Аутор: Уредништво

Прославивши двадесетпетогодишњицу силеџијског режима у Босни и Херцеговини, који се нарочито одликовао непријатељством према српском имену, окупаторске власти су се сада од једном нешто мало одобровољиле и према Српству у оним крајевима. Г. Бурајан обећава чак пред делегацијама, како ће они порадити на томе, да становништво у Босни и Херцеговини ни у чем не позавиди својим саплеменицима преко границе. Томе обећању није, до душе, много веровати, али је и оно свакако значајно, као што је значајан и факат, да су све власти у Босни и Херцеговини добиле наређење, да се — противно досадашњем начину — свугде и у свачему показују предусретљиви нарочито према Србима православне и мухамеданске вере. Босанци и Херцеговци се чуде овој изненадној промени у држању окупаторских власти, али држећи се оне народне речи: „вук длаку мења, ама ћуд никако“, некако подозривим оком гледају ову промену. У целој Босни и Херцеговини опште је уверење, да се Аустро-Угарска спрема да у најкраћем времену крене напред у Новопазарски Санџак, па — ако се може чак и до Солуна. Но исто тако се и верује, да би Аустро-Угарска у том продирању наишла па отпор, а нарочито Мухамеданци мисле, да би у том случају аустријску војску дочекала редовна турска војска — да би дошло до рата између Турске и Аустро-Угарске. Кроз четврт века се притајивала мање или више, код Мухамеданаца, нарочито мржња на оне који им, после крвава њихова отпора, отаџбину подјармите. И кад сада дође код њих реч на могућност рата између Турске и Аустро-Угарске, у сваког се Мухамедовца очи живље засијају. Но аустријска управа у Босни и Херцеговини довела је жбирски систем до савршенства и она је тачно обавештена о расположењу, које влада међу мухамеданским Србима. Пази се на сваки покрет њихов, но све то бива у највећој тајности. Не давно су упали жандари у џамију у Бос. Дубици, где су нашли око осамдесет скривених пушака острагуша и велику количину револвера. Све су то у највећој тишини покупили и однели. Узели су, истина, виђеније Мухамедовце из тога места на саслушање, распитујући ко је и од куда то оружје набавио и у џамију склонио, но кад ни од кога не могаше ништа докучити, не учинише никоме ништа нити кога глава заболе. На против, запретише свима да о томе никоме ништа не казују. Најмање би се пак хтело, да проналазак тога оружја објаве преко својих листова. И то је један знак времена.

Ухапшен званичник. Првостепени суд за варош Београд одобрио је јучерање решење кварта, којим је Јосиф Илић, практикант Мин. Нар. Привреде стављен под кривичну истрагу и у притвор за дело поништаја и склањања званичних акта.

⁂

Дошао по своју зимњу порцију. Неки Станимир Николић ухапшен је, јер је ухваћен у гарнизону у крађи дрва.

⁂

Прекинута истрага. Кварт врачарски прекинуо је истрагу над бив. служавком Живка Давидовића, која је била окривљена за саучесништво у познатоме делу разбојништва, које је прошлога месеца извршено над г. Давидовићем.

⁂

Кажњен штампар. Мих. Пантић, овд. штампар кажњен је са 60 динара у корист државне касе због бесправнога рада.

⁂

Нађен цигар-папир. Пред каваном „Хајдук Вељко“ нађено је пет кутија цигар-папира и предато кварту теразијском.

Пета алинеја чл. 44. пројекта закона о нар. школама гласи:

„Повишица се добива после 4 године у местима трећег реда, после пет година у местима другог реда, и после шест година, у местима првог реда, ако за то време резултат оцена износи преко 3.5“.

Чл. 36. истога пројекта гласи:

„Упражњена учитељска места попуњавају се стечајем, који се објављује преко службених листова. Право на боља места имају они кандидати који имају јачу спрему, првенствено који су свршили редовно Велику Школу, више година успешне службе и примерно владање.“

„У случају једнаких квалификација првенствено право на боље место има онај, који има веће породичне потребе за то место“.

Тако, од речи до речи, гласе горњи чланови из пројекта законског што га је спремио г. министар просвете.

Кад се сваки члан за себе прочита, изгледа, да видиш, и добро. Али, кад се та два члана пројекта, који прете да постану закон, ставе овако један поред другог и проуче, тек онда се види како су они у ужасној контрадикцији, да апсолутно не могу остати један поред другог.

Да то докажемо.

Г. министар је поделио учитељска места у Србији на три класе. Најзабаченија села у брдским крајевима долазе у трећу класу; боља села и варошице у другу, а окружне вароши у прву. По чл. 44. пројекта најгора места добијају повишице после 4 године мало боља после 5 а најбоља после 6 година. А чл. 36. вели да ће боље место добити бољи учитељи, са јачом спремом и већим потребама. Може ли то остати да учитељ за то што је бољи, спремнији, буде кажњен, место награђен?! За то што је одличан, што је ваљан и спреман може добити боље место, али га за то министар хоће да казни и да на злехуду повишицу чека равних 6 година, док је његов друг, мање спреман, добија после 4 године. Чудно је начело овога пројекта законског. Признајем ти учитељу да си одличан, да си спреман, дајем ти за то боље место, али те за то кажњавам платом и хоћу да чекаш 6 година за повишицу. Може се рећи: „Па коме је то криво нека иде у село, у место треће класе“. То је лепо. Али, неко мора бити и у местима прве класе, а разуме се, да ће тамо бити вреднији и спремнији, и сад, зар су они криви, што су вредни и спремни, па да их министар кажњава?

Новаковићев закон био је у томе напреднији. Он је свима давао повишице после 4 год. Он је за рђава места одредио годишњи додатак, по коме је досуђено то место, бар му се, због незгода у животу, даје накнада у новцу, а не кажњавају се други, за то што је он у горем месту.

Пре годину дана г. Рене Бела Арпад, апотекар, дошао је из Пеште да потражи какво место овде у Београду. После подужег тражења ступи као апотекарски помоћник у апотеци г. Викторовића, где је остао око 8 месеци. Пре пет дана изађе одатле у намери да се врати кући.

Изашавши из апотеке одседне у хотел „Паризу“, и ту остане четири дана. Ономад, 13. ов. мес., исплати дугујући рачун у хотелу, узме ствари, на питање келнера куд намерава, одговора да ће за Аустрију, и оде. Мало касније врати се и рече да је задоцнио за воз, остави куфер и упути се у варош.

Ништа се незна где је био целога тога дана, тек око по ноћи у очи Св. Саве, кад су момци прали салоне код „Касине,“ уђе Арпад и затражи од портира засебну собу. На питање портира, гле су му ствари, исприча му Арпад, да је хтео путовати јутрос у Пешту али да је за воз задоцнио, и да су му ствари у хотел „Паризу.“

Портир му покаже собу са два кревета, али Арпад спази неке туђе ствари и упита, ла ли ће још когод ту ноћити, јер он жели да буде са свим сам. Портир му објасни да су то ствари једнога путника, који је отпутовао за неки дан у Шабац и да се те ноћи неће враћати. Ипак Арпад зажели другу собу, и тако му портир даде другу собу са три кревета с лица улице, где ће бити са свим сам.

Арпад затражи још и неке немачке новине. и портир му донесе „Fliegende Blatter“ и „N. F. Presse“. При излазу портира замоли га да му пошље момка, да подложи пећ, и да га сутра не буде никако, јер хоће дуже да спава и да се одмори. Портир оде и посла момка да му наложи пећ.

Освану и св. Сава. Према наређењу Арпадовом нико га није будио и тако прође и подне а он никако не изађе из собе. Најзад око 4 часа по подне кафеџији постане сумњиво толико његово задржавање у соби, уђе унутра и нађе Арпада у постељи укрућеног, хладног, без свести и без дисања. Само се сваких два минута чуо тешки уздах човека који издише.

Одмах позову кварт. лекара др. Кујунџића, који дође и до 8 часова у вече Арпад је био толико повраћен к себи да му је срце правилно радило, дисање било враћено и да је на махове отварао очи. Само свест му нису могли никако повратити.

На предлог хотелијера, чији су момци већ били заморени трљањем и повраћањем у живот Арпада, несрећник је на носилама пренесен у општу државну болницу, где је сутра дан око 4 часа у јутру издахнуо.

Арпад је стар 35 год. ожењен је и има двоје деце, али са женом не живи заједно.

Пре два дана добио је од апот. Викторовића своју последњу исплату око 80 динара. Осим рачуна код „Париза“, не зна се да је за шта трошио, а при њему је нађено само два гроша готовине.

Накнадно дознајемо, да је лекарском секцијом утврђено, да се Бела Арпад отровао морфијумом.

Јучерања седница Народне Скупштине била је нешто живља но што је то случај у последње време. Повод тој живости биле су неке интерпелације, на које је одговорио министар војни. Јуче су помињани у скупштини и бивши краљеви и њихова супруга и њихови рођаци по жени: браћа Луњевица и војвода Луњевица.

При дебати о враћању одела, које је подунавски округ начинио за своје резервисте а министарство војно га узело и дало другима те су га они […], Алекса Жујовић бранећи министра рече: „Као што су све однели Милан, Александар и њихови чанколизи, тако су однели и упропастили и ово одело. Него држава да увати те пацове, што су изгризли одело па да га наплати од њиховога имања“

У дебати о подизању неподигнуте паланачке касарне, између осталога рече посланик А. Ратарац: „Та касарна и није потребна у Паланци; њу је требало подићи тамо за то, да би командир Луњевица имао око себе топове и свиту. Њен брат је тамо хранио своје развратне страсти. Надао се је да ће бити јасенички зет те је подизао углед тој српској Пешти лумпујући и банчећи по овој. Тамошњи домаћини морали су закључавати своју женску децу, да би их спасли од „њенога брата а становници и околни сељани и данас још причају, како је такозвани луњевица, син војводе Луњевице бљувао изјутра пред каваном!“

Ту је и посланик Ћосић закукао: „А ко ће народу округа рудничког да плати онај силни новац за „Таковски дворац“ и оне грдне кулуке? Па кад они морају да трпе онда нека трпи и народ округа београдског“ Тако је! Равноправност и слагање свагда и свуда!

„Франкфуртске новине“ доносе допис из Софије, у коме се о утицању кнеза Фердинанда на лиферације за државу ово пише:

С јесени прошле године кад је рат између Турске и Бугарске био јако у изгледу, поручио је бугарски војни министар код француске фабрике патрона Жевле 30 милиона патрона с једногодишњим роком лиферовања и то по много вишу цену, него што је давана једној бечкој фабрици на са свим кратак рок лиферовања. У исто време поручио је војни министар и код Шнајдер-Кане-а и топовску муницију за — Крупове топове и неколико нових батерија. Бугарски листови тврде да су те поруџбине противне закону, јер су извршене без оферталног надметања. Даље оптужују листови кнеза Фердинанда да је главом он те лиферације поменутим двема фирмама по вишу цену уступио, како ба на рачун бугарске државе присталице његовог рођака, Орлеанског херцега, дошли до зараде.

Нов извор за државне приходе

Овај тешки задатак, који мучи душу свакога министра финансије, решио је на веома прост начин, управник пошта и телеграфа у републици Панами. Он је наметно скупљачима марака порезу, коју они морају плаћати од добре воље. Издавајући нарочите марке, извукао је из њиних џепова много хиљада динара. Њу-Јоршки дописник лондонске „Дели Трибине“ описује његову методу овако: Управник пошта предвидео је, да ће и скупљачи марака дивити питањем, хоће ли Панама, која се отцепила од Колумбије, употребљавати старе марке, утискујући у њих реч „Панама“, па док их на потроши, или ће се издати нарочите серије марака. Он зато наложи штампарији, да речи „Republica de Panama“ сложи свим врстама читких слова а да их утисне у старе марке, а друштву у Њу-Јорку, које је лиферовало Колумбији марке за Панаму, нареди, да изда још једну серију марака у неколико стотина тисућа комада. Штампару објасни, да ће имати добар пазар и да се нико неће бринути за то, како су речи одштампане, право, криво, у лево, у десно и т. д. И тако су на марке уштампане горње речи у свим врстама ситних слова и то у плавој, црној и црвеној боји. […] ретке марке дошле у Њу-Јорк, а кише од долара излиле се у касе републике Панаме. Управник ће пошта, вероватно, изменути типове марке, да ће скупљачи, који су до данас само — четрдесет издања ових марака морали да набаве, набавити и нових десетак.

Кобан прстен

Кад се шпански краљ Алфонзо Дванаести венчао са својом рођаком Мерздом, поклонио јој је један леп прстен, који она није скидала с руке све до своје смрти. Пре него што су је саранили, узео је Алфонзо тај прстен натраг. Доцније га је поклонио својој баби Христини. Мало после тога умре и она, а прстен да краљ својој сестри, инфанткињи дел Питер. Неколико дана доцније умре инфанткиња, и прстен се и по трећи пут врати у краљеве руке. Он га сад поклони својој свастици Христини. После три месеца умрла је и Христина. Сад краљ није више ником давао тај кобни прстен него га је сам носио. После његове смрти поклонили су прстен једној мадридској цркви.

Страни посланици

Извештавали смо из сигурног извора, да ће сви посланици страних држава, који се сада налазе на осуству, бити опозвани у најкраћем року и да ће сада на њихова места бити постављени други, који ће одмах и доћи у Београд. Од прилике у исто доба биће смењен и Краљев први ађутант г. Дамјан Поповић, по својој сопственој жељи.

Посвећење

Сутра ће у Цариграду новоизабрани скопски митрополит Севастијан бити посвећен за митрополита.

Посланици пред бирачима

Г. Сима Катић, посланик, отпутовао је својим бирачима, да им поднесе нов Пројекат Закона о шумама и да чује њихово мишљење о њему.

Г. Љуба Стојановић и учитељи

Предлог закона о школама претресан је већ на три састанка радикалног клуба већине. Ни око једног пројекта није вођена тако жива дебата као око овог. Већина посланика била је за побољшање учитељског положаја који се овим законом још погоршала. Нећемо овде износити поједине одредбе тога закона, али толико можемо рећи, да се учитељи од њега не могу надати никаквом добру.

Нов новац

Као што смо већ јавили, неће се ковати нов сребрн новац, пошто би га онда било сувише у циркулацији, него ће се за шест милиона динара сребрног новца с ликом краља Милана повући и прековати. Тај нови новац изгледаће овако: петодинарци ће на једној страни носити лик краља Петра и Карађорђа, а на другој ће арапским бројевима бити написано 1804–1904. Дводинарци динари и стопарци носиће на једној страни лик краља Петра, а на другој ће бити обележена вредност и година 1904.

Осим тога сковаће се за 400.000 динара петпараца од никла и за 200.000 динара бронзаног новца од 2 паре.

Сви ти радови извршиће се у Белгијској државној ковници у Бриселу.

Спремање кандидата за српске митрополије у Турској

За кратко време од кад је српски народ у Турској, добио два своја митрополита, већ је и скопска и рашко-призренска митрополија била по по једанпут смрћу свога митрополита упражњена. Срећом су се оба пута убрзо нашли погодни кандидати за митрополита. Али при свем том, озбиљних кандидата за избор било је врло мало. Ми мислимо да се треба озбиљно постарати за васпитање и спремање кандидата за митрополитска места у Старој Србији и Маћедонији тим пре, што се надамо да ће и у осталим епархијама у Маћедонији ускоро бити задовољена праведна жеља српског народа и да ће Срби и у осталим епархијама ускоро добити своје митрополите.

Кандидатска теза митрополита Севастијана

Митрополит Севастијан по свршетку својих студија на Халци, написао је своју тезу: „О пећкој патријаршији“. У својој тези бранио је митрополит Севастијан, автономију и автономну организацију српске цркве. Ма да резултати до којих је митрополит Севастијан, дошао у својој тези, не иду Грцима у рачун, ипак су је професори (Грци), одлично оценили.

Аустрија се спрема за рат

„С. П. Велемости“ доносе разговор свога бечкога дописника Д-ра Соколовског са једним аустриским дипломатом. У току разговора рекао му је овај државник, да Турска не мисли озбиљно на извршење рефорама, те ће Аустро-Угарска морати да предузме одсудније мере, да оствари „реформе“. По себи се разуме, да она тај посао неће извршити без икакве награде.

Ко коме дугује?

Један овдашњи лист покушава да образложи суму од 93.550 динара, која се потражује од г. Веље Тодоровића, бившег министра полиције, и штавише наглашава да ће г. Веља имати још да потражује 8-10 хиљада динара од државе. Он тврди да ће поднесени рачун за награду при заступању г. Тодоровић чак и премашити суму која се од њега потражује.

Ко то поверује, нека прочита наш данашњи чланак о Негоју.

Зашто?

До јутрос Варошки суд још није донео решење да ли има места стављању у притвор г. Веље Тодоровића адвоката и М. Петронијевића секретара краља Александра. Ово збиља изгледа чудновато, кад се зна, да је највећи рок за доношење таквог решења 24 сата.

Питање о Негоју

О овоме питању, које толико интересује цео свет у Србији, доносимо данас исцрпан чланак, из којега ће наши читаоци моћи да се упознају са свима фазама те одиста скандалозне афере. Сви наведени подаци су апсолутно аутентични.

Из Народне Скупштине

На јучерањој седници Народне Скупштине једногласно (са [?] гласова) је усвојен у начелу и у појединостима министров предлог закона о устројству војске. У краткој и незнатној дебати, која се водила тим поводом учествовали су сви посланици, који о томе предмету и појма немају, те се говорило тек колико да се говори. Као да је једини „конплентентан,“ што је рекао г. А. Жујовић, био г, Тома Бојчић, пошто чујемо, да је он бивши активни артиљеријски наредник а сада народни командир. Кад је он устао да „објашњава“ тај предлог, зачу се са више посланичких места: „командир!“ Поред многих врло јасних и лепих његових „објашњења“ главно му је, што је похвалио господина министра поводом тим, што је овај у интересу здравља стоке набавио овај… онај и ветеринаре и … онај… сточне лекаре.“ Бадава, субардинација је била и остала субардинација!

Од многих жалби, што су стигле Народној Скупштини, вредне су помена две молбе у којима један отац за свога сина и један јунак лично за себе траже да им се исплати војничка плата; и молба неке госпође Марије бивше служавке овд. поште, која моли Народну Скупштину, да је врати на њено старо место.

Паланачка касарна

Јутрос је министар војни одговарао у Нар. Скупштини на интерпелацију посланика А. Ратарца о паланачкој касарни. Округ београдски задужио се код управе фондова са неких пола милиона динара, који је новац у своје време узело министарство војно за зидање касарне у Паланци па је тај новац утрошило на сасвим друге ствари. Интерпелант је тражио да тај дуг код управе фондова држава од 1. јануара ове године прими на себе а с тиме се слаже и цела Скупштина. Међу тим министар војни не пристаје на то, жели да се подигне касарна у Паланци. На [тај] начин влада је јутрос имала изгледа да се добро заљуља.

Српско Лекарско Друштво

Српско Лекарско Друштво држаће вечерас у 6 часова своју редовну седницу, после које ће бити око 9 часова другарски састанак код Перола, на коме ће учествовати и госпође г. г. лекара.

Врачарцима

Одбор Друштва за Чување Народног Здравља за Врачар, позива Врачарце и Савинчаце на збор који ће се држати сутра, 18. ов. м. у 3 часа по подне, у гостионици „Црна Мачка“ (Штибнер), на коме ће се изабрати нарочити одбор за Врачар а други опет за Савинац.

Француски изгнаници у Гујани и Новој Каледонији

Француски министар колонија поднео је председнику републике извештај о стању казненичке колоније у Гујани и Новој Каледонији, у којима има 8410 душа, међу њима 596 женских. Издржавање ових кажњеника изнело је прошле године 8,613.560 дин. Свако од тих осуђеника стаје државу 400 дин. Осуђеници добијају ову храну: 750 грама хлеба, 250 грама свежа меса, консерве, сланине, сухог поврћа, пиринџа, масти и.т.д. И ако казнена управа у Гуајани и Новој Каледонији све чине, да своје клијенте задовоље, чему би иначе позавидео многи слободан Француз, осуђеници су међутим увек незадовољни. Прошле године казнило је управи осуђенике 4392 пута, не рачунајући у то неке казне, као опомену, јаван прекор, једноудење, затвор у ћелији и.т.д. 1465 осуђеника покушало је да бежи, од којих је 723 ухваћено и враћено у затвор.