Сопот. 18. ов. м. нађен је убијен, у Кораћичкој општини Милан Н. звани „Мицко,“ оглашени хајдук.
Ваљево. Милован Станојевић, слуга из Рабаса силовао је Христину, снаху свога газде Милоша Урошевића и по том је ударио неколико пута ножем па утекао у шуму и тамо се обесио.
Г. Милановац. У ноћном тумарању, да би што украо у селу Брезни, убијен је Живојин Новаковић из Врена.
На изричну жељу италијанске владе, конгрес светског поштанског савеза који се требао отворити у Риму 8 априла ове год. у Риму, одложен је за 8 април 1905.
Устаници у југозападној африци, убили су пре неки дан преко сто досељеника.
У Кенигсбергу ће се 13. овог месеца веома свечано прославити стогодишњица рођења славног немачког философа Емануела Канта.
Прекјуче увече у 9 сати убио се у Дижону у Француској Арнолд Контес, син председника швајцарске републике. Њему је било 36 година.
Кад је Манџурско питање постало тако акутно, није без интереса писање једног кинеског листа о томе питању.
Лист „Тон вен-он пао“ од 1. јануара пише у своме уводноме чланку ово:
У најновије доба има пуно мандарина који би хтели рат с Русијом; њихово је срце одиста одано влади, али ја се бојим да они нису дорасли Русима. Кинески војници су доиста добри против побуњеника, али савршено неупотребљиви противу страних војника. И још! Јер код Коангси, војници још нису могли с њима изаћи на крај, па ни чувени Чен Т’чен-Хиен, најславнији од свих кинеских официра: па зар би се он усудио онда да се упусти у рат с Русима, он који не може да савлада ни побуњенике. С тога ја ћу се усудити да предложим друго једно решење а не рат: да затражимо помоћ од страних влада да би Руси изашли из Мугдена који по праву припада Кини. Треба још преговарати с Русијом која не треба да нас плаши.
Јуче је цело пре подне у Народној Скупштини вашар био на дневном реду.
Дебата се потпуно саобразила теми о којој се водила. Говорила је маса говорника те је било разних ствари. Само неколико наговештаја из те занимљиве дебате довољни су да покажу скупштинско добро расположење и „здрави хумор“, или што друго.
Министар нар. привреде изјавио је, да је у начелу противан томе посланичком предлогу који у главном тражи повећање места с вашарима у Србији, али ипак изјављује, да неће имати ништа противу тога, ако скупштина то усвоји. На ту изјаву зачу се са више посланичких места; „то је лепо!… то је лепо“, узвици, који су долазили од срца.
Посланик Ћосић рече између осталога: „мишљења сам и рад сам, да је у Србији што мање вашара!“. И наша је то жеља.
Алекса Нешић учитељ разјашњава, нешто врло важно скупштини, па вели: на пример довео сељак изврсне волове и том приликом се окрете и врло незгодно показа прстом на једну групу народних отаца…
А. Нешић економ налази поред осталих и још једну рђаву страну код вашара: тамо се покупи хиљадама женскадије под ведрим небом па кад изненада пљусне киша, онда искисну све оне чивутске крпе па и свила, што је на женскадији. — Ако и није разлог као град јак, ипак је разлог.
На ово је замахао рукама познати беседник А. Марковић, размахивао је противу предлога и натрљао нос А. Нешићу овим речима „Нешић тражи зграде чак и за девојке на вашарима! Е па…“ и ту је народски завршио. Но доцније је имао мали малер. И ако је ватрено размахивао противу предлога, ипак је гласао за предлог. Општи смех у скупштини још више га је збунио и он се само наивно насмешио.
Посланик Ћосић врло умесно је добацио ово: „Ви посланици земљорадници данас се борите за вашаре и велите, да немате где да продајете своју стоку, а кроз десет дана, када се буде говорило о буџету, рећићете да немате стоке да је продате те не можете да плаћате порез!“ Ћосић. је противу предлога али му је при гласању омакло се „за“ но одмах се је поправио па ипак Миле Радојковић стиже да му добаци: „Баш научио да за све гласа „за!“
На примедбу А. Нешићеву, да се волови не гоје на вашарима, одборски известилац га поклопи овако: „кад је оно Алексино било глупо, да кажем и ја нешто глупо. Ја велим да печене шеве не падају из неба“ — Известилац је остао у животу.
Кад се приступило поименичном гласању, усред оне тишине о устаде један чичица да се нешто објашњава, али га прекиде велика ларма. По свршетку гласања зачу се из клупа један глас: „Има још један да гласа!“ — „Који?“ пита председавајући — „Па ја“, вели неки господин попа, „нисте ме ни у првом ни у другом читању имена прозивали“. И даде своје „за“.
По свршеном гласању потпредседник даје 1/4 часа одмора, нашта се чују многи гласови: „Већ је дванајест!“ и затим настаје у дворани врло жива врева, посланици се одмарају!
Лондон. 22. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Стандард“ сазнаје да је посета краља Едуарда рускоме двору дефинитивно утврђена и биће крајем априла или првих дана месеца маја.
Тиенчин. 22. јануар. (Специјалан телеграм „Политици“). Овдашњи Руси престали су да верују у могућност да се одржи мир. Они признају да верују, да ће ускоро отпочети непријатељства. Руске припреме за рат сваким даном су све озбиљније: Од Кинеза у Манџурији журно се купе, кола, мазге и животне намирнице. Један руски чиновник сазнао је јуче да заповест која је издата јапанској марини показује да ће она наскоро ући у бојни ред. Уверавају да ће Руси, ако рат букне, узети тактику оклевања.
Синоћ је краљевска влада званично поднела оставку Краљу. Данас се очекује састав новога министарства.
Скупштинска дворана веома се споро пунила народним посланицама. На њиховим лицима није се могла читати никаква туга за одласком омиљених им министара. Док је у дворани скупштинској владала потпуна тишина, прекидана задиркивањима, која су поједини посланици управљали на беседника Аљу Марковића, дотле се из министарске собе, кроз затворена врата, чула ужасна ларма, која је личила на читаву бојеву вреву. Од министара неколико пута је излазио г. В. Тодоровић, свечано обучен, прилазио председничком столу и загледао у једну хартију. У том му приђе Ал. Нешић, економ и посланик, па му рече насмејана лица и нешто саркастично: „Дошли сте да узмете збогом? — „Свечано!“ одговори министар.
Кад је председник отворио седницу за министарским столом налазили су се г. г. Андра Николић, Љуба Стојановић, пуковник Андријевић и Вл. Тодоровић који је био веома нервозан, јер је непрестано устајао и седао и гладио бркове. А. Николић и Љ. Стојановић изгледали су врло равнодушни, министар војни — насмејан.
По прочитању протокола прошле седнице и обичнога увода, председник скупштине је објавио да има скупштини да прочита „једно саопштење“ и прочита, да је краљевска влада дала оставку и да је краљ оставку уважио. Објаснивши да ће идућу седницу заказати кад буде састављена нова влада, закључи данашњу седницу и министри, посланици, публика и новинари почеше се разилазити.
У синоћној клубској седници скупштинске већине дебатовано је о владиној оставци, да ли она да се прими или не. На крају клуб се изјаснио да има још поверења у кабинет г. Саве Грујића са шесет против пет гласова.
У посланичким круговима се држи, да ће нова влада бити још у току данашњега дана састављена, ако на искрсну какве нове тешкоће. Држи се да ће састав новог кабинета бити опет поверен г. ђенералу Сави Грујићу. У том би случају из досадашњег кабинета — веле — иступила само два члана: министар нар. привреде. г. Тодор Петковић, и министар просвете, г. Љуба Стојановић. За министра нар. привреде је у комбинацији г. Марко Трифковић, а за министра просвете г. Св. Симић. Сви остали досадашњи министри ушли би и у нови кабинет г. Грујића.
Ако се обистини она верзија, по којој би склапање новог кабинета опет било поверено г. Сави Грујићу, свакоме се намеће питање, ко би овде био министар финанција у том кабинету. Г. Пачу, као што смо већ јуче јавили, хоће да се прими. Кажу да г. А. Ратарац предлаже, да се тури оглас у новине: „Тражи се један добар министар финанција. Годишња је плата и т. д.“
Сви су изгледи, да ће у новоме министарству бити министар народне привреде г. Марко Трифковић, садањи начелник трговинског оделења тога министарства. Господин Трифковић био је и јуче и прекјуче у клубу скупштинске већине, куда је био позиван.
Поред комбинације г. Грујића, постоји још и комбинација г. Стојана Протића. Ми смо још јуче изнели [та] нагађања, која се везују за његово име. Шта ће се обистинити може [се] тек знати, кад председник Скупштине буде поднео Краљу извештај [о] ситуацији, што ће свакако данас бити.
Јутрос је у кавани један господин тврдио, да ће се ново министарство одрећи плате. Има их који тако што могу да верују! Како би било да распишу нови избори за Народну Скупштину и да се напред утврди, [да] посланици неће имати никакве дневнице? Да ли би се ко онда јавио да буде народни посланик?
Продају имања Негоја нису одобрили Министарски и Државни савет. Решено је да се доцније распише нова ортофална лицитација.
Данас се у суду решава о поновном притвору и стављању под суд бив. министра Веље Тодоровића, пошто је он јуче по ново поднео суду жалбу.
Како сазнајемо, један од бранилаца г. Веље Тодоровића, бив. министра, [браниће] г. Тодоровића застарелошћу. [Наиме] дело Г. Тодоровића квалификовано је као утаја по § 229 крив. законика. Г. Тодоровића кривица тужи по тужби приватног тужиоца. По [чл. 76] крив. зак. она застарева ако се у року од године дана не подигне парница. Како је г. Тодоровић још октобра 1902 године престао бити заступником, — а парница се против њега није повела то је и његова кривица самим тим застарела. Бар тако [ће] доказивати један од адвоката г. Тодоровића.
Акта по кривици г. Петронијевића послата су данас суду, и г. Петронијевић ће још данас бити стављен [под] суд. Чим то буде пустиће се на јемство, да се брани из слободе. Колико смо дочули, г. Петронијевић ће [се] на суду бранити тим, да је он узео новац од г. Ивковића, бив. секретара посланства у Букурешту, [не] као заступник државе, већ као приватно лице, те да према том држава српска нема шта тражити од њега. Ако ко има што тражити од њега, то није српска држава већ г. Ивковић.
Суд вароши Београда поништио је пресуду кварта теразискога којом је казнио са тридесет дана затвора Михаила Пантића, штампара због противстајања власти.
Заузимањем добрих госпођа и госпођица, фонд за потпомагање сиромашних ученика и ученица основних школа на „Савинцу“. уз пријатељско суделовање: Београдског певачког друштва г-це Софије Ниглове и г. Ивана Грегоровића, чланова Краљ. Срп. Народног Позоришта, г. Бране Цветковића, директора 1-ог српског орфеума и г. Бранислава Ђорђевића, правника, приређује у недељу у очи Сретења 1-ог фебруара ове год. Велику Забаву са игранком у корист свога фонда у просторијама гостионице Славије. Г-ца Ниглова свираће соло на виолини и уз пратњу гласовира арију из опере „Јанек“ од Жељенског и малоруску народну песму „Козак“ од Монзошка.
Улазна је цена: за самца 3. дин. у породици од особе 11/2 динар.
Коло Срп. Сестара обраћа пажњу да ће д-р Војислав В. Рашић своје предавање „Срби и Балканско питање“ држати помоћу нарочитих картографских снимака, нарочито рађених за ову прилику.
Улазница стаје пола динара а могу се добити код г. Јефте Павловића и комп., књижарама: Кона, Маричића и Јанковића, Цвијановића, у канцеларији Управе Кола Срп. Сестара — Васина улица и на каси на дан предавања.
Цариград, 21. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Порта је саопштила амбасадама Русије и Аустро-Угарске, да је у Бугарској одправљено седам сандука муниције и пет сандука бомби у Самоков, да се у Габрову израђује 5000 унифорама, да је Сарафов у Италији купио 7000 пушака и да се у Ески-Загори и Казанлику прикупљају нове комитске чете.
Лондон, 21. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). У престоној беседи којом су седнице парламента отворене нагласио је краљ да су односи Енглеске са свима државама задовољавајући. О руско-јапанском спору рекао је: „С пуно бриге пратио сам преговоре између Русије и Јапана. Поремећај мира у оним крајевима могао би имати врло жалосних последица. Моја ће влада све учинити да допринесе мирном решењу тога спора.
Чланак „Дејли Њуса“ о руско-јапанскоме спору интересантан је са своје оригиналности и искрености. Он је данас скоро изузетак у енглеској штампи. Либерални орган мисли да руска нота која ће се ових дана предати у Токију, представља, последњу периоду преговора. После овог одговора имаћемо мир или рат. „Дејли Њус“ признаје без устезања, да ће већина енглеске публике бити веома разочарана ако рат не букне. Извесно је да се у Енглеској не одушевљавају за Русију, али, с друге стране, публика није добар дипломата и нема много доследности. Она данас жели рат између Русије и Јапана, као што је желела рат с Немачком, после чувеног телеграма Кригеру, или с Француском, у време Фашоде, или са Сједињеним Државама у време венецуелске афере. За сажаљење је што се, у оваквим околностима, извесни листови одају правој кампањи противу Русије.
Погледајмо уосталом, шта би Енглеска добила кад би Русија чак и претрпела пораз, што је врло сумњиво. Непријатељство Француске и повећање Немачке. За сваког који из близа прати немачку политику очевидно је да се она спрема за тренутак кад ће моћи да приграби све пограничне области које су на њеном Истоку. Дакле какав интерес имамо ми да подржавамо немачку политику?
С друге стране, какав интерес имамо ми да нагонимо Русију да своје ширење окрене према Индијскоме Океану. Зар не може Русија сама и целу Европу да штити од једне опасности које се много више треба да бојимо, на име од великог устанка азијских народа против беле расе под вођством Јапана? Ми не треба да имамо никаквих алузија о Јапанцима. Они нас исто толио воде колико и остали странци на Далеком Истоку. Њима Русија смета; и ако Јапан успе да њу потисне, што је врло сумњиво, онда ће он једним каменом да учини два удара; он ће се ослободити Русије и уједно начиниће је енглеским непријатељем на југу Азије.
Оставимо на страну осећаје. Ми можда не волимо унутрашњу политику Русије, али ми смо изгубили право критике после свега онога што смо учинили у Трансвалу.
Изгледа, међутим, да се цео овај сукоб може изравнати, ако се Русији остави Манџурија а Јапану Кореја.
Закључци овог листа у толико су важнији што је то орган велике енглеске либералне странке. која је остала доследна својим истинским либералним традицијама, и која у овом тренутну највише има изгледа да дође на владу.
Кад је по паду Александра Батенберга изабран за бугарског кнеза Фердинанд Кобург, могле су се по европским листовима читати разне анегдоте, које му још онда нису слутиле на добро. Тако су се причала и ова два догађаја, за које веле да су истинити.
Кад је по његовом доласку у Софију било у двору свечано подворење новоме кнезу, десиле су се неке неправилности и забуне, због којих се кнез јако наљутио. Он је одмах после пријема прекорео због тога једнога од дотадашњих намесника, а овај му је, како веле, на то одговорио: „Опростите, Височанство; кад се будемо престављали новоме кнезу, неће се тако што десити.“
Другу анегдоту причали су са кнежевог пута у Бугарску. Кад је Фердинанд полазио из Беча, вадио му је на железничкој станици карту неки његов пратилац. Он је тражио директну карту за Софију, а благајник га је, кажу, питао: „Желите ли и за повратак?“
Кнез није сујеверан, али причају, да га је то ипак мало забринуло.
Кад ли ће му се бриге разагнати?
И ако је новим законом о штампи забрањено проносити гласове о министарској кризи, ипак се већ два дана на све стране, и на улици и у штампи, јавно говори, да су садашњој нашој влади дани избројани. Бадава се то не говори; нечег има. Само што нико не зна шта је у ствари.
Међутим, кад се на данашњу нашу владу гледа не с неког искључивог партиског гледишта, већ мирно и безпристрасно, много што шта може да се уочи, баш кад човек и није посвећен у све министарске тајне.
Кључ за решење целог питања лежи у ненормалним приликама, у којима је садашња влада састављена. Склопљена у време, када је радикална партија била подељена у два непријатељска табора, влада г. Саве Грујића је већ при свом постанку носила у себи и клицу своје смрти. Из садашњег кабинета изостала су најкрупнија имена и с једне и с друге стране; неки нису ушли што нису хтели, неки што нису могли.
Прилике, у којима је постала и начин на која постала, чине, да је ова влада још одмах из почетка била названа слабом владом. Тај израз је већ толико пута употребљаван, кад се о њој говори, да је већ постао отрцан, па ипак је једини тачан.
Та се слабост владина нарочито огледа у њеним одношајима према радикалном клубу и у свима пословима из финанциске струке.
Радикални клуб, кад је реч о политичкој одређености и о програму за рад, болује још и сам од оног јесењашњег, на брзу руку изведеног стапања оба своја крила у једно. Ма колико да је то стапање било и искрено и потпуно, ипак није било у стању, да изглади све оне принципне разлике, које су пре тога постојале. Да не говоримо о личностима. Оне не долазе у питање. Али је неоспоран факт, да у радикалном клубу данас нема оног и онаквог јединства, какво је потребно за извршење оних великих послова, који нас чекају споља и изнутра. Закон о шумама, закон о основној настави наишли су у радикалном клубу на врло јаку опозицију; ако их влада буде изнела пред скупштину, а не хтедне правити уступке, пашће и закони и она.
Још горе стоји ствар с финанциским пословима владиним. После оне, мало чудновате историје с г. Милићем Радовановићем, портфељ министра финанција узео је у своје руке сам председник министарства. За двадесет и пет година свога министровања по разним кабинетима, г. генерал Сава Грујић свакако ни у сну није сањао, да ће њему једног дана пасти у део да руководи српским финанцијама и то баш у доба, када су, по тешкоћи задатка, стручна спрема, младост и енергија потребније но икада пре тога. Сам тај факт, што је, не могући да нађе какву погодну личност за министра финанција, он лично био принуђен да узме тај портфељ, показује најбоље, како се и у радикалној странци садашња влада сматра као пролазна.
А кад већ мора да иде, нека иде што пре. Радикална странка при саставу новог кабинета, не сме да штеди ни своју снагу ни своје људе. Има тренутака, када војник у борби не сме да штеди муницију. Тако је данас и с радикалном партијом. Ако хоће политички да живи, она мора да буде спремна и да се истроши.
У ново министарство нека се не узимају лица из позадине, него из првих редова. Јака нам влада треба и радикална партија мора ту јаку владу да нам да̂. Кад кажем јака, не мислим на онакве владе, које су показивале песницу свима и свакоме; таквих смо већ доста имали. Не. Јака мора да буде по спреми и енергији својих чланова, по одређености свога задатка и по одлучности, којом тај задатак хоће ла изврши, без обзира на губитак популарности, коју прави политичар само зато жели, да би у датом тренутку могао да је потроши.
Таква нам влада треба. Кад кола пођу низа страну, сигурна рука мора дизгине да држи.