Садржај
- Улога њена у руско-јапанскоме сукобу
- Плате јапанских новинара
- Тон јапанске штампе
- Озбиљнији јапански листови
- Јапански листови на енглеском
Улога њена у руско-јапанскоме сукобу
Још од почетка руско-јапанскога сукоба, јапанска је штампа играла важну улогу. Она је, онаква каква је, учинила све што може да на себе привуче пажњу публике. Она је хучна, пристрасна, неправедна, као и многе њене европске сестре. Уопште њу инспирише најжешћи национализам. И она има према „варварским идејама“ (европским) најдубље презирање које сажаљевају просвећени реформатори, јер баш тим „варварским идејама“ они имају да благодаре за своју данашњу снагу.
Плате јапанских новинара
У истини, бити публициста није тамо никакво сјајно занимање. Има ретких изузетака. Књижевници писци не одају се тако радо новинарству, као у Европи. И млади људи који се тамо одају новинарству обично немају никакве претходне спреме. Њихова је плата мала — 30 до 50 јена месечно, то јест 78 до 130 динара. Само врло даровити новинари добијају 100 или 120 јена, 260 или 312 динара.
Тон јапанске штампе
По ову цену не може ни да се пише, каква академска проза. Друкчије се ту пише.
Тако лист „Јородцу“, који је веома распрострањен, нарочито воли да се занима скандалозним откровењима. Он отвара страховито индискретне истраге ; на пример:
— Чувени људи који имају љубазнице.
— Чувени људи који имају ванбрачну децу.
Или још:
— Жене које издржавају глумце.
Ето то се код њих зове бити обавештен. И то су тамо најбоље информације.
У овим студијама о наравима понекад фигуришу стране дипломате, чак и ако ништа не мора бити у истини.
Али репортери извесних јапанских листова не поштују ништа, чак ни своје савезнике ни своје пријатеље. О томе би знао нешто да прича енглески посланик у Токију сер Клод Макдоналд, кога је један јапански листић, после савеза од 1902, оптуживао да је „бесрамни блудник и да не поштује чак ни удате жене“. Сер Клод је био свестан да никако није заслужно овај прекор, због чега протестује код јапанског министра спољних послова и затражи да лист узме реч натраг. И знате шта је тај лист штампао да би оповргао своје писање? Ево шта:
„— На преклињање министра спољних послова, ми прекидамо наша откровења“.
Озбиљнији јапански листови
Али има у Јапану и озбиљнијих листова који пишу с много више достојанства, и који имају своју публику. На прво место долазе Џиџи Шимпо (Време) и „Токијо Ниши Ниши Шимбун“ („Дневно Токијске Новости“), Лист „Ниши Ниши,“ који има своје дописнике у Пекингу, Сеулу, Цариграду и Петрограду има за власника барона Ита Мијоџи. Уверавају да Маркиз Ито и маршал маркиз Чамагата радо инспиришу руског дописника тога листа.
Лист „Џаџи“ је најбоље информисан од свих јапанских листова. Његов је директор Фукузава Сутеџиро, син оснивача овога листа. Тај је оснивач био уједно и власник приватног универзитета у Токију. Професори су били његови сарадници и лист је стекао глас са својих економских чланака. Врло је непристрасан и ни мало се не устеже и да понешто оштро пребаци својим сународницима: што у Јапану као и у Европи није и без нешто опасности. То чини част овоме листу.
Још треба споменути “Мајниши Шимбун.“ (Дневне новости), чији је директор, Шамада Сабуро, напредњак, присталица графа Окуме, напустио политику јер му је постала одвратна (није потребно бити само Јапанац па покушати то исто) и сада се посветио томе да путем штампе шири „буђење моралнога смисла и развијање права жене.“ „Кокумин“ („Народ“) је букач, лармарџија и непријатељски расположен према странцима. „Токијо Азаши“ је врло добро обавештен, орган средњег сталежа, власник му је један велики јапански богаташ Мурајама; он је себи допустио тај луксуз да има свога нарочитог романсијера Даби-Ана који пише само за „Токијо Азаши“ и има обезбеђених 120 јена или 350 динара месечно.
Сви ови листови имају своју публику, — и своје противнике такође. Ови противници — то је публика других листова — дају им надимке. Хучни „Кокумин“ називају „труба“ (рапа). Озбиљан „Џиџи“ који се нарочито бави економским и финансијским питањима крстили су „Златно теле“ (Хај-Кин-Ш.)…
Јапански листови на енглеском
Многи јапански листови излазе на енглеском језику. Може се поменути само најбољи међу њима: „Јапански Тајмс.“ Ови енглески листови су већином уређени у антируском и антифранцуском духу. Али њихов главни сарадник су већином Маказе.
⁂
Ето каква је јапанска штампа. Она опомиње на са̂м Јапан. Добро и рђаво, боље и најгоре ту се граниче. Али Јапан нема монопола за такве супротности.