Аутор: Уредништво

  • Руско-аустриска реформна акција у Маћедонији

    Као што знамо, Порта је у начелу примила аусторуски пројекат о организацији контроле у Маћедонији, али јављају да споразум у појединостима још није потпун. Тако, Турска тражи, противно ономе што хоће Русија и Аустрија, да страни цивилни агенти подносе извештај о народним потребама генералном инспектору, Хилми паши, кога ће они иначе свуда пратити где то буде потребно. Тада би генерални инспектор састављао извештај и подносио Порти. Турска би хтела да секретаре и драгомане страних цивилних агената прате нарочити чиновници, који ће присуствовати њиховим анкетама. То би за Турску очевидно била као нека гарантија да они буду непристрасни. Сем тога, Турска жели да италијански ђенерал де Ђорђие шаље свој извештај, министарском савету чија решења, пре него се хоће да приведу у дело, мора да санкционише царска ирада.

    Као што се види, Порта се увек труди да спасе форму у очима становништва, тако да изгледа да султановим сувереним правима није нанесен никакав удар. У начелу тако је, али у ствари контрола таква како је разумеју Русија и Аустрија доиста значи страно мешење у унутрашње послове отоманске царевине. Турска се влада бори за сваку стопу и уступа тек кад јој се озбиљно припрети; али пошто Русија и Аустроугарска имају интереса да престиж Порте у Маћедонији сведу на најмању могућу меру; оне се труде да покажу да је султанова власт у Маћедонији само номинална и да ће цивилни агенти руски и аустријски играти тамо знатну улогу која ће бити нешто много више него обична контрола.

  • Из Србије

    Последице слабе жетве у прошлој години већ се у велико опажају. Многе сиромашније породице у великој су бризи јер им је храна на измаку. Једно то, а друго потраживање неплаћеног пореза за прошлу годину доводи их у врло тежак положај. За сељака је ово доба најнезгодније јер нема зашто пару да узме ни хране да набави, а камо ли и порез да плати.

    Ова незгода многима је одузела вољу за оне силне трке и јурњаве по изборима, што траје ево више од пола године. Избори међу тим и данас још нису свршени у још многим општинама. У последње време изборна је борба са свим малаксала и избори се врше са незнатним учешћем грађана.

  • Петроград у ноћи

    У Петрограду ухапсе на улици једног добро одевеног господина, који је био трештен пијан, и задрже га у затвору, да се истрезни. Када се сутра дан освестио, појави се пред полицијских комесаром, да му нема 1550 динара. Комесар нареди те претресу пет коцкара, који су са пијанцем били у његовој соби, и, заиста, код њих нађу 1000 динара — али 500 динара ни од корова. Комесар се сети нечега, па пусти на њих Рентгенове зраке и гле! у стомаку двојице од лупежа били су златници. Они су прогутали ове златнике, да би на тај начин прикрили крађу. Одмах позову лекара, који даде неваљалцима по један сајдлички прашак.

  • Телеграми

    Панчево, 15 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). Уредник српског листа „Реч“ Гавра Живановић протеран је одавде бајаги због социјалистичке агитације.


    Атина, 15 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“) Рићоти Гарибалди предложио је грчком друштву Хеленизмос да се у Маћедонији плебисцитом одреди број сваке народности и да се с бугарским комитетима ступи у заједничку акцију. Грци пристају на плебисцит, али не на заједнички рад с Бугарима.


    Цариград, 15 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“) Порта одлучно тврди, да су се становници битољског вилајета сви повратили на своја огњишта и да им власти дижу порушене куће и дају сваку потпору.


    Беч, 15 јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). У седници аустријске делегације изјавио је заједнички министар финансија Буријан Крамаржу благодарност на његовом признању односно аутономије православне цркве у Босни. Истиче даље у свом говору, како се он не боји да ће ма чији национални осећаји тамо бити повређени, пошто је народу том аутономијом осигурана потпуно слобода развијања. Он не верује да ће у окупираним покрајинама неко зажелети да се врати стање из прошлости. Но ако би и било некога незадовољства у нади на бољу будућност, то ћемо им ми — вели министар — ту наду не само оставити, него ћемо чак и помоћи да се она оствари. Оно што ми желимо то је, да дође време кад ће становници Босне и Херцеговине моћи не завидећи погледати на судбу својих саплеменика преко границе.

    Последњи телеграми

    Софија. 15. јан. (Специјалан телеграм Политици) У бурној седници која је трајала цело по подне и вече и која је била због јаке опозиције прекидана, примљен је нов закон о штампи у првом читању.


    Јаш. 15. јан. (Специјалан телеграм Политици). Јуче је у дуелу између два новинара један од њих, по имену Прасију, погинуо.

    Телеграми прес-бироа

    (од 15. ов. мес.)

    Завера против бугарског кнеза

    Беч. Једна бечка кореспонденција изјављује да је овлашћена да категорички демантује пронесене гласове да је граф Бурбулон, бивши маршал двора, узео учешћа у завери против бугарскога кнеза.

    Руско јапански спор

    Вашингтон. Руски амбасадор Касини изјавио је да није изгубљена нада да ће се на Далеком Истоку одржати мир.

    Угарски министар председник у ауденцији код цара

    Беч. Министар председник граф Тиса примљен је, јуче изјутра од цара у ауденцију. Том приликом није се дошло ни до каквог новог закључка о мерама против опструкције у парламенту, јер се сматра да оне за сада нису потребне.

  • Чемберленове агитације

    Чемберлен живо наставља живу агитацију за своју нову царинску политику. На делимични избор у Нориџу, који је тако живо реагирао против империјалистичких тенденција, није ни мало помутио ведрину бившег енглеског министра колонија. Он агитује са једном дивном енергијом а његови пријатељи не пропуштају ни једну прилику а да му не приреде хучне манифестације, тако да је сваки говор који Чемберлен изговора прави догађај у енглеском политичком животу.

    Пре неки дан у Лондону, у Гилдхолу, био је прави тријумф. Лидеру империалиста правила је овације она иста гомила која је читаве три године, за све време трајања југоафричкога рата, онако бурно манифестовала. У једном тренутку могао је човек помислити да је он још министар колонија, човек у чијим је рукама судбина Велике Британије. Факт је да он данас својом куражи, својом енергијом доминира енглеским политичким светом. Кад би и енглеска либерална странка имала једног тако одлучног вођа, они би можда већ одавна конзервативце доведи у забуну. На несрећу, чим Чемберлен почне да развија своје идеје, умањује се дивљење које се према њему може имати као човеку од акције; тог осећаја скоро нестаје, он се претвара у неспокојство. Он излаже своје империјалистичке снове са неким огорчењем, он систематски обилази све аргументе који се изнесу против његове политике. Он не дискутује, он тврди и прети. Огроман напредак Лондона оштетиће осе ако се снажно не потпомогну индустријски центри; тај је напредак вештачки, он је резултанта индустријске енергије целе Енглеске, и кад та енергија попусти онда ће нестати и богаства овога великога града.

    Ова је факт тачан, али Чемберлен увек удара кривим путем чим отпочне да говори о практичним средствима да се не допусти да индустриска енергија Енглеске ослаби. За њега је протекционизам једино средство да се та енергија одржи. Али то је лаж. Треба само увек да се сетимо оне просте истине да ако протекционизам може учинити да се каква индустријска грана развије у некој земљи, он не може да обезбеди стално развијање појединих индустријских грана у доба кад су оне најпродуктивније, јер под његовом владавином нема онога дивнога потстрека који даје слободна утакмица. Благостање самих произвођача није то исто што и благостање једнога народа; у народу се осећа благостање тек онда кад народној маси по јевтиној цени буду приступачни најбољи производи. Ефемерно благостање које се развија под протекционизмом увек је вештачко и оно има страшну сутрашњицу. Слободна трговина, напротив, свима подједнако обезбеђује јевтин живот и натерује индустријалце на један сталан напор да би издржали утакмицу.

    Најкомпетентнији либерални говорници лепо су одговорили Чемберлену. Они су доказали да Енглеска за своје благостање има да благодари баш слободној трговине. Он то неће да чује и царински савез између свих делова Британскога Царства њему изгледа као једино средство да се успостави тесна веза између њих. Својој идеји Чемберлен радо жртвује животне интересе свих потрошача, целога народа.

    Он ће се зауставити тек онога дана кад народ громко буде манифестовао своју вољу да остави идола кога данас толико обожава.

  • Пријављена предавања за први конгрес српских лекара и природњака

    За први конгрес српских лекара и природњака пријавило се до сада одбору доста велики број лекара и природњака који ће из разних области науке држати предавања. Судећи по досадањим пријавама, можемо са задовољством констатовати како и велико интересовање за сами конгрес, тако и готовост многих наших лекара и природњака да са што више радова изађу пред посетиоце конгреса. Ово је један леп знак живота и воље наше интелигенције, да са што разноврснијим програмом отворе први српски конгрес и ми ту појаву радосно поздрављамо. Уверени смо, да ће се још јавити много наших раденика на томе пољу за предавања, јер видимо, да се још нису јавили доста њих, од којих се с правом очекује, да се и они јаве са по којим радом. До сада су се јавила ова господа:

    • Милутин Савић, начелник привреде у пензији са радом: „Стогодишњица развијања виноградарства и воћарства у Србији.“
    • Др. Јован Данић, управник луднице: „О ендемичном кретинизму у Србији.“
    • Д-р Владан Ђорђевић: „Првих сто година у развитку лекарске струке.“
    • Д-р Лаза Илић, окр. физикус: „Пелагра.“
    • Д-р Радивој Вукадиновић овд. физикус у пензији: „О популарисању Игијене. “
    • Професор Милан Недељковић : „Астрономија у Србији.“
    • Д-р Демостен Николајевић, овд. физикус: „Статистични подаци о умирању у Београду.“
    • Д-р Чеда Ђурђевић, санит. мајор, „О своме резултату радикалне операције киле ингвиналне. “
    • Д-р Миленко Протић, лекар општински: „Значај радног дана с хигијенске тачке гледишта, специјално с погледом на радно време у Београду.“
    • Д-р Воја Кујунџић, општински лекар: „Проституција у Београду и обавезна предохрана полних болести.“
    • Д-р Аврам Винавер, приватан лекар из Шапца:
      1. „Диагностична важност Рентгенових зракова болести плућа, нарочито код почетне туберкулозе.“
      2. „Пет година лечења рентгеновим зрацима.“
      3. „Неколико примера за решење питања, да ли је очев сифилис наследан.“
    • Д-р Чеда Михаиловић, санитет. капетан:
      1. „О боловању и умирању деце код нас услед нерационалног хранења.“
      2. „Резултат лечења туберкулозе убризгавањем: olei kreosito.“
      3. „О општем лечењу о општинском трошку.“
    • Д-р Димитрија Мицић, окр. физикус: „О сифилису у округу Тимочком.“
    • Д-р Војислав Суботић, млађи:
      1. „Русање у Србији.“
      2. „Судска психиатрија у Србији на основу материјала из београдске луднице од 1861. до 1904.“
      3. „Прогресивна парализа у Србији.“
    • Д-р: Милутин Миљковић, судија: „О алкохолизму у Србији.“
    • Професор Светислав Мостић: Један интересантан облик код Zea majus (кукуруза).
    • Професор Миливој С. Добросављевић из Солуна: „О биолошко-механичиим узроцима који су извршили диферецирање организма биљних и животињских и еволуцију упутили у два правца.“
    • Професор Ђорђе Мелентијевић из Лесковца: „Ургон и Апт у Грлишту и Голт у Леновцу.“
    • Освалд Ретић, марвени лекар: „Свињска куга и њено сузбијање.“

    За предавање се пријавили али теме о чему ће говорити нису још изнели: Д-р Марко Леко ректор Велике Школе, Јован Жујовић, професор Велике Школе, Ђока Станојевић, проф. Велике Школе.

    Од Чеха се пријавио си радом професор агрономске школе у Прерови у Моравској Мацалих и од Хрвата се јавио за предавања Д-р Чачковић из Загреба.

  • Негој

    Путем оферталне лицитације извршена је 10. о. м. продаја имања Негоја у Румунији, које је племенита душа, природни син кнеза Михаила, пок. Велимир Теодоровић завештао српском народу на просветне циљеве, одредивши за извршиоца свога тестамента српски Државни савет.

    Но једно је мислио племенити завештач, а друго они који су се по несрећи српског народа назвали његовим рођацима.

    Од дана смрти пок. Велимира Теодоровића дигла се и хала и врана да то знатно и за просветне циљеве одређено имање разграби. Као рођаци и наследници пријавили су се и подигли парницу да тестамент оборе жена мађарског министра Беле Талијана и некакав Ханс од Траутенберга, па кад је с овима у име српске државе склопљено поравнање по цену од 250.000 динара, похитао је у пљачку краљ Србије последњи Обреновић, који је преко својих креатура притиснуо то имање с потраживањем у име наследства од пуних 152.000 динара заједно с интересом од дана смрти завештачеве. За све време од смрти завештачеве па до погибије Александрове није од тога имања унета ни кршена пара у државну касу. Све се то развлачило као алај-бегова слама. И штавише већ је све било удешено да се и имање прода без лицитације за ништавну суму од 1.700.000 динара у ком би случају фонд Велимира Теодоровића или испао врло мршав, или га, може бити, не би никако ни било. Но у књизи судбине беше друкче записано. Дошао је 29. мај, који је побркао многе рачунице, између осталога, спречио и ову пљачку иметка српскога народа. Министарском савету свакако се мора признати да је врло добар избор учинио, кад је понудио г. Љубу Живковића да по тој ствари српску државу заступа, као што и г. Љуби Живковићу припада свака част и хвала, што се тога посла примио без икакве награде. Офертална лицитација од 10. о. м. показала је ванредно леп успех. За имање је постигнута највиша понуђена цена од 2.275.500 динара. Ту су цену понудили сељаци са самога имања Негоја. Одмах иза ових долази понуда од 2,200.000 динара извеснога г. Ђеблеска, који је поднео и накнадну понуду, нудећи 4.500 динара више, него што су сељаци из Нагоја понудили. Значи, да се за то имање може добити још и већа цена. И ми држимо да ће се Министарство и Државни савет сложити у томе, да се распише нова лицитација, на којој би се то имање дефинитивно продало, како то и сам г. Љуба Живковић предлаже.

    Ни у ком случају не верујемо, да ће некоме у данашње време поћи за руком да се разним смицалицама имање неком уступи без нове лицитације, на чему како сазнајемо, ради и један овдашњи адвокат и народни посланик. Ако до нове продаје буде опет у скоро време дошло, она се свакако мора извршити редовним путем. Но има још један пут. Ми држимо да се потраживање гђе Беле Талијана и Ханса од Траутенберга могло исплатити, пошто је оно извршно, а потраживање пок. краља Александра Обреновића могло би се још и пред румунским судовима поништити, пошто је поравнање закључено неправилним путем. На тај би се начин спасло српској држави око 500.000 динара.

    У сваком случају може се данас сматрати као сигурно да је завештање пок. Велимира Теодоровића спасено од пропасти и српска просвета ће располагати једним новим, богатим фондом.

  • Дневне вести

    Прослава Св. Саве на В. Школи

    Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.

    По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.

    Добили награде за темате

    Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.

    Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи

    Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.

    У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.

    Принц Павле

    Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.

    Великошколска забава

    На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.

    Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.

    Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.

    Аустриски цар и г. Миша Вујић

    На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.

    Апшење г. Веље Тодоровића

    На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.

    Апшење г. Милоша Петронијевића

    Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.

    Интересантна посета

    Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.

    Лопови у возу

    Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.

    Негој

    Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.

    Самоубиство у Београду

    Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.

    Г. Миленко Веснић

    Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.

    Народна Скупштина

    Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.

    Предлог о факторима државне штампарије

    Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.

    Народна свечаност

    На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.

    Нова химна

    Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.

    Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.

    Ковање новца

    Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 21/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.

    Осуђени официри

    Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.

    Споменик посеченим кнезовима

    У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.

    Г. Јоца Савић опасно оболео

    Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.

    Изложба слика у Грађанској Касини

    Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.

    Рибарска Бања

    Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.

    Изложба пиротских ћилимова

    Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.

    Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.

  • Ситнице

    Црнац на балу

    У Лондонском „Cornihill Magazine“ изашао је интересантан чланак Леди Брумове, како је она играла са неким маорским поглавицом. „За мене је“, причаше она, „било велико изненађење, да видим црне људе, како играју, обучене коректно у салонска одела али са тетовираним лицем. На то ми приступи редитељ забаве и рече: — Те Хонаре радо би играо са вама у лансу. Ви бисте ме веома обвезили, ако му укажете ту љубазност. — А зна ли тај ваш Те Хонаре да игра? Запитах је изненађено.

    — О, он ће то за час научити, а ви ћете добити и тумача.

    Техонаре, који је посматрао сваки израз на моме лицу, приђе ми, поклони се и пружи ми руку као какав Европљанин и ми узесмо своју позицију. Поред нас је био и тумач. Од овога сазнам, да мој играч још никада није био на каквој европској забави а још мање у салону. Начин кретања и понашање научио је тек овог вечера. Наравно, да смо ћутећи играли; ја сам се, на име, дивила, како Те Хонаре брзо схваћа игру. Он је посматрао игру првога пара пажљиво и ниједаред није погрешно у игри. Заиста је сјајно играо у лансу и кад сам му изразила своје дивљење, како лепо игра, изненадила сам је, када се мој тумач на црнчев одговор грохотом насмеја. Али Те Хонаре као да навали на њ и тумач ми саопшти, да је један црначки поглавица уз дубок уздах рекао:

    „Ах, када бих могао само да скинем ово одело! Онда бих тек играо. У овим ужасним крпама човек се једва креће.“ — Маори су племе у Новој Селандији у Аустрији.

    Америчке „патриоте“

    По свему изгледа, да су амерички пенсионари најдужа века. Сједињене државе још данас плаћају пенсије двема удовицама и петорим ћеркама ветерана из рата за ослобођење и 1115 удовицама бораца, који су погинули у војни од 1812 године. — Шта мислите, колико се у тој земљи лаже и краде?

  • Дневне вести

    „Све ће опет добро бити“

    Самоуправа је пре неки дан донела, да је руски цар, приликом пријема страних представника, особито одликовао нашег отправника послова задржавши се подуже с њиме у разговору и рекавши му при крају, „да ће опет све добро бити“. Шта ће то бити добро? Зашто нам, Самоуправа то не каже?

    Ми ћемо, ево, да кажемо, како је ствар текла. Говор је био о Маћедонији и о смрти митрополита Фирмилијана. Кад је на питање царево г. Спалајковић, наш отправник послова рекао, да се ми надамо, да ће скопску митрополитску столицу опет заузети Србин, руски цар је онда одговорио: „Да, опет ће све добро бити.“

    Пореза на вино и ракију

    Влада је свршила пројект закона о измени и допуни закона о државној трошарини, по коме се оптерећује државном трошарином вино и ракија. Тај пројект биће данас или сутра поднесен народној скупштини. Од ове реформе добила би држава како изгледа један вишак у приходу од близу 3 милијона динара.

    Тесла, Пупин и Чокор

    На синоћњој одборској седници конгреса српских лекара и природњака решено је једногласно, да се на конгрес позову од стране одбора нарочитим писмом генијални и славни српски научници Никола Тесла, Михајло Пупин из Америке и велики научник и професор на Бечком универзитету Србин Јован Чокор. Радујемо се овој лепој одлуци одборској, а још ћемо се више обрадовати вести, ако се наши славни српски научници могадну одазвати овоме позиву те конгрес својим присуством увеличају. Како чланови конгреса, тако и сво грађанство наше знаће их достојно дочекати.

    Г. Љуба Новаковић отпуштен

    Новопостављени начелник шумарског одељења г. Љ. Новаковић отпуштен је из државне службе. О томе отпуштању курсирају ове верзије; једни кажу, да је само због тога и био постављен за начелника шумарског одељења, да би могао бити отпуштен, јер се министри на расположењу не могу отпуштати, а други мисле, да је његово постављење наишло на сувише велики отпор у радикалној странци, та га се влада морала што пре курталисати.

    Хапшење Веље Тодоровића и Милоша Петронијевића

    Јутрос рано пронели су се гласови по граду, да су ухапшени г. Веља Тодоровић, бивши министар унутрашњих дела и г. Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра. Хапшењу је требало да буде повод злоупотреба новца од државног имања „Негоја“.

    Да бисмо знали право стање ствари, послали смо једног свог сарадника господину Љуби Живковићу, који заступа државне интересе по тој ствари.

    Захваљујући услужности и љубазности г. Живковића, дознали смо ово:

    Господин Велимир Тодоровић наплатио је од тога државног добра 58.000 динара, а г. Милош Петронијевић, нешто мало мање. Господин министар председник оставио је два дана рока господи, да оправдају узимање тога новца, или да га надокнаде.

    Демонстрација

    Известили смо се да су апсолутно неистинити пронесени гласови о некој демонстрацији приликом пуштања оних официра нишке афере, који су осуђени на четири месеца затвора па им сад истекао рок.

    Закон о штампи

    Јуче је обнародован у званичним новинама закон о штампи онако како је усвојен од Народне Скупштине.

    Парастос митрополиту Фирмилијану

    У четвртак, 15. јануара у 10 часова пре подне, даваће се четрдесетодневни помен покојном скопском митрополиту Фирмилијану.

    Чиновничка Задруга

    Неки пријатељи жале нам се на непредусретљивост Чиновничке Задруге. Ми молимо управу Задруге да нам каже има ли стварних основа овим жалбама, а ако их има, какве је побуде руководе да тако ради.

    Приход са забаве

    На забави, коју је Женско Друштво приредило 10. ов. м. у сали код „Коларца“, пало је на каси свега 2208 динара.

    Бабићева представа

    Г. Ђорђе Бабић српски комичар, после дужег боловања, оздравио је и приређује данас једну занимљиву представу у сали код „Такова“. Програм ће се објавити плакатима.