Аутор: Уредништво

У Лондону је умро Венијамин Пикард, један од најугледнијих радничких вођа енглеских. Син раднички, сишао је Пикард и сам већ у својој дванаестој години у дубине угљених мајдана на рад. После двадесетогодишњег рада изберу га рудари његовог краја за секретара рударског удружења. Био је одличан говорник на свима радничким скуповима. Од више година већ био је члан енглеског парламента.

Ахилова пета у јунака

У амстердамској болници секли су ногу рањеном морнару. Професор Тиланус вршио је операцију. Морнар је при том мирно пушио из своје луле, тек овај или онај пут да се угризе за усне, иначе је срчано подносио свој тешки бол.

Професор Тиланус дивио се душевној снази његовој и стане га хвалити на сав мах, мећући му завој на рану.

На једаред врисне срчани болесник. Професор га је убо иглом.

— Шта, сада јаучете, а кад сам ногу секао…

— То је истина. Али, професоре, убод иглом није био потребан.

Морнар је имао право.

Дворски бал

На синоћњем дворском балу било је око 600. гостију. Били су сви нови министри, од старих г. Андра Николић с госпођом. г. Љуба Стојановић, пук. Андрејевић; од других угледнијих политичара г. Стојан Новаковић с госпођом, г. Ђаја о госпођом и ћерком, г. Воја Вељковић, г. Аца Борисављевић; од нар. посланика запазио је наш извештач г.г. Јакова Чорбића, Станка Петровића, дра Божу Банковића, Мила Радојковића, Добру Ружића, проту Ђурића; од виших официра ђен. Лазу Лазаревића, ђен. Атанацковића, пуков. Дамјана Влајића, ппук. Петра Мишића. ппук. Јокића и др., председ. општине Главинића, више професора Вел. Школе и Војне Академије. гимназијских професора и много виших чиновника из разних надлештава. Госпође су биле у главном обучене у визитним хаљинама, по неколико их је било и у деколтеу, међу овима г-ђа Пашићка и г-ђа Мица Рајковићка, ћерка г. Стојана Новаковића. Принцеза Јелена имала је на себи хаљину отворено-зеленкасте боје. Краљ је био у униформи артиљеријског ђенерала и повео је коло с г-ђом Пашићком. Игранка је текла живо до 12. сати, кад је наступио одмор, те се гости пожурише богато снабдевеном бифе-у. Игранка се продужила до 3. изјутра, кад се двор повукло и гости се почели разилазити. Од стране дипломатије и у опште од странаца није био нико на забави.

Београд Русији

У београдском грађанству појавио се покрет, да се руском цару пошље депеша с хиљадама потписа, којом ће се дати израза неограниченим симпатијама српскога народа према Русији и топлој жељи, да руско оружје из ове борбе изиђе победоносно и славом увенчано.

Молепствије

Како сазнајемо Митрополит Инокентије наредиће да се по свима отачаственим црквама држи молепствије за победу руског оружја.

Господин протестује

Турски посланик у Београду „скренуо је пажњу“ нашој влади, да овдашње старо-србијанско и маћедонско дружење одржава неке везе са маћедонским револуционарима и тражио од владе, да забрани ово удружење. Влада је наредила одбору старо-србијанског и маћедонског удружења да се строго држи свога задатка, који је прописан друштвеним правилима, запретивши, да ће иначе удружење бити забрањено и растурено. — Као што је познато, задатак овога удружења је, да помаже сиромашне Старо-Србијанце и Маћедонце и да им набавља рада, ако би били без њега. Целоме Београду је и сувише добро познато, да се ово удружење никада није удаљавало од свога задатка те веома чудноват изгледа овај захтев турскога посланика.

Украђена акта

На неколико дана пред почетак министарске кризе стављен је био на дневни ред народне скупштине одговор министра унутрашњих дела на интерпелацију посланика Ал. Ратарца, поводом мартовских демонстрација. Онога дана, када је требало да одговара, министар се сасвим изненада разболе, те се тај одговор скине са дневног реда и остави за идућу седницу. Идућег дана министар је још болестан. Та се тачка поново скида с дневног реда и оставља док министар не оздрави. Сутра дан је влада дала оставку, држање седница је прекинуто и министар је опет, такође изненада потпуно оздравио. Сад пак, кад је криза свршена и скупштина отпочела свој редовни рад, одговор министров не ставља се на дневни ред и ако је он скинут с њега само до оздрављења министровог. — Још онда када се министар онако изненада разболео, ми смо писали, да би узрок његовој болести могао бити и то, што су акта по ислеђењу мартовских демонстрација ишчезла незнано где и што је требало добити времена, да би се покушало, е да ли се но би нашла. Међутим као да је сав труд био узалуд јер као што видимо, одговор на ту интерпелацију не оставља се на дневни ред, као што је то морало бити, те су сви изгледи да неће ни бити дат и да ће многе тамне ствари из истраге поводом те демонстрације остати вечито неразјашњене, јер — аката нема па нема.

Из Народне Скупштине

Данас је у Скупштини дебатовано о закону о таксама и о панађурима.

Сима Игуманов

Сутра је равно сто година како се родио Сима Игуманов, српски добротвор, који је цело своје имање дао на подизање српске богословије у Призрену и тиме учинио, да се српска национална мисао у тим крајевима пробуди и подигне. Сутра на Три Јерарха после службе божје даваће му београдско грађанство парастос у Саборној Цркви, а после тога, око 11 час. пре подне великошколска омладина држаће у сали Велике Школе свечан скуп Сими Игумановом у спомен, на којем ће, после кратког црквеног обреда, председник „Побратимства“, говорити о животу и заслугама тог великог српског патриоте и добротвора.

Пик Јово наново

Како више нема ни једне гране наше државне управе у којој г. Тодор Петковић није провео бар неко извесно време, то ће се, како нас уверавају, г. Т. Петковић опет повратити у дипломацију, своју почетничку каријеру, а одатле опет кроз сва звања на којима је и раније био, те ће тиме потпуно усавршити своју енциклопедску подобност.

Законски предлози пред Државним Саветом

Како дознајемо Државни Савет проучио је и већ дао своје мишљење о свима законским предлозима који су му били упућени.

Змај опасно оболео

Из Каменице смо јутрос добили вест да је Змај опасно оболео и да му је сва породица хитно позвана к њему. Змај је већ поодавно врло оронуо здрављем, а сада му се још погоршало. Надајмо се да ће се ипак окренути на боље.

Цензор

У одељење управе града Београда за цензуру списа и новина одређен је г. Веља Рамадановић, писар кварта теразиског на место г. др. Љубе Мајсторовића, коју је одређен за шефа кривичног оделења Управиног.

На Дну

Вечерас ће се приказивати у Народном Позоришту „На Дну“ чувена драма Максима Горког. И изван Русије успех је ове драме био врло велики, тако у Немачкој, где није баш тако велико интересовање за руске ствари, ова је драма давана преко шест стотина пута једно за другим.

После осам дана погађања, цењкања и натезања добили смо најзад јуче нову владу. За цело то време јавно мњење па чак и најобавештенији радикални кругови, лутали су по мраку, не знајући не само ко ће и како ће образовати министарство, него не знајући чак ни на којој ће се основи образовати. Једно се само одмах из почетка знало: да је јединство радикалне странке, које се пре три месеца извршило, сливањем оба радикална крила у једно, потпуно пропало и да и сада, као иза време првог кабинета г. С. Грујића, имамо владу састављену на принципу равноправности. Две засебне партије погађале су се и погодиле да у министарство уђе половина од једних и половина од других. Место јаког, хомогеног министарства, за којим смо сви кукали, добили смо на тај начин опет једно коалиционо министарство.

Штета је, што је тако дошло. Откако у Србији имамо таквих коалиционих министарстава, још ни једно није ваљало. Сва су увек боловала од искључивости својих чланова и сва су брзо умирала, не оставивши никада добру успомену за собом. То можда долази отуда, што ми Срби у опште слабо поштујемо туђе мишљење, што сви мислимо да је, онако најбоље, како ми мислимо и радимо. Истина, сва коалициона министарства имају и једну добру страну, — што у Скупштини имају велики број посланика, који их потпомажу; такве владе увек имају сигурну већину све дотле, док једног дана, из политичких или личних разлога, једна страна не одрекне љубав, поквари савез и обори владу изненада.

Тако је увек било код нас и тако ће бити и овога пута; то је и највећа мана, коју данашња влада има. Покрај све искрености и воље за заједничким радом, коју можда у овом тренутку обе стране уносе у овај кабинет, нико нам не јамчи, нити може да јамчи, да ће та слога три дана да траје. А шта ћемо онда?

Иначе, кад хоће праведно да се мисли, мора се признати, да је, за прилике у којима се налазимо, нова влада добро састављена. Наравно, могла би још много боља да буде, да парламентарна ситуација није тако замршена; али нека нас бар теши то, што је свакако боља но стара. Број места у кабинету праведно је расподељен; свака страна има четири портфеља; бар се око тога неће гложити.

Осим тога, међу новим министрима налазимо људе, које су необично срећно изабрани. Ту је на пример генерал Путник као министар војни. По ауторитету који ужива у војсци, по стручној спреми и енергији он је одиста најпогоднија личност за то место. Још ако буде био и довољно строг, онда ће свакако моћи да исправи све оно, што је покварено у последње доба. Финанцијску спрему г. Пачуа неки хвале, неки му је одричу, дефинитивно се за сад ништа не може рећи; хвале и г. Полићевића; убрзо ћемо видети колико је све то тачно.

Неоспорна је добра особина ова владе, што, по људима који је састављају, има јаког ауторитета у странци и клубу. Ако буде била необично енергична, ако могадне зауздати све сепаратистичне струје у клубу, а не допуштати да клуб њу води, онда ће успети. Иначе не.

Као што се из телеграма види, Јапанци су отпочели непријатељства без објаве рата, самим тим што су прекинули дипломатске односе. Сад је већ позната и садржина те историјске ноте коју је јапански посланик у Петрограду, Курино, предао графу Ламедорфу, у суботу 24. фебруара по подне, којом Јапан, са свога гледишта, покушава да оправда неизбежност рата с Русијом.

Нота гласи:

Царска јапанска влада сматра независност и територијалну целокупност корејскога царства као битан услов за мир и безбедност самога Јапана, због чега Јапан не може равнодушно да гледа ма какву акцију која би положај Кореје могла начинити несигурним. Пошто је царска руска влада са неприличним изменама одбила предлоге Јапана који се односе на ову царевину (Кореју), захтеве које царска (јапанска) влада сматра као неопходно потребне да би се одржала независност и обласна целокупност корејскога царства и да би се заштитили интереси Јапана на томе полуострву; пошто је даље царска руска влада одбила да прими ма какве обавезе о обласној целокупности Кине у Манџурији, која је озбиљно угрожена окупацијом манџурских провинција од стране Русије, окупацијом која још траје и поред уговорних обавеза које Русија има према Кини, даље и поред многих уверавања која је Русија дала и осталим силама које тамо имају својих интереса — све је то учинило да царска јапанска влада озбиљно размисли о мерама самоодбране које је она позвана да предузме због одуговлачења преговора, који су просто необјашњиви и због велике активности Русије како на води тако и на суву, што се тешко може довести у склад са скроз мирољубивим намерама.

Царска јапанска влада је приликом преговарања показивала толико умерености да је дала довољно доказа о својим искреним жељама да се из њених односа са царском руском владом искључе сви узроци будућих неспоразума; али пошто поред свих њених напора царска руска влада није дала никаквих изгледа да ће јој изаћи на сусрет; али пошто Русија није пристала на скромне и несебичне предлоге Јапана нити је учинила какве нове предлоге који би могли успоставити трајан мир на Крајњем Истоку, то царској јапанској влади не остаје ништа друго него да садашње залудне преговоре заврши.

Пошто царска јапанска влада удара овим путем, то она задржава себи право да предузима такве независне акције које она сматра да најбоље могу консолидовати и бранити њен угрожени положај и заштитити њена заснована права и легитимне интересе.

Ето ово је та нота јапанске владе, после које су дипломатски односи између ње и руске владе прекинути, и чије су последице недогледне.

Изненадни напад на руску флоту

Петроград, 28. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Вицекраљ Манџурије, адмирал Алексејев телеграфисао је цару да су Јапанци у поноћи између 26. и 27. о. м. изненадно торпедима напали руску флоту у Порт Артуру. Оштећене су две оклопнице и једна крстарица.

Последњи телеграми

Лондон. „Рајтеровом бироу“ јављају из Пекинга да се јуче искрцало у Шемупо неколико хиљада Јапанаца поред свега тога што су ту биле две руске ратне лађе. Јуче се код Порт-Артура наставила битка на мору на даљини од три миље. На на једној страни није било никакве штете.

---

Владивосток. Овде и у Порт-Артуру објављено је ратно стање као и дуж целе обале и железничке пруге према источној Кини.

---

Петроград. Јуче по подне служена је божја служба у катедрали зимског дворца за победу руске војске. Служби су присуствовали цар и царица, велики кнежеви и великодостојници.

Држање владе Уједињених северо-америчких Држава

Вашингтон. Влада Уједињених северо-америчких држава понова је изјавила рускоме амбасадору да ће се она, у случају руско-јапанскога рата, држати потпуно неутрално.

---

Париз. „Хавасова Агенција“ јавља из Петрограда да је јапанска флота, која је ноћу напала руске лађе пред Порт-Артуром имала седамнајест ратних Лађа. Оклопнице „Ревизион“ и „Цесаревић“ и крстарица „Палада“ озбиљно су оштећене.

---

Њујорк. Министар марине добио је телеграм од војног изасланика у Токију, да је једна дивизија јапанске флоте отпловила у Шемупо.

Улога њена у руско-јапанскоме сукобу

Још од почетка руско-јапанскога сукоба, јапанска је штампа играла важну улогу. Она је, онаква каква је, учинила све што може да на себе привуче пажњу публике. Она је хучна, пристрасна, неправедна, као и многе њене европске сестре. Уопште њу инспирише најжешћи национализам. И она има према „варварским идејама“ (европским) најдубље презирање које сажаљевају просвећени реформатори, јер баш тим „варварским идејама“ они имају да благодаре за своју данашњу снагу.

Плате јапанских новинара

У истини, бити публициста није тамо никакво сјајно занимање. Има ретких изузетака. Књижевници писци не одају се тако радо новинарству, као у Европи. И млади људи који се тамо одају новинарству обично немају никакве претходне спреме. Њихова је плата мала — 30 до 50 јена месечно, то јест 78 до 130 динара. Само врло даровити новинари добијају 100 или 120 јена, 260 или 312 динара.

Тон јапанске штампе

По ову цену не може ни да се пише, каква академска проза. Друкчије се ту пише.

Тако лист „Јородцу“, који је веома распрострањен, нарочито воли да се занима скандалозним откровењима. Он отвара страховито индискретне истраге ; на пример:

— Чувени људи који имају љубазнице.

— Чувени људи који имају ванбрачну децу.

Или још:

— Жене које издржавају глумце.

Ето то се код њих зове бити обавештен. И то су тамо најбоље информације.

У овим студијама о наравима понекад фигуришу стране дипломате, чак и ако ништа не мора бити у истини.

Али репортери извесних јапанских листова не поштују ништа, чак ни своје савезнике ни своје пријатеље. О томе би знао нешто да прича енглески посланик у Токију сер Клод Макдоналд, кога је један јапански листић, после савеза од 1902, оптуживао да је „бесрамни блудник и да не поштује чак ни удате жене“. Сер Клод је био свестан да никако није заслужно овај прекор, због чега протестује код јапанског министра спољних послова и затражи да лист узме реч натраг. И знате шта је тај лист штампао да би оповргао своје писање? Ево шта:

„— На преклињање министра спољних послова, ми прекидамо наша откровења“.

Озбиљнији јапански листови

Али има у Јапану и озбиљнијих листова који пишу с много више достојанства, и који имају своју публику. На прво место долазе Џиџи Шимпо (Време) и „Токијо Ниши Ниши Шимбун“ („Дневно Токијске Новости“), Лист „Ниши Ниши,“ који има своје дописнике у Пекингу, Сеулу, Цариграду и Петрограду има за власника барона Ита Мијоџи. Уверавају да Маркиз Ито и маршал маркиз Чамагата радо инспиришу руског дописника тога листа.

Лист „Џаџи“ је најбоље информисан од свих јапанских листова. Његов је директор Фукузава Сутеџиро, син оснивача овога листа. Тај је оснивач био уједно и власник приватног универзитета у Токију. Професори су били његови сарадници и лист је стекао глас са својих економских чланака. Врло је непристрасан и ни мало се не устеже и да понешто оштро пребаци својим сународницима: што у Јапану као и у Европи није и без нешто опасности. То чини част овоме листу.

Још треба споменути “Мајниши Шимбун.“ (Дневне новости), чији је директор, Шамада Сабуро, напредњак, присталица графа Окуме, напустио политику јер му је постала одвратна (није потребно бити само Јапанац па покушати то исто) и сада се посветио томе да путем штампе шири „буђење моралнога смисла и развијање права жене.“ „Кокумин“ („Народ“) је букач, лармарџија и непријатељски расположен према странцима. „Токијо Азаши“ је врло добро обавештен, орган средњег сталежа, власник му је један велики јапански богаташ Мурајама; он је себи допустио тај луксуз да има свога нарочитог романсијера Даби-Ана који пише само за „Токијо Азаши“ и има обезбеђених 120 јена или 350 динара месечно.

Сви ови листови имају своју публику, — и своје противнике такође. Ови противници — то је публика других листова — дају им надимке. Хучни „Кокумин“ називају „труба“ (рапа). Озбиљан „Џиџи“ који се нарочито бави економским и финансијским питањима крстили су „Златно теле“ (Хај-Кин-Ш.)…

Јапански листови на енглеском

Многи јапански листови излазе на енглеском језику. Може се поменути само најбољи међу њима: „Јапански Тајмс.“ Ови енглески листови су већином уређени у антируском и антифранцуском духу. Али њихов главни сарадник су већином Маказе.

⁂

Ето каква је јапанска штампа. Она опомиње на са̂м Јапан. Добро и рђаво, боље и најгоре ту се граниче. Али Јапан нема монопола за такве супротности.

Из престонице јапанске царевине, Токија, доносе „Франкфуртске новине“, овај занимљив допис:

Како јапански угледни лист „Чугај Шогијо“ сазнаје јапанска влада чини све да до новчаних срестава дође. Влада је већ царским указом опуномоћена, да у случају рата може чинити све потребне издатке. Она мисли да привремено повиси царину и порезу, те да отуд добије 60 милиона јена готовине. Влада мисли да од порезе на дуван истера 30, од увозне царине 10, а од порезе на земљиште 10 милиона, а исто тако 10 милиона и од шећера.

Јапански Црвени Крст одпочео је живо да ради. Председник тога друштва, принц Кан-Ин обратио се отвореним писмом на све друштвене чланове, којим им разлаже какве су њихове дужности у случају рата.

Влада је од трговачке флоте већ за своје потребе најмила 40 бродова од три бродарска друштва. С оба аргентинска ратна брода, које је Јапан помоћу Енглеске за готове новце (15,300.000 јена) купио и који скорим у јапанске воде стажу стоји јапанска убојна мрнарица овако; 6 оклопних ратних бродова с 86.625 тона, 6 панцирских крстарица с 58.778 тона, 9 лаких крстарица с 34.460 тона, свега 21 убојни брод с 179,863 тоне. Осим тога се сад довршују још две крстарице, а кад стигну и оне две купљене, имаће јапанско ратно бродовље 202.200 тона.

Према томе стоји руска убојна флота овако: 7 оклопњача с 84.049 тона, 4 крстарице првог реда с 43.216 тоне, 7 лакших крстарица, 38.822 тона, свега 18 ратних бродова с 166.087 тона. Осим тога зна се још за ове руске бродове: „Александар Трећи“ (13.516 т.) „Ослабја“ (12.674 т.) и крстарица „Орора“ (6731 т.). Свега 21 ратни брод сакупио 196.008 тона. Јапанци веле да су им ови податци тачни.

Овде је велика радост завладала, кад је стигла вест да се пристаниште у Порт-Артуру замрзло. Но убрзо се показало да је та радост била узалудна, јер је тај глас био лажан.

О самим изгледима за рат ево шта веле овде Јапанци: „Ми се спремамо за тај рат већ од више година, нарочито за зимски поход. Много ће нам користити искуство из рата с Кином. Наше ратне карте ако нису боље, нису ни горе од руских. Јапанска војска ако није боља, није ни гора од руске.“

Енглези потпомажу у свему издашно Јапанце увек, јер ови треба за њих да ваде кестење из ватре. После векова ово је опет сад прва навала жуте расе против беле. И ако би Јапанци сад однели победу, мучно је сагледати краја њиховим аспирацијама, нарочито кад се узме у обзир да је похлепа за славом и ширењем својих граница код Јапанаца необично јако развијена.

„Новоје Времја“ оштро устаје против облачења страних официра у Маћедонији у турску униформу и вели: „Чим су стигли страни официри турска влада је покренула маскарадно питање и тражила је да се ови обуку у турску униформу. Може бити да ће аустријски, талијански и белгијски официри чак и с уживањем заодети се турским мундиром и величати се пред маћедонским Словенима с фесом на глави. Но с каквим осећајима ће да прихвате ту невољну маскараду официри руске војске? И зар им неће бити тешко — бескрајно тешко и скоро немогуће — да у турском мундиру држе високо углед руске државе међу Словенима балканског полуострва? Не сме се допустити ни помисао да се руски официри, позвани да изводе реформе, јављају као извршиоци воље турске владе и као њени органи. Та ови нису из Цариграда добили своја пуномоћства. Они остају и на даље у руској служби, дејствују у име руске владе и дужни су да очувају мундир руске војске, који им је мио и драг.“