Хоћемо ли зато њима дати мандат за предвиђање? Не. Ова разлика у мишљењу доказује само колико је ситуација била мутна.