Аутор: Уредништво

Невољнички дани у Немачкој. — Поред живих непријатеља прети и глад

Прекјуче је један телеграм из Берлина саопштио, да тамо сматрају ситуацију за врло озбиљну и критичну. Јучерашњи телеграми саопштавају, да је Немачка почела купити и своју последњу снагу — све мушкарце од 17 до 47 година. Па ипак то неће помоћи Виљемовој царевини, да не буде смрвљена.

Али што још више погоршава очајничке дане Немачке то је што она, према аутентичним подацима, нема више хране ни људске ни сточне него за два месеца. Данас је Немачка затворена са свих страна и она не може набавити ни зрна хране чак ни преко Аустрије, преко Јадранскога Мора.

Кроз два месеца, германска империја почеће, дакле, да умире од глади ако савезници победиоци не буду милосрдни да хране побеђене — онако исто као што смо ми имали срца према турској, бугарској и арнаутској гладној сиротињи.

Насамарени Бугари ликују над пропашћу Србије

„Препорец“, орган бугарске демократске странке, у своме уводном чланку од 18. јула ликујући саопштава свету:

„Од два дана на овамо над Београдом се развија Аустро-Угарска застава. До сада нема примера да је ратна акција отпочела освајањем престонице која је пала као први плен непријатеља“.

Али дубокоумни политичар, бивши председник владе и главни уредник „Препорца“ зна не само то што је већ „било“ него и оно што ће бити.

Тако Малинов у томе истом чланку тврди, да ће рат остати локализован и да ће Аустрија успети да за две недеље смрви Србију.

„Аустријанци су господари војних линија Шабац и Обреновац, двеју од најутврђенијих српских тачака, наставља „Препорец“ у својим ратним извештајима. „Српске трупе повукле су се на југ у планинске кланце. Ту ће кроз који дан бити главне битке!“…

Ето, са каквом се памећу влада у Софији! И кад овако мисли и пише један бивши председник владе, онда се може замислити шта ли тек трућају бивши пекари, бозаџије и пиљари у „Дневнику“, „Јутру“, „Вечерњој пошти“ и „Дневном Билетену“!

Завера између Беча и Берлина за уништење Србије

(Телеграм Пресбиро-у)

Париз, 28. јула.

(Задоцнио.)

Објављивање енглеске Плаве Књиге направило је сензацију због депеша енглеског амбасадора у Бечу којима се доказује, да је текст аустриског ултиматума био поднешен Берлину, који га је одобрио.

Бруталност и бестидност Немачке изазвали су опште гнушање.

Грчки војни аутомобили за Србију. — Превоз Солун Ђевђелија

Грчки листови саопштавају, да је Грчка послала у Србију и ставила на расположење српској војсци својих 120 војних аутомобила. _ Поред тога Грчка је изјавила, да даје довољан број возова и вагона за превоз од Солуна до Ђевђелије свега материјала који је Србији потребан за рат. Солунска „Неа Алитија“ јавља, да су два српска официра стигли у Солун. Они ће бити представници српске владе ради надзора и управе при провозу свега тога материјала за Србију.

Српском посланству у Атини и српском конзулату у Солуну још се непрестано пријављују масе Грка, махом омладинаца, који моле да буду примљени као добровољци у српску војску.

Прошле ноћи наше предстраже у хватиле су једно лице, које је на чамцу прешло Саву и искрцало се код купатила.

Саслушано, ово лице. које има тип мађарског еврејина, изјавило је, на немачком језику, јер српски, вели, не зна ни једну реч, да се зове Милан Богосављевић, син оца Србина, који се оженио Јеврејком, али се пре две године убио из разлога њему непознатих.

Дошао је, рече, у Србију, јер није могао да трпи гонења којима је био изложен због његове народности, и што жели да ступи у редове српских бораца. За својега оца вели да је рођен тамо негде између Београда и — Ниша.

У Београд се упутио из Беча; стигавши у Н. Сад, он је наставио путовање до Земуна, ту су га, вели, претресли, и одузели му све хартије, па наредили да се сутра дан јави својој команди. Одмах наступајуће ноћи крене се дуж дунавске и савске обале не би ди нашао неки чамац да се превезе у Србију; и збиља, на савској обали наиђе на чамац, и још троицу њих, који су у истом циљу шетали на истој обали. Ови се, сва четворица, укрцају у чамац и нико их за време целе њихове ноћне екскурзије није приметио, и тек кад су били на половини пута пушке са аустриске стране припуцају, на што она 3 лица, њему непозната, поскачу у Саву, а он сам легне у чамац и повери се струји да га пренесе на српску обалу.

Приспевши на обалу, тако прича, наш драги незнани Милан Богосављевић, одмах је тражио од страже да га воде официру…

Али Милан заборави да изјави и то да је нашем стражару код купатила понудио пет круна да га пропусти да иде у варош…

За своја три друга, којима не зна имена, јер их је тада при месечини први пут видео својега века, рече, да су се вратили на аустријску обалу, затим, у другом исказу да су препливали на српску обалу; — наше патроле нису могле да пронађу ове „добровољце“ те има разлога веровати да је и ово једна шпијонова лаж, исто тако као и све оно што је о себи исказао.

Војне власти предузеле су истрагу па ће по закону поступити, у толико лакше што ватрени Србин „Милан Богосављевић“ није видео ни једног аустријског војника на граници, нити је приметио ма какву непријатељску акцију с оне стране Саве, о којој би било вредно рећи коју реч.

Милан има меке руке, које нису радило тешке послове, али то долази отуд, што је он, вели, по занату келнер.

Зубни лекар

Христина Орлушић указује за сво време рата зубно лекарску помоћ од 7 часова пре до 6 п. подне. Стан Теразије „Дом Анкер“ Краља Милана ул. број 89 или Балканска ул. број 7 први спрат. Пошто је капија за време рата затворена изволите при улазу звонити. — Телефон број 1968.

Подрум Касина

Подрум Касина отворен је и у велико продаје своје добро пиће. Пошто су за сада подруми и [иначе] омиљени, то се сопственик нада обилној посети.

Ликвидација са Елзасом

Петроград, 29. јула.

Французи су напали на утврђену варош Алткирхен у Елзасу и заузели је на јуриш, одагнавши Немце, који су се повукли у бегству.

По том су Немци оставили и варош Милхауз, коју су Французи заузели. Заузеће ових вароши од стране Француза погоршава положај Немаца у Алзасу.

У свима пограничним борбама Французи тријумфују.

Петроград, 30. јула.

После напуштања Милхауза, Немци се повукоше Најбризаку, палећи села, пустошећи све пред собом и вршећи терор над становништвом. Више утврђених висова на Вогезима пали су Французима у руке.

Окупација немачких колонија

Петроград, 29. јула.

Енглеска је почела заузимати немачке колоније.

Британске трупе заузеле су немачку колонију Тего (на западној обали Африке) поред Златне Обале која припада Енглезима.

Петроград, 30. јула.

Француске трупе из Дахомеје продрле су у немачку колонију Тего.

Пропаст „Краљице Лујзе“

Петроград, 29. јула.

Енглески торпиљери потопили су немачку лађу за постављање мина, „Краљицу Лујзу“.

Јапанска ескадра

Петроград, 29. јула.

Прва и друга јапанска ескадра отпловиле су на пучину у непознатом правцу.

Пораз немачког бродовља

Петроград, 29. јула.

Белгијанци су задржали око 36 немачких параброда.

У Ла Маншу немачке подморске лађе напале су на ескадру енглеских крстарица, али нису направиле никакву штету. Једна немачка подморска лађа потонула је.

Петроград, 29. јула. — (Задоцнио). —

Белгиске трупе уништиле су близу Спиа две регименте немачких копљаника.

Од објаве рата до данас предати су општини београдској за београдску сиротињу ови прилози:

Андра Ђорђевић, рентијер 10 дин.; Јеврем Молеровић, рентијер 5; Ванредно 2,60; Ђока Цветковић, каф. код „Коларца“ 30; Михаило Борисављевић, професор 5; Милосав Јовановић, дрогер. 20; Стојан Томић, каф. 20; Петар Маринковић, абаџ. 10; Мирко Здравковић каф. 10: Душан Тодоровић, трг. 30 дин,; Драг. Караулић, трг. 10; Израел Русо, трг. 20; Бисерс, директор трамвајског друштва, 20; Ст. Миленковић, 10; Јевта Стајић, [нечитко]; Влајко Димитријевић, 1; [Божа] Савић, новинар 2; Д-р Шпирт, [нечитко]; Никола Богдановић, 2: Рада Петровић, 2; Н. Н. 2; Вел- [Бенгулац]; 1; Какановић, 5; Свет. Манчић 1,50; Н. Н. 0,50; [Зарија] Угриновић, 10; Ненадовић, новинар 2; Поробић, шпедитер [нечитко]; Аранђел Станојевић, 6; [Спира] Милошевић, 5; Света Јеремић, 3; Јоца Стајић, 5; Тома Петровић, 5; Клидис 20; [Мака] Аврамовић, 10; Лаза Савић, 10; Браћа Гођевац, 50; Влада Милошевић из Шапца 4: Дисекс, 10; Лецевић, 3; Кукић, 10; Коста Симоновић 20; Мајер Пинкас, трг. 20; Моша Меворах, 5; Пера Вукшић, 2; Н. Петровић, 2: Поповић и Лазаревић, 10; Бранислав Поповић, 5; Пера Петровић, трг, 5; Ник. Веловић, трг. 2; Мил. Прокић, трг. 2; М. · Меламед, трг, 10; Н. Н, 4; Сима Машијах, 2; Јовичић, инспект. дирекц, 5; Илија Мокрањац, 2; Вел. Рајић, 5; Семберинац 3; Ивановић, 1 динар;

Милан Јовановић 2; Јаков Демајо 2: Марко Штајнер индустријалац 25; Мориц Боран 1; Н. Н. 1; Н. Н. 2; Н. Н. 1; Ј. Јаролимек трг. 2; Ђ. Дивац пиљар 3; Самуило Ј. Меламед 5; Н. Н. 0,20; Н. Н. 5; Милан Лујановић 10; Јаков Меламед шпедитер 2; Др. М. Демајо 10; Виктор Азријел инж. 20; Ауш 10; Самуел Тајтацаковић 10; Милан Бесаровић 2; Карл Лебл 2; Салаш и Молнар 10; Ранко М. Гођевац 10; Ашихајлир 10; Салифелд 10; Асдр Бергерд 10; „Нин; Н. Н. 10; Глиша Трајковић каф. 10; Веселиновић 2; Н. Н. 2; Браћа Димићи фризери 5; Мита Здравковић 10; Др. Андрејевић 2; Софроније Јовановић индустријалац 100; Крста Милетић кмет 30; Др. Нешић 10; Камен Хајнрих 5; Воја Милетић столар 0,40; Мита Младеновић 2; Ј. Марјановић и Синови 2; Емил Краговац агент 2; Веља Јовановић 1; Стев. Наумовић 1; Бодуен Редевиг 20; Димитријевић 1; Марковић 1; Штрбић рачуноиспитач 1; Трифун Марић 2; Јефта Лаковић 10; Геца Кон 4; Михаило П. Милашевић учит. 2; Михаило Д. Огњановић школ. надзорник 2; Пера Натошевић 10; Др. Зега 8; Емил К. Бирваш 2; Милан Вапа 40; Н. Н. 0,40; Владимир Радовић каф,. 10; Љ. С. Шварц 2; Н, Н. 0,30; Брадић 4; Веса Ђема 1; Светозар Деспотовић чиновник дирекц. 1; Ђорђе Секулић 0,50; Светислав Анђелковић 4; Пера Летић свештеник 4; Михаило Павловић 100; Марко Стојановић 100; Стева Јовановић 2; Гаврило Раденковић 10; Чеда Марковић 5; Илија Димитријевић 20; Ванђел Ђорђевић 2; Тодор Анђелковић 2; Милош Станковић 1; Милош Мишић 1: Спасоје Несторовић 2; Драгослав Радовановић 2: Мика Мејухас 0,50; Илија Глишић 1; Живко Кузмановић 20; Димитрије Наумовић 10: Крста Поповић 10; Миленко Марковић 5; Браћа Мијатовић дрвари 5; Лепосава Петровић 1; Настас Антоновић 2; Јоца Константиновић 10; Благоје Недић 10; Никола Ивановић 1; Риста Батић 1; Ферко директор банке „Андрејевић“ 2. Милан Ковачевић фризер 2: Милорад Кара Марковић 2; Марко Е. Абрахам 3; Јеремија Миливојевић 2; Александар Хохнер 2; Н. Н. 0, 50; Н. Н. 1; Петар Нешић 1; Н. Н.2; Врсаловић 1; Светозар. Ристић 1; Драгољуб Јовановић 0,50; Мита Ристић 3; Н. Н. 0.50; Вој. Грујић 0,50; Алекса Николић 1; Филип Марковић 2: Таса Неранџић 10; Светозар Лазић 1; Мита Петровић 10; Мита Марковић 10; Недељко Стојановић дрв. трг. 2; Ђовани Бертото 10; Миладин Милојевић 1; Стојан Вељковић инж. 20; Панта Тадић 100; Професор Петровић 2; Ернест Лоренц 1; Драгољуб Михаиловић. 2; Драг. Димитријевић 2; Н. Н. 2; Драгољуб Спасић професор 20; Милан М. Марковић ликерџија 6; Робврт М. Безецки католички парох 10; Милица Јакшић 20; Госпођа Шафарикова 20; Н. Н, 20; Стева Обојевић концесионар 50; Ђ. Б. Несторовић председник општине 50; Младен Боторић кмет 40; Милан Марковић 10; Добривоје Митровић кмет 20; Раша Ј. Здравковић секретар општине 5 и Петар Мандрић 100 динара.

Неколико цртица из последњих ратних дана

Да продужимо доношење безначајних па ипак карактеристичних цртица, које би као требале да мало разгале оне, што су напустили Београд, а као мало и нама у Београду да прекрате време.

⁂

Бап пред сам рат чувена Шишкова механа на Теразијама преустројена је да буде модерна и као нека замена за чувену Урошеву Пивницу која се упокојила.

Отуда су сада за време рата остала тамо два келнера и један велики штампан јеловник, на коме има чак и „табл дот“. Они, што су остали, можда нису баш много писмени, али су умешни па су умолили једног писменог обешењака, да им „испише јеловник“. Тако је ономад у јеловнику стајало:

1. „Чорба от парадајз с пиринач, ама пиринач данас нема јербо су због лумбардовање све бакалнице затворене“.
2. Свињски ђувеч брез месо, због што не могаде да се дође до кланицу, јер као што сваки зна, јуче је било јако лумбардовање.
3. „Пасуљ с ринфлајш“.
4. „Кајгана од тазе сељачка јаја“.

⁂

Већ смо прошли пут поменули велику приврженост, коју према нама заосталима показују масе бува, што нису могле стати у возове за унутрашњост.

Отуда је дрогерија Бели Орао препуна света разна пола и узраста, који пазари прашак за буве. Те већ иде тако далеко, да симпатични шеф дрогерије, г. Илија, још с врата пита:

— За колико желите прашка за буве?

Ту у дрогерији жали се један нервозан стари господин:

— Дању Швабе и муве, вечером Швабе и комарци, ноћу Швабе и буве, па просто: човек никад мира нема!