Ко ће заменити Ратка Димитријева
Према вестима софијских листова, на место Ратка Димитријева, који је дао оставку и ступио у руске добровољце, доћи ће за посланика Бугарске у Петрограду др. Колушев.
Др. Колушев је до уочи српско-бугарског рата био посланик на Цетињу и на томе положају трудио се неколико година својски до посеје што више интрига између Србије и Црне Горе.
Две изјаве о мирољубивости
(Телеграм Пресбиро-а)
Ниш, 1. августа.
Умољени смо од овдашњег бугарског посланика да дамо места овој изјави:
Бугарска влада наложила је свом посланику, г. Чапрашикову, да најенергичније демантује вест, датирану из Атине, коју смо објавили у нашем јучерашњем извештају и према којој се турске трупе концентришу на бугарској територији код Дедеагача и Суфи.
Та је депеша од почетка до краја неистинита.
Ниш, 1. августа.
Умољени смо да дамо места и овој изјави Царско Отоманског Посланства:
Овдашње Царско Отоманско Посланство овлашћено је да демантује вести о наименовању Лиман-паше за команданта царске војске као потпуно неосноване. Те вести, као и остале вести те врсте, пуштају се тенденциозно, да би се довело у сумњу мирољубиво држање Царске Отоманске владе, која поново јавно изјављује, да је решена да остане строго неутрална у садашњим сукобима.
Са мало хлеба и много обмана одржавају своју војску
Један од заробљених аустриских подофицира изјавио је на саслушању код војне власти, да је у аустриској војсци на српском фронту велико незадовољство на првом месту услед непрестаног кретања и терања и услед недовољне хране: војници добијају на двадесет и четири сата само једну четвртину хлеба! Тај подофицир био је видно изненађен и готово пренеражен, кад је чуо, да се цела Европа налази у рату. Он каже, да аустриске трупе о томе немају ни појма, јер се од њих то брижљиво крије, одржавајући их у веровању, да Аустро-Угарска, Немачка и Италија ратују само противу Русије и Србије.
Забрањен је извоз хране, стоке и намирница
Званичне Новине објављују указ којим се забрањује извоз: хране, стоке, коња, мазги, магараца, брашна, зоби, поврћа, јабука, зеља, фуражи, уља за осветлење и дрва за гориво.
Вредност царских папира за време рата
Париз, 1. августа.
Рајтерова Агенција јавља, да је француска рента 3%, котирана по 75 и 50.
Главни командант руске војске о српској војној снази
Ниш, 1. августа.
Његово Царско Височанство Велики Кнез Николај Николајевић, главни командант царске руске војске, изјавио је Краљевско-Српском Посланству у Петрограду, преко начелника врховног штаба, генерала Јанушевића, своје најискреније поздраве Краљевско-Српској војсци, изражавајући при томе своје надање и уверење, да ће Србија, са осталим својим савезницима, истрајати у борби до краја.
Велики кнез се радује, што се нарочито Србија са својом храбром војском налази у том савезу, који има решити судбину Европе и саопштава славној српској војсци, да је непоколебљива одлука Русије да не врати мач у корице до год Немачка и Аустро-Угарска не буду потпуно савладане, како не би могле више сметати мирном развићу Словенства.
Како Аустрија саму себе лаже
Од почетка рата аустро-угарски листови преплављени су изјавама лојалности из свих југословенских крајева монархије. Бечки кореспонденцбиро покушао је, да те фалсификоване изјаве потури и страној штампи али је успео само код Бугара.
По тим изјавама цела Босни, Херцеговина, Далмација (у којој је још пре десет дана букнула народна буна) Хрватска и т. д. бесне од жеље, да и последњу кап крви пролију за Фрању Јосифа! и Аустрију!
Ако те измишљотине не подигну морал у аустријској војсци и ако је оне спасу, ништа неће.
Немачки ратни дописник Кучбак о нашој војсци
Познати немачки ратни дописник Кучбах, који је пратио операције наше војске у последња два рата, допутовао је у Ниш чим је оглашен рат. Поред немачких листова он дописује и букурешком „Журнал де Балкан“. И у једном од последњих бројева тога листа објављено је ово Кучбахово писмо из Ниша:
„Тек што сам стигао у Ниш сазнао сам за објаву рата Немачке Русији и Француској“.
Ниш личи једном великом ратном логору. Сви тргови и све најшире улице заузете су војском.
Пукови долазе и одлазе, војници су цвећем окићени, њих прате њихове жене, ћерке, и рођаци оних који полазе.
Ја морам да одам пошту војсци. Понова сам могао да утврдим оно што сам видео у ратовима против Турака и против Бугара: савршену дисциплину, потпуно разумевање војених дужности како код официра тако и код војника, неограничено поверење војника према својим вођама, савршено наоружање до ситнице, што сам у осталом утврдио и у моме делу „Срби у балканским ратовима“ које је немачки ђенералштаб огласио као најбоље дело, које је писано о балканским ратовима. Томе ваља додати околност да је српска војска била победоносна у два рата и да она, према томе, има у високом степену самопоуздања у своју снагу.
За аустроугарску војску неће бити лак задатак да победи Србе у толико пре што је земљиште на коме ће се борити бити веома тегобно за Аустријанце. Само са надмоћном снагом моћи ће ови имати успеха. С друге стране Срби су послали знатан део војске ка Пироту да чува источну границу од Бугара.
⁂
Г. Кучбах је замишљао, да ће Аустријанци прећи на српско земљиште и да ће у Србији да се бију битке. И кад је он, као истински познавалац наше војске могао пасти у такву заблуду, онда зар је чудо што Аустријанци протурају онакве лажи по свету!
Цео јучерашњи дан прошао је у Београду мирно; ни с једне ни с друге стране није избачен ни један топовски метак.
Ноћас су Аустријанци око поноћи избацили неколико метака који нису нанели никакве штете. Изузимајући то и испрекидана, безначајна пушкарања прошла ноћ у Београду и око Београда прошли је на миру.
Чим је оглашена мобилизација отпутовали су из Београда на своју војну дужност ови чланови уредништва „Политике“:
Г. Тановића затекла је објава мобилизације у Копенхагену, у Данској, одакле је допутовао право на бојиште.
Официрска Задруга била је за кратко време обуставила сваки рад, јер је услед изненадне мобилизације и објаве рата била остала без радне снаге.
Сад нас Официрска Задруга извештава, да су те сметње отклоњене и да сви официри могу како у Задрузи, тако и у њеним филијалама добити све потребе.
У исто време Задруга позива све оне своје чиновнике, који нису војни обвезници, да јој се одмах јаве на дужност.
Пре два дана тек ухапшен је познати пољски Јеврејин Рапапорт, који је помоћу Беча успео да постане холандски у конзул у Београду и о коме су нишки листови још пре две недеље јавили, де је стрељан.
Прекјуче по подне интерниране су и Рапапортова жена и кћи, а јутрос су сви троје протерани из Београда.
Нашим лаковерним Београђанима, који су тако олако пуштали у своје куће разне Рапапорте, Костовиће и Торбетине ово треби да буде за памет и да пазе којим и каквим странцима отварају своја врата.
У овим тешким данима, кад Београд поред свих других страдања страда још и због немања воде, има још дрских и безбожних типова, који су повели једну одвратну трговину с водом.
Тако је јуче у Хаџи-Ђериној улици број 20 некакав циганско-цинцарски тип направио читав скандал, нападајући кирајџике свога кућерка, што су дале воду да се напоје неки коморџиски коњи и што дају комшилуку воду за пиће. Вода је, каже тај бедни тип, његова, и он тражи, да му се плати свака кап.
И из Баба Вишњине улице извештавају нас, да сопственик куће број 87 [или 37] наплаћује по 1 грош „за конопац“ од свакога ко дође за воду.
(Телеграми Пресбироу.)
Петроград, 31. јула.
Руске трупе прешле су границу Галиције и наступају борећи се.
Два аустриска батаљона пешадије, са једним копљаничким и једним хусарским пуком и са неколико ескадрона драгона, истерани су из Сокола, пошто су претрпели велике губитке. Руска коњица потиснула је непријатеља с оне стране реке Буга. Два моста и железнички мост на Бугу бачени су у ваздух. Руси су по том заузели варош Сокол, чија је станица порушена. Материјал, који је инжињерија донела ради поновног подизања мостова на Бугу, Руси су потпуно уништили. Пресечена је и телеграфска веза.
Петроград, 31. јула.
Осамдесет и пет лађа и пароброда, који су својина непријатеља, а међу њима 73 немачких, ухваћени су у руским пристаништима.
Петроград, 31. јула.
Јављају из Вилне, да је тамо пренесено 5 митраљеза и извесна количина оружја, која је отета од Немаца.
Како су руске војне операције на граници потпуно успеле, то је се и становништво примирило и наставило своје послове. Банке су отпочеле да опште са публиком.
Париз, 31. јула.
На бриселској општини лепршају се: белгиска, француска и енглеска застава. Француска, белгиска и енглеска војска састале су се и извршиле спајање. У једном сукобу судариле су се немачка и белгиска коњица и, пошто је белгиска коњица била бројно слабија, она је се повукла, али сутрадан, потпомогнута пешадијом одбила је непријатеља, наневши му велике губитке.
Борбе око Лијежа продужују се. Немци очајно нападају утврђења, али без успеха. Из утврђења код Намира пуцано је на један немачки аероплан, који је летео изнад вароши. Мржња против нападача не да се описати.
Атина, 31. јула.
Белгиско посланство саопштило је Атинској Агенцији ову ноту: Сва лијешка утврђења остала су у нашим рукама и дају непрестано отпор.
Неколико стотина Немаца провукли су се између два утврђења и ушли у Варош. Морал наших трупа изврстан је.
Париз, 1. августа.
У Лијежу је непрестано иста ситуација. Енглеска војска неповређена је. Утврђења су недирнута и спремна да одговоре на сваки напад.
Париз, 31. јула.
Немачка је предложила Белгији, преко Холандије, да престане да ратује и обећала Белгија да ће поштовати интегритет њене територије.
Краљ је одбио тај предлог с индигнацијом.
Париз, 31. јула.
Покушај Немаца да натерају Французе из Малуза, потпуно је пропао. Немци су свуда били одбијени.
Французи држе Елзас, ослањајући се на јака утврђења и на Белфор, њихов изврстан стратегиски положај.
Париз, 31. јула.
Било је чарки на целом фронту између Белфора и Лилија. Француска артиљерија показала се свуда надмоћнијом од немачке артиљерије. Француска коњица такође јача је од непријатељске. Француске трупе заузимају гребене и превоје на Вегезима и доминирају свима висовима.
Париз, 31. јула.
Немци су бомбардовали тешком артилеријом Пон-а-Лисен. Око стотину топовских метака пало је на варош, убивши неколико становника и разоривши више кућа.
Тврди се да Немци убијају рањенике.
Петроград, 31. јула.
Шведски парламенат вотирао је 50 милиона круна за војне потребе које захтева садашња ситуација.
Цариград, 1. августа.
Чиновници из многих вароши у унутрашњости дали су половину своје плате за флоту.
Париз, 1. августа.
Француски конзули у Немачкој били су предмет гнусног поступања од стране немачких власти. Они су се могли вратити на француско земљиште тек после сваковрсних неприлика. Неки су били бијени и прећено им је смрћу. О конзулима у Данцигу и Нирнбергу нема још вести. Ове су информације из најпоузданијег извора.
Париз, 1. августа.
Француски посланик у Минхену претрпео је пред свој полазак многе неприлике. Гомила и власти вређају Французе и Русе који се враћају у своју отаџбину. На многим местима су их пљували.
Руски конзул у Лајпцигу добио је рок од 35 мин. да се пакује, а вице-конзул само 10 минута.