Аутор: Уредништво

  • Г. Лаза Пачу

    МИНИСТАРСКЕ ФОТОГРАФИЈЕ

    Влашко му је име, а Србин је; родом из Чуруга; отац му је био поп. Као млад медицинар друговао је много с Пером Тодоровићем; био је по мало социјалиста, по мало анархиста и бакуниновац. Неко време уређивао је „Стражу“. Тек као лекар прешао је у Србију, обесио о клин Бакунина и Перу Тодоровића, богато се оженио и радио свој посао као општински лекар у Београду. Обесио о клин и медицину. Дао се на финансије. Много читао, помало и писао о финансијским питањима по разним радикалским листовима. Био управник монопола с прекидима и управник Београдске задруге. Већ петнајест година кандидат за министра финансија у радикалским кабинетима, али све до јуче никако није хтео да се прими. Кажу да има свој нарочит финанцијски програм, добро израђен, који ће се старати и да изврши. Једни веле, да је врло вредан, други да је врло комотан а сви веле, да има добар подрум и да воли ајвар.

    Љубазан, добар човек, који ће можда бити и добар финанцијер.

  • Дневне вести

    Дворски бал

    Данас је на Двору велика забава, на коју је позван велики број београдских грађана, официра и чиновника. Отправници послова страних сила, који су такође позвани, неће доћи. Један се извинио болешћу, други жалошћу, а трећи је изненада на кратко време отпутовао.

    Из Народне Скупштине

    На данашњој седници Народне Скупштине нова влада представила се Народном Представништву.

    После обичнога читања протокола прошлога састанка потпредседник скупштине г. Павле Ранковић прочитао је Краљев указ, којим се уважава оставка прошлом кабинету и његови министри стављају на расположење.

    Одмах за тим прочитао је указ о постављању нових министара. За тим је узео реч председник министарства г. С. Грујић и прочитао владин програм, који доносимо на другом месту.

    После тога прешло се на дневни ред:

    1. Извештај одборски о изменама и допунама у закону о таксама:
    2. Извештај одбора за разгруписавање општина;
    3. Извештај одбора за молбе и жалбе;
    4. Друго читање предлога о државном добру „Алија — Шаранац.“

    Наравоученије

    Из владиног програма се једна ствар тачно и јасно види: да ће садашњи сазив скупштински убрзо бити распуштен. Свршиће се буџет, па онда хајд сваки својој кући. Све остало, што се вели у програму, чули смо већ толико пута у сличним приликама на сличном месту.

    Владин програм

    Излазећи пред Народну Скупштину, на чију озбиљну потпору алелује нови кабинет, одликован поверењем Његовог Величанства Краља изјављује, пре свега, да стоји како у погледу унутрашње тако и у погледу спољашње политике, на гледишту програма свога претходника. Оно што садашњи кабинет жели нарочито да нагласи, јесте ово:

    1. Србија стављајући себи као задатак свој државни препорођај, и радећи свом снагом на том великом задатку, жели бити искрен пријатељ мира и помагач да се судба њених сународника у Отоманској Империји озбиљно поправи предузетим мирним реформама, чинећи, у исто време, са своје стране све да сви пријатељски односи одржавају и негују са свима суседима;
    2. У свом унутрашњем реформном раду кабинет сматра као прву полазну тачку: решење државног буџета на основи изравнања буџетскога дефицита довољним финансијским покрићем, обезбеђење правилног функционисања државне благајне и неодложно приступање реформи државног рачуноводства, која би имала поуздано да обезбеди сталан рад у државним финансијама;
    3. Истовремено с овим кабинетом мисли одмах приступити, на основи већ раније установљеног жељезничког приреза, као финансијске базе, а уз договор с домаћим већим новчаним заводима, грађењу споредних жељезничких пруга, које би имале с једне стране олакшати везу источне и западне Србије с моравском долином, којом иде главна жељезничка пруга, а с друге стране отворити прилазе нашим шумама и омогућити њихову експлоатацију на широј рационалној основи, те тако утицати и на појачање државних прихода и на снажење пореске снаге народне;
    4. Да би се што пре и што озбиљније могао посветити и даљем извођењу ранијег и остварењу овога програма, кабинет сматра да ваља убрзати и колико год је могућно скратити рад овога првог скупштинског сазива, ограничивши га, после већ свршеног посла на решење буџета и оних питања која стоје у непосредној вези са њим или која су иначе, по природи својој, неодложна.

    Један оде

    Данашње званичне новине доносе указ, којим се г. Љ. Стојановић, министар просвете на расположењу по својој молби ставља у пензију.

    Припреме за окупацију

    Још руско-јапански рат није ни почео, а Аустрија се већ, како изгледа, спрема за акцију на Балкану. Сазнали смо, на име, да је на прузи Пешта—Осек—Босански Брод комбиновала осам војничких возова.

    Зашто то?

    На јучерањој седници Државног Савета претресан је пројект закона о трошарини и пројект закона о царинској тарифи. Што се Савет узалуд мучи са законом о трошарини, кад се зна да га г. Пачу неће ни подносити?

    Јуначни пркос

    Кад одоше дипломате,
    Сви смо слошки узвикнули:
    „Можемо без вас!“
    Сад их сложно сви желимо,
    А дођу ли, кликнућемо:
    „Не могу без нас!“

    Б. С. Ник.

    Опет дефицит

    У каси среза мачванског појавио се дефицит, о чему је одмах извештена и Главна Контрола, која је послала једног свог рачуноиспитача да прегледа рачуне.

    Авантуре једног београдског коцкара

    У Вуковару су затворили познатога варалицу и коцкара Николу Милојевића, који је стекао лепо име и уважење међу београдским пробисветима. Милојевић је био у последње доба у Загребу и тамо се приказао Хрватима као „Давидов, комитски војвода.“ По себи се разуме, да су му загребчани приредили банкет и да су га добро угостили. По Славонији и Војводини појављивао се час као „игуман,“ „пуковник,“ „секретар министарства,“ „министар кнеза Николе,“ „сиромах учитељ на путу,“ „пуномоћних једне добродетељне руске кнегиње,“ „детектив,“ „школски надзорник“ и т. д. Нарочито му је напредовао посао под именом грофа Дунђерског.

    Социјалистичка библиотека

    Крајем идућег месеца изаћи ће прва свеска „Социјалистичке библиотеке“ под уредништвом г. г. Премовића и К. Луковића. Свеске ће излазити једном месечно и обиловаће богатом и здравом садржином. Претплата стаје на три месеца 2.40 а поједине свеске продаваће се по један динар.

    Немири у Загребу

    У Загребу су пијани артиљерски војници ишли улицама и изазивали грађане и полицију. Један полициски комесар уз припомоћ грађана покуша да затвори неке од њих. У тој гужви удари га један артиљериста песницом у око, те овај падне у несвест. Светина зграби војника у своју средину и одведе га у варошку полицију, а остали војници повуку се у касарну.

    Овај војнички скандал изазвао је живо негодовање у грађанству и кажу, да ће поводом тога бити интерпелација у хрватском сабору.

  • Музичке белешке

    Падеревски у Јапану

    Из Женеве пишу, да ће Падеревски, после одржаних концерата у Берлину и Варшави, сибирском железницом отпутовати у Јапан и ту ће у главним варошима давати концерат. Затим ће отпутовати у Индију, где ће давати концерат пред лордом Курзоном у Калкути, одатле ће отићи у Јужну Африку и напослетку у Америку. На овом путу мисли Падеревски да поврати све своје имање, које је финансиским спекулацијама изгубио.

    Годовски у Бечу

    Прекјуче је американски пијанист Годовски давао велики концерат, на коме је пожњео такав успех какав се не памти. Годовски је пореклом Пољак, али се још као дете одселио у Америку. Ово му је први пут да свира у Бечу.

  • Јапан као држава

    Династија

    У Јапану влада данашња династија још од пре 2500 година и све до 1868 г. имала је своју престоницу у Кијоту, а тада се преселила у Токио. Старешина владалачке куће јесте Микадо Маучухито, који се родио 3. новембра 1852 г. у Кијоту, а оженио се 9. фебруара 1869 принцезом Харон-Ком из куће Фуџавара-Ичвно. Микадо је наследио престо од свога оца 1867 г. у најгорем времену, када су земљу притисли споља странци а изнутра бесни властели. Укинуо је установу хогуна (мајордома) и сам је владао неко време неуставно. Напослетку се покорио времену, те је 11. фебруара 1880. г. Јапану дао модеран устав. У своме браку са принцезом Харон-Ко изродио је једног сина и пет кћери. Споредних грана владалачке куће има девет.

    Право наслеђа прелази од оца на сина и то по прворођењу. Макадо је уједно и старешина породице.

    Законодавно тело

    Уставом од 11. фебруара 1889 г. уведен је у живот дводомни систем представљања, који је природно одговарао политичким и друштвеним приликама у Јапану.

    Кућа перова, горњи дом, састоји се из ових чланова: 1. из пунолетних мушких глава владалачке куће, која их има моментално 12 на броју; 2. из свију принчева и маркиза, који су напунили 25 година; 3. из представника вишег племства (грофова, вицеконтова и барона царства), којих има 120 на броју, ове представнике бирају на 7 година; 4. из доживотних чланова, које бира сам Микадо и који морају имати бар 30 година живота, чији број износи данас 118; и 6. из 45 представника, које бирају у својим окрузима по 15 поседника, који плаћају највећу порезу. Свега дакле има чланова горњега дома 328.

    Народна Скупштина састоји се из представника, које бирају пунолетне мушке главе, који плаћају 15 јена год. (1 јен = 5,15 дин.). Ови народни представници морају имати најмање 30 г. Њих бирају на 4 године. А има их 300 на броју.

    Убојна сила

    Сувоземна војска јапанска, према статистичким подацима за 1902 г., састоји се из 1150 генерала и виших официра, 7975 нижих официра, 42772 подофицира, 3240 кадета и 540339 војника. Укупан број сувоземне војске војске износи 603116. Сувоземна војска се дели на 12 дивизија. Свака дивизија састоји се из две пешачке бригаде, једне коњичке регименте, једне регименте пољске артиљерије, једног инжињерског и једног возарског батаљона. Свака пешчана бригада састоји се из две регименте, свака регимента из три батаљона са по четири чете. Пешадија је наоружана пупком системе Мирага-пушке са калибром од 11 м. и пушком репетирком са калибром од 8 м. Свака коњичка регимента састоји се из три ескадрона. Коњица је оружана сабљом и карабином оба система оружја, царска гарда на коњима носи копља. Свака регимента пољске артиљерије састоји се из шест батерија са по шест топова (топови имају 7 цм. и у компримираној су бронзи). Сваки инжињерски батаљон има три чете, а сваки возарски батаљон само по две. Од брдске артиљерије има 5 регимената.

    Административна подела

    Јапан је подељен на 43 округа, којима управљају „чизи“. Сваки опет округ дели се на срезове и њима управљају „ку“ и „гуни“. Ових срезова има на 800. Острова Језо и Курилска имају засебну управу, која се зове „хокајидо хо.“

    Престоница Токијо, затим градови и пристаништа Осака, Кијото, Камагава, Хијого, Нагасаки и др. имају засебне управнике. Управник Токија има титулу „фу.“

    Сви ови окружни и срески начелници стоје под министарством унутрашњих дела.

    Државни празници у Јапану

    Јапан има свега три државна празника: 10. јануар као дан свечаности песништва; 11. фебруар као дан, у који се пре 2500 година попео на престо јапански први владалац из данашње династије и знатан као дан, на који је 1899, проглашен нов устав; и 3. новембар као дан Микадовог рођења.

    Све остале државне празнике, који су поред црквених, испуњавала сваки трећи дан у години, Микадо је укинуо.

  • Кратке вести

    У Бугарској је закон о заштити личности кнежеве и његове породице изазвао опште незадовољство, те су опозициони листови пуни чланака, у којима се износи удес Карла Десетог, Луја Шеснаестог и Александра Првог од Србије.


    У Норвешкој су поднели скупштини предлог закона, по коме и жене могу бити адвокати.

  • Србија и руско-јапански рат

    Било је времена, када је рат, који се водио између две државе био чисто њихова ствар; други се нису мешали, нити их се шта тицало, колико ће рат да траје, како ће да се води и и ко ће на крају да победи. Данас је све то друкчије. Интереси свију држава тако су испреплетани, тако се додирују, сукобљавају и укрштају не на једном месту, већ свуда, на све стране, да сваки, ма и најмањи заплет на једној тачци земљине кугле одмах одјекне у свима земљама, повлачећи за собом читав низ других заплета и у економном и у политичком погледу. Земља је данас мања, но што је некад била.

    Пре сто-двеста година рат на Крајњем Истоку никога не би много интересовао. Месеци би читави прошли, про но што би се за њега и сазнало. Данас, откако је телеграф разасуо своје мреже преко целог света, а железница опасала цео круг, растојања више нема нити даљине. Све је близу, све је на домаку. Кад пушке па једном делу освета припуцају, то одмах одјекне и у најмањем, најскривенијем кутићу; сваки се одмах журно спрема, јер зна, да и он може бити ускоро позван, да оружјем брани своје интересе и своја права.

    За нас Србе много би боље било, да руско-јапанског рата нема; то већ и деца и врапци с крова знају и говоре. У тешким приликама, у којима се ми налазимо откако је маћедонско питање постало акутно, антагонизам руских и аустријских интереса на Балканском Полуострву покрај свију споразума, ипак нам је до некле бар давао гаранције, да наша права и захтеви неће бити тако олако повређени. Ангажовање Русије у рат с Јапаном покварило би ту, ма и привидну равнотежу. Аустрија, која нема колонијалне политике, нити у опште какве друге спољне политике до балканске, већ одавно ишчекује тај моменат, којим би јој потпуно одрешио руке.

    Тај моменат наступиће кад први топ пукне у Јапанском мору. Аустрија само на то чека и предвиђајући још поодавно да ће до тога доћи, она већ скоро годину дана спрема све за сваки случај. Попустљивост њезина у Хрватској, Босни и Војводини, којој смо се ми радовали, наивни као што нас је Бог створио, чим се тиче питања у којима треба хладно мислити у енергично радити, та попустљивост очито показује, да се Аустрија спрема за спољну акцију и да због тога хоће да осигура позадину. Она попушта само онда, кад зна да ће у скоро бити уплетена у какво ратно предузеће; све концесије које је дала разним народностима, које живе у њој, дала их је само под притиском спољних заплета. С тим треба да смо начисто.

    Тако је Аустрија ево дочекала тренутак да сама, без контроле и без обзира на друге силе, може да ради на Балкану. Маћедонско питање, које се толико повлачи, даје јој згодан изговор, да учини оно, што до сад није могла и није смела да учини. Војска, коју нагомилава у Хрватској и Босни показује, да није вољна да пропусти ову згодну прилику, на коју је тако дуго чекала. Питање је сад, шта треба да радимо ми.

    Ко хоће трезвено да мисли лако ће наћи одговор. Пошто пото ми се морамо старати, да се решење маћедонског питања одуговлачи све дотле, док Русија опет но добије слободне руке у Европи. А како то неће бити одмах, то морамо гледати, да се у Маћедонија на пролеће одржи мир. Устанак, који се при свом бугарском одрицању спрема, ишао би против наших најбитнијих интереса; Аустрија бих одмах улучила прилику да уводи бајаги ред, да се и сама умеша на нашу и бугарску штету. Ми морамо стога цео наш утицај који имамо на наше сународнике у Старој Србији и Маћадонији да употребимо на то да се устанак спречи. Реформну акцију великих сила, коју је наша држава до сад званично потпомагала, мора од сад и наше јавно мњење да потпомаже. Ништа друго не треба тражити, до да Турска обећане реформе уведе. А ако их не хтедне или не могадне увести, ми ипак морамо ћутати. Ћутати морамо у сваком случају, ма шта Турска радила, све дотле, док Русија опет не буде имала времена да и на нас погледа.

  • Српски и бугарски ђаци

    Поводом посете српских ђака у Софија доноси петроградско „Новоје Времја“ овај допис из Софије:

    Српски народ је више експанзиван, док су Бугари више прибрани. То се показало и нарочито у преговорима између српских и бугарских студената о узајамној солидарности и солидарном раду у опште а посебице у маћедонском питању.

    Прво су се обратили српски студенти из Београда својој сабраћи из Софијске Велике Школе с предлогом за зближење и солидаран рад „у борби с Турцима“ ради ослобођења Маћедоније. На ту посланицу одговорили су бугарски ђаци веома резервисано да су на име они у начелу сагласни да се положи основица братском зближавању, но да не сматрају да имају право узимати активна учешћа у делу ослобођења Маћедоније. То је ствар самих Маћедонаца и зато је неопходно потребно ди се сва материјална сретства, која се прибирају за ослобођење која представља македонски народ и једино је она компетентна да реши питања: како, када и с каквим сретствима да се води борба с Турцима за ослобођење Маћедоније. У том смислу је одговорено српским ђацима.

    Затим је из Београда стигло у Софију пет делегата од стране укупне великошколске омладине српске да продуже преговоре. Бугарски ђаци изабрали су своје делегате и ти делегати с једне и друге стране саветовали су се неколико дана и сложили су се најпосле а свој споразум ставили су у један записник, редигован и на српском и на бугарском језику. Прво: да се пропагира и сложно ради за идеју словенске конфедерације балканских народа; да се ови штете од туђинских насртаја, нарочито са стране Русије и Аустрије, а поглавито да се штити економна и политичка независност Србије и Бугарске, радећи на склапању царинског и политичког савеза ове две земље. Друго: Маћедонско питање је дело маћедонског становништва и једини пут да се оно реши јесте — да се постигне автономија у смислу политичке свести маћедонског народа, која је револуцијом сазрела.

    У исти мах су се делегати сложили још и у томе, да почетком фебруара, после свршеног зимског семестра сви српски ђаци пођу у Софију у госте Бугарима; а почетком марта, кад у Београду буде прослава стогодишњице, да сви бугарски ђаци пођу у Београд у госте Србима. Како изгледа ове демонстрације српске и бугарске омладине биће од прилично великога значаја.

  • Русија и Јапан

    СТРАНА ПОЛИТИКА

    Пада у очи да су Јапанци прокинули дипломатске односе с Русијом пре него што је руски одговор био предат јапанској влади. То се десило стога што је руски одговор био познат у Токију пре него је он тамо формално предан. Доиста, он је пре тога био саопштен кабинетима у Паризу, Лондону и Вашингтону. Врло вероватно да одговор и Берлину није био непознат. С тога јапанској влади није било тешко сазнати одговор пре него је он и стигао у Токијо. Али не само то. Тек што је он био саопштен у Лондону и Вашингтону, дипломатија ових двеју сила дала се на посао. И, као што знамо, делимично је успела. Њима је, у овом тренутку, Јапан средство противу ње да би Американци и Енглези добили концесије у Кини и Манџурији, а Енглези још да би имали одрешене руке у Тибету. Али сав овај рачун може бити мало рђав.

    О садржини рускога одговора зна се толико да је врло мирољубиво састављен и да признаје јапанску надмоћност у Кореји. Само руска влада жели да та надмоћност буде економска а не војничка и да Јапан не подиже утврђења на главним стратешким тачкама корејског мореуза, као што је Мазамфо. У Манџурији руска влада признаје сва стечена права али се она не може узимати никакве обавезе које би је везивале у будућности. Писање руских листова о овоме је сасвим одређено.

    Енглеска штампа, међутим, која је тако плодна у проналасцима, већ је била описала неповољан утисак руског одговора у Јапану пре но што је он тамо и био познат. Та је штампа знала и то да ће се јапанско незадовољство само повећати после руских предлога. У овом случају, дакле, енглеска је штампа била боље обавештена о јапанским осећајима него сами Јапанци који су тако нервозно очекивали руски одговор. Питање је можда од неколико сати да ли ће Енглеска и Америка успети да замуте воду, кад је и сам јапански цар, који врло добро зна каквог противника има пред собом, мирољубиво расположен. Хоће ли Микадо, за љубав Енглеској и Америци, на једну карту ставити судбину свог народа. Али ма шта да буде, енглески су листови својим ратоборним писањем против Русије постигли један несумњив резултат. Они су Русима одагнали и последње илузије које су неки од њих имали о могућности какве пријатељске политике с Енглеском. Руси су тек сад увидели да је потребно удвојити напоре да се енглески утицај сузбије на целој линији, како на Далеком Истоку, тако и ни овом нашем Блиском Истоку. Русија ће се врло вероватно кроз кратко време дати на посао и прва ће јој брига бити да појача флоту.

    Мирољубиво расположење цара и његовог министра спољних послова није тајна ни за кога. Али због непомирљивог држања Јапана Русија се мирно спрема за све евентуалности. И јавно мишљење о Русији већ је песимистички расположено. То је сасвим природно. Оно се спрема за најгоре са фаталистичким самоодрицањем које карактерише народну душу. Доиста овај рат неће бити популаран и неће изазвати никакво одушевљење, али он ће се водити енергично и завршиће се победом. Финансије царства су сјајне и оне могу руској влади дати сва потребна средства за успешно ратовање. Већ је дванаест година како руски буџет показује вишак. На подлози тих вишака је саграђена и трансибирска железница. У овоме тренутку царска благајна располаже готовином од преко једне милијарде динара, а више од три и по милијарде динара има металнога новца у руској државној благајни. Додајте и томе осам стотина милиона рубаља у злату које су у саобраћају. Витеово финансиско дело засновано је на тако поузданој основи да га један рат с Јапаном не може поколебати.

    Јапан, међутим, већ месец дана мобилише своје финансије и већ је успео сакупити преко три стотине милиона јена (седам стотина педесет милиона динара). Али хоће ли се Јапан, пусиран са стране, у последњем тренутку одлучити да се упусти у једну тако опасну авантуру као што је рат с Русијом?

  • Телеграми

    Вашингтон. 27 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Влада је добила од американског посланика у Сеулу, вест да се тамо чује да се јапанска ратна флота појавила према Мозамфу.


    Кели. 27 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Келиске новине добиле су од петроградског дописника дужи телеграм, према коме у Петрограду још не сматрају да је наступило ратно стање.


    Беч. 27 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Вице адмирал Шпаун добио је телеграм од заповедника аустро-угарске дивизије ратног бродовља, које се налази у китајским водама. У телеграму се јавља да су руска и јапанска убојна флота отпочеле јуче да се у развијеном бојном поретку једна другој примичу.


    Лондон. 27 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Морнинг Пост“ сматра да је положај за Енглеску веома озбиљан и да она мора бити спремна да сваког тренутка и сама у рат загази у случају ако би Русија позвала своју савезницу (Француску) да јој у помоћ притече.


    Софија. 27. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Бугарска је код Порте учинила кораке због непоштовања путних исправа које Бугарска издаје, нарочито због случаја с књиговођом Пуљевим, који је у Цариграду ухапшен.


    Балтиморе. 27. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). У источном делу града букнуо је јак пожар, који се нагло ширио. Становништво из тог краја се спасава. Читав трговачки крај вароши је у пламену и многе јавне зграде. Штета до сад износи више од 40 милиона долара (200 милиона динара).

    Држање Кинеза

    Порт-Артур. „Руска Телеграфска Агенција“ јавља: Вести о појачању руских трупа у Манџурији дале су повода овдашњим Кинезима да се отворено изјасне противу савеза Кине с Јапаном и да изразе жељу за потпуном неутралношћу Кине. Паробродом „Казан“ добровољне флоте овде је приспело 1800 војника.

  • Из Србије

    Крагујевац, 24. јануара 1904. — Ономад, око 11. часова пре подне 15-то год. син Крсте Милића, Драгутин, из Балосаве нехотично је се убио из пушке у својој кући.


    Крагујевачка Рача, 23. јануара 1904. — Глигорије Симић низ Губереваца ранио је ономад свог оделитог брата Лазара, који је после два дана умро. Убијство је извршено у свађи око имања. И сам Глигорије тешко је повређен, секиром по глави.


    Врања, 24. јануара 1904. — Пре неки дан Секула Божовић из села Гајтане и Танасије слуга Ђола Петровића онд. заваде се око стоке и у тој свађи Танасије је пуцао на Секулу из пушке од које је Секула одмах пао мртав.

    Кривац се налази у рукама власти.


    Аранђеловац, 25. јануара 1904. — 23. ов. м. нађен је обешен о једној крушки, испод куће свога брата, Стеван Недељковић, тежак из Брезовца, среза јасеничког, који је био у притвору код суда општине брезовачке због крађе ствари Ковинки, удови Радојице Драговића из Брезовца, — па улучио згодну прилику, побегао из притвора ноћу између 21. и 22. тек. м. и — обесио се.


    Чајетина, 23. јануара 1904. — 24. ов. м. Пера Марјановић из Доброселице нехотично обранио из пушке Дамљана Вранешевића онд. од које је повреде Дамљан и умро.


    Ћуприја, 23. јануара 1904. — Ноћас је убијен из пушке код своје појате Миладин Н. Ђорђевић из Лознице. Убица је за сада непознат.

    Полицијска власт предузела најживље мере за проналазак зликовца.


    Смедерево. На дан 23. овог месеца био је избор општинског часништва и гласало је свега правних гласача 617 и то за:

    • Г. Филипа Симића радикал. 314
    • Г. Јеврема Марића напредњака 40
    • М. Тодоровића либерала 323

    Како нико није добио апсолутну већину то је избор одложен.