Политика 1904

Аутор: Уредништво

  • Дневне вести

    Влада у Крагујевцу

    У званичним круговима намеравају да седиште владе преместе у Крагујевац.

    Министарства ће вероватно још током идуће недеље бити премештена из Ниша.

    Овај премештај извршиће се у интересу бржег и лакшег отправљања државних послова.

    Рад највиших судова

    Министарски Савет донео је одлуку, да Касациони и Апелациони Суд из Београда почну рад од 1. августа у Крушевцу.

    Седнице ових судова држаће се у Крушевцу до даље наредбе.

    Госпођа Хартвиг

    Госпођа Александра Николајевна Хартвиг отпутовала је преко Букурешта, у Русију.

    Пошто се захвали цару Николи и руској влади, на топлим изјавама саучешћа поводом смрти њеног мужа, госпођа Хартвиг ће организовати акцију за помоћ српским рањеницима.

    Прелаз у поданство

    Пошто су услед рата између Србије и Аустро-Угарске престали да важе сви уговори, који су између њих постојали, те је, тако престао и важити пропис, по коме аустро-угарски поданици нису могли бити примљени у српско поданство без отпуста из аустро-угарског поданства, то су се сада многи обратили нашем министарству унутрашњих дела и полициским властима с молбама, да се без икаквих формалности приме у српско поданство.

    Све ове молбе узимају се у расправљање без отпуста из аустроугарског поданства и по њима ће се врло брзо доносити одлуке.

    Војни позив

    Ђаци Университета, банкарски чиновници, млађи професори, учитељи и уопште школована лица, која су ослобођена војне дужности, а налазе се у Београду, позивају се да се одмах јаве војном одељењу београдског општинског суда.

    Суд се налази у згради основне школе, Макензијева ул.

    Изгорео млин

    Синоћ је изгорео млин Игњата Бајлона и Синова, што се налази на Топчидерском Друму.

    Баварски варвари

    Путници, који су допутовали из Немачке, тврде да се Немци тако сурово понашају према Србима, па чак и према женскињу, да више ни једна српска нога не треба да крочи на немачко земљиште.

    Најдивљачнији су у Баварској и Пруској. Ти јуначни Немци, који су претили да ће освојити цео свет, побеснели су сада, када су видели да морају у рат.

    У Минхену су тукли, пљували и злостављали Србе који су се тамо затекли. У томе су Немцима најревноснији помагачи тамошњи Бугари!

    Ревизија аустро-угарских поданика

    Управа вароши Београда извршиће ревизију свих аустро-угарских поданика, и они који се нису јавили, биће кажњени и најстрожије интернирани.

    Сређивање летине

    Министар Унутрашњих Дела поновио је наредбу, издату за време прошлих ратова, о заједничком сређивању летине по селима. По тој наредби сва радна привредна снага, која је остала на дому, има да среди, једну за другом, сву летину у својим селима, тако да буде на време прибрана летина и оних војних обвезника, који су у рату а немају ни једног радника у својој кући.

    У београдском округу прибрана су на овај начин већ сва жита, тако да сада има довољно хране и за исхрану и за продају.

    Аустријски балон

    Јуче око 4 часа по подне Аустријанци су пустили више Бежаније један велики војни балон са кога су осматрали наше положаје.

    Лечење официра

    Министар Унутрашњих Дела упутио је распис управама државних болница, да се, на име болничког трошка за официре, кад се лече у грађанским болницама, наплаћује једна петина њихове систематичне плате, као што је предвиђено у члану 26. закона о устројству војске, за лечење официра у војним болницама.

    Пензије и инвалиде

    Главно Државно Рачуноводство у Нишу јавља, да ће се од 1. до 6. августа исплаћивати: пензија и инвалида пензионерима и лицима, која су примала инвалиду на Благајни Главне Државне Благајнице, а пензионерима на Благајну Управе Фондова.

    Пензионери и лица која су примала инвалиду на Гл. Државној Благајници у Београду или окружним благајнама у Смедереву, Шапцу, Неготину и Пожаревцу, а која се не налазе у тим местима, пријавиће се окружној благајници или пореском одељењу у месту бављења.

    Пензије удовицама издаваће се на окружним или пореским благајнама у месту бављења, али оне морају подносити пензионерске књижице, у којима ће бити утиснут оригинални потпис.

    Захвалност једног Француза

    Анри Дисо, директор француског друштва за грађење железница у новој Србији, француски резервни официр, полазећи из Београда на своју дужност у домовину, предао је преко министарства унутрашњих дела 50 динара као свој прилог у знак захвалности због предусретљивости, која му је приликом његовог одласка указана од стране наших власти.

  • Светски рат

    Немци беже од Лијежа

    Петроград, 29. јула.

    Лијеж продужује упорну одбрану, ма да га опкољавају Немци, којима почиње оскудевати муниција. Француска влада подарила је белгиском краљу војничку медаљу за херојску одбрану Лијежа.

    Петроград, 29. јула.

    Лијеж продужује давати огорчен отпор против три немачка корпуса.

    Двадесет хиљада енглеских војника искрцали су се у Остенде и Калеу, па су се одмах упутили у помоћ Белгијанцима.

    Петроград, 29. јула.

    Последњи телеграми јављају, да су Немци, после силних губитака напустили даље узалудно нападање на Лијеж.

    Једна подла земља

    Холандија је свечано изјавила, да ће сачувати најстрожију неутралност. Сад одједном она је изменила своје држање. Телеграм о томе гласи:

    Петроград, 29. јула.

    Холанђани су допустили немачким трупама да пређу преко њихове територије.

    Пропао немачки план

    Петроград, 29. јула.

    Енглески војни ауторитети сматрају да, после неочекиваног успеха и отпора белгијанаца, немачки план, да одлучним ударом нанесу пораз Французима, има се сматрати као пропао. Лондонски финансијери тврде да Немачка није у стању водити рат дуже од 6 месеца.

    На руско-немачкој граници

    Петроград, 29. јула.

    Немачки аероплани лете свакога дана у правцу Ковна.

    У много пограничних села немачке регуларне трупе замењене су коњицом и пешадијом трећег позива. До сада на граници није било озбиљних сукоба, сем малих чарки које су врло честе.

    Немачке трупе, које су раније биле расуте дуж границе прикупљају се све ближе руској граници у групама од два до три пука.

    Турци у Тракији

    Петроград, 29. јула.

    Из Цариграда јављају, да се концентрација отоманских трупа врши у Тракији.

    То ће им помоћи!

    Петроград, 29. јула. — Задоцнио —

    Немци су задржали руског министра просвете и 25 других чиновника при њиховом повратку у отаџбину.

    Опасна посла!

    Петроград, 29. јула.

    Немачка средоземна ескадра добила је налог, да, у контакту са аустриском ескадром, нападне француску флоту.

    Енглеска сувоземна војска

    Петроград, 29. јула.

    Енглеска је мобилисала до сада 200.000 војника, од којих су 20.000 искрцани у Белгију.

    Двобој код Винче

    У Београду чује се удаљена канонада

    Јутрос у 7 часова и 45 минута почео је јак артилериски двобој између српске и аустриске артилерије код Винче.

    Удаљена канонада још непрестано се врло добро чује у самом Београду.

    Швапски монитори

    Један потопљен и један оштећен

    у артилериском дуелу, који је вођен око Београда од јуче по подне па ноћас до поноћи потопљен је један аустриски монитор а један је тешко оштећен.

    У Котору

    Последње вести из српске Боке Которске — Страшни дани у очи рата

    Цетињски „Вјесник“, у своме броју од 16. јула, који је тек јуче стигао у Београд, описује овако страшне дане, што су их Срби у Боки Которској преживљавали у очи самога рата:

    У Котору по целој Боки влада силно узбуђење.

    У највећој журби врше се у огромном опсегу ратне припреме.

    Војска се довлачи што на паробродима, што жељезницом до Зеленике, и размешта по разним позицијама.

    Котор је препун војске. Над њим је проглашено ванредно стање. Ни двојица на улици не смеју да се састану. Трговина и јавни живот потпуно су стали. Врата на улазу у варош ноћу се затварају. Сваком без разлике забрањен је ноћу излазак из кућа. Сви путови закрчени су војничким колима, на којима се на разне стране превози војни материјал.

    Више српских првака у Котору бачени су у тамнице. Неки су од њих затворени у тврђавама изнад града.

    Војска је посела сву околину.

    Мобилизација се врши, највећом брзином.

    Пред закључак листа, — додаје „Вјесник“, — добили смо вест, да Аустрија врши у Боки и пограничним крајевима Херцеговине нечувена насиља над нашом браћом.

    Жандари и војска све мушко становништво у маси терају из свих села по Боки што на пароброде, што пешке, и упућују пут Дубровника и даље на север. Ту наш народ чува војска као какве ратне заробљенике.

    У Херцеговини је све угледније и боље бачено у тамнице, а остатак народа је војска дигла из домова и све потерала далеко од наше границе. Око робља су војнички кордони.

    Борба дуж Саве

    Артилериски двобој код Обреновца

    Јутрос око 6 часова изјутра отпочела је између српске и аустриске војске борба преко Саве на дугачком фронту Обреновац—Остружница—Забрежје. Борба се већином води топовима.

    Њихове штете

    Аустријанац се жале на наше топове

    У телеграмима Кореспонденц бироа, које објављују софијски листови, тврди се, да Аустријанци немају намере да бомбардују Београд него гађају само оне куће из којих се пуца на њих!

    Поред тога, Аустријанци тврде да су они на својим мониторима и бродовима претрпели такве губитке у официрима и војницима, да морају да се свете.

    Глад у Бугарској

    Сачувала се од рата, али не и од невоља

    (Извештај „Политици“.)

    Софија, 27. јула.

    Собрању је поднет хитан законски предлог о нормирању цена животним намирницама. Овим законом утврдиће се цене преко којих трговци не могу скупље продавати своју робу.

    Мера је предузета на првом месту због општег европског рата, који је спречио довоз намирница са стране а затим због тога што ће овогодишња жетва у Бугарској врло слаба.

  • Кокошија војска

    Аустријанце туку на свима странама. — Пораз под Берестечка. — Аустријски војници сами се предају

    (Телеграм пресбироу)

    Петроград, 29. јула.

    Из Луцка (провинција Волинија) јављају, да је 26. и 27. јула, била борба између руских и аустриских трупа између Берестечка и Понајева. Одбијени Аустријанци повукли су се према Радзивилову, запаливши Броди, које су руске трупе по том заузеле и угасиле. Многи су рањени и заробљени Аустријанци одведени у Берестечко.

    Непријатељ се лабаво борио, бацао оружје и војници су се драговољно предавали.

  • Наше победе

    Бомбардовање которских утврђења. — Аустријанци и Муслимани бацају оружје и беже. — Освојења у Босни

    Цетиње, 28. јула.

    Црногорци су почели бомбардовати которска утврђења и заузели су Космак, Клобук и Корјени непријатељски губитци су знатни, међу којима су 12 заробљених војника и подофицира.

    Једна непријатељска чета напала је на нашу караулу Плочу. Непријатељ је одбијен.

    Крагујевац, 29. јула.

    Један наш одред наишао је на 2000 мухамеданаца и непријатељских војника на Вихри, разбио их и натерао на одступање. Непријатељ је побацао део своје спреме и оружја.

    Дана 26. јула дошло је до борбе код Бујуклића Аде, са које је непријатељ отворио снажну пешадиску и артилериску ватру, као и са своје обале на Дрини, северно и јужно од аде. Вероватно, да је овом ватром непријатељ припремао препад на нашу обалу. Наши су одговорили само пешачком ватром. Али она је била тако добра и тачна, да непријатељ не само што није покушао прелаз него се једва задржао на острву. Наше су трупе чуле немачке узвике непријатељевих официра: „Држите се још два часа!“ и јаук њихових рањених војника. Наше су се трупе држале одлично и гађале су веома храбро и присебно.

    По извештајима добијеним из Босне, непријатељски војници не могу да издржавају маршеве и штрапаце. Велики део од њих остао је на путу.

    Ваљево, 29 јула.

    Дошло је до борбе код Вихара. Непријатељ је одбијен, и одступајући понео је собом мртве и рањене али је оставио један део спреме и муниције. Противник се повлачи ка Чајнини. Наше су страже заузеле села: Ванић, Маренић, Саковић, Леонић, Тупу, Кукавицу, Тодоровић, Саборак и Лештаре.

  • Госпођа Теб

    Испуњена предвиђења париске пророчице

    Када је у Париз стигао телеграм о убиству Фрање Фердинанда, чувена париска пророчица узвикнула је:

    — Јесам ли ја рекла! Јесам ли ја рекла, да ће настрадати и он и други чланови аустријске владарске куће!

    И одиста госпођа Теб, која је поред осталих толиких догађаја била тако тачно предсказала и српско-бугарски рат, још прошле јесени, у својим прорицањима за 1914 годину — предсказала је да ће погинути аустро-угарски престолонаследник и још неки чланови његовога дома.

    Као што је познато, госпођа Теб је у тим својим прорицањима за ову годину забележила и то, да Немачкој у току 1914. године прети опасност и пропаст а Русија има да дочека повећање и славу.

    Блиски дани потврдиће и ово предсказање чувене париске пророчице.

  • Поздрав Србији

    Русија се диви српској војсци

    Петроград, 29. јула.

    Саобразно одлуци, коју је донела Дума 26. јула, упућен је Српској Народној Скупштини овај телеграм:

    „Русија прати са дивљењем славне подвиге српске војске, на коју је пао први непријатељев ударац. Дума је уверена, да ће уједињени напори Европе осигурати Словенима миран развитак“.

  • „Отимачина“

    Поводом једног неозбиљног захтева

    (Писмо из публике.)

    У „Стражи“ под насловом „Наша општина“, „један потрошач“ санћим из сажаљења према сиротним сељанкама, које са тешком муком, физичким напрезањем итд. стижу пред ђерам општински те морају да плаћају трошаринску таксу, — позива војну власт да стане на пут овом „отимању“.

    У данашње дане, које преживљујемо, врло је популарна ствар говорити против свих намета а нарочито против трошаринских такса, али како сваки свесан грађанин и потрошач града Београда зна врло добро да трошаринску таксу не плаћају у ствари сељанке, које долазе из околине, него потрошачи Београђани, којима се наплаћена такса у цену животних намирница урачунава — то би се преко поменуте жалопојке могло ћутке прећи, да не постоји потреба да се нарочито истакне да се наплаћеном трошарином општина користи данас једино у том циљу да ублажи велике беде оних општинских невољника, који немају средства да подмире своје најпрече животне потребе, јер су им храниоци под оружјем…

    Ставите дакле на вагу с једне стране сељанку, које има нешто па доноси да продаје, и с друге стране сироту Београђанку која нема чиме шта да купи и очекује милостињу од општине, пак ћете видети да се наплаћивањем трошаринске таксе — не отима.

  • Шта је у Срему?

    Шта је било са сремским Србима? — Густ вео над аустријским злочинима

    Јуче се навршило петнаест дана од како је Аустрија заратила против Србије. За то време сваке ноћи ускаче на нашу обалу по неколицина тобожњих бегунаца из Срема за које се одмах утврђује, да су аустријски војни шпијуни. Што је најглавније, ни један од њих није из Срема нити из ма кога пограничнога краја већ из горње Угарске, Галиције и Аустрије.

    Од Срба из Срема није успео да ускочи у Србију ни један једини човек. А какве дане они сада преживљују може се слутити по ономе што се дешавало у очи самог рата. Путници који су тих дана журили у Београд виђали су на железничким станицама кроз Хрватску и Срем читаве стотине Срба, људи и жена, окованих у ланце и под силном стражом.

  • Издавање пензија

    Пензије ће се издавати у Београду

    Начелство округа београдског јавља, да ће се месечне плате пензионерима, чиновницима и удовичке пензије, које су примане на благајнама Министарства Финансија и Управе Фондова, издавати на благајни начелства.

    Дан када ће се ове плате издавати начелство ће накнадно објавити.

  • Немац о Србији

    Шта о српској војсци каже један немачки стручњак

    У чувеном немачком листу „Лајпцигер Најстен Нахрихтен“, који се увек држао непријатељски према Србији, на сам дан објаве рата написао је његов главни сарадник др. Макс Ролов, под насловном „Шта је у стању српска војска“ ове занимљиве редове:

    Пре неколико дана имао сам прилике, да посматрам српску војску, или боље речено, трупе, што гарнизонују у Београду; и то сам их посматрао приликом две свечаности.

    То је било приликом параде о краљевом рођендану и два дана доцније приликом погреба руског посланика Хартвига.

    Овога првога дана цео београдски гарнизон правио је шпалир од дворца до старе турске тврђаве. Изврсно држање ових трупа — како су ме уверавали, ту су учествовали само регрути, који су тек пре четири месеца ступили у војску — обрадовало би свако војничко око.

    Нама Немцима свакако пада у очи, што српске трупе немају на својој униформи никаквог шаренила; ниједног сјајног дугмета, никакви блистави опасачи и упртачи, све је једнолико сиво-мрко. Само официри и пук телесне гарде имају парадну униформу.

    Престолонаследник је о краљевом рођендану најпре обишао фронт трупа, а онда је извршен парадни марш.

    Био сам сасвим изненађен оним, што сам том приликом видео. Учинило ми се наједаред, да се налазим на каквом егзерциришту код Берлина или код Потсдама.

    Држање трупа при паради било је одлично, војници су газили трештећим кораком, баш као код пруског парадног марша. Такође сам био потпуно изненађен кад сам видео, да ови млади људи чак и радње пушком изводе прецизно и са једногласним треском.

    По свему, што сам овога дана видео, морам рећи, да задатак аустриских трупа, које иду на Србију, ни у ком случају неће бити ни најмање лак, нарочито кад се помисли, да највећи део српске резерве сачињавају људи, који су већ опробани и прекаљени у ратној ватри, који су већ тукли два рата.

    И цео официрски кор имао је прилике за време балканских ратова, да сакупи практична искуства у борби и на терену.

    Такође ми је пала у очи јачина појединих чета. И онда избројао сам у свакој чети по 200—250 људи.

    И коњица и артилерија, што гарнизонују у Београду, учествовали су на параду. Ту има да се примети, да су коњи, оружје и топови истина недовољно чишћени, али да је држање и ова два рода оружја одлично.

    Два дана доцније, при погребу руског посланика Хартвига, и ако сам све брижљиво посматрао критичним војничким оком, нисам могао у држању трупа открити ништа, што би се могло не свидети војнички образованом оку; а дуго сам посматрао трупе од једног краја шпалира до другог.