Аутор: Уредништво

Апел београдског општинског суда

Председник суда општине београдске г. Ђорђе Несторовић упутио је овај проглас на добре људе у Београду:

Суд општине београдске позван је да се у овим ратним данима постара за издржавање сиротиње. Али налазећи се још пре рата у новчаној оскудици, општина није у стању да одговори овој хуманој дужности. Она, шта више, није у стању да плаћа ни своје службенике, јер су трошарински приходи ништавни а кланични приходи су готово никакви. Свет налази да у ово ратно доба не треба општини ништа да плаћа.

Стога суд Општине Београдске узима слободу обратити са на београдске добре и имућне грађане да варошку сиротињу помогну у овим тешким данима. Сваки, и најмањи, прилог биће примљен са највећом захвалношћу. А у своје време објавиће се имена свих тих приложника.

Прилози се могу слати непосредно суду а тако исто и образованом одбору у коме су: г.г. Младен Боторић, кмет; Софроније Јовановић, индустријалац, и Таса Милојевић, инжењер и општински одборник.

⁂

Општински суд сада се налази у Згради основне школе у Макензијевој улици, преко пута кафане „Нови Београд“.

Страховита погибија аустријске војске

(Извештај „Политици“)

Вел. Градиште, 1. августа.

Јуче су наше трупе страховито потукле Аустријанце, који су покушали да се искрцају на нашу обалу.

Велики број Аустријанаца остао је мртав на нашој страни. Остало је и доста оружја.

Неколико цртица из последњих ратних дана

Жарко Димитријевић, син Мите Димитријевића, ракиџије са Тркалишта, иначе војни добровољац, пре неки дан толико се наљутио на швапско пуцкарање из пушака, митраљеза и топова, да им је на особит начин показао своје презрење.

Он је наиме тамо негде у Палилули набавио једну козу извео ју је на обалу и помузао је под кишом пројектила, што су на њега сипали побеснели Аустријанци. Разуме се да су и он коза остали здрави и читави.

⁂

Свакако ће интересовати оне наше Београђане, што су срећни да се налазе у унутрашњости, да чују какве су данас цене најобичнијим животним намирницама у Београду.

Цене су, какве се за последњу деценију не памте у Београду. Тако на пример црвени патлиџан је 5 пара кила, а пред подне су 4 киле за 15 пара; боранија је изјутра 10; пред подне 5 пара; модри патлиџани 10 пара комад, у коме има више од киле; црни лук је 25 и [30] пара; кромпир 10; бабуре крупне жуте 30—40 за грош; купус великих главица од 1,5—2 киле грош; зелен за супу, велики свежањ 10 пара; купус рибанац 25 и 30; млад пасуљ 20 пара кила; свињско месо 7 гроша; говеђина 6 гроша; млеко грош литар.

⁂

Па ипак и поред ове сразмерне јевтиноће често многи остане без ручка.

Тако на пример пре неки дан професор г. Гига седео све до 1 сат у подне пред „Руским Царем“, слатко се разговарао и кад је осетио добар апетит, кренуо се кући, да слатко руча.

Није прошло ни пола сата, а он се враћа бесан и јетко наређује келнеру, да му донесе штогод за јело. Ускоро потом дознаје се, шта се необично догодило господину Гиги.

Уважени професор дошао кући и још с врата питао своју супругу госпођа Марину:

— Шта је с ручком, је ли готов?

— Нема, Гиго, ручка! гласи одговор.

— Како нема? згрануо се он.

— Тако, бије на пијацу!

— Како бије? Ко кога бије?

— Па гранате бију.

Он је само заћутао завртео главом па онда упитао:

— Је ли ко погинуо?

— Није нико!

— Па кад није нико погинуо, што да нема ручка? рекао је професор јетко и дошао у ресторацију, где не бију гранате али бију баснословне цене.

(Телеграм Пресбироа)

На руској граници

Петроград, 31. јула.

Аустро-угарске трупе на фронту према Русији стављене су под команду главног немачког штаба.

Потврђује се, да је један део аустриских трупа, нарочито тиролски и чешки пукови, упућен на француску границу.

Немачке трупе на руској граници утврђују се код Калиша, Коноциоља и Серадса и руше мостове на Ворти.

Извештај руског ђенаралштаба

Петроград, 31. јула.

Главни Генералштаб објављује овај извештај:

На дан 28. и 29. јула непријатељ је вршио извиђања. Једно немачко одељење од четири батаљона по три ескадрона напало је данас на Ајднукен, али је било одбијено.

Једна пешадиска бригада, која је покушала да заузме Филипово и један батаљон трећег позива, који је ишао ка Јубургу, одбијени су. Једно одељење аустриске коњице, које је наступало ка Томашеву, потиснуто је.

Многобројни поседници Пољаци упутили су влади молбу, да изјави цару њихова осећања лојалности и безграничне оданости према монарху.

Собрање

(Извештај „Политици“)

Софија, 31 јула.

У свима овдашњим политичким круговима одлагање седница Народног Собрања изазвало је најживље коментаре.

Та мера, коју нико није очекивао, тумачи се као знак, да Радославовљева влада хоће да ради без контроле народног представништва.

За београдску сиротињу

Од објаве рата предати су општини београдској за београдску сиротињу раније објављени прилози у суми од 1974,40 динара.

Накнадно су стигли и ови прилози:

Ратибор Најхут, хотелијер „Бристола“ 100; Грнчаревић и Крстић, трг, 50; Мориц Челебиновић, трг. 5; Милан Томановић, трг. 5; Исидор Брамер, трг. 10; Јулијус Бем, трг. 90; [Ницковић], хотел „Америке“ 10; Тренко Ђурић, хлебар 10; Васа Шуменковић, кафеџија 10; Лазар Пољаковић, бакалин 10; Вучко Огњановић, дрвар 10; Спасоје Васиљевић млекар 3; Тарија Цветковић, млекар 4; Р… Пуровић, хотел „Војводина“ 5; Наум Трајковић, трг. 5; Милош Грујичић трг. 5; Димитрије Гроздановић, хлебар 5; Иван Павловић, месар 4; Лазар Милојевић трг. 5; Филип Недељковић, трг. 4; Јован Гргић, трг. 5; Мића Петровић трг, 5; Тихомир Панић трг. 5; Никола Гутеша вратар 2; Калман Лобл трговац 10: Марко Алкалај, трг. 10; Херман Дитрихштајн, трг. 10; Самуило Шатнер, трг. 10; Шандор Бауер, трг. 10; И. Вилхем, трг. 10; Благоје Радовановић, члан 5; Велимир Павловић, писар 5; Милутин Банић, писар 5; [Бенјамин Флашер], трговац 100; Михаило Станојевић, плацмајстор 10; Милан К. Миленковић, трг. 20; Никола Џинић, одборник општине 10; Василије Т. Миленковић, 15; Мих. Обрадовић, трг. 120; Јулијус стаклорезац 10; Тих. Т. Костић, начелник у пензији 10; Ивић фирмописац 4; Аћимовић благајник соларе 5; Влад. М. Магдић, главни благ. општине 10 дин.

Свега досада приложено 2720,20 динара.

Французи у Елзасу

Париз, 30. јула.

На целој граници било је између француских и немачких трупа борби без великог значаја, али се и у њима показала надмоћност француске артилерије. У свима сукобима и француска коњица показала је своју надмоћ над непријатељском, француске трупе заузеле су висове и кланце на Вогезима и доминирају Горњим Елзасом, држећи линију Игљана и Алткирхена.

Вести из немачког извора о тобожњој повреди немачке територије од стране Француза пре рата, као и вести како су француски лекари у Мецу затровали бунаре, лажне су.

Париз, 31. јула.

Немци су покушали да истерају Французе из Милуза, али су одбијени са знатним губицима.

Париз, 31. јула.

Француске трупе, које су ушле у Елзас, скупљене су између Тана и Алткирхена, где су заузеле ове позиције.

Борба код Лонгвиа и Спинкура

Дана 29. јула француске трупе дошле су у додир са непријатељским.

Крвава борба развила се око Лонгвиа, у Спинкуру Немцима је демонтована једна батерија и Французима су пали у руке три митраљеза и три топа.

Зуави су стигли

Париз, 30. јула.

Француске афричке трупе стигле су у Белфор.

Немци беже од Лијежа

Париз, 30. јула.

Вест, да су Немци заузели Лијеж, није тачна. Они су се прогурали у варош, али утврђења и даље дају отпор на целој линији.

Париз, 30. јула.

Немци обилазе Лијеж и иду ка Брислу, сва лијешка утврђења још се држе.

Брисел, 30. јула.

Командант белгиске војске код Лијежа одбио је Немце од траженог примирја од 24 часа.

Париз, 30. јула.

Ситуација се у Лијежу није изменила; сва утврђења дају и даље отпор.

Немачки пораз код Ајдкунена

Петроград, 30. јула.

Непријатељ, који је хтео заузети Ајдкунен, био је одбијен, претрпевши велике губитке.

Још два брода

Лондон, 31. јула.

„Хавасова Агенција“ јавља, да су енглеске власти узаптиле и да чувају у Фалмусу два немачка пароброда.

Борба на мору

Лондон, 31. јула.

Јављају из Саус-шилда, под датумом од 25. јула, да јо адмиралитет јавио сопственицима бродова, да је енглеска флота почела борбу са немачком флотом јужно од Догер-банка и да у овом тренутку гони немачке бродове, који журе да се дочепају холандске обале.

Турска концентрише трупе

Атина, 31. јула.

Према казивању француског особља, на железничкој прузи Дедеагач врши се од 27. јула јака концентрација турских трупа на бугарској територији, између Дедеагача и Супли, у Фереџику. Вели се, да су турски официри тражили, да се састави 40 возова за превоз трупа у Дедеагач и на границу. Французи су одбили то тражење. Војни командант Кавале потврђује ове извештаје.

Повећање енглеске војске

Лондон, 30. јула.

Доњи Дом примио је повећање енглеске војске са пола милиона људи.

Французи у Милузу

Париз, 30. јула.

Влада је званично објавила улазак француских трупа у Милуз.

„Лемнос“ у Грчкој

Атина, 30 јула.

Модерна оклопњача „Лемнос“, која је купљена у Америци, стигла је у Фалер.

Софија—Цариград

Софија, 31. јула.

Железнички саобраћај са Цариградом васпостављен је.

Французи на Босфору

Цариград, 31. јула.

Према наредби, добијеној из Париза, француски конзулат објавио је наредбу по којој француске трговачке лађе не треба да остављају Цариград до даљег саопштења.

Један шпијун

Париз, 31. јула.

Телеграфишу из Версаља, да је полиција из Сартрвила уапсила једну индивиду-у, која је тврдила да је овлашћена од владе да прикупи податке о железницама.

Једна значајна изјава генерала Оранског

Једну групу наших резервних официра, које је објава рата затекла у Немачкој и који су похитали преко Русије у домовину, примио је у Варшави шеф тамошњег ђенерал-штаба генерал Орански.

У тој посети, у којој се, наравно, разговарало искључиво о рату и ратним припремама, генерал Орански изјавио је нашем резервном пешадијском капетану г. Васи Н. Вулковићу:

— Русија је неисцрпна. Она има сто осамдесет милиона становника. И ако би каква сила уништила сву нашу мобилисану војну снагу до последњег човека, ми би били у стању да одмах мобилишемо још једну толико исто велику војску. Али те силе нема!…

Талијански разлози за неулазак у рат

Италија је и по други пут, на питање Немачке и Аустрије, с којима је била у савезу, изјавиле да ће у овоме европском заплету остати неутрална. Ноту, којом је одговорила својим дојучерањим савезницима и коју је саопштила силама, издала је у виду коминикеа, који су штампали сви италијански листови.

Ево како Италија образложава своју садању неутралност:

Тројни савез (која су чиниле Немачка, Аустро-Угарска и Италија) по своме тексту и смислу, јесте савез за одбрану (дефанзиван), а не савез за напад. Према томе, Италија би била обавезном да испуни своје савезничке дужности да је која трећа сила напала на коју силу тројног савеза.

Међутим, кад је Аустро-Угарска поднела ултиматум Србији, са захтевима који унижавају једну независну државу, она је о томе своме поступку само накнадно известила своју савезницу Италију, а није се пре тога о томе споразумевала, нити је од ње тражила мишљење. Значи да је била решена да ради сама, па према томе има да сноси сама и последице од тога свога поступка.

Аустро-Угарска је тако исто објавила рат Србији и о томе свршеном факту накнадно известила Италију, чије мишљење претходно није тражила: Аустро-Угарска је, дакле, нападач а није ни од кога била прва нападнута.

Тако исто, Немачка је предала познати ултиматум Француској и Русији, после кога је, следовала објава рата, а о томе је по примеру А.-Угарске, накнадно известила Италију, којој намере Немачке претходно нису познате.

Из свега излази да за Италију није до сада наступио casus foederis, и она себе не сматра обавезном да, у духу и смислу уговора о савезу, помаже своје савезнице, Немачку и Аустро-Угарску, које су саме изазвале конфликт, и зато ће Италија остати строго неутрална у току европског рата, остављајући себи право да се накнадно определи, ако би и у колико њени интереси с ма које стране били угрожени.

Као што се види, разлози са којих је Италија решила да се држи неутралности, пуни су здраве логике и почивају на тексту уговора о савезу.

На поновљено тражење, Немачке, кад је у европски конфликт ушла и Енглеска, да Италија помогне своје савезнике, пошто је сада наступио casus foederis, јер је Енглеска објавила рат Немачкој, т. ј., прва загрозила савезници Италије и напала је, Италија је одговорила: да је поступак Енглеске природна последица акције Немачке, која је повредила неутралност Белгије, која је међународним уговорима била гарантована од свих великих сила, па и од Немачке. Према томе, Италија и у овој прилици налази да није наступио тренутак да испуни своје савезничке обавезе.

Сви талијански листови донели су овај коминике талијанско владе.