Аутор: Уредништво

  • Ситнице

    Један „незнатан“ добротвор

    Знаменити амерички милијардар Карнеџа даровао је прошле године на просветне и добротворне цељи 105.000.000 динара. И ако је ова сума колосална, она не чини ни четвртину од оног, што је Карнеџа до данас поклонио. Он је, кажу, поклонио само у Северној Америци 320.000.000 динара. Затим је поклонио Скотској 75.000.000 дин., па Енглеској и Велсу, Холандији, Канади, Куби и Ирској по 7.500.000 дин. Сама варош Лондон добила је од њега 5.000.000 динара, а његово место рођења Дунфермлин у Скотској добило је на дар 12.500.000 дин.

    Тешка дужност

    Из Њу-Јорка пишу, да је председник републике Рузвелт био о новој години изложен великоме искушењу. Приликом званичног пријема у Белој Кући у Вашингтону који је трајао читава три сахата и 11 минута, морао се руковати са — 6711 лица. Он се и овом приликом понашо срчано. На лицу на телу не показа се ни најмањи знак умора.

    Људи су свуда људи

    Полузванични лист солунског вилајета довео је ономадно овакву полициску наредбу: „Са жалошћу констатујемо, да неке индивидуе заузимају ћошкове по улицама и ту дочекују мухамеданке, вређајући их дрским речима и безобразним понудама. Како ово понижење вређа прописе ислама, то у интересу јавнога морала и да би прибавили важност божјим законима јављамо свима и свакоме, да је полиција добила строг налог, да хвата те неваљалце, који срамоте своју веру и свој народ, а да их одмах баца у тавницу“. — Људи су свуда исти, па ма какву капу носили!

    Рђав рачун

    Пред првостепеним судом у Хамбургу одговарала је нека стара дама од својих 81 годину „за лишење слободе.“ Она се посвади са својим слушкињама и отера их, не плативши их. Када су обе отпуштене слушкиње неколико дана за тим дошле старој госпођи у стан, да узму своје ствари, ова закључа врата за њима и затвори их у кујну, па их дотле није пустила, док јој нису обећали, да је неће тужити, што их није платила.

  • Дневне вести

    Опет криза!

    Последњих дана кружили су по престоници разни гласови о сукобу неких министара, и о неминовној кризи као последици тог сукоба. Верујемо да за сад нема изгледа на кризу, али да ће је бити када се буде дефинитивно решавало о буџету, то је на сву прилику врло вероватно.

    Петроградски посланик

    Сигурно смо извештени да ће г. Ст. Новаковић, наш посланик у Петрограду, крајем овог месеца отпутовати поново на своју дужност у Петроград. Пронесени гласови, да ће бити стављен на расположење, били су у толико тачни, што је сам г. Новаковић желео да се повуче.

    Утаја од 150.000 динара

    Г. Љуба Живковић, адвокат масе Велимира Теодоровића, тражио је, да му господа Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник горње масе, и Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра, поднесу у року од два дана рачун по суми од 150.000 динара из масе покојног Велимира. Ако у томе року не поднесу рачуне, он ће их тужити суду за утају. На то је г. Тодоровић тражио од г. министра финансија, да му се да рок од два месеца, да прибави потребне документе, којима би оправдао мањак у маси г. Велимира Тодоровића, али му г. министар финансија није дао тај рок и тако ће, вероватно, за два дана господа Тодоровић и Петронијевић за утају ставити под суд и у притвор. Г. Тодоровића је јуче полиција задржала на железничкој станици и спречила га од пута у иностранство.

    Неће бити устанка

    Из најсигурнијег извода дознајемо, да је унутрашњи маћедонски комитет, коме су на челу Грујев, Лозанов и Сарафов, решио, да на пролеће не по диже устанак у Маћедонији. Народ је осиромашио и ослабио; цела ова текућа година употребиће се на организацију, набавку оружја и новчаних средстава. Комитет се нада, да ће онда моћи организовати устанак у свима вилајетима европске Турске.

    Двобој

    Конфликт између г. Пере Савића новинара и г. Јове Вељковића п. пуковника, који се изродио услед једног чланка у „Малом Журналу“, требао је да буде решен оружјем. Г. Пера Савић признао је онај чланак за свој, у коме г. Вељковић налази увреде за себе. Те су га увреде руководиле да позове г. Савића на двобој, и већ су г.г. Љуба Христић пуковник и Драгутин Протић адвокат, секунданти г, Вељковића, имали састанак са секундантима г. Савића г.г. Луком Лазаревићем мајором и Војом Нешићем капетаном. На том састанку који је био у „Ловачкој Соби“ код „Париза“, није се могло доћи до потпуне сагласности; сведоци сматраху своју мисију за свршену и разиђу се. Ово је досадањи ток ствари, а даљи развој јавићемо читаоцима.

    Избори на Великој Школи

    У седници академског савета Вел. Школе 12. ов. мес. изабран је са 26 (од 30) гласова за редовног професора за гвоздене мостове досадањи инжињер министарства грађевина и хонорарни професор исте науке на Вел. Школи. — На истој седници био је и избор професора за инжињерску конструкцију. Кандидати су били г.г. Светозар Јовановић, Драгољуб Спасић и Велисав Вуловић. Овај избор остао је без резултата.

    Нема седнице

    Данас није било скупштинске седнице, а неће је бити ни сутра, пошто одбори нису посвршавали послове, који треба да дођу на дневни ред.

    Нов начелник шумарског одељења

    За начелника шумарског одељења постављен је г. Љуба Новаковић, бив. министар народне привреде.

    Кад ће бити?

    Зграда Управе фондова која је по уговору требала још пре два месеца да буде готова и предата, није ни до данас свршена, нити има изгледа, да ће то скоро бити. Интересантно је знати, да ли ће за то одоцњење предузимач платити ону уговорену казну од 150 динара дневно, или ће се и овога пута извући, као што се извукао приликом зидања нове Војне академије.

    Београдско пристаниште

    Пре неки дан прочитан је у Инжењерском удружењу предлог комисије о регулисању савске обале и подизању пристаништа. Усвојен је комисијски предлог да се бара Венеција узме за пристаниште. На тај начин добило би се четири километра обале; вода би била најмање три метра дубока, а земљом које би се одатле ископала, насули би се остали делови Венеције. Трговина би овим много добила, јер би на тај начин железничка станица и паробродско пристаниште били једно поред другог.

    Питање је само, хоће ли ико од нас доживети да све то види.

    Ивањички мост

    Наређено је држање лицитације за грађење сталног каменог моста преко Моравице у Ивањици. Предрачунска је сума 84 хиљ. дин. Сазнајемо, да постоји озбиљна понуда за грађење овог моста од армираног бетона, за суму од 50 хиљ. дин. Зашто је онда, усвојен овај први план кад је овај други за толико јевтинији?

    Планови за сељачке куће

    Синоћ се у стану Друштва за чување народног здравља састао оцењивачки одбор одређен да доцени награде најбоље израђеном плану за сељачку кућу и отворио је све упућене у планове којих има 22. Планова има врло лепих и врло марљиво израђених, што служи само на част нашим архитектама. Што до сада за толико година није доспела да учини званична Србија, учиниће једно Друштво, које постоји тек нешто више од годину дана. Заслуга за то, да се могло приступити оваквом раду припада нашем вредном професору Ђоки Станојевићу, који је за ту цељ одредио награде 2.400 динара још онога дана, кад се Друштво основало. Осим тога г. Станојевић ће онај план који буде оцењивачки одбор примио о своме трошку умножити и послати свима нашим општинама на поклон. Овакав родољубиви рад г. Станојевића нека послужи као углед нашој интелигенцији.

    Аустријска влада и српски војници

    Познато је да се у бечком гарнизону налазе врло много Срба војника, који сачињавају засебне регименте и батаљоне. Они су скоро сви православне вере; па ипак бечка влада није нашла за нужно да им постави за вероисповедника човека њихове народности. Она не пропушта ни једну згодну прилику само ако би се могло наудити српској свести, српској вери и српском имену.

    Турски кордон

    Турски кордон на нашој граници удвојен је пре три дана. Наша влада требала би одмах да тражи објашњења од Порте по овој ствари.

    Светосавска прослава на Великој Школи

    И ове ће се године у В. Школи на свечан начини прославити Св. Сава. После сечења колача говориће г. др Станоје Станојевић, професор историје „о значају првога устанка“, а потом раздаће се награде Краљеве ученицима В. Школе, који су најбоље израдили светосавске темате. На јектенија одговараће академско певачко друштво „Обилић.“ Свечаност ће отпочети у једанаест часова, пре подне.

    Маскен-бал

    Београдско певачко друштво „Хармонија“ приређује 31. јануара маскенбал у сали код Коларца. Друштво чини велике припреме да ова забава буде што боља. Програм и улазна цена објавиће се доцније.

    Збор трговачких помоћника

    Дана 14. т. м. на Св. Саву одржаће се збор трговачких помоћника на коме ће претресати једно од важних питања по нашу трг. омладину. Збор ће се одржати у хотел Македонији у 2 часа по подне. Скрећемо пажњу трговачкој омладини да се у што већем броју одазове, јер се искључиво њених интереса тиче.

    Народно Позориште

    Управа Народ. Позоришта поднела је предлог министру просвете, да се спусте цене местима на Св. Саву и Видов дан када ће се давати само српски комади. Министар се одазвао овом предлогу Н. Позоришта, и тако ће се седишта тих дана давати по врло спуштеној цени. На Св. Саву даваће се две представе, после подне представљаће се Максим Црнојевић од Лазе Костића, а у вече сем Стеријиног Владислава још и Трифковићева шаљива игра Честитам. Максима Црнојевића неће играти глумци Народ. Позоришта, већ ђаци В. Школе и гимназије из љубави према позоришту.

    Измена у репертоару

    Данас у уторак, место Гејше, приказиваће се у Народ. Позоришту Кин, позоришна игра у пет чинова, написао Александар Дима Отац, а с француског превео К. Н. Кристић.

  • Ситнице

    Песникова смрт

    У Паризу је живео песник Марсел Иле у великој невољи. У последње доба је просто гладовао, јер нити је знао нити је хтео да ма каквим радом заради насушни хлеб. Његов пријатељ, вајар Шарл Жоли, прими га у стан и с њим је делио и добро и зло. Ономадне на ноћ Жоли дође касно кући и врло се зачуди кад је ступио у свој атеље. Овај је био претворен у праву капелу. Зидови су били превучени црним застором. А песник је лежао испод Венерина кипа. Несрећник је био омотао Венери око врата конопац, који је себи затакао за врат, па се тако угушио.

    Женска наказа

    У Марош Лугошу родила је ових дана сељанка Теофила Лекеш женско дете, које је имало воловску главу, велике уши, а на челу мале израсли. Руке нису имале ни прстију, већ су биле раздељене на двоје као папци у вола. То је чудовиште крштено и добило је име Марија, али је после два дана умрло.

    Једна аристократска афера

    Јављају из Париза, да је ономадне један енглески пуковник пријавио због преваре тамошњој полицији једну аустријску кнегињу и њеног коморника. Пуковник, наиме оптужује кнегињу, да је од њега измамила неколико уметничких слика у вредности од 40.000 динара, у чему јој је помагао њен коморник. Кнегиња, напротив, изјављује, да она те слике није преваром добила, већ јој је пуковник те слике поклонио, које је дао њен вереник. Пуковник међутим пориче, да јој је био вереник. Сада та ствар стоји пред судом.

    Све због пет новчића

    У Серенчу у Угарској картали су се радници из тамошње фабрике шећера. Један од карташа не хтеде исплатити пет новчића, што је изгубио на коцки, те се завади са својим другом. Овај плане, тргне нож и удари свога противника у срце. У тренутку несрећни карташ ваљао се у крви. Убица је одмах ухапшен.

    Тунел је оштетио један јучерашњи теретни воз, на коме се налазила једна велика гвоздена дизалица. Кад је на то наишао обичан путнички воз није могао да прође и чекао је пуна три сата. Тек кад је на засебној локомотиви из Београда дошао персонал наше железничке дирекције, пруга је рашчишћена и саобраћај повраћен.

    Заплетено сродство

    Др Гренфелд, који је на лекарској лађи „Стретком“ прокрстарио воде лабрадорске, нашао је у једној ескимској породици веома необичан породични проблем. Два удовца, два брата од тетака, ожене се кћерима један другога. Тако су биле оне једна другој јетрве, рођаке и помајке, међутим сродничке везе њене деце беху тако замршене, да обичном људском оштроумљу требамо дати времена, да их констатује.

    Скупа марка

    У Лондону су ономадне продали енглеску марку са острва Мауриција из 1847. за 34.800 динара. Она није била штемплована, нити је била у оптицају пошто је на њој место poste ofice погрешно отштампано poste paid. Само је неколико од тих марака доспело у публику. Поседник ове ретке марке имао је у својој збирци већ четрдесет година, не знајући њену праву вредност. Ову марку прекупио је велики принц.

    О лекарима

    Славни лекар Курмције Кордо, који је умро у Бремену 1559. казао је ово за лекаре: „Сваки лекар има три лица: анђеоско, кад се први пут појави код болесника, – божанско, кад последњи пут посети излеченог пацијента; и ђаволско кад тражи награду за труд“.

  • Ратни облаци

    У овом тренутку погледи целога света управљени су на Петроград. Хоће ли на Далеком истоку букнути рат између Русије и Јапана, зависи од одговора на последњу ноту јапанског кабинета који ће Русија можда још данас предати у Токију. Тежиште спора је Манџурија. Петроградски кабинет је, међутим, у своме последњем одговору, наговестио Јапану да се с њим неће упуштати у преговоре о Манџурији, поред свега тога што су јапански захтеви врло скромни. Доиста Јапан тражи:

    1. да се и даље одржи суверенство Кине над Манџуријом и
    2. да Русија поштује права које су Јапанци и друге велике силе разним уговорима задобили у Манџурији.

    С руске стране су још у почетку изјавили жељу, да Јапан не тражи од Русије, да се она одрекне својих животних интереса на Далеком истоку. У ствари за Јапан је овај проблем питање живота и смрти; за Русију, у овом тренутку, само питање већег или мањег царства. Због тога у Токију мишљења нису подељена; у Петрограду се, међутим, сасвим размимоилазе две странке, од којих је једна за рат, друга за мир. Шеф прве странке је Безобразов. Свакојако, његову утицају и треба приписати досадашње непомирљиво држање Русије. Али после седнице великог руског ратног савета, која се прошле недеље одржала у Петрограду, Безобразов је отпутовао у јужну Француску „на лечење“. Од тога тренутка наступа друга фаза у руско-јапанском спору, и већ све показује да се преговори неће прекинути, да петроградски кабинет жели мир. Поред свега тога што је с Јапаном тешко водити преговоре, јер не може бити узајамних уступака, начело do ut des[1] је у овом случају скоро непримењиво. Ратне спреме које се чине с обе стране треба сматрати само као елементарне мере опрезности.

    Има још једна околност која умирује. Руски амбасадор у Паризу телеграфисао је у Петроград резултат једног нарочитог разговора који је имао са француским министром спољних послова, Делкасеом. Ово ће саопштење, како се мисли, знатно утицати на руски одговор Јапану. Ни за тренутак се не може посумњати да ће тај утицај бити потпуно мирољубив, јер су осећања француске владе и сувише добро позната. Француска се, у садашњим околностима, може корисно употребити на одржању мира, и сигурно је Делкасе, са тактом који карактерише ову његову политичку акцију, у овом смислу утицао на петроградску владу. Његов ће се глас утолико пре слушати тамо, што сам цар живо жели да избегне сукоб и што се он врло много труди да, чак и отворено, сузбије агитације ратоборне странке.

    И тако сада у руској политици на Крајњем истоку прву реч опет води гроф Ламсдорф. Своју помирљивост је он одмах манифестовао циркуларом који је пре неки дан упутио великим силама, у коме је признао слободу трговине у Манџурији. Његова је политика у овоме тренутку да избегне рат на тај начин, што ће Јапану учинити све могуће уступке у Кореји, и што ће му у Манџурији признати иста права која и осталим силама.

    И тако ће се разгнати нагомилани ратни облаци, и ратна опасност ће се одложити, а то ће бити једна нова несумњива победа руске дипломације у тренутку кад је македонско питање дошло у своју одлучну фазу.


    [1] Дајем, да ми даш (узвратиш)

  • Патриотизам

    Париски часопис „Реви“ обратио се био француским научницима, филозофима, песницима и књижевницима са питањем: шта је то патриотизам; и да ли се он слаже са љубављу ка човечанству? Часопис је добио многе одговоре, међу којима има и одговор познатог историчара Анатола Лероа Болијеа.

    Он је овако одговорио:

    Појам о отаџбини природна је основна мисао, за коју се никако не може рећи, да јој је време прошло. Ја не држим љубав према домовини за предрасуду, којој је прошло време и која само притискује ум и срце човеку. Ја велим, да је оно једно од највиших осећања, која могу облагодарити душу и узвисити људе над уским саможивим интересима. Рећи, да је љубав према домовини исто и што мржња на странце или шовинизам, значило би, не разумевати му праву суштину и искретати му природу. Мени предлажу, да се патриотизам замени космополитизмом, љубав према домовини љубављу према човечанству. Човечанство, посматрано као нешто, што све обухвата, као велико биће, велика је и племенита мисао, али је и сувише неодређена, сувише нејасна и за већину људи, сувише далека. Тај појам сувише је метафизичан. Ја не мислим, да љубав према домовини и човекољубље стоје у противречности и да сметају једно другом. Нема потребе, да се мора бирати или једно или друго. Моја савест каже ми, да ја могу љубити своју отаџбину и у исто време цело човечанство. Прави патриотизам не може желети зла другим народима. Патриотизам не искључује ни уважавање туђег права, ни дух правичности. Напротив патриота, који уме размишљати зацело ће признати у свом срцу да сваки народ има право љубити своју отаџбину и држати, да му је дужност да то чини. Патриотизам може учинити, да људска савест буде осетљива и уместо, да у души угуши појам о праву, помоћи, да се тај појам развија и да се потпуно сроди са душом сваког грађанина.

  • Кратке вести

    У Паризу је умро у 80. години сликар Жером. У Цркви св. Северина у Паризу налазе се његове две знамените слике „Кула у Марсаву“ и „Смрт св. Јеронима“.


    Ове године прославља 30 година свога опстанка највеће удружење на свету, које данас броји на 1.102 милијона чланова. Једино становници Абисиније, Авганистана, Арапске, Белуџистана, Ладахана, Марока и Кине не припадају томе колосалном удружењу. Удружење се зове – поштанско-телеграфски савез.


    У Паризу је умро Хиполит Маринони, директор „Пти журнала“, у 81. години Мариони је пронашао ротациону машину, која је много допринела усавршењу штампарских послова.


    Код Фонтанарове близу Фоџије у Италији откривљена је једна зграда из каменог доба. Нађено је много земљаног посуђа, оружја, осталих предмета и људских костију.


    У Хилдбургхаузену умро је сликар Хајнрих Фогел, који је оставио на сиромашне сликаре 1.500.000. дин.

  • Капетан Мен-Ред

    Међу свима авантуристима и разбојницима у Северној Америци најчувенији и најпознатији је био капетан Мен-Ред. Још као дечко од четрнаест година умакао је од родитељске куће, удружио се са једном разбојничком четом, која се крила по шумама, и наскоро је дотерао у њој до капетанског чина. Доцније: кад је никла индијанска побуна, добио је помиловање и борећи се у редовима америчке војске против Индијанаца, постао је капетаном у редовној војсци. Наскоро му и то досади, да оставку и почне живети пустоловским, разузданим животом, скитајући се од места до места, живећи без крова над главом за дуги низ година. Свуда је био, све је радио, тако да му живот изгледа као каква бајка: био је трипут заробљен од Индијанаца и сваки пут се каквим чудом спасао. Једаред су му одрали целу кожу с главе баш кад су хтели да га убију, он помоћу једне лукаве досетке измоли по сата рока и утекне. Други пут је требао да буде жив спаљен; већ је био на ломачи и опет је жив утекао.

    Сам, на своју руку водио је рат против Индијанаца; убијао их је колико је више могао. У целој Америци није било бољег стрелца од њега, тако да је био право страшило за све црвенокошце. У једном походу против Индијанаца, идући да ослободи једну девојку, коју су ови били заробили, он нађе велики златан рудник. Тако постаде за трен ока милионером. Обеси пушку о клин и дође у Европу трошећи лудо силне новце живећи како какав кнез; због једне љубавне авантуре мораде опет да бежи у Америку пошто је претходно убио на сред улице свог противника.

    Доцније се бацио на књижевност, па је у томе имао среће. Књиге су му се тако продавале, да је за неколико година зарадио баснословне суме. Описивао је своје доживљаје, износио је слике из свог бурног живота, писао романе, који нису били измишљени, него истинити догађаји, које је он својим очима гледао и у њима учествовао.

    Најчувенији од свих његових романа јесте „Лов на људе“, који је преведен на све светске језике. Наш лист почеће у сутрашњем броју да доноси у српском преводу тај роман, који ће интересовати сваког нашег читаоца.

  • За кога се радо удају Францускиње

    Један женски лист, који излази у Паризу, упутио је питање својим читатељкама, кога би оне узеле за мужа, кад би се обазирале на његов позив и занимање. Велика већина жена била је за лекаре. Затим су многе биле за официре, морнаре, инжењере, а тек која за књижевнике, сликаре, склупторе или привреднике. Глумци и народни представници добили су једва један глас, а научник, банкар и музичар ниједан.

  • Женски штапови

    Нова година донела је у Лондон и нову моду. Оно, што је био изузетак, постаде правилом, употреба елегантних штапова за даме у Америци је одавна „фашионабл“, али у Лондону још не стоји на чврстим ногама. Вероватно је прошло лето без кише охрабрило жене, да чине велике излете, који су изазивали потребу штапова. Али, ако и у пролеће буде суше, онда ће штап преотети достојанство сунцобрану. Већ има вереница, које цвеће дугим свиленим тракама привезују уз лепе, стародревне палице.

    Данас има три врсте штапова, којима се служе жене. Најмодернији је штап, који једва ако има две стопе у дужину, тзв. „штап гиздавац“ (Renommier-Stock). Други је обичне дужине, али је веома урешен. Трећа врста штапова јесте од оних, које су носиле отмене госпођице из 18. в. и почетком 19. в. Овај дуги штап допирао је до прсију и понеки пут је о сребрној дршци висила каква свилена трака. У Америци облаче штапове у свињску кожу и они стају 30—70 динара. И бамбусови штапови од 45 цм дужине у моди су. Нарочито се купују они, који имају огледалце, монокл или новчаник, утврђен за дршку. У Америци је увела штап једна дама, којој је било тешко, да стојећи прима посете, па се ослањала о једну лепо израђену штаку. Њен пример нашао је многе мајмуне и код многих жена штап је био прави украс, украшен цвећем од љубичице или свиленом марамом, привезаном за дршку.

  • Женски поротници

    Дана 18. децембра 1903. први пут су се јавиле у историји Сједињених Држава жене као поротници. Под председништвом судије Хонора у Чикагу судило је шест женских поротника некој девојчици од осам година за крађу. Порота је решила, да се дете да на поправку у казнени завод. Али је мати детиња апеловала на милосрђе, тврдећи, да је дете таквога састава, да неће издржати без њене неге живот у заводу. На ово се порота умилостиви и реши, да и мати са дететом иде у завод. После овога је порота од шест људи одобрила ову пресуду, те је она ступила на снагу.