Аутор: Уредништво

Како се код нас на дохват и без много размишљања праве закони, може нам између осталога послужити и пројекат измена и допуна у закону о устројству војне академије, што га је министар војни поднео Народној Скупштини.

Ваља само прочитати тај пројекат што га је поднео министар и упоредити га са изменама и допунама Државног Савета од 10. јануара 1904. год. № 118., па да се види какви галиматијаси испадају при прављењу закона. Ево примера! Државни Савет предлаже измену чл. 12 и доноси своју стилизацију целог члана. Но кад потражите тај члан у министровом пројекту, тамо се говори о сасвим десетом, а оно што Државни Савет хоће да мења, односи се на чл. 11, а не на чл. 12. министрова пројекта.

Државни Савет предлаже измену чл. 16. и говори на том месту о хонорарима, међу тим у чл. 16. министрова предлога нема ни помена о хонорарима, него се у њему говори о административном особљу. У министровом пројекту говори се о хонорарима у чл. 15.

И тако то иде редом, да му ни уха ни репа не може човек ухватити. И кад се запитамо од куд то да се у реферату Државнога Савета сви чланови износе погрешно, онда то можемо објаснити само тиме, да Државни Савет и није имао овај познати министров пројекат, него неки са овим други.

Што се пак самога министровог пројекта тиче, у њему се тек огледа неподобност онога који га је правио за писање законских пројеката. Јер што се у једноме члану утврђује као закон, то се већ другим чланом потире. Просто брука. Ево само један пример за то. Чл. 54. пројекта вели: „и досадањи редовни професори грађанског реда остају сви и даље са правима, које прописује чл. 16. старога закона, до њихова дослуживања.“ Међутим одмах већ чл. 55. потире то, јер се у том члану вели да ће се за све предмете бирати професори према конкурсу. А кад ће се према конкурсу бирати професори за све предмете, како ће онда остати досадањи редовни професора грађанског реда до њихова дослужења? И тако то иде од почетка до краја. Ми се само чудити можемо, како се с таким елаборатом може излазити пред Нар. Скупштину, као што се чудимо и томе, што је и Државни Савет све то некако овлашно разматрао.

Изјава уредништва

У данашњем броју доносимо чланак г. др М. Нинчића о смањивању чиновничких плата. Дискусија тога питања је у нашој штампи врло жива, те ћемо стога радо донети мишљења и осталих стручњака, који би хтели о тој ствари да пишу. „Политика“ је увек отворена сваком поштеном убеђењу. Она ће свагда радо сваком озбиљном човеку допустити, да под потписом изнесе и да брани своје лично уверење.

Дворски бал

У среду. 28. јануара, биће у Двору велика забава, на коју је позван велики број чиновника и београдских грађана.

Само још мало

Непредусретљивост, са којом Скупштина излази на сусрет поднесеним министарским законским пројектима, изгледа да ће уздрмати министарске портфеље, који су већ и иначе уздрмани.

Чиновничке плате

На синоћној клубској седници већине претресан је предлог о укидању додатака Митрополиту и владикама. До одлуке није се дошло, већ је решено, да се цела ствар претходно упути Државном Савету на мишљење, а потом изнесе пред Скупштину на решење. Тако исто претресан је и предлог Павла Ранковића и другова о смањивању чиновничких плата, против кога је највише говорио Миле Радојковић. И овај предлог није добио у клубу формулисане одлуке, но ће се и са њим поступити као и са првим.

Клубска седница

И синоћ је била клубска седница радикалне већине, на којој су претресани неки предлози и законски пројекти, који су оглашени као хитнији. На седници није присуствовао ни један Министар.

Нешто се спрема

У исти мах, кад је клуб Скупштинске већине држао свој састанак у „Касини“ министарски савет држао је своју седницу на којој је, изгледа, већано о крупним стварима, јер су се сви врло снуждени разишли.

Гласови

Како смо извештени предмет дебатовања јучерање тајне скупштинске седнице, био је један предлог г. Стојана Рибарца. У прилог овога предлога говорио је г. Света Симић, а против њега г.г. Марко Петровић прота и Васа Милекић. Дебата је била врло жива и дуга, услед чега се није могло ни доћи до каквог решења, већ је остављено да се то сврши на другој тајној седници.

Српско-турски трговински уговор

Порта је известила наше посланство у Цариграду, да ће се наскоро извршити измена ратификација новог српско-турског трговинског уговора, која се већ толико времена одуговлачи.

Наши трговински уговори

Како ће преговори о трговинском уговору између Немачке и Аустрије почети много раније но што се мислило, чак пре но што аустријска нова царинска тарифа буде готова, то ћемо ускоро и ми бити позвани, да почнемо наше преговоре, по свој прилици, већ кроз месец — два дана.

Кикандонска посла

Г. М. Пантића, штампара, чију је штампарију полиција пре два дана растурила, наводећи за разлог, да он нема право да буде штампар и ако је он већ пре тога био пренео своју радњу на једног пуноправног штампара, казнио је теразијски кварт са 30 дана затвора „због противстајања власти.“

Г. Рибарац

У данашњој седници Народне Скупштине, у којој је решавано о неколико битнијих законских предлога г. Ст. Рибарац поднео је интерпелацију о растурању штампарије г. М. Пантића. Интересантно ће бити, шта ће Ст. Протић на то моћи да одговори. Он данас није био на седници, јер је, веле, болестан.

Штедња, штедња, штедња!

Финанцијски одбор укинуо је државну помоћ овим листовима: Просветном Гласнику, Финанциском Прегледу и Полициском Гласнику. Неки веле, да су и Српске Новине једва спасле своју главу.

Министарска досетка

Постоји једна верзија која, ако је измишљотина, онда је врло духовита досетка. Веле, да су оне оштре одредбе у пројекту Закона о Основним Школама унесене само зато, што је Министар Просвете желео да иступи из кабинета.

Још једна утаја

У београдској царинарници извиђа једна нарочита комисија злоупотребе царинског чиновника Мрцајловића, коме се пребацује, да је утајио 3000 дин. државног новца. Те злоупотребе датирају се још од 96. год. Царински ревизори и рачуноиспитачи Главне Контроле прегледали су рачуне Мрцајловића неколико пута. Како онда те злоупотребе нису раније откривене?

Чује се, да неке немеродавне личности покушавају да ућуткају целу ствар и да кривца спасу. Боље би било, да то не чине, јер би нас тиме само натерале, да изнесемо све на јавност.

Напредњачки лист

Кроз кратко време почеће да излази у Београду нов напредњачки лист, коме ће бити власник г. Д. Димитријевић штампар. Кад будемо дознали још што о томе, јавићемо.

Новела о Станцу

Свечана представа у част далматинског писца М. Држића, која је требала да буде сад у среду, одложена је за идућу недељу. Том приком држаће г. Павле Поповић, професор предавање о далматинској књижевности.

Друштво српских књижевника и новинара

Српски књижевници и новинари у Аустро-Угарској хоће да оснују друштво српских књижевника и новинара. Ради тога сазива председник друштва „Рада“, Др. Жарко Милановић конференцију у Ср. Карловцима на Три Јерарха 31. о. м.

Још једна забава

У четвртак, 22. јануара, велосипедско друштво Душан Силни приређује велику игранку код Коларца. Почетак у 9 часова.

Хороскоп

Кад се кнезу Лорецу Медичију родила кћи Катарина, по народу се био пронео глас, да ће она донети срећу Италији. Кад је кнез то чуо, он нареди астрологу Мадучију, да детету прочита из звезда судбину. Мадучи изврши заповедено и одговори, да ће та кнежева ћеркица седети на једном великом престолу и да ће јој три сина бити краљеви; тринаест ће за њу бити срећан број; умреће стара, али треба да се чува Сен-Жермева. И тај се хороскоп случајно обистинио. Катарина Медичијена попела се као жена Хенрика Другог на француски Престо. Тринајест јој је година било, кад се удала, а тринајест година доцније добила је прво дете. Три њена сина, Фрања Други, Карло Девети и Хенрик Трећи, били су краљеви француски. Кад је остарила, постала је сујеверна, и клонила се свију места која бу се звала Сен Жермен. Године 1508—1509, била је веома болесна, али се није плашила смрти, јер лежала у Блоа далеко од Сен-Жермена. Тако болесна позвала је свештеника, да је исповеди, али чим је почела исповест, умрла је на његовим рукама, пошто се препала кад је чула да се он зове Сен-Жермен. И ми се још чудимо, што персијски шах зауставља воз и тера свога астролога да чита у звезде!

Ко је пронашао поштанске марке?

Обично се каже, да су их пронашли Енглези, пошто су их они 1836. год. први увели. Али није истина. Пронашао их је још пре тога шведски артиљеријски официр Трекенбер. Он је 1882. год. поднео великашкој скупштини писмен предлог, „да се изда монополисана хартија за плаћена писма“. Из скупштинских записника види се, да је тај предлог великом већином гласова одбијен!

Талма и Наполеон Први

Као млад нижи официр спријатељио се Наполеон са чувеним глумцем Талмом. Из тога доба постоји једно Наполеоново писмо Талми, које врло лепо црта младога, амбициознога потпоручника Бонопарту: „као лав тукао сам се за републику, добри пријатељу, Талма, а из захвалности то пуштају ме сад да умрем од глади. Немам више ни паре. Онај бедни Обри пушта ме да скапам на улици, а могао бу нешто да начини од мене! Ја осећам у себи снагу да тучем ђенерале Сантера и Росињола, тако да гомилама беже испред мене, а они не могу да ми нађу место ни у најмањем буџаку какве провинције… Керас ми је обећао помоћи. Хоће ли одржати реч? Сумњам; очекујући његову помоћ, дотерао сам до последње паре. Да ли имаш ти коју да ми даш? Ја ти понуду не бих одбио, а обећавам ти, да ћу ти дуг вратити из прихода прве краљевине, коју својим мачем будем освојио.“

По новом закону о штампи, увреда страних владара и њихових домова казни се затвором од једног до шест месеци. На први поглед та казна, иако велика изгледа и умесна и оправдана; кад се међутим то питање ближе размотри, види се, да је она и неумесна и неправедна. Ево зашто. Неправедна је зато, што је страна штампа све наше владаоце, и оне који су били добри, и оне који су били рђави, обасипала најодвратнијим грдњама, не бирајући никад ни речи, ни изразе; а неумесна зато, што је неостварљива. Примењивати ту законску одредбу, стално, у свакој прилици, као што би требало да се закон примењује, одвело би до таквих апсурдности, да би им се и сам г. Стојан Протић смејао, кад би умео да се смеје.

На пример: у Белгији, откако је на престолу садашњи краљ Леополд, још ниједан новинар није кажњен за увреду Величанства, и ако је, баш у радикалној белгијској штампи било страховитих испада против приватног живота краљевог. То се тамо не казни, јер не да сам краљ. Али ако неком српском новинару падне на памет да преведе један такав чланак на српски и штампа у ком листу, биће кажњен за увреду Леополда. Или: напише неко овде код нас, да је Кастро, председник Аргентинске републике био у млађим својим годинама осуђен на двадесет година робије за крађу и разбојништво – што је сушта истина – ето вам опет увреде једног главара државе и затвора од неколико месеца. Или напише неко, да је садашњи кинески цар ванбрачно дете своје матере – што је такође истина – хајде опет у затвор. У затвор због сваке саксонске принцезе, која се заљуби у каквог пробисвета, у затвор због сваког опскурног немачког кнеза, коме падне на памет да дуне у свет са каквом јахачицом из циркуса, у затвор због… и тако даље, у бесконачност. Има ли то смисла и имена?

Па ћемо онда отићи у затвор за сваку оштрију реч против Онога; у чијој држави данас леже стотинама попаљених села српских, као да је Србија још српски пашалук. Зар онда да се не бунимо?

Истина, у закону има још одредаба, да се казне само увреде оних владара у чијој се земљи и нашем краљу даје иста заштита. Али та је одредба за наше прилике илузорна. Закони готово свих земаља имају ту одредбу, па ипак пише о нашем краљу ко шта хоће и како ко хоће. Каква је то онда заштита?

Наш устав истина има један члан по којем се увреда страних владара мора казнити. На све критике у Народној Скупштини г. Стојан Протић је увек одговарао, да устав наш захтева и да се друкчије не може. Могло се, само да се хтело. Требало је само, одређујући у начелу, да се увреда страних владара казни, додати у закону ову блажу одредбу: „на изричит захтев представника те државе“ и онда би све било добро. Онда би праве увреде биле одиста кажњаване по закону и по правди. Овако пак, како данас наш закон о штампи прописује, цео члан о увредама страних владара није ништа друго, до сигурно оружје у рукама г. Стојана Протића, да казни сваког српског новинара кад год му се прохте и да запуши уста сваком ономе, који не мисли као он.

Париски „Голоа“ доноси извештај о једном разговору свога сарадника с новим аустроугарским амбасадором у Паризу, нама добро познатим графом Кевенхилером. Разговор се поглавито водио о догађајима у Маћедонији а била је и једна кратка измена мисли о могућности рата између Русије и Јапана, у шта овај дипломата никад није веровао, јер је био дубоко убеђен о мирољубивости цара Николе. Прелазећи на Балканско Питање, он је исцрпно изложио како бу аустријска и руска дипломација израдиле реформни план, о чијем остварењу оне морају да се брину. „Ја знам добро“, додао је амбасадор, „да су у Европи и нестрпељиви и да налазе да се реформе примењују сувише лагано. Приговарало се и да се њима неће достићи никакав циљ. Е па лепо; ако ми дођемо до уверења да овај реформни план нема довољно дејства, онда ћемо ми њему дати ширу основицу, проширићемо га. Ми смо добили налог од Европе да се бринемо о умирењу Маћедоније и да побољшамо судбину тамошњег становништва. То ћемо учинити по сваку цену и при томе нећемо изостати иза нашег задатка и наше дужности. Али Европа нам мора дати времена и мора да се наоружа стрпљењем. Лако је из далека судити о питањима која се само тада правилно схватају кад се из ближе тачно студирају и испитују. Затим је Кевенхилер изнео шарену слику маћедонског становништва и из тога извео закључак о тешкоћама на које се мора наилазити при увођењу рефорама.

„Верујете ли ви“, питао је сарадник, „у искреност турске владе која је обећала да прими сарадњу Русије и Аустрије при успостављању реда у Маћедонији и при увођењу рефорама?“ — „Бога ми“, одговорио је дипломата, „о искрености Турака треба умерено судити. Али је за Турке од битне користи да и са своје стране учине све могуће да се маћедонско питање скине с дневнога [Недостаје остатак текса]

Самоуправа и Руски Цар

У јучерашњем свом броју Самоуправа нам врло званичним тоном пребацује што смо донели објашњење оних речи, које је руски цар казао нашем отправнику послова на пријему у двору. Она вели, да тим царевим речима није потребан никакав коментар. Тог смо мишљења и ми; царевим речима одиста није био потребан никакав коментар, али је потребан оној Самоуправиној белешци, јер онако како их је Самоуправа донела, цареве речи не значе ништа.

Казати да је цар рекао „да ће опет све добро бити,“ а не казати о чему је реч и шта ће то све добро бити, није било ни коректно, ни мудро. Некоректно је због тога, што се у Самоуправи могло ваљда наћи толико места, да се штампају речи рускога цара, без икаквог изостављања; није мудро због тога, што су с те нетачне стилизације била отворена врата свакојаким нагађањима и претпоставкама. Могло се мислити, као што се и мислило, да је руски цар у том тренутку говорио о нашим унутрашњим приликама, што он очевидно није хтео да чини. Јер шта је то у Србији данас рђаво „што ће опет добро бити?“

И ако вели, да царевим речима није било потребно никаквог коментара Самоуправа их јуче и сама коментарише, па вели, да се оне односе на почетак прославе стогодишњице српског устанка. Шта сад то тек значи? Има ли то каквог смисла?

Судско решење о притвору

Првостепени суд београдски јуче се целога дана бавио испитивањем Негојске афере. Суд није донео никаквог решења о притвору г. г. Веље Тодоровића и М. Петронијевића, јер још није био готов са расматрањем аката.

Трајање Скупштине

Према броју спремљених законских а с погледом на брзину с којом Скупштина ради, посланици би имали остати на окупу најмање до Петрова-Дана. Но и ако ово можда не би било непријатно многим посланицима, осетно је за државну касу те ће, како чујемо Скупштина трајати само дотле, док не сврши буџет и оне финансиске законе који су с њим у тесној вези.

Св. Влахо

У среду 21. ов. мес. даваће се у Народном Позоришту „Станац“ од М. Држића с музиком од нашег даровитог композитор П. Крстића. На тај дан је у целој Далмацији велики празник Св. Влахо, те је одиста била добра мисао, што се баш на тај дан даје комад, који је још пре пет година требао да буде даван, па чак донекле и спреман.

Оперетско позориште у Београду

Како ће се у нашем Народном Позоришту по свој прилици укинути оперета, један немачки консорциум с капиталом од милијон и по динара намерава да сазида у Београду једно засебно позориште за оперету, наравно ако добије за то дозволу.

Мартовске демонстрације

На јучерашњем дневном реду Народне Скупштине била је и интерпелација о мартовским демонстрацијама. Но како јуче није дошла на ред, а данас нема скупштинске седнице, то ће можда сутра бити о њој говора у Нар. Скупштини.

Кажњени официри

Данас предстају официри, кажњени поводом нишке афере, министру војном који ће их упутити на дужност.

Војна Академија

На јучерашњој седници народне скупштине прочитан је краљевски указ, којим се одобрава министру војном, да поднесе скупштини предлог закона о изменама и допунама у закону о устројству војне академије.

Закон о Средњим Школама и професори Богословије

Неки професори Богословије изјавили су жалбу, што им Министар просвете не признаје плату и периодске повишице по Закону о Средњим Школама. По њиховим жалбама Државни Савет поништио је решење Министра просвете, налазећи да се прописи закона о Средњим Школама о плати и периодским повишицама односе и на професоре Богословије.

Нов орфеум

Од 1. фебруара имаћемо још један нов орфеум у Београду, „Елдорадо“ који ће бити у садашњој Позоришној Кафани.

Брана путује

Кроз кратко време кренуће се цео Бранин орфеум на пут по Србији, да у важнијим местима даје представе. На његово место код Коларца доћи ће Весело Позориште, чији би капелник онда био г. Покорни.

Маћедонска трупа

Маћедонска трупа глумаца под управом г. Хаџијевића, приказиваће неколико одабраних комада из живота Маћедонаца у гостионици „Таково“ као: „Крвава свадба“, „Таир Тома“, „Прилепски свеци“ и др. Данас је прва представа и даваће се „Крвава свадба“. Почетак је у 20.30 часова. Улазна цена: први ред 1.5, други ред 1 динар.

Јуче смо имали два привидно противуречна телеграма, један из Лондона други из Париза. У првом се јавља да је рат неизбежан и да ће се руска нота тек у току идуће недеље предати у Токију; у другоме да руска влада чини све могуће да створи једну солидну основицу да се обезбеди мир. Други је телеграм очевидно зато да се оправда одуговлачење руског одговора, због чега су у Токију озбиљно постали нервозни.

У Петрограду, међутим, такође знају да треба што пре умирити духове и да истинска опасност долази баш од тога очекивања које може давати повода најгорим комбинацијама. Русија, свакојако хоће да добије времена, и ово њено садашње одуговлачење све више улива уверење да она већ унапред зна да њен одговор неће задовољити јапанску владу, и да и сама сматра да је рат неизбежан. Шта је да је тек ово одуговлачење чини неповољан утисак.

У Берлину су, међутим, уверења да Русија мисли да ће Јапан од својих минималних захтева начинити casus belli и да је због тога руска нота састављена тако да измирење још буде могућно. У њој ће, како мисле у Берлину, бити важних уступака јапанскоме захтеву о суверенству Кине у Манџурији и надају се да ће ове концесије бити довољне да се одржи мир. Али се друге стране додају да ови уступци неће бити до јапанских минималних захтева. У сваком случају можемо да очекујемо да ће се преговори наставити и да се за сада односи још неће да прекину. Као што видимо, положај ни мало не може да умирује, али, после свега тога, настаје питање да ли је вероватноћа за рат сада већа него пре неколико дана.

Оно што је извесно, то је да се с обе стране грозничаво спремају али се то може протумачити самим положајем на Далеком Истоку. То могу бити само неопходне мере опрезности, због врло запетих односа између Петрограда и Токија. А може бити и нешто друго. У Петрограду где су се до сада надали да ће […] уздано одржати, и та нада можда је сада постала много мање вероватна. Сем тога, није у питању само тренутни мир, јер би Јапан играо само једну будаласту игру кад би примио само једно привремено решење које би допустило Русији да нагомила довољно војске на Далеком Истоку да би, по том, врло лако, у згодном тренутку, уништила свога противника. Садашња се криза мора решити дефинитивно; треба учинити да се у будућности не поврати овако стварна политичка опасност и онда ту нема никаквих споредних уступака који би омогућили повољно решење. Садашњи се преговори могу само тако да сврше ако се руске и јапанске амбиције на Далеком Истоку тачно пределе, и ако се тај резултат не постигне, криза се не може отклонити.