Аутор: Уредништво

Руско наступање ка Сеулу

Лондон. 10. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Дејли Експресу“ јављају из Токије да је руска војска прешла реку Јалу и да већ наступа ка корејској престоници Сеулу. И јапанска војска од […] људи која искрцала у Мазамфо такође наступа ка Сеулу. Пред Сеулом се очекује крвава битка.

Стручњаци о положају на бојишту

Берлин. 30. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). О положају на бојноме пољу у Источној Азији овако се суди у овдашњим стручним круговима: У биткама пред Порт-Артуром Јапанци нису могли постићи потпун успех. Пошто је Јапан јуче већ заузео Мазамофо, који ће бити средиште операција јапанске војске, то ће он без престанка да појачава своју сувоземну војску. Највероватније је да ће Јапан у почетку свом снагом ударити на Перт-Артур само зато, да би одавде отпочео рушење сибирске железнице која превози руску војску и животне намирнице. Могуће је још да су Јапанци били предузели само рекогносцирање и да су битку код Порт-Артура хтели само зато да би се утврдили у Кореји. Сматра се као вероватно да ће Јапанци блокирати Порт-Артур. У овдашњим политичким круговима сматра се као поуздано да се Француска, у сваком случају неће мешати у рат. Тако исто мисли се да за сада ни једна од неутралних сила неће износити никакве предлоге о посредовању. Такође нема се никаква разлога сумњати у неутралност Кине. Она неће, приликом њихових операција ићи на руку ни Јапану ни Русији. Али је питање да ли ће Кина бити кадра да разоружа руске или јапанске трупе који би упали у кинеску територију.

Руски амбасадор посетио је данас пруског министра спољних послова барона Рихтхофена и с њим је подуже конферисао.

Освојење Мазамфа

Токијо. 30. јануара. „Рајтеров Биро“ јавља да су Јапанци заузели “ Мазамфо у Кореји, који ће употребити као о нову за даље војничке операције против Руса.

Одлазак јапанског посланика

Лондон. 30. јануара. „Рајтеровом „Бироу“ јављају из Петрограда, да је јапански посланик Курино са персоналом посланства отпутовао у Берлин.

Јапанска војска у Сеулу

Лондон. 30. јануара. „Дејли Мејлу“ јављају из Токија да је једно одељење јапанске војске приспело у Сеул, престоницу Кореје.

Бегство корејског цара

Лондон. 30. јануара. „Стандарду“ јављају из Тијенчина да је корејски цар побегао у француско посланство у Сеулу.

Неутралитет Северне Америке

Вашингтон. 30. јануара. Рузвелт је решио да се Уједињене Северо-америчке Државе држе неутрално за све време трајања руско-јапанскога рата. О томе ће сутра већ изаћи прокламација.

Јапанци заробили седам руских лађа

Њујорк. 30. јануара. „Новинарском Удружењу“ јављају из Нагасаки да руска крстарица „Варјаг“ није потонула. Јапанци су је заробили и пренели у Сашо, куда је већ и приспела и где се налазе и остале руске лађе које су оштећене пред Порт-Артуром. После битке код Порт-Артура Јапанци су заробили још седам руских лађа.

Руски министар војни Куропаткни приспео је у Харбин и предузео врховну команду над целокупном сувоземном руском војском у Манџурији.

Последњи телеграми

(30. јануар)

Петроград. Пред зимском палатом било је патриотских манифестација. Министар марине демантује вест о покушају Јапанаца да се искрцају у Порт-Артур.

---

Петроград. Марински ђенералштаб јавља да је у битци код Порт-Артура оштећено шест јапанских лађа. 50 јапанских војника погинуло и 150 рањено.

---

Токијо. И Јапан је данас објавио рат Русији.

---

Петроград. 30. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Једно одељење јапанске војске од 5000 војника обишло је Сеул и упутило се ка реци Јалу. Руска војска, под генералом Гродековом. прешла је реку Јалу, и форсираним маршом ишла је ка корејској вароши Ан-цју. Генерал Куропаткин, јунак са Плевне, предузео је прекјуче команду над целокупном сувоземном војском у Манџурији. Јуче нареди напад. Између Ан-цјуа и Комзанских Планина у Кореји била је јуче по подне крвава битка. Јапанци су до ноге потучени. Појединости нема.

Дворске вести

Краљ, по савету свог личног лекара г. Косте Динића неће три дана излазити из собе због лаког реуматичног наступа.

Министарска седница

Краљ је лично председавао синоћној министарској седници, која је трајала до 8 часова у вече.

Тајна седница

На интерпелацију А. Ратарца о маћедонском питању одговорио је данас г. Н. Пашић у Народној Скупштини. Пре тога, на предлог г. Веснића седница је претворена у тајну.

Напишите ви то

Отправник послова у руском посланству, г. Муравјев, посетио је прекјуче г. Љубу Давидовића. Г. Муравјевљева посета код министра просвете имала је своју нарочиту сврху. Он је био дошао да се договори с министром просвете о држању молепствија по свима отачаственим црквама за победу рускога оружја. Господин министар му је на то одговорио од прилике овако: „Напишите Ви то па тако писмено поднесите мени, и ја ћу изнети пред министарски савет па да о томе решавамо, јер то је ствар, којој се мора добро размислити!“ Није нам познато шта је рекао и да ли је на ово пристао г. Муравјев, али је ово ипак нешто што је вредно прибележити.

Молепствије у Саборној Цркви

Сутра у суботу 31. ов. мес. у 10 час. пре подне биће у овдашњој Саборној Цркви молепствије за победу руског оружја. Грађани београдски треба да дођу у што већем броју. Кад не можемо на други начин да помогнемо онима, који су хиљадама гинули за нас, покажимо бар у оваквим приликама, да им искрено желимо да се овај рат што пре сврши на руску славу и корист.

Парастос Сими Игумановом

Данас у 10.30, часова одржан је свечан парастос у Саборној Цркви великом добротвору српском Сими Игумановом; на парастосу је чинодејствовао Митрополит Инокентије са 18 свештеника. Парастосу присуствовали су Министар Председник г. генерал Сава Грујић и Министар Просвете г. Љуба Давидовић, од бивших министара г. г. Живан Живановић, Сима Лозанић, Љуба Ковачевић, ректор В. Школе са колегијом, иначе професори гимназија и Богословије, официри, трговци, учитељи, врло велики број Старо-Србијанаца и Македонаца и престоничког грађанства.

После парастоса држао је г. прота Стева Димитријевић врло леп, поучан и патриотски говор, у коме је изнео заслуге и добротворни рад Симе Игуманова и истакао како је се цела породица Симе Игуманова увек одликовала патриотизмом и пожртвовањем. На крају је поменуо говорник да има много заслуге и Симе Игуманова у томе што је Призрен данас стожер српске мисли и њезиних пионира у Турској.

Народна Скупштина

Данас је у Народној Скупштини на дневном реду претрес законског предлога о задругама и извештај одбора о предлогу закона о лову.

Г. Павле Маринковић

Још пре четири дана, почео се проносити по вароши глас, да ће начелник министарства спољних послова г. Мита Поповић бити постављен за генералног конзула у Пешти, а да ће на његово место за начелника бити постављен г. Павле Маринковић, бивши министар. Ми те гласове нисмо хтели да бележимо, не знајући да ли су тачни: али како се они упорно одржавају бележимо их по дужности.

Самоубиство у Прокупљу

Ноћу између 28-ог и 29-ог овог месеца извршила је покушај самоубиства привремена телеграфискиња прокупачке телеграфске станице, Наталија Марковићева, сестричина тамошњега лекара Д-р Милића. Покушај самоубиства извршила је у кући свога ујака. Пуцала је из револвера и куршум је ударио изнад срца, пропао изнад леве плећке и зарило се патос (?). До јуче на подне, када смо ову вест добили, Наталија се налазила још у животу. Узрок самоубиству је непознат, али се о њему разно нагађа.

Српско новосадско позориште

Пре извесног времена српско позориште у Новом Саду обратило се својој општини са молбом за новчану помоћ. Неки дан је била седница на којој је о њој дебатовано. Оправданост овога захтева многи су бранили, али било их је и који су одрицали потребу давања помоћи. Дебата је вођена врло бурно, и свршила се врло малим добитком за позориште. Одређена му је помоћ од 2000 круна, док мађарско позориште има 3000 к. Жалосно је, да су ову молбу заступали и гласали за њу и неки Немци и Мађари, а нападали је и гласали против ње чак и неки Срби.

Хвала!

Родитељи пок. Милана Ф. Петровића, пешад. капетана друге класе приложила су Одбору Девојака за Војислављев споменик 10 динара за успомену на свога рано преминулог сина.

Одбор Девојака изјављује приложницима срдачну захвалност, а покојниковој млађаној души нека би Бог дао рајског насеља.

Породичне вести

Г. др Слободану Рибникару јуче се родио син. И мати и дете су у најбољем здрављу.

Лицитација

Дана 6. фебруара тек. год. држаће се у економном оделењу Суда београдске општине кратка офертална лицитација за оправку свију неисправних општинских возова.

Оферти ће се примати до дана лицитације, и на сам дан лицитације до 5 часова по подне, у које ће се време отварати у присуству кмета кога за то Суд буде одредио и присутних лицитаната.

Ближи услови могу се видети у канцеларији економног оделења општинског суда сваког радног дана за време канцеларијско.

Забава чачанског Кола Српских Сестара

Пододбор Кола Српских Сестара у Чачку, приређује ових дана једну велику забаву, у корист своје касе.

У једном делу американског сенатора Беверице о улози Русије на крајњем Истоку описује се личност царског намесника, адмирала Алексејева овако: „Он чини утисак скоро абнормалне живахности. Његов је живот посвећен с младићским одушевљењем подизању моћи Русије. Има му око 50 година, а пун је нервозне енергије. Корак му је нешто журајив. Сваки покрет тог човека показује да је необично одлучан, а то му се види из говора. Држање му је, чак и кад се забавља, пуно напрегнуте пажљивости. Алексејев је у свему добро обавештен, врло је отворен човек ине устеже се да свој одговор тачно формулише и праву истину каже. Он је необично вредан човек и ради по вас дан, а често проводи и целе ноћи у раду.“

Тако га описују једни. Други, нарочито руска опозициона штампа, нападају га жестоко од како је постао вице-краљ Манџурије. Пребацују му, да је на то високо место дошао једино протекцијом дворске камариле, у којој има много пријатеља; тврде да је као адмирал неспособан, а, као политичар брзоплет.

Позитивно се дакле за сад ништа не може знати. Ток рата скоро ће нам показати, да ли је био достојан високог поверења, које му је цар указао.

Русија је за последњих тридесет година тако сјајно напредовала, да је она данас окружена све самим непријатељима. Сви европски листови, изузев француских, ликују због неколико незнатних јапанских успеха који се не могу ни назвати победама. Јапанце су мучки, изненада, без објаве рата, напали Русе и оштетили им неколико крстарица. Европска штампа није могла да сакрије своју дивљу радост, поред свега тога што су Јапанци повредили најелементарнија начела међународнога права. Али европски народи још увек тако ниско стоје, да ће међународни принципи још дуго чекати на своју санкцију.

Али није ту у питању успех Јапанаца. У питању је престиж Русије, супремација словенске расе. Исход руско-јапанскога рата неће се решити на мору. Одсудна ће се битка бити на суву и она ће бити одлучна. А ту већ знате какви су изгледи Јапанаца.

Али све то ништа не смета на пример бечкој „Новој Слободној Преси“ да свој данашњи уводни чланак почне фразом: „Цео свет данас стоји под утиском вести о успесима Јапанаца код Порт-Артура и Чемулпа.

Трговина с робљем

У једном америчком листу износи се, каква се страховита трговина с људима води још у Конгу. Писац је видео, једну експедицију, која се враћала из лова на робље. Било је у њој од прилике 1000 људи међу њима 800 робова. Читавих хиљаду миља били су прешли пешке и били су само кожа и кости. Сваког дана умирало је њих двадесет које од богиња које од глади. Писац се упознао са једном Французом, који је купио једну жену за један и по динар и врло се поносио што уме тако добро да тргује. Други један човек повећао је харем с једном женом, за коју је дао стару пушку капслару. Роб се може купити и за коју шаку стаклених мерџана, који не вреде више од 5 до 6 динара. За једну пушку може се добити пет робова, а кад су мали, онда још и више. Кад има доста робова, може се добар „еспап“ купити за 200 капсли за пушку. Једна арапска каравана имала је пуно урођеничких жена, које је куповала по цену од једине слонове кости за две младе девојке на удају. Пошто се једна пушка старога система продаје за 3 до 4 слонове кости, то према томе долази, ла се 6 до 8 жена може купити за петнаестину динара! Најобичнији пас у Европи коштао би више него лепа девојка у Африци.

Јапанци се решавају на једну нову, значајну реформу. Хоће место свога квакастог, кинеском сличног писма да уведу латиницу. Томе би се највише морали обрадовати јапански слагачи по штампаријама, који сада морају да знају бар 3-4000 писмених знакова, што се у штампи употребљују.

---

Чувени власник коцкарнице у Монтекарлу, кнез од Монака, даје пример европским владарима. Он је први у Европи отпочео с разоружањем. Распустио је своју војску, која је бројала 100 људи и 10 официра. Сваки је официр добио 1000 подофицир 600 војник З0О динара при отпусту. Ови су скоро сви те новце прокоцкали у кнежевој коцкарници. —

(Погубљен 29. јануара 1804)

Када је самовоља и разузданост дегенерисане турске расе претила да збрише и последње остатке некадашње наше славе и величине, када се држало када је утрнула свака здрава мисао у српском народу, када је сва милошта за Србе била у турском ножу и јатагану и сва чедност умирала под развраћеним погледима а̀га̀ и бегова – тада се на обзорју прошлога века поче све јаче да буди народна свест о слободи и својим правима, све снажније поче да снива заносна идеја о ослобођењу, и наши дедови, пркосећи чак и смрти, телесима својим грађаху бедеме о које ће да се крши сва обест и господство турских господара. Заточници слободе гинули су без страха, са смехом на уснама, ни најгрознија мучења нису била кадра да поколебају њихове челичне душе, они су умирали, али тврдо верујући да ће из њихове крви понићи слобода синовима њиховим.

Равно је сто година од тога доба, када је закон и правица за Србе лежала у коцу и турском топузу, од доби, које се сматра као најсветлије у новијој повесници нашој. Чим је потпуно сазрела народна свест о слободи, одмах се јавља читава поворка хероја који су са највећим самопрегоревањем бораше за слободу, па ако је за њу требало и умрети, и умирали су без јава. Њине су главе једна за другом китиле раскошне конаке паша и везира, њихова је крв натопила сваку стопу ове земље, али је и њихово пожртвовање бодрило последнике на истрајност у борби за слободу.

⁂

Један од тих бораца народних, који је стоички сачекао досуђену му неправду, јесте и Хаџи Рувим, који је у данашњи дан пре сто година смрћу својом посведочио колико воли свој род.

Хаџи Рувим рођен је у Бабиној Луци, око године 1744. Још као дете био је гоњен од турских субаша, због којих се мораде крити по манастирима, где је се и изучио књизи. Позније се запопи и ожени, но жена му после кратког времена умре. Пошто је остао без жене, он оде у манастир Боговађу те се закалуђери и већ 1795. постане архимандритом. Године 1802. завада са прњаворским субашом примора га да побегне у Студеницу и затим у Свету Гору, али се идуће године одмах врати, јер му досади потуцање по свету. Чим кнез Алекса Ненадовић чу да се повратио, он му поручи да се брзо уклони, но Рувим му овако поручи: „Кажите ви Алекси нека сад бежи он, а ја сам доста бежао и скитао се. Не зна Алекса шта је то туђа кућа и туђа земља.“ Када наста 1804. година, а с њом и сва она дахијска зверства: мучење и сакаћење невиних људи, окивање и бацање у тамницу свакога ко би био ма и најмање опасан по дахијски рахатлук, зао удес не мимоиђе ни Хаџи Рувима. Дошавши у Београд на молбу Цепиграбића хајдука да умоли дахије за једног човека који невино труне у београдским томруцима, ни он више не изнесе главе одатле. Чим им паде у руке дахије га подвргоше најстрашнијим мукама, усијаним кљештима чупаху му месо са прсију само да би признао зашто га окривљују и теретио невине људе, али он је ладно и без јаука све издржао, не пустивши да преко његових усана, пређе ма и једна реч клевете. Кад Турци увидеше да ово ништа не помаже и о каквом човеку имају посла, решише да га се брже курталишу, и 29. јануара 1804. попрска српску земљу његова мученичка крв.

Хаџи Рувим је једна од првих, од најскупљих и најдрагоценијих наших жртава. Из крви његове и његових другова и поникла је слобода коју ми данас уживамо.

Нека му је слава!

Напад на руску флоту и објава рата

Петроград. 29. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Адмирал Алексијев, вице краљ Манџурије, телеграфисао је цару да се руске ратне лађе „Ретвизан“, и „Цесаревић“, обе од по 13900 тона, и крстарица „Палада“ од 6823 тона журно оправљају и да ће кроз који дан бити способне за борбу. Машине ових лађа остале су неоштећене. Јапанци су напали руску флоту са 14 торпедњача, под адмиралом Кишихо, сасвим изненада пошто претходно није ни објављен рат. Погинула су два руска војника, петоро се удавило и осам њих је рањено.

После овог мучког напада, руски цар је објавио Јапану рат јуче у 3 сата по подне.

Бомбардовање Порт-Артура

Петроград. 29. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“) јуче у 8 часова пре подне упутило се из јапанског пристаништа Нагасаки једно одељење јапанске флоте од 15 оклопњача и крстарица ка Порт-Артуру. Кад су били на дометној даљини отпочну живо да бомбардују портартурско утврђење. Са утврђења су почели и руски топови да одговарају а руска ескадра изађе из пристаништа и упусти се у борбу. После жестоке битке од једнога сата јапанска флота морала је да обустави паљбу и да се повуче на југ.

С руске стране погинула су два официра и девет војника, педесет и четири војника рањено је. Тврђава је незнатно оштећена. У борби су учествовале оклопњача „Полтава“, крстарица „Дијана“, „Асколд“ и „Новик“.

Последњи телеграми

(29. јануар)

Петроград. Изашао је манифест рускога цара, у коме се види, да је јапанска влада наредила да се руска флота у Порт-Артуру изненадно нападне, поред свега тога што није известила руску владу да прекид дипломатских односа значи рат. Пошто смо добили извештај од Алексејева, вели се даље у манифесту, одмах смо наредили да се одговори оружјем на изазивање Јапанаца. Цар моли Бога за срећу рускога оружја.

---

Њујорк. Из Чифуа јављају да су Јапанци блокирали две руске ратне лађе „Варјац“ и „Корец“ у пристаништу Шемулпо.

---

Лондон. „Дејли Мејлу“ јављају да су се ратне лађе „Варјац“ и „Корец“ предале Јапанцима без отпора, после чега су они искрцали у Шемудпо 8000 војника који марширају ка Сеулу, престоници Кореје. И у другим главним пристаништима Јапанци су искрцали своју војску.

---

Петроград. Адмирал Алексејев телеграфисао је цару: Три оштећене лађе послане су на оправку; машине су остале читаве. Том приликом су погинула два војника, пет се утопило, осам рањено. Други телеграм Алексејева цару: Јапанци су отпочели да бомбардују Порт-Артур. Са тврђаве је одговорено из топова, а ескадра је изашла да учествује у битци. После бомбардовања од једнога сата јапанска флота је обуставила ватру и отпутовала на југ. Руски су губитци ови: 2 официра и 8 војника погинуло је, а 54 војника су рањена. Тврђава је незнатно оштећена.

---

Петроград. На основу царског указа, Алексијев је наредио мобилизацију трупа у својој губернији и прокламовао је ратно стање у Порт-Артуру и Владивостоку.

Цар се, у униформи адмирала, одвезао у мрнарску школу. Том приликом је мрнарским питомцима држао говор, рекавши да је непријатељ кукавички напао руску тврђаву без икаквих изазивања од стране Руса. „Русији треба рата, а ја вас производим у чин официра; убеђен сам да ћете све своје силе посветити нашој флоти“, завршио је цар.

---

Лондон. У Доњем Дому изјавио је министар унутрашњих дела да ће кабинет сутра прокламовати неутралност Енглеске у руско-јапанском сукобу.

---

Лондон. Јапански листови јављају, да су Јапанци ухватили два транспорта руске добровољне флоте са 2000 војника.

Нов пораз Руса

Петроград. 29. јануара (Специјалан телеграм „Политици“, стигао у 12 час. и 30 мин.) Јапанци заробили две руске крстарице. 10.000 Јапанаца искрцало се на Кореји.

Улога енглеске дипломатије у руско-јапанском сукобу сваким даном постаје јаснија поред свих њених мирољубивих уверавања. Пре три дана изашла су документа о енглеској експедицији у Тибету. Из њих се види да је енглеска влада, поводом изванредног изасланства Далај Ламе рускоме цару, изјавила у Петрограду и Пекингу да не може остати равнодушни посматрач, ако се у Тибету измене садашњи односи. Индијска је влада известила 8. јануара 1903. енглеску владу да је конференција, за коју треба да узме иницијативу Велика Британија, једини пут да се избегне опасност. Њу би требало одржати у Ласи, у присуству тибетске владе. Индијска је влада још изложила да се преговори не треба да ограниче само на постављање границе према Сикуну, него се том приликом мора расправити цело питање о односима између Велике Британије и Тибета и у Ласи се мора поставити стални енглески заступник. После оваке акције енглеске владе излази, 2. фебруара 1903, руски меморандум. У њему руска влада саопштава да ће Русија, због понашања Енглеске, можда бити приморана да предузме кораке за заштиту својих интереса. На то је енглески министар спољних послова, лорд Ленсдаун саопштио рускоме амбасадору да ће Енглеска, ако Русија предузме ма какву акцију бити принуђена да се лати потребних мера. Док је трајала ова измена мисли, Енглези нису слали никакву експедицију у Ласу. Неколико недеља касније руски амбасадор шаље ноту лорду Ленсдауну у којој се каже да Русија, поред свега тога што не жели да се меша у Тибету, не може нипошто допустити да се тамошњи status quo замени. Свака таква измена приморала би Русију да заштити своје интересе у Азији. На то је лорд Ленсдаун одговорио да Велика Британија мора настојавати на томе да Тибет испуњује своје уговорне дужности.

После свега овога, енглеска влада пошље једну експедицију против Тибета. Руски амбасадор у Лондону, гроф Бенкендорф, учини због тога озбиљне представке код Ленедауа. Овај одговара, да му врло чудновато изгледа да оваке приговоре чини једна сила која се у целом свету никад није устезала да упада у права својих суседа, кад год јој се чини да то захтевају околности. Кад руска влада има право да се жали на Енглеску што предузима кораке против Тибета упадом у њихову област, онда какав би разговор, пита Ленсдаун, имала право Енглеска да води због руских упала у Манџурију, Туркестан и Персију? Сем тога, 13. децембра прошле године, вицекраљ Индије, лорд Керзон, телеграфише енглеској влади да се, према извештају пуковника Ченгстенда, у Тибет увози руско оружје и да се Тибетанци много ослањају на руска обећања.

Из овога се види да су и између Русије и Енглеске врло затегнути односи, јер Тибет води Русе у Индију, бисер енглеских колонија. После овога постаје све јасније да је руско-јапански рат у ствари једна страховита борба руских и енглеских интереса у Азији. Нису само Манџурија, Маћедонија и Мароко црне тачке на континенту Старога Света. И Тибет је једна црна тачка о којој ми нисмо ни слутили да ће посредно, у крајњој анализа, утицати да Маћедонско питање уђе у једну нову можда одсудну фазу.

По телеграмима које на другом месту доносимо види се, да је руски пораз код Порт-Артура био већи и значајнији но што се из прве руске званичне депеше могло да види. И ако веровати американским новинама, које своје вести доноси махом из јапанских извора и које ту прву победу јапанску величају, ипак је несумњиво, да је руска флота у првом сукобу била тучена и да су три највеће и најбоље руске лађе толико оштећене, да за подуже време неће моћи учествовати у акцију.

Наравно за исход рата ова јапанска прва победа нема никакве важности. И пре се знало да је Јапан јачи на води но Русија, која није могла сву своју европску флоту да пошље у азијске воде. Осим тога, јапански напад, без претходне објаве рата, затекао је руску флоту неконцентрисану. По најновијим вестима, изгледа да је у тој битци код Порт-Артура с јапанске стране учествовало седамнаест ратних лађа, а с руске само осам. Кад се зна, да су јапанске лађе по свом квалитету, величини и наоружању потпуно равне не само руским, но и најбољим енглеским, мора се видети, да је победа Јапанаца била извесна.

Опијен тим првим успехом, јапански адмирал, пошто се руска флота повукла у луку, почео је да бомбардује сам Порт-Артур. Четири пуна сата сипао је ватру из својих најтежих топова на портартурску тврђаву. Руси, који су се међутим били прибрали одговарали су и с тврђаве и с лађа, тако да се најпосле јапанска флота повукла и отпловила на југ, вероватно у намери да пресретне оне руске лађе, које су пре кратког времена пошле из Европе за Даљи Исток и да их уништи.

Руси и руски пријатељи не треба због тога да страхују. Ако Јапанци хоће да узму Кореју морају да се искрцају на суво, јер кад би баш и уништили целу руску флоту, тиме још ништа не би учинили. На копну, ће се бити одсудна битка. Те сувоземне битке Руси немају разлога да се плаше; за неколико недеља они могу да довуку толико војске колико им је потребно. Тада Јапанцима неће више помоћи ни њихова окретност, ни предузимљивост, испуниће се оно, што је руски војни аташе у Паризу прекјуче рекао једном новинару: „Јапанци су тражили, ђавола и наћи ће га.“

Први бој

У ноћи између 26. и 27. јануара налазиле бу се руске оклопњаче „Цезаревић“ и „Ретвизан“ с крстарицом „Палада“ па рекогносцирању петнаест миља јужно од Порт-Артура. С југоистока сигнализовано је примицање 14 торпедних бродова у убојном реду.

Јапански бродови били су подељени у три групе, од којих се једна упутила право руским бродовима. Како рат није био објављен, кад су руски бродови из Порт-Артура изашли, тај их је напад изненадно. Журно се чинила спрема за борбу, но јапанске торпедњаче већ су се примакле на дистанцију с које су могле торпеде лансирати. У три одважна напада оштетили су Јапанци сва три руска ратна брода доста знатно. Међутим су отпочели и руске оклопњаче паљбу и јапански торпедски бродови повукли су се журно с губицима. „Ретвизан“ и „Цезаревић“ могли су се вратити сами у Порт-Артур, јер им машине не беху повређене. Но крстарици „Палади“ поломљена је крма и њу је морао неко време „Ретвизан“ да вуче. Још се не зна хоће ли „Палада“ бити спасена.

Оправка бродова мораће трајати неколико недеља. Порт-Артур располаже свима потребама за оправку.

Оштећени бродови

Оштећена оклопњача, „Цезаревић“ једна је од најбољих руских убојних бродова. Саграђена је у Тулону 1901. год. Има 13.320 тона, 16.360 коњских снага, а посада јој износи 732 момка. „Ретвизан“ је скоро исто тако добар брод.

Јапански ратни план

У париским политичким круговима држе да Јапанци према своме ратном плану намеравају у првом реду да блокирају Порт-Артур и да код тог пристаништа искрцају довољно војске, којом би могли положај Руса на реци Јалу угрозити. Јапанци мисле да Порт-Артур тако опседну да га глађу приморају на предају. Јапански официри, како се тврди, већ организују кинеске разбојничке чете, с којима хоће да разруше железничку везу с Порт-Артуром.

Манифест Микадов

За сутра, четвртак, очекује се манифест јапанског Микада (цара), да је рат с Русијом отпочео.

Руски бродови

Руски транспортни брод „Орел“ који се кренуо у Источну Азију, у опасности је да падне Јапанцима у руке. Транспортни брод „Смоленск“, који се кренуо био из Одесе, враћен је натраг, а „Тамбов“, који је требао да пође из Севастопоља остаје тамо.

Руска топовњача „Манџур“ која је на оправци у јапанском пристаништу Нагасаки, неће моћи оданде отпловити и Јапанци ће је задржати. Пристаниште у Владивостоку није замрзнуто, јер ледолом „Надеждни“ одржава стално отворен излаз, те руски бродови из те луке могу излазити.

Заштита

Заштиту руских интереса у јапанском пристаништу Нагасаки узео је на себе немачки конзул. Руски трговци, којих у Нагасакију има много, одлазе сви одавде.

Расположење у Русији

Саопштење „Правитељственог Весника“ о прекиду дипломатских односа с Јапаном изазвало је велико узбуђење у Петрограду. На све стране се само о рату говори. Све је добре воље и пуно поуздања, да ће се рат свршити коначним поразом Јапана.

Непријатељске флоте

Јапанци су добар део своје флоте концентрисали у Вејхавеји и ова држи сву руску флоту у Порт-Артуру.

Оба нова (аргентинска) ратна брода јапанска стигла су у Сингапоре где су добила наредбу да се час пре крену има ли довољно угља или не.

Држање Енглеске

Енглеска журно опрема своје ратно бродовље, да се сваког тренутка може ставити на ратну ногу. Држи се да ће Енглези заузети положај према Дарданелима, да евентуално спреме излазак руске црноморске флоте. У Француској са зебњом погледају, какво ће држање заузети Енглеска у овом рату, пошто од тога зависи хоће ли се европски мир одржати. У случају да Кинези притекну у помоћ Јапанцима, Француска ће стати на страну Русије.

Руска спрема

Како из Петрограда јављају Русија је са својом спремом потпуно готова. Она има у Источној Азији 240.000 људи на окупу, а биће послато још 100.000. Сибирска железница обуставља приватни саобраћај.

Руски заповедник

Држи се да ће за главног заповедника руске војске у Источној Азији бити одређен ђенерал Пузиревски.

Азијатска лига

Јапанске новине пишу у последње време много о оснивању једне азијатске лиге, која би обухватила све азијатске народе а била наперена против Европљана. Јапански кнез Коноје, који је не давно умро, избацио је значајну реч: „Народи Азије, чувајте и браните што вам је најсветије!“ И од то доба Јапанци, како по свему изгледа, раде на томе, да разбуде азијатске народе. Изасланици из разних Азијских крајева сталне су појаве у Јапану и на јапанском двору. У овај мах се бави у Токију бивши велики везир персијски, Асгар-Хан. Њега свугде дочекују с великим почастима. Недавно се бавио тамо индијски раџа (кнез) из Капуртале, а прошле године долазио је изасланик Далај-Ламин. Хоће ли Јапанци са својом азијатском лигом успети зависи од исхода рата с Русијом.