Аутор: Уредништво

  • Наши брзометни топови

    Као што је познато, још пре осам месеци наше министарство војно наручило је било код аустријског фабриканта топова Шкоде једну брзометну батерију топова. Та је батерија стигла овде у Београд пре месец дана и јуче је на стрелишту код Цареве ћуприје извршено прво пробно гађање.

    У десет часова пре подне искупио се био велики број официра и грађана, који су желели да присуствују тим пробама. Од виших официра били су присутни господа министар војни Андријевић, шеф главнога штаба генерал Путник, командант места пуковник Машин, пуковници Касидолац, Влајић, Рашић итд.

    Гађање су вршили овогодишњи регрути под командом, капетана Д. Калафатовића. Одстојање било је 300 метара.

    Што се брзине тиче постигнут је врло добар резултат; први топ испалио је са нишањењем четири метка за 35 секунди а остали топови још и брже; један је чак испалио сва та четири метка за 24 секунде.

    Што се осталих техничких и балистичких особина тиче, сви стручњаци приметили су ове мане:

    1. Доњи лафет прима на себе притисак и цело рало се већ после првога метка забија у земљу иако је земља била смрзнута. То значи, да би, у случају да се противник појави с бока под углом већим од три степена, послуга око топа морала цео лафет да чупа из земље, што чини огроман губитак у времену.
    2. Диоптер се спушта после опаљивања, што значи, да управници немају никакве стабилности.
    3. Горњи лафет, који је напуњен глицерином, изгледа да не дејствује онако како би требало, јер већ после овако малог броја метака примећује се, да глицерин почиње да излази. Због те исте мане Швајцарска је при својим испитивањима, која су трајала пуних десет година, избацила систем Шамо, који је уосталом много бољи од Шкоде.
    4. Таблице гађања, које су дошле, не садрже оно што је најглавније, тј. педесет процентно растурање зрна. Сваки је од гледалаца могао да види, да је растурање зрна по дубини било преко шесет метара, а растурање по ширини отприлике петнаест метара. Како би тек растурање зрна било на одстојању од 2.000 метара?!

    Због свега тога утисак на све присутне био је врло неповољан. Сваки се питао, зашто је та батерија тако на брзу руку купљена и зашто је утрошено 280.000 динара тако улудо. Очевидна је ствар, да су нам брзометни топови потребни. Сви наши суседи су се њима снабдели или ће се убрзо снабдети. Турска је поручила код Крупа још пре шест месеци 98 брзометних батерија, које ће до краја месеца већ бити лифероване; Бугарска је вотирала 25.000.000 динара за набавку истих таквих топова: Румунија је још пре годину дана за целу своју артиљерију набавила Крупове брзометне топове; а Аустрија већ поодавно врши пробе и решиће се који ће систем узети, још у току ове године.

    Ако и ми једнога дана будемо намеравали да уведемо брзометну артиљерију, требало би у сваком случају да не изгубимо при том из вида, да има много бољих система но што је Шкодин, као нпр. систем Шнајдеров (француски), систем Крупов (немачки) итд. У сваком случају набавке се не смеју вршити онако, како је ова батерија набављена. Тадашњи министар војни, Милован Павловић на својој визиткарти наредио је, да се ови топови купе, без икаквих предходних испитивања. Тога више не сме да буде.

  • Кратке вести

    Из Берлина је протерано пре неколико дана седам „неугодних“ странаца, од којих су 4. Талијанци, 1. Аустријанац, 2 Румун и један Србин, не каже се име име и занимање тога Србина.


    Русија је покушала да преко француских посредника купи од Португалије неколико убојних бродова и то: четир крстарице, један брод за уништавање торпеда и једну топовњачу. За све те бродове понудили су посредници 100 милиона динара.


    Немачки листови траже да се отежа руским ђацима студирање на немачким университетима.

  • Из Србије

    Ћуприја. Божин, син Момира Ивановића из Пољне, убио је из пушке Мијаила Ивановића из Лепојевића.


    Гроцка. Милован Сарић 17. ов. м. смртоносно секиром повредио је Милију Перишића из Врчина у завади око земље.

  • Две интерпелације

    У јучерашњој скупштинској седници требао је министар унутрашњих деда да одговара на једну интерпелацију, којом је један нар. посланик затражио обавештења о једном насиљу београдске полиције и жандармерије. Тиче се та интерпелација крвавога 23. марта прошле године, када су многе невине жртве пале због једне безопасне демонстрације трговачких момака и шегрта, а од које су се краљ Александар и Драга тако поплашили, да су издали из двора наредбу да се с демонстрантима безобразно поступа, да се изведе жандармерија и војска и да се пуца у месо. Тако је и учињено. И ова интерпелација тражи од садашњег министра унутрашњих дела да даде Народном Представништву обавештења, како је та ствар управо текла, колико је жртава пало и на кога пада одговорност, што је тога дана крв потекла. Садашњем министру унутрашњих дела, г. Стојану Протићу, свакако неће бити тешко одговорити на ту интерпелацију, која се тиче једног крвавог листа из времена реакције, оборене 29. маја. И ми се само чудимо, што он на ту интерпелацију већ до сад није одговорио.

    Но у јучерашњој седници поднета је опет на министра унутрашњих дела једна нова интерпелација, која се не тиче насиља из минулих времена реакције, него једног догађаја од пре неколико дана. Ту је интерпелацију поднео г. Стојан Рибарац, који њоме тражи од министра унутрашњих дела обавештења о нападању полиције у штампарију Касановића и Пантића, о разјуривању радника из те штампарије, растурању слога и расипању слова по целој штампарији. Г. Рибарац вели, да је у тој штампарији извршена том приликом права девастација.

    Ово је већ мало незгодна ствар. Кад у данашње време, у коме и устав и закони потпуно ујемчавају сигурност личности и имовине, у Народном Представништву један угледан пар, посланик устаје с оптужбом је у самој престоници извршено у редњи једног српског грађанина насиље, кад тај нар. посленик тврди да је без икаква оправдања разлога имовина једног српског грађанина упропашћена, онда ваља г. министар унутрашњих дела најсавесније целу ствар да испита и да добро пази шта ће на ту интерпелацију одговорити. Крајње је време већ да пред законом будемо сви једнаки и да се закони на све без разлике подједнако примењују. Ако у тој ствари има до кога кривице, треба да без икаквих обзира искуси закониту казну. Радикална већина у скупштини надамо се да ће то имати пред очима!

  • Дневне вести

    Пад кабинета

    Влада је поднела синоћ оставку у клубу скупштинске већине.

    Синоћна седница

    Синоћна седница радикалног клуба није била бурна, али је била значајна. Што ређе бива у клубску седницу дошла су гл. министри на челу с министром-председником. Одмах у почетку седнице устао је г. ђенерал Сава Грујић, председник министарства и прочитао је доста суморним гласом владину декларацију.

    Владина декларација

    У декларацији, коју је г. министар председник прочитао, жали се влада како између ње и клуба скупштинске већине нема потребне једнакости. Посланици подносе своје предлоге без претходна споразума с министрима. Министарски предлози се у одборима са свим преиначују и пропадају. У опште је влада дошла до уверења, да се овако даље не може радити, те је принуђена изјавити како се решила да поднесе оставку.

    Дебата у клубу

    После прочитане декларације настала је дебата. У опште нико није био изненађен владином декларацијом. Многи говорници су признавали, да има кривице и до посланика, на у главном је крива влада, која је изгубила скоро сваки контакт са радикалним клубом, а држање јој је у главном шепртљанско. Влада у клубу није имала ни једног одлучног браниоца.

    Дефинитивна оставка

    После овако неповољних говора разних говорника устао је г. министар-председник и изјавио је у име владе, како она дефинитивно подноси оставку.

    Клубско решење

    На ову изјаву владину настала је опет дебата у клубу и решено је да клубски одбор преговара у данашњег дана с владом, да у седници која ће бити вечерас поднесе извештај да се тада коначно реши о министарској кризи.

    Мотивација оставке

    Своју оставку влада је мотивисала тиме, што су се у Скупштини појавили неки предлози, који се косе са њеним програмом рада. Клуб је примио ову владину изјаву, али по њој није донео никаку одлуку, већ је остављено да се то реши на данашњој седници свију скупштинских одбора.

    Г. Никола Пашић

    Поводом оне оставке владине увелико се већ распростиру разне верзије о комбинисању нове владе. По једној састав кабинета био би поверен г. Николи Пашићу. Она је без сумње нашла оправданих разлога у раније упорно проношеној вести, да ће у случају пада кабинета доћи г. Никола Пашић за председника министарства. Ова је верзија, бар за сад, са свим неоснована, пошто би његов долазак повукло распуштање Скупштине, јер пређашњи самостални радикали никако не пристају на такав избор и према томе он не би имао већину у овој Скупштини, на коју би се могао ослањати.

    Г. Стојан Протић премијер

    По расположењу скупштинске већине судећи, у случају, да се владина оставка прими, нов кабинет саставио би г. Стојан Протић. Ко се не би том избору зарадовао?! Нарочито српски новинари, сећајући се његовог закона о штампи, поздравиће с одушевљењем новог премијера.

    Хоће — неће

    Многи радикални посланици, с којима смо данас говорили, мисле, да г. Стојан Протић неће хтети да образује министарство. Не загриза му се у буџет, киселу јабуку. Они мисле, да ће г. Сава Грујић само реконструисати садашњи кабинет и наћи неку погодну личност за министра финанција. Лако је тако говорити, али тешко је наћи ту погодну личност.

    Нови министри просвете и иностраних дела

    О томе, ко ће бати нови министри просвете и иностраних дела, разно се комбинује у вароши.

    Ако буде председник министарства Стојан Протић, биће министар спољних послова или Мих. Вујић, наш посланик у Бечу, или Свет. Симић. У том случају био би министар просвете др. Драг. Павловић, проф. Вел. Школе, или Љуб. Јовановић, такође проф. Велике Школе. Ако би се Вујић примио министарства спољних послова, било би министарство просвете понуђено Свет. Симићу. А ако министарство састави Ник. Пашић, задржаће он сам министарство Спољних послова, а министарство просвете биће понуђен Свет. Симићу. Ако га Симић одбије, биће министар просвете Драг. Павловић или Љуб. Јовановић.

    Нов министар финанција

    Извештени смо, да г. Лаза Пачу не би хтео да уђе у кабинет г. Ст. Протића као министар финанција, већ да једино пристаје да то учини, ако г. Никола Пашић буде шеф владе. Међутим канда г. Пашић сматра, да још није дошло његово време.

    Нов Министар војни

    По једној комбинацији за министра војног дошао би г. Никодије Стефановић, почасни генерал у пензији.

    Још један министар војни

    Пред сам закључак листа дознали смо, да у радикалним круговима желе, да портфељ министра војног прими г. М. Живковић, пуковник. Међу официрима би ова кандидација нашла свакако врло велико одобравање.

    Интересантан цитат

    Синоћна „Самоуправа“ овако почиње свој уводни чланак: „Гласови о сукобу између радикалне владе и клуба скупштинске већине сасвим су неосновани“. Шест сати доцније влада је због сукоба с клубом већ пала. Ако је у „Самоуправи“ свако тврђење овако тачно као ово онда… и т. д.

    Поверење влади

    Вечерас ће на клупској седници влади г. Саве Грујића бити исказано поверење. Да ли ће она ипак хтети остати, то је друго питање.

    Г. Стојан Новаковић

    Наш петроградски посланик, г. Ст. Новаковић полази за Петроград 31-ог ов. мес.

    Из Народне Скупштине

    Данас је опет на дневном реду интерпелација о мартовским демонстрацијама, али је г. Протић опет болестан, те се прешло на друге, неважне ствари.

    Г. Стојан Протић покрађен

    На јучерашњем скупштинском састанку на дневном реду био је одговор г. Министра Полиције на интерпелацију о мартовској демонстрацији. Преко ове тачке морало је се прећи, јер г. Министар није дошао на седницу. Како нас уверавају г. Министар није дошао зато, што није морао да да̂ тачан одговор о мартовској демонстрацији украђена.

    Саветничне плате

    Пред Државним Саветом налази се предлог народних посланика о измени чл. 18. закона о Уређењу државног Савета, у том смислу, да саветничке плате смање на 8.500 дин. Тако ће сад Савет имати да да̂ мишљење о плати својих чланова. Ми мислимо да Савет може дати мишљење о овом предлогу, који се на данашње саветнике не може односити, пошто су они већ стекли право на плату 10.000 динара и то им се право може одузети.

    Предлог закона о набавкама војничких потреба

    Државни Савет размотрио је овај законски предлог и дао своје мишљење да би га са извесним изменама и допунама ваљало усвојити.

    Нови топови

    Јуче пре подне држана је проба новим брзометним топовима. Наши читаоци наћи ће од нашег сарадника војне ствари, који је тим пробама присуствовао. Детаљан извештај у нарочитој рубрици.

    Војислављев „Рибар“

    Главни сарадник руских листова: „Куријера“ и „Руское Слово,“ господин Милан Бојовић — Србин, превео је на руски језик војислављевог „Рибара.“ Руска критика одушевљена је овим војислављевим делом. Она „Рибара“ преузноси више од Гетеовог „Фауста“, из разлога што у „Рибару“ принцип добра одржава превагу.

    Г. Бојовић, није се зауставио само томе. Он је успео да једног чувеног руског композитора одушеви ово дело. Композитор — који је узгред буди речено и веома богат човек — решио се да ово дело војислављево компонује, како би се могло у Московској и Петроградској опери приказивати. У тој цељи он ће се с пролећа кренути са г. Бојовићем у Србију, да се упозна са српским традиционалним и уметничким мелодијама и композицијама, како би могао „Рибара“ приказати руској публици у духу чисто српских мотива.

    Љубен Каравелов

    На данашњи дан пре 25 година умро је Љубен Каравелов. Бугари су решили, да држе помен том свом великом човеку тек 25. ов. мес.

    Нови владика

    Новоизабрани темишварски владика, г. Георгије Летић, потврђен је од цара и отпутовао је у Беч да положи заклетву.

    Београдски штампари и „Народни Лист“

    Еснаф штампарско-литографски држао је 19-ог ов. мес. своју седницу, на којој су сви присутни чланови, осим г. Чеде Стефановића, изјавили, да полиција није ни на који начин на њих утицала нити их спречавала, да штампају „Народни Лист“. Ко хоће да верује, нека верује.

    Буна у Банату

    Ми смо пре недељу дана јавили, да су се сељаци у селу Баваништу побунили и да је војска послата да их умири. Сад јављају, да је код неког Милана Станковића нађен читав арсенал оружја и план за праву револуцију против мађарске државе, власти и свештенства.

  • Ситнице

    Чудан Бог

    У Малој Азији живе нека племена, која се клањају ђаволу. Она верују у два бога, једног доброг и једног злог. За доброг бога држе, да ће их чувати и штитити и без нарочитих молитава, — зато што је добар, па о њему никакву бригу и не воде. А злом богу, ђаволу, непрестано се клањају и моле и сваког дана му приносе жртве. — Тај мали, напуштени народ броји свега до 2000 душа, а живи готово једино од крађе и пљачке.

  • Источњачки фанатизам

    Чувени светски путник Шлагинтвајт штампао је, између осталог, и ову успомену са својих путовања:

    Путујући кроз Азију, имао сам прилику да видим један случај источњачког фанатизма, који је скоро прелазио у лудило. Један врло побожан факир хтео је да осигура себи место у рају, па је још као врло млад човек сам себе осудио на муке, да читавих дванаест година нити лежи нити седи, него непрестано да стоји. Да га не би савладао сан, и да не би пао, везао се конопцима испод пазуха за једно дрво. Када је прошло тих дванаест година, ставио се на другу муку: да скрсти руке над главом и да их дванаест година тако непомично држи. Кад је тај рок прошао, кроз руке му крв више није струјала; оне су биле исушене, укрућене и неосетљиве. Али ни после тог грозног испаштања кроз пуне двадесет и четири године нису људи сматрали да је достојан титуле „погис“ (светац), него су га осудили још на две пробе, којим сам и ја присуствовао. Прво су га обесили за ноге на нека вешала, потпалили велику ватру испод њега и љуљали га четврт сата кроз пламен, али тако брзо, да му косу ватра није могла ухватити. Кад су га одрешили, био је готово мртав. Али они за то нису марили. Одмах за тим отпочели су другу пробу. Направили су у земљи раку и затрпали га у њу. У том гробу остао је скоро два сата. За тим су га ископали и за чудо, он је још дисао! Тек тада су објавили да је постао погис. Сиромах факир имао је још само толико снаге, да отвори очи, као да благодари Богу на толикој срећи, и одмах је умро. Чему ту човек већма да се чуди, слабости ума или јачини тела.

  • Телеграми

    Лондон, 20. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Данас у 11 часова пре подне краљ је престоном беседом на врло свечан начин отворио седнице енглеског парламента.

    Ова ће сесија бити у знаку царинске политике. Очекују се бурне дебате. Меродавни кругови мисле да ће можда још ових дана бити делимична министарска криза због Балфурова неодлучног држања. Либерални листови поуздано очекују и пад министра спољних послова, лорда Денсдауна, што изгледа мало нејасно у тренутку кад је руско јапанска крила достигла свој врхунац. (Као што је познато, лорд Ленсдаун је творац енглеско-јапанског савеза. (Ур. „Политике“).


    Софија, 20. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Влада је поднела Собрању предлог, да се за пребегле Маћедонце вотира још 300 хиљ. дин.

    Пуковник Бендерев отпутовао је у Русију.

  • Савремена Србија и европска дипломатија

    „Новоје Времја“ доноси овај допис из Београда:

    Ових дана сам имао прилике упознати се с назорима дипломатских кругова једне велике државе, веома пријатељски расположене према Србији. У самој ствари нема никакве промене у дипломатским односима држава пријатељски расположених према Србији, а нарочито Русије.

    Посланици нису позвани; они се налазе само на осуству, а Србе буни највише отсуство руског посланика, — но његову дужност врши отправник послова. Односи Русије према Србији и сад су исто онако исто нормални и срдачни, као што су били и раније. После Нове Године ће се сигурно сви посланици вратити на своја места. Разуме се да је то отсуство посланика ненормалност; но Срби су у томе сами криви, они су сами себи створили дипломатске непријатности. Догађаји од 29. маја могу се посматрати управо с тачке гледишта политичког и етичког. Русија се не меша. То је унутрашња ствар српска. Друга је ствар о етичком страном догађаја. Дипломатски представници европских владара не могу се сретати с извршиоцима оног дела…

    Русија потпуно штеди самољубље Срба. Продужним отсуством рускога посланика даје се Србима деликатно на звање, да су они дужни учинити сходан прва корак да се отклоне незнатне дипломатске ненормалности. Срби као да се решавају да учине тај корак и дају само израза своме незадовољству због суровости, са којом о њима пише руска штампа.

  • Отварање енглеског парламента

    Од како су се у августу прошле године одложиле седнице енглеског парламента, у енглескоме јавноме животу догодиле су се многе ствари које су пореметиле односе у политичким странкама. Лора Солзбери, представник данашњег енглеског конзерватизма, умро је, а Чемберлен је ангажовао акцију за једну нову царинску политику која би изменила цео економски режим Енглеске. У самоме Балфурову кабинету има три струје. Једна је одсудно за Чемберлена: шеф ове струје је сам Чемберленов син, Нустен, који има портфељ народних финансија, и који се сав заложио за политику свога оца коме дугује све. Другу струју представљају министар спољних послова лорд Ленсдаун, лорд президент и министар просвете лорд Лондондери и министар трговине Џеролд Балфур. Они су у питању царинске реформе ближи либералним политичарима, него Чемберлену. Најзад трећу струју у кабинету представља сам председник министарства Артур Балфур који је узео златну средину.

    У овом тренутку је најинтересантније конструисати распоред снага у овоме сазиву енглеског парламента који је данас у подне отворио енглески краљ, и који ће очевидно стајати у знаку неопротекционизма. Војвода од Девоншира који је скоро иступио из Балфурова кабинета и Лорд Розбери, вођ либералних империалиста преговарају, и у енглеским политичким круговима мисле да ће то бити ембрион за једну централну странку. Али странка с таквим шефовима није бог зна шта. Нити војвода од Девоншира има одлике шефа странке нити има тога лорд од Розбери. Први је целог свог века играо само секундарну улогу у политици, он никад није био вођ, он је био следбеник. Други је за све време своје политичке каријере лутао, он још ни данас нема кристалисаног политичког уверења; једино што има то је неко неодређено, сујетно и више несвесно уверење да га је само провиђење учинило неопходним за Британско царство. Наивна илузија.

    Најјачу опозицију чине либерали. Сер Хенри Кампбел — Бенерман отвориће ватру против владе због њене југоафричке политике. О неодољивој опозицији противу Чемберленове царинске политике, коју ће повести Џон Морли, и да не говоримо.

    Али енглеску владу највише боли опозиција која долази од самих конзервативаца или торијеваца у правоме смислу. Њу воде сер Џон Форет, лорд Хју Цецил (син пок. лорда Солзберија) и Винстон Черчил (син пок. лорда Рандолфа Черчила). Они су начинили догму од реформе против које су се њихови оцеви борили као против једне превратне мере. Влада сикће против њих, и од силнога гнева ова не може да влада собом. Она их назива издајницима, на њихова места већ истиче нове кандидате, брише их из странке и иде чак толико далеко да их није ни известила, по обичају, о отварању парламента.

    Како ће влада изаћи из ове унакрсне ватре, видећемо. Дошао је тренутак кад се има да стави на пробу ауторитет једнога човека и ауторитет једног опробаног начела. Борба је велика и од њенога исхода зависи судбина великог Британског царства.