Аутор: Арис.

  • У Тракији

    Паника у новим бугарским крајевима

    Софија, 6. августа.

    Из Ђумурџане, Дедеагача, Ксантија, Суфлија и осталих већих места у Новој Бугарској стижу вести о паници која је обхрвала тамошње бугарско становништво поводом гласова, да ће Турци упасти у тај део Тракије.

    Хасково, Свиленград (Мустафа Паша), Станимака и цела стара погранична зона пуне су бегунаца. Чује се, да су пре пет вечери и многи чиновници из околине Ђумурџиме и Димотике умакли из својих службених места бежећи за Пловдив, али су још у путу враћени.

    Влада је издала наредбу, да се обзнани становништву Нове Бугарске како нема никакве опасности. Међутим, према аутентичним извештајима, узбуђење у тим крајевима није се ни најмање стишало.

  • Руку под руку

    Генадијен и помиловани разбојници Сандански и Комп

    (Извештај „Политици“)

    Софија, 5. августа:

    Бивши министар спољних послова Генадејев, који је ономад амнестиран заједно са осталим стамбуловистичким министрима, имао је дугу конференцију са Јаном Санданским и осталим пре два дана амнестираним разбојницима.

    На тој конференцији, сем њих двојице, учествовали су: Бујнов, Паница, Чудомир, Кантарџијев и још двојица бивших министара.

    Међу амнестираним учесницима конференције расправљало се о новој заједничкој акцији.

  • Тарновски у Софији

    Утицај Аустрије у бугарској престоници. — Једна аудијенција руског посланика. — Радославов се брани

    (Извештај „Политици“.)

    Софија, 30. јула.

    Једно велико питање занима ових дана сво политичке кругове не само у бугарској престоници него и у целој земљи. Пита се, нашто ће Радослављова влада да се одлучи? Којим ће путем да пође? И шта Бугарску на томе путу чека?

    Бугарска је, преко своје владе, свечано ставила до знања и заинтересованим странама и владама свих држава, код којих је дипломатски представљена, да ће у данашњим сукобима остати строго неутрална.

    Међутим, неколико појава од последњих дана такве су природе да се по њима даје закључити, да Радославовљева влада помишља на извесне евентуалности.

    Ту је на првом месту увођење опсадног стања у земљи, затим одлагање седница парламента из неодређено време, нормирање цена против поскупљивања, контрола извоза хране, при чему је влади дато право да стави своје вето, и најзад извесне мере у војсци.

    У ваздуху се осећа као да нешто ври. У политичким круговима опажа се извесна нервозност. Аустроугарски посланик граф Тарновски, који од доласка данашње владе игра улогу правог шефа кабинета, развио је своју акцију јаче него икада. Руски посланик Савински имао је дугу аудијенцију којој се приписује нарочити значај.

    О тој аудијенцији и о ономе што се десило поводом ње „Мир“ орган Гешовљеве странке даје ова интересантна обавештења:

    „Одмах пошто је руски пуномоћне министар г. Савински био у аудијенцији, краљ је позвао министра председника Радославова и саопштио му цео свој разговор са руским послаником.

    Краљ је био зачуђен зашто представници великих сила са толиким неповерењем третирају његову владу и затражио је од министра председника обавештења чиме је влада могла дати повода да се на њу толико подозрева.

    Г. Радославов је као разлог томе подозревању навео интриге које, каже он, долазе на жалост, чак и од виђених људи из владине већине — од људи који говоре да су се Радославов и Тончев бацили потпуно у руке аустроугарском посланику Тарковском не водећи рачуна о ситуацији Бугарске.

    Краљ је био потпуно задовољан обавештењима министра председника и рекао му је, да је он већ изјавио у најкатегоричнијој форми г. Савинскоме, да се он решио да буде строго уставан владар (сад тек, под старост!) остављајући одговорној влади потпуно одрешене руке у вођењу политике“.

    Кроз који дан знаће се ваљда већ начисто шта значе те речи.