Категорија: Вести

Аустријанци свуда страдају. — Наше трупе пред Вишеградом, — Потврде „Политикиног“ извештаја о поразу код Текије

(Званични извештај.)

Крагујевац, 31. јула.

Наше се трупе успешно приближавају Вишеграду. У нашим рукама налаза се висови: Ошмак, Суха Гора и Бујак. Непријатељ је покушао да поврати Суху Гору и Бујак, али су му покушаји осујећени. При нападу на Суху Гору непријатељ од 800 људи, има 3 мртва и 48 тешко рањена; док су наше трупе имале 1 рањеног.

На Дрини код Ловнице и Самуровића-Аде непријатељ чини јаче покушаје да пређе на нашу страну. До сад му то није пошло за руком.

На Сави код Шапца, Скеле, Обреновца и Београда непријатељ је дејствовао својом артиљеријом, којој је наша артиљерија одговарала само с времена на време.

На Дунаву непријатељ је тукао слабије Смедерево и Дубравицу. Резултати гађања су незнатни.

Јутрос је једно непријатељско јаче оделење прешло Дунав код Текије, али је убрзо придошлом патролом уништено и бачено у Дунав.

Утицај Аустрије у бугарској престоници. — Једна аудијенција руског посланика. — Радославов се брани

(Извештај „Политици“.)

Софија, 30. јула.

Једно велико питање занима ових дана сво политичке кругове не само у бугарској престоници него и у целој земљи. Пита се, нашто ће Радослављова влада да се одлучи? Којим ће путем да пође? И шта Бугарску на томе путу чека?

Бугарска је, преко своје владе, свечано ставила до знања и заинтересованим странама и владама свих држава, код којих је дипломатски представљена, да ће у данашњим сукобима остати строго неутрална.

Међутим, неколико појава од последњих дана такве су природе да се по њима даје закључити, да Радославовљева влада помишља на извесне евентуалности.

Ту је на првом месту увођење опсадног стања у земљи, затим одлагање седница парламента из неодређено време, нормирање цена против поскупљивања, контрола извоза хране, при чему је влади дато право да стави своје вето, и најзад извесне мере у војсци.

У ваздуху се осећа као да нешто ври. У политичким круговима опажа се извесна нервозност. Аустроугарски посланик граф Тарновски, који од доласка данашње владе игра улогу правог шефа кабинета, развио је своју акцију јаче него икада. Руски посланик Савински имао је дугу аудијенцију којој се приписује нарочити значај.

О тој аудијенцији и о ономе што се десило поводом ње „Мир“ орган Гешовљеве странке даје ова интересантна обавештења:

„Одмах пошто је руски пуномоћне министар г. Савински био у аудијенцији, краљ је позвао министра председника Радославова и саопштио му цео свој разговор са руским послаником.

Краљ је био зачуђен зашто представници великих сила са толиким неповерењем третирају његову владу и затражио је од министра председника обавештења чиме је влада могла дати повода да се на њу толико подозрева.

Г. Радославов је као разлог томе подозревању навео интриге које, каже он, долазе на жалост, чак и од виђених људи из владине већине — од људи који говоре да су се Радославов и Тончев бацили потпуно у руке аустроугарском посланику Тарковском не водећи рачуна о ситуацији Бугарске.

Краљ је био потпуно задовољан обавештењима министра председника и рекао му је, да је он већ изјавио у најкатегоричнијој форми г. Савинскоме, да се он решио да буде строго уставан владар (сад тек, под старост!) остављајући одговорној влади потпуно одрешене руке у вођењу политике“.

⁂

Кроз који дан знаће се ваљда већ начисто шта значе те речи.

Како Аустрија саму себе лаже

Од почетка рата аустро-угарски листови преплављени су изјавама лојалности из свих југословенских крајева монархије. Бечки кореспонденцбиро покушао је, да те фалсификоване изјаве потури и страној штампи али је успео само код Бугара.

По тим изјавама цела Босни, Херцеговина, Далмација (у којој је још пре десет дана букнула народна буна) Хрватска и т. д. бесне од жеље, да и последњу кап крви пролију за Фрању Јосифа! и Аустрију!

Ако те измишљотине не подигну морал у аустријској војсци и ако је оне спасу, ништа неће.

Немачки ратни дописник Кучбак о нашој војсци

Познати немачки ратни дописник Кучбах, који је пратио операције наше војске у последња два рата, допутовао је у Ниш чим је оглашен рат. Поред немачких листова он дописује и букурешком „Журнал де Балкан“. И у једном од последњих бројева тога листа објављено је ово Кучбахово писмо из Ниша:

„Тек што сам стигао у Ниш сазнао сам за објаву рата Немачке Русији и Француској“.

Ниш личи једном великом ратном логору. Сви тргови и све најшире улице заузете су војском.

Пукови долазе и одлазе, војници су цвећем окићени, њих прате њихове жене, ћерке, и рођаци оних који полазе.

Ја морам да одам пошту војсци. Понова сам могао да утврдим оно што сам видео у ратовима против Турака и против Бугара: савршену дисциплину, потпуно разумевање војених дужности како код официра тако и код војника, неограничено поверење војника према својим вођама, савршено наоружање до ситнице, што сам у осталом утврдио и у моме делу „Срби у балканским ратовима“ које је немачки ђенералштаб огласио као најбоље дело, које је писано о балканским ратовима. Томе ваља додати околност да је српска војска била победоносна у два рата и да она, према томе, има у високом степену самопоуздања у своју снагу.

За аустроугарску војску неће бити лак задатак да победи Србе у толико пре што је земљиште на коме ће се борити бити веома тегобно за Аустријанце. Само са надмоћном снагом моћи ће ови имати успеха. С друге стране Срби су послали знатан део војске ка Пироту да чува источну границу од Бугара.

⁂

Г. Кучбах је замишљао, да ће Аустријанци прећи на српско земљиште и да ће у Србији да се бију битке. И кад је он, као истински познавалац наше војске могао пасти у такву заблуду, онда зар је чудо што Аустријанци протурају онакве лажи по свету!

Одзив на аустријску мобилизацију

Мобилизација је у Аустро-Угарској показала страховите резултате.

Одзив је био више него слаб. Од пола милиона војних обвезника, који се налазе у Америци, није се вратио скоро нико. Из других иностраних земаља дошло је такође врло мало обвезника.

Због тога фактички број мобилисане аустро-угарске војске износи много мање него што се то на хартији рачунало.

Освојење Сухе Горе и Игришта. — Порази аустријских трупа. — Вандализам над српским учитељем

(Званичан извештај).

Крагујевац, 31. јула. 10 с. пре подне.

Наше трупе заузеле су Суху Гору и Игриште. Непријатељ је покушао да поврати Суху Гору, али му је напад одбијен. Непријатељ се утврђује на Голешу и Јаловику, а тако исто и Бујаку, према Вихри. Један непријатељски батаљон напао је на један наш вод трећег позива на Вихри. И овај је напад одбијен; муслимани, аустриски добровољци, већ су изгубили веру у себе и Аустро-Угарску, те бацају оружје.

У Груду су непријатељски војници посули петролеј по поду куће тамошњег српског учитеља Манојла Илића, кога су са сином ухапсили и, пред вриском учитељеве жене и деце, запалили кућу, пре но што су деца била изашла из куће. Долазак српских војника прекинуо је варварско задовољство углађених Бечлија, који су пред нашима брзо уступили.

Дана 28. јула у подне једна непријатељска чета пребацила се једном дереклијом на Самуровића Аду, а била је потпомогнута ватром друге две до три чете. Наши четници, много слабији, водили су борбу до 3 часа и 30 минута по подне, и одбили су непријатељски напад са великим непријатељским губицима. Од непријатељске заштитнице, јаке 40 до 50 људи, није остало више од 5 до 6 људи. Непријатељ није стигао ни да понесе своје мртве, него их је бацао у Дрину.

Истога дана увече непријатељ је понова покушао напад. Наша посада пустила га је да приђе на блиско одстојање, а потом га бомбама одбила; једна бомба пала је у саму дереглију.

Аустрија је гурнула Словене на Србију

Из Беча су једнако претили Србији да ће је тући словенским пуковима. Према вестима немачких листова, изгледа да је Аустрија одиста упутила против Србије корпусе у којима служе поглавито Словени.

Јер, како берлински листови јављају, на српску и црногорску границу послати су ови корпуси:

1. лајтмерићски корпус;
2. прашки корпус;
3. градачки корпус;
4. Петнаести босанско-херцеговачки корпус;
5. Шеснаест (далматински) корпус;
6. Седамнаести (загребачки) корпус;
7. пештански корпус и
8. галицијски корпус.

Тих осам корпуса (сваки по 50.000 војника номинално) били су у почетку истакнути против Србије и Црне Горе. Међутим сада су неки од њих повучени журно на руску границу.

⁂

Аустрија је правила овакав рачун:

— Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих аустриских потучених Словена остати страшна мржња на Србију.

Рачун без крчмара!

Аустријски официр у Београду. — Открива се тајна сарајевског атентата

Петроградска Телеграфска Агенција добила је од Пресбироа из Ниша извештај, да је у Београду ухапшен аустријски резервни официр Малобабић.

За њега се утврдило да је стајао у служби аустријске шпијунаже у Србији и да је био у тесној вези са убиством Фрање Фердинанда и његове жене.