Аутор: Уредништво

  • Помоћ Београду

    Апел Београдске општине на владу. — Влада дала 100.000 динара

    Из Ниша су се вратили четворица одборника општине београдске који су, као општински изасланици, молили владу за помоћ Београду.

    Они су молили, да држава позајми општини београдској сто хиљада динара који ће се употребити на потпомагање престоничке сиротиње и потпору породицама сиромашних војних обвезника из Београда. Поред тога изасланици су молили владу да омогући довоз хране у Београд.

    Министарски Савет је усвојио и једну и другу молбу.

  • За штедњу

    Једно писмо министра финансија. — Одлука министра војног

    Ми смо већ саопштили, да се Србија обезбедила са финансијске стране за све ратне потребе и да су наше новчане прилике такве, да се са те стране нема ништа зепсти.

    Поред свега тога, са надлежне стране предузети су кораци да се у државним издацима заведе највећа брижљивост и разумно економисање.

    Министар Финансија г. др. Л. Пачу упутио је, у томе смислу, свима осталим члановима владе ово писмо:

    Изванредне прилике у којима се сада наша земља налази услед ратног стања изазивају изванредне и прешне потребе које се морају неминовно подмиривати, чиме се знатно повећавају издаци из државне касе. Међутим, притицање редовних прихода у државну касу услед ових прилика сведено је на најмању меру а многи од њих сасвим су и усахнули.

    Услед тога, и што је извоз земаљских продуката са свим онемогућен због затворених граница, што је у неизвесности колико ће времена трајати ратно стање у Европи па и код нас, — потребно је у свима гранама државне управе завести највећу штедњу и издатке из државне касе, како личне тако и материјалне, свести на најмању меру.

    Част ми је Господине Министре упознати Вас са овим и умолити да у овом смислу изволите издати потребно наређење свима подручним Вам властима.

    Министар Војни, саопштавајући ово писмо, свима својим подручним органима објавио је наређење да се сви они органи, који унесу у финансирање највећу штедњу, одликују и унапреде.

    Несумњиво ја, да ће тако исто поступити у својим ресорима и остали министри.

  • Са Аде

    Пораз Аустријанаца на Ади Циганлији

    (Званичан извештај).

    У борби која је вођена прошле ноћи на ади Циганлији, крај Београда, погинуло је преко сто Аустријанаца.

    Јуче од 3 часа изјутра до 10 часова пре подне Аустријанци су вукли своје рањенике са аде Циганлије и са њихове савске обале.

  • Лупешке лажи

    Бугари ликују над тобожњим руским и српским несрећама

    Софијски листови препуни су извештаја о поразима руске војске и несрећама у које је запала Србија.

    Један од тобожњих телеграма из Ниша, објављен у „Трговско-Промишленој Политици“. гласи:

    „Ниш, Хране је у Србији нестало. Реквирирају се снопови са њива. Војска опустошава зелен кукуруз са клипа. То неће трајати дуго и војска ће се разбећи“.

    Само неколико редова даље тај исти лист саопштава, како су Аустријанци разбили целу једну руску коњичку дивизију и каже како ту вест има са надлежног места, а да се ипак не би било у сумњи о аутентичности руског пораза наводи се и то надлежно место — Нова Слободна Преса!

    Тешко је разумети, зашто, ће Бугарима све те измишљотине, којима ових дана кипи софијска штампа. Али није тешко, уочити сву ову злурадост којом су приткане све те лажне вести, нити је тешко осетити оно притајено ликовање са којим бугарски листови сервирају својим читаоцима те лупешке лажи.

  • Саопштења

    Посао за шваље

    Добре шваље које су шиле војничко одело а желеле би да се склоне из Београда, могу добити посла са својим машинама у Нишу и Лесковцу. Машине ће им фабрика преноси о своме трошку. Јавити се Фабрици Штофа телефон број 65 где се могу добити ближа обавештења.

      Ткачи и ткаље

      Фабрици Штофа потребни су ткачки радници за овде и ткачке раднице за платнару Лесковцу. Зарада добра.

      Јавити се на телефон број 65 или лично у фабрици.

      Ревизорима „Политике“

      Сви ревизори и продавци „Политике“ у унутрашњости Србије треба да пошљу обрачун за месец јули, као и све непродате бројеве, најдаље до 15 овог месеца.

      Свима онима, који то не буду учинили, администрација „Политике“ обуставиће одмах лист. Тако исто, сви бројеви који не буду враћени, рачунаће се као да су продати.

      Обрачун ће се, као и до сада, вршити сваког месеца.

    1. Последње вести

      (Телеграми Пресбироу)

      Борбе око Грахова. — Аустријанци туку своје трупе

      Цетиње, 7. августа.

      Пошто одред, под командом генерала Гојнића, није могао одолети наглом наступању бројно надмоћнијег непријатеља, наше су се трупе повукле према Плешу, које су јуче пред вече наша војска и власти напустиле. Данас се око Грахова води огорчен бој.

      Аустријанци су под заштитом топова почели силазити У граховско поље, примичући се и самој вароши. Неколико пута до мрака, непријатељ је налетао на граховско поље и неколико пута наше трупе су га потискивале, наносећи му велике губитке.

      Бој је престао у сам мрак. Непријатељ је био на целом фронту одбијен преко границе, повукао се у нереду и оставио за собом масу мртвих и рањених. Наши су губитци мали.

      Цетиње, 7. августа.

      Јутрос непријатељ није обновио напад на страни Грахова. Јуче пред вече, за време борбе око Грахова, примећено је да су Аустријанци ватром из својих топова натеривали У борбу своје сопствене трупе, кад су се ове биле почеле нагло повлачити.

      План непријатеља, да изненадном и јаком офанзивом пробије наш ланац код Грахова, сматра се као неуспео.

      Французи у црногорској војсци

      Цетиње, 7. августа.

      Француска влада наредила је своме одреду у Скадру да са официрима пође у Црпу Гору и да се овде заједнички бори са црногорском војском, као савезничком.

      Велики немачки порази. — Рањен престолонаследник

      Париз, 7. августа.

      Ситуација је одлична, сва Лијешка утврђења држе се непрестано. Немци свуда узмичу у нереду, са великим губитцима и напуштају своје рањенике и ратни материјал. Французи држе Шато-Сален, Марсел, Авудано, Лоркен, Шимерг, Сен Мари, О Мин и Тан. Француска коњица налази се испред Фвнтенанжа и Тосхајма.

      Генерал Ерик, принц од Липе и принц Билов погинули су. Генерал Дојмлинг је рањен. Кружи глас да је рањен и престолонаследник.

      Уништено је неколико немачких аероплана. Француски авијатичари чине чуда.

      Листови су пуни појединости о свирепостима, грозотама и дивљаштву, која су Немци починили над рањеницима и над алзаским и лоренским становништвом.

    2. Његов рођендан

      Прошао је још један његов рођендан. Прекјуче, у уторак, ушао је стари Фрања Јосиф у осамдесет пету годину живота а само још неколико месеца треби па да се наврши шездесет и шест година од како је он на престолу хабзбуршке монархије.

      Шездесет и шест година! У Аустро-Угарској је врло мало људи који памте цара Фердинанда онога који је у, страшној 1848. години побегао са престола, остављајући круну младоме Фрањи Јосифу. Шездесет и шест генерација рођено је под његовом владом и кроз тај дуги низ година ако је ичега било у Аустрији, што је вечито било ту, то је био цар Фрања Јосиф. У масама сеоског света, где се не зна историја, име Фрање Јосифа постало је синоним владара, који стално живи докле све око њега пада и изумире.

      Па ипак ретко ко да би пожеле судбину овога старца чије је царовање двапут дуже него просечни људски век у многим и многим европским државама.

      Кажу, да је млади ерцхерцог Фрања Јосиф заплакао, када су му дошли и саопштили, да постаје владар над хабзбуршком династијом. Можда је он још у том тренутку осетио све оне страхоте које ће дочекати и преживети у своме дугоме веку. А преживео их је тако много, да са све и не памте, и такве да све њих није ни смела ни могла забележити 6ечка дворска кроника.

      Рођени његов брат, цар Максимилијан, стрељан у Мексику где су га са толико много поште одвели само неколико месеца раније као владара. Други брат, ерцерцог грађанин Јован Орт отскитао се у свет и изгубио се међу америчким радницима. Рођени син, престолонаследник Рудолф премлаћен и измрцварен заједно са бароницом Вечером у Мајерлишком дворцу. Жена, царица Јелисавета, погођена ножем у срце на женевском Језеру.

      Који би жив човек све то издржао? А цар Фрања Јосиф може са горким осмехом рећи:

      — То је тек само почетак. То су тек само поједине епизоде из низа несрећа које су задесиле хабзбуршки дом под мојом владавином!…

      Јер поред сина, жене и браће падали су једни за другима синовци, синовице, унучад. Низала се драма за драмом, ницао је скандал за скандалом. Дворски духовници са претворним, језуитским лицем долазили су да смирено и бојажљиво саопштавају цару све нове и нове срамоте и надаће његовога дома. У билансу, који је правио о сваком своме рођендану, ницале су све нове и нове жртве. Али он је преживљавао све.

      Најзад, када се учинило да је искупљена сва судбина и да је завршен низ удеса, дошао је још један: дошла је смрт Фрања Фердинанда и његово жене, Софије Хоенберг. Аустро-Угарска је поново остала без престолонаследника. Али стари цар већ више није био свесан онога што се дешава.

      Кад су му у Ишлу саопштили, да су престолонаследник и престолонаследница пали у Сарајеву, Фрања Јосиф је излапело, млитаво рекао:

      — Онда ћу данас сам да ручам. Није у реду да примам друштво, кад се тако нешто десило!…

      То ја код њега, у његовој души био одјек на оно што се десило и што је напомињало да је бура близу.

      И та бура дошла је брзо, брже него што је ико очекивао: страшнија и силнија него што се ико надао и поденута баш из средине излапелога старца, који је имао још само једину жељу — да умре у миру.

      Да ли Фрања Јосиф зна шта је настало? Да ли он зна у какав се вртлог бацила Аустрија? Да ли слути колико ће милиона душа пасти по бојним пољима само зато што је Беч хтео немогућности? Да ли Фрања Јосиф зна све што се дешава и све што предстоји? Многи, врло многи сумњају у то.

      И можда имају права. Претучен толиким несрећама, које су ипак врло мала казна за злочине што су их он и његови претци извршили над подјармљеним народностима и народима, можда је Фрања Јосиф ушао у рат мислећи о њему мање него о своме доручку и својој столици. И ко зна каква ће све открића и изненађења доћи, када кроз коју недељу или који месец нестане Аустрија и када се сазна за сва акта којима је она убрзала своју смрт!

      Када је пре две недеље Конрад од Хецендорфа, шеф врховне команде аустро-угарске војске, примљен у аудијенцију, рекао је цару:

      — Кроз две недеље, о рођендану Вашег Царског Апостолског Величанства, положићу вам пред ноге једну нову освојену земљу и указ за једну нову анексију.

      Стари тротл се само смешкао. Софијски листови који су саопштили ову „знамениту“ најаву бечког ђенералштаблера нису пропустили протумачити својим баштованским дебелокорим главама, да је та земља Србија. А аустријски официри, који су били изгубили сваку паролу за апел на војнике, прихватили су се грчевито Хецендорфове фразе и стали су преклињати и соколити узмућене трупе да спреме поклон и да изненаде о рођендану свога старог цара.

      И изненађење је дошло. Поклон је дат: Двадесет хиљада цареве војске добили су уочи самог царевог рођендана бесплатне гробове у питомој српској Мачви. на поносноме подринском Церу и у дубокој нашој Сави. Само, како ли је врховни дворски ађутант граф Пар саопштио Фрањи Јосифу за тај поклон који му је припремила за рођендан „мала и сиромашна“ Србија?

      Тако је провео свој овогодишњи рођендан аустриски цар. Хоће ли доживети још који и шта ће још све дочекати? Гигантски дани, који доносе судбину народима, већ су ту и можда ће проћи мање него што очекујемо, па да се види шта је у њима записано.

      За оне који су се дигли да донесу правду народима и мир Европи има само један страх: да се монструозна држава, која носи име Аустрија, сама не сруши пре него што стигну они који има да изврше праведну осуду над њом. Има страха, да последњем крунисаном Хабзбурговцу не буде срушен престо у вртлогу још страшнијем него што је био онај која га је довео на престо.

    3. На Дрини, Сави и Дунаву

      Аустријанци свуда страдају. — Наше трупе пред Вишеградом, — Потврде „Политикиног“ извештаја о поразу код Текије

      (Званични извештај.)

      Крагујевац, 31. јула.

      Наше се трупе успешно приближавају Вишеграду. У нашим рукама налаза се висови: Ошмак, Суха Гора и Бујак. Непријатељ је покушао да поврати Суху Гору и Бујак, али су му покушаји осујећени. При нападу на Суху Гору непријатељ од 800 људи, има 3 мртва и 48 тешко рањена; док су наше трупе имале 1 рањеног.

      На Дрини код Ловнице и Самуровића-Аде непријатељ чини јаче покушаје да пређе на нашу страну. До сад му то није пошло за руком.

      На Сави код Шапца, Скеле, Обреновца и Београда непријатељ је дејствовао својом артиљеријом, којој је наша артиљерија одговарала само с времена на време.

      На Дунаву непријатељ је тукао слабије Смедерево и Дубравицу. Резултати гађања су незнатни.

      Јутрос је једно непријатељско јаче оделење прешло Дунав код Текије, али је убрзо придошлом патролом уништено и бачено у Дунав.

    4. Црногорске победе

      (Телеграми Пресбироу)

      Освојење Будве

      Никшић, 31. јула.

        Наше трупе су синоћ на свечан начин ушле у варош Будву, у Боки Которској. Народ је одушевљено дочекао своје ослобођење. Ред је васпостављен.

        Краљ у Никшићу. — Хаос у херцеговачкој војсци

        Никшић, 31. јула.

        Краљ је данас допутовао у Никшић, да се стави у везу са командом херцеговачке војске и известио се о стању на херцеговачком бојишту.

        Пред Краља је овом приликом изведен велики број заробљених аустриских војника, који су причали, да у аустроугарској војсци у Херцеговини влада пометеност.

      1. „Гебен“ и „Бреслава“

        Немачка ликвидира своју флоту

        Један од телеграма, које је пресбиро синоћ примио из Ниша, гласи:

        Атина, 31. јула.

        Турска је купила „Гебен“ и „Бреславу“ за 70 милијона. Тврди се да ће силе Тројног Споразума протествовати код Порте због ове куповине.

        Немачка је, дакле, решила да ликвидира са својом флотом. Јер иначе неби се могло разумети, од куда она сада, када има да води одсудну борбу са енглеском поморском силом, продаје своја два таква ратна брода, као што су „Гебен“ и „Бреслава“.

        И кад већ има да растопи ту флоту онда је, рачуна Немачка, боље да их продао макар и Турској на вересију, него да их енглески дредноти избуше и пошљу на дно мора!

        Париз, 1. августа.

        Сва француска штампа сматра као ништаван уговор о продаји немачких бродова Турској, пошто су ти бродови бомбардовали Филипвил и Бон.