Аутор: Уредништво

Бебелово наслеђе

Почетком осамдесетих година прошлога века бивша баварски потпоручник Колман, кога су неправедно отпустили из војске, завешта Бебелу 800.000 динара, колико је износила половина његова имања, јер се Бебел заузимао у парламенту за његову ствар. Али на брзо за тим њега стрпају у лудницу, где и умре, пошто је тамо 22 године провео. Његови сродници, три брата, сестра и деца друге његове сестре, која је раније умрла, покушају, да наговоре Бебела, ди се одрекне наслеђа. Али, како Бебел није на то пристао, она му оспоре право на наслеђе, доказујући, да је Калман био „неурачунљив“, када је писао тестамент. Сада се око тога води парница пред баварским судовима.

Неће Веснића

На конференцији самосталних радикала која је држана јуче по подне код „Српског Краља“ дебатовано је о листи нових министара, коју смо ми јуче донели. На крају крајева после живог препирања, избачени су из листе г. С. Грујића г. г. Велимировић и Веснић, а на њихова моста дошли су за министра грађевина г. Влад. Тодоровић и за министра правде г. М. Полићевић.

Прва посета

Синоћ око 9 сати, држана је код „Касине“ општа конференција обеју радикалних фракција, на којој се ново министарство представило клубу. Кад ли ће доћи да кажу збогом?

Хвала Богу!

Указ о постављењу нове владе изашао је јутрос. Хвала милостивоме Богу што се и то већ једаред сврши.

Нова влада код Краља

Јутрос се нова влада представила Краљу, а сутра ће се представити и Народној Скупштини.

Нема седнице

Данас није било скупштинске седнице. Многи посланици, мислећи да ће им се нова влада данас представити, долазили су у скупштину, али су нашли затворени врата.

Укинута трошарина

Као што смо већ јуче јавили г. Пачу упутио је својим колегама циркулар, у којем издиже свој финанцијски програм. Најважнија тачки у том циркулару јесте та, да ће г. Пачу повући предлог о државној трошарини на вино и ракију.

Нов потпредседник

Као најозбиљнији кандидат за потпредседника Скупштине, на место г. Љубе Давидовића, помиње се г. Милутин Станојевић. Самосталци ће у сваком случају тражити да то место добије њихов човек.

Рат

У руском посланству не примају никога. Г. Саблин путује сутра за Беч, а г. Муравјев и не долази ових дана у посланство.

Синоћ пронесена вест по вароши, да је рат објављен, до оног тренутка још се није обистинила. Данас, или сутра свакако ћемо знати на чему смо. Сви су изгледи, да је рат неизбежан.

Негојска афера

На јучерашњој својој седници Касациони Суд одобрио је решење Првостепеног Београдског Суда, којим се г. Др. Милош Петронијевић ставља под истрагу и у притвор.

И они кују

Жандармерија је ухватила у Старој Пазуви три особе, које су правиле лажне новце. У дому неког Опанчића била је удешена читава радиница и више врло добро погођених реизириката, које је радио Стеван Борчић свршени ђак трговачке школе земунске. Полиција трага за саучесницима у Митровици и у Београду.

Учитељи већ играју

Како је падом г. Љ. Стојановића пао по свој прилици и његов предлог закона о школама, учитељи сви у Србији ликују. Београдски чак и играју. У четвртак 29. ов. мес. приређују код „Коларца“ забаву с игранком с врло лепим концертним делом.

Храм Св. Саве

Друштво за подизање храма Св. Саве, имаће свој годишњи збор у петак 30. јануара у 4 часа по подне.

Краљ Дечански

Г-ђа Милева Филиповићка, кћи пок. Димитрија Вучковића бив. баштована и г. Никола Д. Стефановић, саветник у пенсији, извршилац тестамената пок. Димитрија, предали су, по гласу тестамента, Друштву „Краљ Дечански,“ сто динара и тиме га уписали за члана утемељача овога друштва. Мир пепелу племенитог покојника а г-ђи Милеви и г. Николи хвала на извршењу воље покојникове.

Лекари

Српско Лекарско Друштво држаће на Три Јерарха 30. т. м. у 10.50 часова пре подне, свој Главни Годишњи Скуп у дому Црвеног Крста.

На њему ће се решавати о изменама друштвеног устава. Како се о измени Устава може решавати (чл. 21. устава) само онда, ако на овом скупу буду присуствовале две трећине свију редовних чланова, и ако на ту измену пристане бар две трећине оних чланова, који су на састанку, то се моле, г. г. чланови да изволе доћи у што већем броју, како се не би одлагало ово хитно питање.

Паробродска објава

Прва теретна лађа за Сисак полази из Земуна 29. ов. мес. — Примање робе за све савске станице сем Шапца и Обреновца отпочиње данас.

Верење

Г. Сава Х. Илић дуванџија верио се са г-цом Зором ћерком г. Милана Јагодића чиновника жељезничке дирекције.

„Бриши!“

Рад уже конференције посланика, која је трајала до три часа изјутра, није део готово никаквих повољних резултата. Конферисало се са грозничавом упорношћу обеју радикалних фракција, јер у почетку ни једни ни други нису хтели одустати од својих захтева, но доцније се у неким тачкама сложише. Њима је стављено у задатак да кандидују погодна лица за састав кабинета, но то је овога пута ишло доста тешко. Прво је кандидован г. Стојан Протић и брзо примљен, потом г. Сава Грујић. Када се чула: ова кандидација повикаше неки: „Нећемо, бриши!“ а с друге чу се опет. „Хоћемо.“ Они који викаху „Бриши“, „Нећемо“ били су у већини, тако да на друго место, ако г. Ст. Протић не хтедне или не могадне саставити кабинет, буде стављен г. Андра Николић. У случају да ни он не успе, решено је, да се онде предложи Краљу да узме или чисте самосталце, које би онда потпомагали фузионаши, или чисте фузионаше, које би требало да потпомажу самосталци.

Код Краља

Јуче пре подне око десет часова, председништво скупштине поднело је листу кандидованих председника на ужој посланичкој конференцији. Г. Ст. Протић који је први био на листи, категорички је одбио.

„Избрисани“ г. С. Грујић

После тога г. Аца Станојевић, председник Скупштине, који је био пречуо или хтео да пречује да је већина на ужој конференцији била против г. Грујића, предложио је Краљу г. С. Грујића.

Три пут Бог помаже

Г.  С. Грујић је онда и по трећи пут откако траје ова криза, покушао да образује владу. Он је готово цело по подне конферисао са г.г. Пашићем и Протићем и другим виђенијим личностима из обе радикалне фракције. До 7 сати у вече кабинет још није био састављен, покрај свију напора. Дефинитивно решење кризе остављено је за данас пре подне.

Ужа конференција

Синоћ у 6 и по часова састали су се у Мин. Унутр. Дела ђенерал Сава Грујић и председништво народне скупштине, где су [већали] до 9 часова. У то време дошли су г.г. Никола Пашић и Стојан Протић и тада су прешли у Мин. Спољних Послова, где су продужили конференцију до 2 часа по поноћи. Резултат те конференције свакако је — данашњи кабинет.

Нова Влада

Док је стари кабинет „заступао“ пред Народном Скупштином предлог о продужењу буџета, у министарству спољних послова смо сазнали ову листу нове владе:

• Г. Сава Грујић, министар-председник без портфеља;
• Г. Никола Пашић, спољних,
• Г. Стојан Протић, унутрашњих,
• Г. Миленко Веснић, правде,
• Г. ђенерал Радомир Путник, војни,
• Г. Светолик Радовановић, привреде,
• Г. Пера Велимировић, грађевина,
• Г. Љуба Давидовић, просвете,
• Г. Лаза Пачу, финансија.

Још га нема

При закључку листа сазнасмо, да ни ова листа није још потпуно утврђена. Портфељи министра привреде, правде и просвете нису још дефинитивно раздељени. Изгледа да све зависи од држања самосталаца, који ће о томе тек данас пред вече да решавају.

Г. Пачуов програм

Г. Лаза Пачу прима се за министра финанција само под тим условом, ако клуб, пред који ће он изнети цео свој програм, закључи да га у томе безусловно потпомаже.

Клуб самосталаца

Данас у 4 сата по подне држи клуб самосталаца своју седницу код „Српског Краља“. У тој ће седници, како чујемо, учествовати и сви самосталци из радикалске заједнице.

Нов председник

Чује се да самосталци кандидују за потпредседника скупштинског Г. Милутина Станојевића на место г. Љубе Давидовића, који је отишао у министре.

Наставља рад

Народна Скупштина је данас наставила своје редовне седнице, које су биле прекинуте за време док је трајала министарска криза.

Данас је на дневном реду извештај одбора за законски предлог о продужењу буџета и за месец фебруар.

Из Народне Скупштине

Седница скупштинска заказана је за 9 сати. Но искупљени посланици имали су подуже да чекају. Питају по кафани и по одборским собама један дугог шта је с владом. Сам председник се завио у тогу мучаљивости и на питања слеже раменима. Тек после десет сати оглашује председничко звонце отварање седнице. Из министарске собе улазе у салу и седају за министарски сто — г. ђенерал Сава Грујић, г. Андра Николић, г. Љуба Стојановић и г. Влада Тодоровић. Значи стара влада још није испустила дах свој. На дневном реду је продужење буџета (а разуме се и накнадних кредита) и за месец фебруар. У начелу говори против предлога г. Воја Вељковић тражећи да се накнадни кредити специјално означе. То исто тражи и г. Милан Арсенијевић. Говорио није нико више. При поименичном гласању гласало је 86 за предлог, а 19 против. Специјалне дебате није било. И тако је и та брига пребринута, а седница закључена.

Осуђен уредник „Србобрана“

У суботу 24. јануара био је претрес г. Јовану Бањанину одговорном уреднику „Србобрана“, по тужби државног тужиоца. Покрај свих очитих доказа да је правда на страни оптуженога, ипак је суд нашао да постоји дело за које се оптужује, и г. Бањанин је осуђен на осам дана затвора или 40 круна. Ово је један доказ више како се досуђује правда тамошњим Србима.

У руском посланству

На вест о прекиду дипломатских односа између Русије и Јапана, један наш сарадник одмах је отишао у овдашње руско посланство да тражи обавештења. Тамо му је одговорено, да посланству о објави рата још ништа није познато. Важни телеграми очекују се сваког тренутка.

Рат

Синоћ су се по вароши пронели гласови, да је Јапан огласио Русији рат и да су непријатељства отпочела. Та је вест била прерана, јер до овог тренутка рат још није објављен, али може сваког тренутка бити објављен. Наши читаоци наћи ће у засебној рубрици најаутентичније вести о томе питању.

(од 26. јануара)

Прекид дипломатских односа између Русије и Јапана

Петроград. „Правтељствени Весник“ публикује ово саопштење министарства спољних послова: „Јапански посланик у Петрограду, по наредби своје владе, предао је руској влади ноту којом саопштава да је јапанска влада одлучила да с руском владом прекине преговоре и да свога посланика и цео персонал јапанског посланства из Петрограда опозове. Према томе руски цар је наредио да руски посланик у Токију с целим персоналом посланства одмах напусти јапанску престоницу. Такав поступак јапанске владе, која чак није сачекала ни одговор руске владе, чини Јапан одговорним за све последице које могу наступити због прекида дипломатских односа између обе царевине.“

---

Лондон. 26. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“. Стигао у 7 часова изјутра.) Поред свега тога што је руско-јапанска криза достигла врхунац рат још није објављен нити су непријатељства до овога тренутка започела. Руски листови у ванредним издањима саветују влади да још једном на достојанствен начин покуша доказати своје мирољубиве намере и тиме отклонити са себе сваку одговорност евентуалнога рата чије последице моту бити недогледне.

Пре но што је стигао руски одговор у Токијо, јапанска је влада дала миг својим поданицима у Манџурији да се селе. Јуче су сви Јапанци напустили Владивосток пошто су за неколико сати испродавали све своје имање буд зашто.

---

Париз. 26. јануара, (Специјалан телеграм „Политици“ Стигао у 7. часова изјутра) Пред притиском француских капиталиста који су огромне капитале пласирали у руске папире, Француска дипломатија чини последње напоре да се између Русије и Јапана избегне рат. Цело јуче по подне Делкасе је конферисао с Лубеом а потом с руским амбасадором.

---

Берлин. 26. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“, стигао у 11 часова изјутра.) Вести из Петрограда и Токија учиниле су те је на берзи завладала права паника.

---

(од 25. јануара)

Одговор Русије

Петроград. „Руска телеграфска Агенција“ јавља да је руски посланик у Токију, барон Розен, јуче по подне предао јапанској влади одговор Русије. Руска нота је још 22. ов. месеца телеграфски саопштена адмиралу Алексијеву, вицекраљу Манџурије, који је затим саопштио барону Розену.

---

(од 26. јануара)

Расположење у Петрограду

Петроград. Цар ће кроз који дан путовати за Москву. Енглеска амбасада узела је на себе да штити јапанске интересе. Ванредно издање „Новога Времена“ истиче напоре руске дипломатије да мирно испита јапанске предлоге и да учини све могуће концесије. Измена нота између Русије и Јапана била је само комедија, јер је Јапан у ствари очекивао тренутак кад ће његове две нове крстарице, које је купио у Италији, приспети у кинеске воде. Чим су оне стигле у Сингапоре, Јапанци су одмах опозвали свога посланика из Петрограда. Прекид дипломатских односа још не значи рат. Данас се ми налазимо, пише „Новоје Времја“ пред три могућа решења: рат, посредовање или одуговлачење сукоба. После јучерање процедуре од стране Јапанаца ниједан частан странац неће веровати у оптужбе да је Русија била агресивна.

Једно јапанско саопштење

Париз. „Хавасова Агенција“ сазнаје из званичног извора у Токију да се јапанска влада, после тронедељног чекања на руски одговор о коме је другачије информисана него што је очекивала, нашла принуђена да прекине преговоре и да узме слободу акције.

Кретање руске војске

Москва. Јуче се четири компаније стрелаца отпутовале за Далеки Исток.

Убиство једног Србина и његове мајке

Цариград. У Галану, скопском вилајету, Арбанас Хусеин Куртес, убио је Србина Младена и његову мајку што су Хусеина спречили да одведе Младенову сестру. Хусеин је ухапшен.

Телеграме које смо ноћас и јутрос добили и које доносимо на другом месту, доказују, да је рат између Русија и Јапана неизбежан. Дипломатски одношаји између те две непријатељске царевине прекинути су. Јапански поданици на врат на нос беже из Манџурије, руски поданици коју живе у Токију склонили су се на руске лађе, плашећи се изгреда сокачке руље.

Ма да све то очито показује, да ће свакако доћи до рата, ипак остаје још, истина минимална нада, да ће се све на миру свршити. У руским званичним круговима се бар тако мисли. Француска дипломација, која, се од почетка руско-јапанског спора сва залагала, да се одржи мир ма по коју цену, још није потпуно изгубила сваку наду, да ће јој то испасти за руком. Али тој нади више нема места. Рат је на прагу.

Заплети који ће неминовно наступити услед руско-јапанског рата, недогледни су. Као што је познато Јапан има уговор с Енглеском за одбрану. Остале тачке тог уговора не знају се, зато се унапред не може ни тврдити хоће ли Енглеска помоћи Јапану или ће остати неутрална. Исто важи и за Француску. Умеша ли се Енглеска против Русије, сигурно је да ће Француска у том случају скочити у помоћ својој савезници Русији. И онда би настао општи велики рат, за који се последњих тридесет година све европске силе спремају, рат, који би по страхоти својој премашио све ратове, који су до данас вођени.

Рат на прагу

Јуче по подне су канда између Русије и Јапана отпочела непријатељства. Тежиште спора је Манџурија, коју су Руси пре кратког времена, после побуне Китајаца против Европљана, окупирали, да би заштитили своје интересе. Микадо би хтео да цар призна и гарантује суверенство Кине у Манџурији, да тамо поврати кинеску администрацију и да призна ове уговоре закључене с Кином о Манџурији. У томе питању постоји потпуна супротност између Русије и Јапана. Русија, неће да дискутује с Јапаном о питању о коме би могли једино с Кином да преговара. И ту је чвор. Али се тај чвор не би морао пресећи мачем, да се на сцени не јавља један нов фактор, Сједињене Североамеричке Државе. Оне су виновник рата, који у овом тренутку још не преставља борбу између беле и жуте расе, него почетак борбе између старога и новога света. Северној Америци треба нова тргова за њене производе и она је бацила око на Кину. И Јапан постаје несвесно оруђе Северне Америке за њене освајачке циљеве.

Русија је, међутим, успоставила свој морални кредит онде где је он био највећма поколебан. Она је, на име, преко Кине била предложила да Француска, Енглеска и Америка посредује у спору између ње и Јапана. Али су Америка и Енглеска a priori, без икаква испитивања, одбиле овај предлог. И стога је ово тешка и непоправљива погрешка да се наједанпут прекидају преговори баш у тренутку кад је требало добре воље и узајамне лојалности па да се дође до мирољубивога решења у интересу завађених страна и целог образованог света.

Почетак и крај

Прво решење да се о Манџурији и Кореји преговара с Русијом донео је јапански министарски савет 10. јуна прошле године. Од јуна од септембра преговори су се водили у Петрограду. [Од] септембра ситуација је затегнута, због чега је барон [Р] високи посланик у […] долази у Порт-Артур да са [..] владаром Алексејевим […] заједничких конференција 30. октобра Јапан тражи да у случају немира и Русија и Јапан имају право послати своју војску у Кореју и Манџурију али су обавезни да је повуку чим се немири угуше. Од 30. октобра до 28. новембра обустављени преговори, проносе се гласови о рату. 28. новембра долази руски одговор, којим се Манџурија искључује из преговора и предлаже неутрализација северне Кореје. Јапан шаље 9. децембра Русији ноту којом тражи интегритет Кореје и Манџурије са нарочитим концесијама Јапану у Кореји, Русији у Манџурији, али да међународној трговини остану отворена врата. Место неутрализације северне Кореје Јапан тражи једну неутралну зону од 25 километара на обалама реке Јалу. Да би дао важности овој својој ноти, Јапан делимично мобилише војску. 6. јануара Русија остаје на своме предлогу о неутрализацији северне Кореје и обећава поштовати јапанске интересе у Манџурији. [?] јануара Јапан обнавља своје захтеве од 9. децембра. 24. јануара стиже руски одговор Јапану, а 25. јануара Јапан прекида дипломатске односе с Русијом.

Русија и Енглеска

Из Петрограда телеграфишу париском „Тапу“: „Одговор Русије био је предмет живог преговарања између министра Ламедрофа и јапанског посланика. После тога су тај одговор још дуго претресали и остали министри па и сам цар Никола. У околини Ламедорфоној се тврди ла је одговор такав, да може Јапанце са свим умирити и рат отклонити Одговор је написан у врло мирољубивом духу и у њому се признаје Јапану супремација у Кореји. Русија жели само да та супремација буде економне, никако пак војне природе и да Јапан не подиже никаква утврђења на главним стратегијским тачкама кореанске мореузине. У Манџурији признаје Русија Јапану сва стечена права, но неће никако да се и за будућност веже неким обвезама. У свом извештају о расположењу у Петрограду вели „Тап“, како је држање енглеске штампе разбило и последње илузије о могућности пријатељске политике према Енглеској и да је Русима то отворило очи за сад увиђају потребу да удвоструче своје […] Источној Азији.

Руска и Јапанска војна сила на Далеком Истоку

Русија има у овом тренутку на Далеком Истоку: (1) флота: 8 оклопњача прве класе; 12 крстарица прве класе, 5 крстарица друге класе, 7 топовњача, 27 контраторповњача, 9 торпедњача, 19 транспортних бродова са свега 150.000 тона. Пристаништа су Порт Артур и Владивосток. Прво има мало простора, недовољних докова и има прилично незгодан стратегијски положај јер лежи у дну једнога мртвог угла Жутога Мора. Владивосток,, где се налазе три најбоље руске крстарице, Громобој, Росија и Рурик има тај велики недостатак што има леда од 1 децембра до 15 марта. (2) Војска: према извештајима ђенерала Куропаткина, министра војног, и ђенерала Сахарова, шефа ђенералштаба, Русије има сада 390.000 војника на Далеком Истоку. Сем тога они тврде да ће за месец дана моћи да пренесу још 110.000 војника, свега 500.000 војника.

Јапан има (1) флота : 6 оклопњача прве класе, 2 оклопњаче друге класе, [3] крстарице прве класе, 9 крстарица друге класе и 5 треће класе, 10 обалних чувара, 16 топовњача, 4 […], 15 контраторпедњача, 54 торпедњаче са свега 252.116 тона, 508.359 марних коња, 1185 топова и 16.046 маринских војника. Сем тога Јапан има трговачку марину која броји [1.300] пароброда. (2) Сувоземне војске има Јапан на хартија у мирно доба 576.000 људи. У ратно доба око 1,000.000 војника.

Површина, становништво, трговина, државни дуг Русије и Јапана

Према подацима од 12. септ, 1903, површина Јапана износи 382.447 квадратних километара; он има 46.494.000 становника; увоз 694.723:694 динара, извоз 658,008.914 динара, државини дуг износи 1,389.816.687 динара.

Површина европске Русије износи 5,604.740 квадр. килом. са 107,800.000 становника, а цело руско царство са азијским областима има 21,666.200 кв. километ. са 120 милиона становника; увоз 1.813,737.500 дин, извоз 2.063,192.500 динара; државни дуг 18.420.000.000 динар

Оптимизам државника и песимизам новинара

Још од почетка руско-јапанског сукоба две ствари су нарочито запале у очи: оптимизам државника и песимизам новинара. Енглеска и јапанска штампа непрестано је тврдила да је рат неизбежан. Дипломатија, чак и јапанска, увек је говорила да ће се моћи одржати мир. У Русији су листови позивали на борбу расе, [док] је влада употребљавала сва средства да се избегне рат. У Енглеској најозбиљнији органи јавнога мишљења већ два месеца упорно тврде да је рат питање од само неколико дана. За све то време енглески министри манифестују мирољубиве намере. Ова несугласица између званичних фактора и органа јавног мишљења мање је падала у очи у Немачкој и Француској.

И новинари су имали право. Хоћемо ли зато њима дати мандат за предвиђање? Не. Ова разлика у мишљењу доказује само колико је ситуација била мутна.

Уторак, 27. јануара: „Краљ се забавља, драма у пет чинова“, у стиховима, од Виктора Ига, с француског превели М. Ч. и С. П.

---

Четвртак, 29. јануара: „На дну живота, драмске слике у четири чина“, од Максима Горког, превод с руског, (Први пут).

---

Петак, 30, јануара: „На дну живота“.

---

Субота, 31. јануара: „На дну живота“.

---

Недеља, 1. фебруара:

• Дневна представа: „Севиљски берберин, шаљива игра у четири чина“, с певањем, написао Бомарше, превео с француског М. В. Петровић. Музика од Росинија.
• Вечерња представа: „На дну живота“.

У једној кући у Чикагу биле су изложене ствари и драгоцености, које је, после пожара тамошњег великог позоришта нашла полиција на лешевима пострадалих иначе под рушевинама. Четири излога беху пуна сатова, других ствари мање вредност и новца. Над сваком кутијицом била је нумера лешине, код које су драгоцености нађене. Тамошња полиција цени вредност ових ствари на 750.000 динара.

Сваку ствар треба звати њеним правим именом. Завереничко питање постоји, то је неоспоран факт; оно је свакако мање важно, но што се на страни мисли и пише, али је исто тако важније, но што се мисли код нас. Обилазити око њега и врдати бесмислица је и глупост; напротив, у интересу је свих нас, да се оно, што пре, правилно и праведно реши. Зато треба говорити јасно и отворено, као што приличи слободним грађанима у слободној земљи.

Оно што се збило 29. маја било је корисно по земљу; о томе нема спора. Те ноћи збрисан је један несносан режим, који се свакако није могао друкчије да уклони. С малим изузецима цела Србија радосно је прихватила извршени преврат, Народна Скупштина изјавила је своју захвалност онима, који су га учинили; изабран је нови Краљ, повраћен ред и закон у земљи, све је опет добро – и тада се јављају прве тешкоће.

Извор тим првим тешкоћама треба тражити не у Србији, него на страни. Нешто јавно мњење, које увек симпатише мртвима не питајући јесу ли достојни живљења или не, а нешто дубоко укорењени монархијски принципи готово свих европских народа, која ни у ком случају не допушта, да официр дигне руку на свога краља учинили су, да се у име увређеног морала дигло све против Србије. То опште расположење аустријска штампа, по званичним инспирацијама из Беча, врло је вешто употребила у своју корист. Желећи, да ма на који начин одржава неред у Србији, она је систематски гледала да нахуди новом стању код нас.

Тешкоће које су већ постојала, постале су још много веће кад се десио нишки случај. Неискусни, млади људи, који су у њему учествовали, заборавили су били, да иду против интереса своје рођене земље и да се једна погрешка другом погрешком не може да исправи. После тог бесмисленог покушаја европско јавно мњење још је енергичније захтевало, да се завереници од 29. маја казне. То исто почеле су у то доба да траже и стране силе. Како је тај захтев био неформулисан, ипак је у самој ствари постојао. А то је био апсурд.

Апсурд је захтевати да револуција, која је срећно успела, казни своје вође. То никада није било, нити ће бити. У нашем случају то је утолико више немогућно што је иза извршиоца од 29. маја стајало цело јавно мњење у Србији и Народна Скупштина, која им је на учињеном делу захвалила. О некој казни дакле не може више бити ни говора.

То су канда убрзо увидели и сви они, који су од почетка тражили насилне мере против завереника. Тако се јавља – овога пута много тачније формулисан – захтев, да се сви завереници уклоне из двора. А када то није учињено, сви страни посланици, један по један, отишли су на неодређено време на одсуство, доводећи тиме у неугодан положај и нашу владу и целу нашу земљу.

Тај одлазак станих посланика, да смо у другим приликама, не би био тако важан. Има много примера, има их и у нашем непосредном суседству, који нам сведоче, да једна земља може да опстане и покрај нерасположења великих сила. Пасиван отпор временом доноси победу; кад им се не попушта, стране силе попуштају понекад саме. Али спољни наши односи, прилике на Балканском Полуострву не допуштају нам никако да такве експерименте чинимо. Напротив, ми треба овога пута да учинимо што се од нас тражи.

То што се тражи, да уклонимо заверенике из Двора, није много. Огромна већина њих, сви осим двојице-тројице, отишли су одмах по извршеном делу на своја места, да чине своју дужност, као што су је чинили и пре, не захтевајући и не очекујући никакве награде. Остала су свега два-три официра, можда баш они, који најмање заслуга имају за извршени чин. И њих треба уклонити и то што пре. Нека се угледају на своје млађе другове, нека иду сами на своја места и у своје команде, нека се сећају, да је лепо хтети умрети за своју отаџбину, али да је још много лепше и много теже умети живети за њу.

Конференција

Општа конференција свију радикалних посланика која је јуче по подне држана у Народној Скупштини трајала ја до 7 часова у вече. Као што се могло предвидети није се ишло ни до каквог позитивног резултата. Хаос траје по даље и постаје шта више све већи и већи.

Ужа конференција

Одмах по свршетку опште конференције, из сваког округа изабрана су по два посланика, који су одмах почели да дебатују. Од исхода те уже конференције зависиће и решење кризе. Међу тим, добро обавештени посланици уверавају нас, да се ни на тој конференцији ноће моћи доћи до јединства.

Говорници

На општој конференцији први је говорник био г. М. Арсенијевић, који је питао да ли сме присуствовати конференцији, пошто он не припада ни једном на другом крилу. Пошто нико ништа против тога није имао, прешло се одмах на ствар. Г. прота Ђурић држао је подужи говор о потреби јединства и слоге; после њега су говорили г.г. Св. Симић, А. Нешић, Љ. Живковић, Н. Пашић. Најпосле је изабрат ужи одбор, који ће да продужи рад.

Све по два

На тој конференцији предлагано је између осталога, да по два радикална из сваког округа остану и даље и да реше на који би се начин могла решити министарска криза. Каквог то смисла има ми не знамо. Што сви скупа не могу да пронађу, пронаћи ће можда њих неколицина; бар тако се неки надају.

Стара комбинација

Синоћ у осам часова највише је изгледа било да ће нов кабинет саставити г. Сава Грујић, у коме би г. Пашић узео ресор Министарства Спољних Послова. Проко ноћ се то још пет пута може изменити.

Тамо-амо, па он!

И ако су самостални радикали на јучерашњој заједничкој седници, заступали своју ранију одлуку да се ни у ком случају не поверава Пашићу састав кабинета, ипак изгледа да је г. Пашић неминован ако не као председник министарства, а оно бар као ресорни министар.

Мишљење једног простог човека

Баш при свршетку опште конференције један од наших сарадника имао је прилике да разговара с једним виђеним послаником из унутрашњости, који му јео дословно ово рекао: „Не знам шта ће бити и како ће бити. Све комбинације, све што се на улици и по новинама говори и тачно је и није. Час је тачно ово, час оно, а ипак је најтачније само то, ла нико не зна пита ће бити. у Скупштини има од прилике 50 посланика радикала, који неће хтети да потпомажу ниједно министарство у којем Н. Пашић није. С друге стране, има од прилике исто толико посланика самосталаца, који неће за њега да знају. И тако не можемо ни с Пашићем ни без Пашића. Ето то вам је све. Не знам хоће ли ко моћи наћи изласка том незгодном положају. Ја сам прост човек, можда се у свима тим пословима не разумем, али ми се ипак чини, да ће скупштина морати да се распусти и док се то не учини ми нећемо имати онакву владу, каква нам је потребна. Живи били па видели.“

Љуба Живковић у Двору

Као што смо јуче јавили, и г. Љуба Живковић зват је у Двор, да се и с њим покуша, пошто је са г. Грујићем и г. Стојаном Протићем ишло онако натегнуто. Г. Живковић је том приликом изјавио да он ни у ком случају не жели више да буде министар, и да би сваки покушај с њим био узалудан.

Идила

Јуче по подне било је право пролећно време. По улицама пуно света; жене већ у пролећном оделу, људи како који; по неки чак и у бунди и башлици. Сваки час прозврје средином улице по која дворска кола и у њима по два-три кандидата за министре. Цилендара наравно видите на ове стране, као и увек кад има кризе.

У најглавнијој улици један некадашњи министар у црном оделу шетка горе-доле и с извесном чежњом гледа у оне срећне, који се возају у дворским колима. И он је некада исто тако ишао у двор; и он је био министарски кандидат и министар.

У тај мах опет пројурише једна дворска кола и у њима тројица. Тога у његово доба није било. Тројица! Тројица наједаред!

Задужбина пок. Велимира Теодоровића

Погрешно су донели неки листови да је Државни савет уложио протест и тражио да се спахилук „Негој“ не продаје. Продаја тога имања мора се извршити, пошто по румунским законима стране државе не могу имати у Румунији непокретног имања. Тек кад се то имање прода, из целокупне заоставштине образоваће се фонд и предати Државном савету на руковање у смислу тестамента.

Пројект закона о војној администрацији

Државни Савет дао је мишљење да би овај законски предлог требало усвојити са незнатним изменама и допунама.

Скупштина Друж. Типографских Радника

Дружина Типогр. Радника држаће своју редовну годишњу скупштину 1. фебруара тек. год. у 2 часа по подне у кафани „Кнез Михајла“, са овим дневним редом :

1. Бирање председника збора;
2. Бирање два секретара за вођење записника;
3. Бирање 3 члана за оверење записника;
4. Извештај Управног Одбора;
5. Извештај Благајника;
6. Извештај књижничара;
7. Извештај Надзорног Одбора;
8. Предлози Управе;
9. Молбе и жалбе;
10. Предлози и Интерпелације;
11. Бирање нове управе.

Просјаци

Ових последњих дана виђају се по београдским улицама силни просјаци. Све што цела околина Београда има наказа и богаља размилело се сада и кука и богоради, досађујући свима пролазницима. Полиција би требала мало да припази на те наше госте. Пре неки дан су таква два названа богаља однели из једне куће готово пола хвата дрва. Полицијска уредба о просјачењу постоји, али се канда нико не труди да по њој ради.

Ко хоће олово!

Благајница министарства нар. привреде продаје око 25.000 килограма олова из државног крупањског рудника, на веће количине од 100 килогр., по 40 динара 100 килогр. Ко хоће да купи нека се обрати истој благајна.