Категорија: Дневне вести

Честитка Престолонаследнику

Председник Народне Скупштине упутио је Његовом Височанству Престолонаследнику Александру у Крагујевац, овај телеграм:

У име Народне Скупштине срећан сам честитати Вама, Височанство и у Вашем лицу херојској српској војсци славну победу. Сви смо усхићени у патриотској радости; сви смо поносни славном војском, која снажном десницом, почев од Куманова, без прекида и одмора разбија непријатеље српскога племена и увенчава се победом и славом.

Телеграм кнеза Трубецког

Ново наименовани руски посланик кнез Трубецкој упутио је председнику српске владе телеграм којим честита победу српског оружја.

Г. Пашић је одговорио телеграмом у коме благодари кнезу Трубецком.

Наши првосвештеници

Митрополит г. Димитрије и рашко-дебарски епископ г. Варнава допутовали су у Крагујевац.

Они су се пријавили Врховној Команди молбом да буду стављени у службу војске. Врховна Команда примила им је молбу.

Ноћ на миру

Од како су прекјуче стигли гласови о страшном поразу аустријских корпуса у Подрињу, Аустријанци према Београду замукли су.

Јуче поноћ опаљено је свега неколико метака. У току јучерашњег дана аустријски топови — ако су још према Београду — били су неми.

Ноћас је такође цела ноћ прошла на миру, без иједног метка. Није било, у рејону вароши, чак ни пушчане чарке.

Ниш о победи

Вест о победи у Подрињу примљена је у Нишу са неописаном радошћу.

На глас о тој победи председник нишке општине организовао је народно весеље. Са Виника је испаљено неколико топовских метака.

Достојан одговор

Из Беча и Пеште дигли су силну дреку, како су аустроугарски поданици у Београду интернирани само зато, да би били мета аустриским топовима! Тврдећи да интернирани трпе необичне муке, бечка влада је тражила од америчког посланика за Балкан, да обиђе све те интерниране и да види шта је с њима.

Посланик г. Воцика из Букурешта телеграфисао је заступнику овдашњег америчког конзула, г. Јефремоваћу да издејствује одобрење да се може лично састати и говорити са интерниранима. Г. Јефремовић је упутио једну такву молбу нашим властима и на то је добио одговор који се једино и могао дати.

Наше власти одговориле су: Кад шпанском амбасадору У Бечу буде допуштено да се састане са нашим поданицима који су тамо интернирани, онда ће се и овде допустити састанак са аустро-угарским интернираним поданицима.

☦ Поручник Бадњевац

Јуче је, на београдском Новом Гробљу, сахрањен поручник Миодраг Бадњевац, који је погинуо у борби претпрошле ноћи. Лака му била земља за коју је и живот дао!

Ратничка сирочад

Сва ратничка сирочад, о којима води бригу Дом Свете Јелене, преведена су из Београда у Ниш где су смештена у нарочитој кући.

Тамо ће та сирочад остати до краја рата, па ће их онда, заједно са сирочади из овога рата превести опет у Београд.

Тада ће почети и зидање Дома Свете Јелене на месту где је била стара богословија код Саборне Цркве.

Велес за рањенике

У Велесу је, иницијативом тамошњих најугледнијих грађана, образован нарочити одбор за прикупљање прилога у новцу и стварима за српске рањенике у садашњем рату.

Одбор је почео рад издавши нарочити проглас тамошњем грађанству да пожури са прилагањем за рањенике.

Заменик г. Пашића

Свима нашим посланствима на страни саопштено је, да ће г. Николу Пашића, као Министра Спољних Послова — за време његовог осуствовања из места у коме је седиште Министарства Спољних Послова, — стално замењивати г. Јоца Јовановић, наш бивши посланик у Бечу.

Суд у Младеновцу

Пошто је зграда првостепеног суда за округ београдски употребљена за другу сврху, то је суд премештен у Младеновцу.

То је био један разлог а други је у томе, да би суд био у средини народа и ван ватрене зоне у којој се не може судити „хладно и са разбором“.

Измишљотине

У недостатку листова, Београд је последњих дана постао попришта којим колутају најлуђе измишљотине.

Тако је поред осталог јуче изјутра пукао глас, како је Управа Вароши наредила да сви становници Београда спреме воде и хране за три дана, па да се одмах склоне у подруме. Ко је ту лудост протурио не зна се, али су јој поверовали и многи озбиљнији људи и чак су тврдили, како жандарми иду од куће до куће саопштавајући ту наредбу.

Међутим, све је то лаж. Управник Вароши г. Лазаревић изјавио нам је, да никаква наредба у томе смислу нити је издата нити има потребе да буде издата.

„Политика“

Због извесних техничких недаћа, које су учиниле да је Београд од прошле суботе у мраку и због којих је онемогућен рад у свима предузећима која се служе електричном струјом, морала је и „Политика“ обуставити излажење за неколико дана.

Од данас „Политика“ ће снабдевена сопственом електричном инсталацијом редовно излазити.

Ратне болнице

У свим варошима Србије инсталисано су већ ратне болнице у које ће се смештати рањеници и болесници са наших ратних поља.

Коло Српских Сестара, које у прошлим ратовима нису могли одлепити од Београда, сада се сместило са својим болницама у Нишу.

Учитељска места

Министар Просвете одлучио је, да сви учитељи и учитељице, који су стечајем у 1914 години премештени из својих места учитељске службе у друго које место — по члану 85 зак. о народним школама — остану до даље наредбе у местима из којих су премештени. Плату и станарину примаће онде где су је и до сада примали.

А сви они учитељи и учитељице, чија су места заузета стечајем у 1914. години, остају такође до даље наредбе у својим досадашњим местима службе где ће и даље плату и станарину примати.

Ноћ на миру

Цео јучерашњи дан прошао је у Београду мирно; ни с једне ни с друге стране није избачен ни један топовски метак.

Ноћас су Аустријанци око поноћи избацили неколико метака који нису нанели никакве штете. Изузимајући то и испрекидана, безначајна пушкарања прошла ноћ у Београду и око Београда прошли је на миру.

„Политика“ у рату

Чим је оглашена мобилизација отпутовали су из Београда на своју војну дужност ови чланови уредништва „Политике“:

• Г. Владислав Рибникар, резервни пешадиски капетан;
• г. Дарко Рибникар, резервни пешадијски капетан;
• г. др. Слободан Рибникар, резервни санитетски мајор;
• г. Тешимир Старчевић, професор, резервни пешачки капетан;
• г. Никола Станаревић, директор Месарске Банке, резервни пешачки поручник;
• г. Јован Тановић, резервни пешачки поручник;
• г. Милош Трифуновић, резервни пешачки потпоручник.

Г. Тановића затекла је објава мобилизације у Копенхагену, у Данској, одакле је допутовао право на бојиште.

Официрска Задруга

Официрска Задруга била је за кратко време обуставила сваки рад, јер је услед изненадне мобилизације и објаве рата била остала без радне снаге.

Сад нас Официрска Задруга извештава, да су те сметње отклоњене и да сви официри могу како у Задрузи, тако и у њеним филијалама добити све потребе.

У исто време Задруга позива све оне своје чиновнике, који нису војни обвезници, да јој се одмах јаве на дужност.

Рапапортови протерани

Пре два дана тек ухапшен је познати пољски Јеврејин Рапапорт, који је помоћу Беча успео да постане холандски у конзул у Београду и о коме су нишки листови још пре две недеље јавили, де је стрељан.

Прекјуче по подне интерниране су и Рапапортова жена и кћи, а јутрос су сви троје протерани из Београда.

Нашим лаковерним Београђанима, који су тако олако пуштали у своје куће разне Рапапорте, Костовиће и Торбетине ово треби да буде за памет и да пазе којим и каквим странцима отварају своја врата.

Мародери у Београду

У овим тешким данима, кад Београд поред свих других страдања страда још и због немања воде, има још дрских и безбожних типова, који су повели једну одвратну трговину с водом.

Тако је јуче у Хаџи-Ђериној улици број 20 некакав циганско-цинцарски тип направио читав скандал, нападајући кирајџике свога кућерка, што су дале воду да се напоје неки коморџиски коњи и што дају комшилуку воду за пиће. Вода је, каже тај бедни тип, његова, и он тражи, да му се плати свака кап.

И из Баба Вишњине улице извештавају нас, да сопственик куће број 87 [или 37] наплаћује по 1 грош „за конопац“ од свакога ко дође за воду.

Влада у Крагујевцу

У званичним круговима намеравају да седиште владе преместе у Крагујевац.

Министарства ће вероватно још током идуће недеље бити премештена из Ниша.

Овај премештај извршиће се у интересу бржег и лакшег отправљања државних послова.

Рад највиших судова

Министарски Савет донео је одлуку, да Касациони и Апелациони Суд из Београда почну рад од 1. августа у Крушевцу.

Седнице ових судова држаће се у Крушевцу до даље наредбе.

Госпођа Хартвиг

Госпођа Александра Николајевна Хартвиг отпутовала је преко Букурешта, у Русију.

Пошто се захвали цару Николи и руској влади, на топлим изјавама саучешћа поводом смрти њеног мужа, госпођа Хартвиг ће организовати акцију за помоћ српским рањеницима.

Прелаз у поданство

Пошто су услед рата између Србије и Аустро-Угарске престали да важе сви уговори, који су између њих постојали, те је, тако престао и важити пропис, по коме аустро-угарски поданици нису могли бити примљени у српско поданство без отпуста из аустро-угарског поданства, то су се сада многи обратили нашем министарству унутрашњих дела и полициским властима с молбама, да се без икаквих формалности приме у српско поданство.

Све ове молбе узимају се у расправљање без отпуста из аустроугарског поданства и по њима ће се врло брзо доносити одлуке.

Војни позив

Ђаци Университета, банкарски чиновници, млађи професори, учитељи и уопште школована лица, која су ослобођена војне дужности, а налазе се у Београду, позивају се да се одмах јаве војном одељењу београдског општинског суда.

Суд се налази у згради основне школе, Макензијева ул.

Изгорео млин

Синоћ је изгорео млин Игњата Бајлона и Синова, што се налази на Топчидерском Друму.

Баварски варвари

Путници, који су допутовали из Немачке, тврде да се Немци тако сурово понашају према Србима, па чак и према женскињу, да више ни једна српска нога не треба да крочи на немачко земљиште.

Најдивљачнији су у Баварској и Пруској. Ти јуначни Немци, који су претили да ће освојити цео свет, побеснели су сада, када су видели да морају у рат.

У Минхену су тукли, пљували и злостављали Србе који су се тамо затекли. У томе су Немцима најревноснији помагачи тамошњи Бугари!

Ревизија аустро-угарских поданика

Управа вароши Београда извршиће ревизију свих аустро-угарских поданика, и они који се нису јавили, биће кажњени и најстрожије интернирани.

Сређивање летине

Министар Унутрашњих Дела поновио је наредбу, издату за време прошлих ратова, о заједничком сређивању летине по селима. По тој наредби сва радна привредна снага, која је остала на дому, има да среди, једну за другом, сву летину у својим селима, тако да буде на време прибрана летина и оних војних обвезника, који су у рату а немају ни једног радника у својој кући.

У београдском округу прибрана су на овај начин већ сва жита, тако да сада има довољно хране и за исхрану и за продају.

Аустријски балон

Јуче око 4 часа по подне Аустријанци су пустили више Бежаније један велики војни балон са кога су осматрали наше положаје.

Лечење официра

Министар Унутрашњих Дела упутио је распис управама државних болница, да се, на име болничког трошка за официре, кад се лече у грађанским болницама, наплаћује једна петина њихове систематичне плате, као што је предвиђено у члану 26. закона о устројству војске, за лечење официра у војним болницама.

Пензије и инвалиде

Главно Државно Рачуноводство у Нишу јавља, да ће се од 1. до 6. августа исплаћивати: пензија и инвалида пензионерима и лицима, која су примала инвалиду на Благајни Главне Државне Благајнице, а пензионерима на Благајну Управе Фондова.

Пензионери и лица која су примала инвалиду на Гл. Државној Благајници у Београду или окружним благајнама у Смедереву, Шапцу, Неготину и Пожаревцу, а која се не налазе у тим местима, пријавиће се окружној благајници или пореском одељењу у месту бављења.

Пензије удовицама издаваће се на окружним или пореским благајнама у месту бављења, али оне морају подносити пензионерске књижице, у којима ће бити утиснут оригинални потпис.

Захвалност једног Француза

Анри Дисо, директор француског друштва за грађење железница у новој Србији, француски резервни официр, полазећи из Београда на своју дужност у домовину, предао је преко министарства унутрашњих дела 50 динара као свој прилог у знак захвалности због предусретљивости, која му је приликом његовог одласка указана од стране наших власти.

Поздрав Белгији

Председник Народне Скупштине г. Андра Николић упутио је Белгиском парламенту ову депешу:

Председнику Парламента
— Брисл.

Народна Скупштина, обузета осећањима дивљења за храброст јуначке белгијске војске, чији славан отпор испуњава одушевљењем наша срца, жури се да пошље Белгиском Парламенту своје најтоплије поздраве и уверење о својим дубоким симпатијама и високом поштовању.

Општинска помоћ

Пошто се показало, да се новац који општина београдска даје сиротињи на име помоћи, прилично злоупотребљује, то је одлучено да се сиротињи издаје помоћ у натури.

Предлог Занатске Коморе

Занатска Комора поднела је Министарству Војном понуду, де изради за војску 150 хиљаде опанака, уз повластице које се по закону њој дају.

Услов за то био је, да се обвезници занатлијске чете, која је сад у Нишу, који су по професији опанчари, пусте из војске и врате у своје радионице.

Министарство је примило ту понуду и до сад је пустило испод војне дужности известан број таквих обвезника.

Изгорела стругара

Јуче по подне у 5 сати запаљена је Сиротановићева стругара, која се налази на топчидерском друму а у непосредној близини савског моста. Пожар је трајао све до јутрос и готово је уништио стругару.

Писма Краљу

Из Немачке и Аустро-Угарске је стигло више писама Краљу, на чијој су полеђини, на кувертима, исписане најскандалозније вређајуће речи. Изгледа, да су те речи писали сами чиновници немачких и аустријских пошта при експедовању тих писама.

Још један доказ о њиховој култури!

Телеграми савезних парламената

Председништво Народне Скупштине у Нишу добило је телеграме од руског, црногорског, француског и енглеског парламента, у којима честитају Српској Народној Скупштини рад као и успех Србије у досадањим сукобима са Аустро-Угарском.

У последњој седници председништво је телеграме саопштило посланицима, који су сваки од тих телеграма поздрављали устајањем и клицањем: „Живели!“

Конкордат

Поред закона о мораторијуму Скупштина је решила и закон о Конкордату између Србије и Ватикана.

Овај закон изгласан је једногласно.

Одложене седнице

За сада су седнице Народне Скупштине у Нишу закључене.

По овлашћењу добијеном од владе, председник Скупштине г. Николић закључио је последњу скупштинску седницу изјавом да ће се прва наредна седница сазвати доцније, кад зато буде било потребе.

Извоз и увоз

Министарски Савет забранио је извоз људске и сточне хране и извоз стоке.

Другом одлуком савет је дозволио, да се може слободно, без наплате царине, увозити у Србију пшеница, кукуруз и брашно.

Шта ће она ту?

Јуче пред подне кад је Краљевић Ђорђе са својим пратиоцима ушао у апотеку Викторовића, да испере рану, била се пред вратима окупила велика група света кличући краљевићу.

Одједном кроз тај свет почела се пробијати некаква задружна млада женска. Полицајци су одмах познали у њој ћерку познатог Рапапорта, о коме се ових дана толико говори, и, разуме се, да су покушали да је задрже.

Међутим, у томе тренутку умешао се некакав непознат просед човек, ухватио је Рапапортову за руку, и заједно с њом увукао се у апотеку. Полицајци су у први мах помислили да је и тај из Краљевићеве пратње. Али се одмах затим познало, да је то нека сасвим непозната личност. Сад полиција трага за тим човеком. Чује се да је то некакав Манга [Л…] или тако некако.

Опенхајмер

Тако се зове један од типова којих је тако много у Београду и чије је бављење у нашој средини и сувише мистериозно.

Опенхајмер је аустријски резервни официр. И кад он није отишао под ратну заставу, није ни војни бегунац, онда значи да је остао у Београду са знањем бечког министарства војнога.

А шта то у време рата значи и сувише је јасно.

Последња Одбрана Стараца

Обвезници последње одбране стараца 4. чете 1. батаљона пука који нису отишли на војну дужност имају се у року од два дана јавити главној војној станици у Београду у Великој касарни. Ко се у овом року не јави предаће се ратном суду.

За послугу

Коме би од Београђана требао човек или жена за послугу или ма какав посао у кући треба да се обрати суду општине београдске.

Суд се налази у основној школи у Макензијевој улици.

Честитке о Петровдану

Престолонаследник Александар овластио је председника владе г. Пашића, да у име његово преко званичних новина изјави благодарност свима онима, који су телеграмима и писмима њему и Краљу честитали дан Краљевог рођења, народни празник Петров-дан.

Министар у Двору

Министар Финансија г. Пачу, био је јуче пре подне у Двору. Г. Пачу се задржао код Престолонаследника доста дуго и поднео му на потпис један мањи указ, који није раније могао бити потписан.

Министарска седница

Јуче од пет до осам часова по подне била је у министарству Иностраних Дела министарска седница, на којој је преседавао г. Пашић.

На погребу

Нишки владика Доситеј и шабачки Сергије, допутовали су у Београд. Они ће чинодејствовати на погребу пок. Хартвига.

У Трговачкој Комори

Трговачка Комора, у знак жалости за пок. Хартвигом, држала је јуче по подне седницу. Председник г. Ризнић, пре преласка на дневни ред, саопштио је комори изненадну смрт пок. Хартвига и предложио, да се у знак признања за заслуге руског посланика, вотира 10.000 динара за споменик, који ће подићи Хартвигу.

Ово саопштење чланови коморе су саслушали стојећи и са узвицима: „Слава му!

Рашка—Сјеница

Француско Друштво коме је уступљено трасирање неколико пруга, које имају да се подигну међу првима, завршило је претходну студију за трасирање пруге Рашка—Митровица—Сјеница.

Друштво ће ускоро почети студирање трасе Сјеница—Нова Варош—Пријепоље, која ће имати везу са босанским железницама.

Акционарска друштва

У министарству Народне Привреде ради се законски предлог о изменама и допунама у закону о акционарским друштвима. Измене се односе на ликвидацију завода, који се не придржавају законских одредаба.

На тражење министарства Трговачка Комора ће о тим изменама дати своје мишљење.

Академци у Ћуприји

Данас по подне одлазе у Ћуприју осамдесет и шест питомаца наредника Војне Академије.

Они ће у Ћуприји провести петнаест дана.

Муслиманска организација

По позиву министра Просвете, из нових крајева дошло је неколико муфтија у Београд ради саветовања о оснивању централне муслиманске верске организације у Србији.

Саветовања ће почети у току ове недеље.

Краљ у Тополи

Краљ са Престолонаследником Ђорђем и великодостојницима стигао је јуче у 9.30 часова пре подне у Тополу, где га је одушевљено поздравио многобројни народ. Топола је окићена заставама и зеленилом. Пред конаком поздравио је Краља лепим говором председник тополске општине г. Младен Марковић. Краљ се заблагодарио на одушевљеном дочеку. После тога је Краљ са Престолонаследником, Принцом Павлом и великодостојницима ушао у стару цркву, где је одслужена служба Божија и држан помен на гробу Карађорђевом. Затим је пошла из цркве литија на Опленац, где ће се подићи нова Краљева црква. На вис је изашао Краљ са свитом пешке. Пошто је извршено водоосвећење Краљ је ставио у камен темељац повељу на пергаменту, коју су потписали осим њега још и митрополит, министар председник, министар просвете, протопресвитер тополски и архитекта.

У темељу је узидан и велики крст на месту где ће бити подигнута часна трпеза. Краљ је потом превукао камен темељац малтером, па је онда стављен још један камен и тиме је ударен темељ за нову цркву Св. Ђорђа. Тада је Краљ, ударајући сребрним чекићем по камену темељцу, изговорио ове речи:

„Благодарим Свевишњем што сам дочекао да могу у драгој ми Тополи ударити темељ храму, у коме ће се чувати земни остаци мојих предака. Нека би дао Бог, да ова моја задужбина дуго година поје у славу Божију и узноси молитве небу за моје потомство и мили ми народ српски.“

По том је митрополит изговорио лепу беседу одајући хвалу и признање народно делима побожнога краља Петра.

За тим је отпевано „Многаја љета“ и тиме и свечаност на Опленцу завршена.

У врту Вождовог конака био је у подне ручак на који је Краљ позвао 80 званица.

Краљ је за време ручка изговорио ову здравицу:

„Драги моји гости! Помоћу божјом урадисмо једно лепо дело, положисмо камен темељац цркви Светога Ђорђа. Свршивши тај чин, Ја првим речима својим хоћу да одам хвалу Свевишњему његовој великој милости и да му топло захвалим, што ми је дао здравља и моћи да испуним своју заветну жељу: да у Тополи на Опленцу подигнем цркву. Први рад за цркву завршен је ево данас, а спремљено је све потребно да за кратко време и осветим, па да Моја задужбина што пре пропоје славу божју и да се у њој узносе небу молитве за напредак и срећу Србије и свега српског народа. С побожним хришћанским осећајем ја овај православни храм подижем на првом месту Богу и божјој правди. А поред славе, коју Богу даровах, овим малим даром ја у другом реду желим да задовољим и људску правду и да одужим дуг захвалности својим прецима. Тога ради измењујем и завештавам, да црква Св. Ђорђа прими храни у својим недрима прах оца Србије, Вожда Карађорђа, и упокојених из породице Карађорђевића. (Бурно: „Слава им!) Захваљујући вам, драги моји гости, што дођосте да присуствујете првом чину остварењу мога завета, Ја вас позивам да сви заједно одамо хвалу Богу и да му се сви помолимо, да он у великој својој милости заштићује и чува српски народ, те да се нама драга Отаџбина с помоћу божјом и нашим сложним радом развија и напредује у хришћанској вери и моралу, у просвети, у војној снази, у привреди, у законодавству и у добром поретку. Живео српски народ!“

После ручка настало је народно весеље. Увече је Краљ опет давао вечеру својим гостима у Вождовом конаку.

Краљев повратак

Данас у 11^1/2 часова Краљ, Престолонаследник Ђорђе, Принц Павле и цела свита вратили су се дворским возом из Младеновца.

Личне ствари

У дискусији о убиству Милана и Максима Новаковића „Самоуправа“ се јуче по други пут дотакла оца нашег уредника, не остављајући га мртвог на миру. Кад већ хоће о томе да говори, ми ћемо овде изнети шта је она сама рекла о покојном др Рибникару, на дан његове смрти.

У свом броју од 25. јануара 1905. године ево дакле шта је „Самоуправа“ донела:

✝ Доктор Ф. Рибникар, општински лекар. Добар човек у најбољем смислу те речи; исправан грађанин који се никад није устручавао пред опасношћу бити слободоуман; један племенити практични лекар — Ф. Рибникар испустио је своју добру душу јутрос у 9^1/2 сати на рукама својих синова. Добар и нежан отац умро је мирно гледајући своје одрасле добре синове. Покојни Ф. Рибникар је цео овој активни живот провео у Србији волећи је као сваки добар Србин. Као лекара њега ће се дуго и дуго сећати у Трстенику, Свилајнцу, Јагодини и Београду. Неуморан и дању и ноћу јурио је болнима, и у старим годинама задржао је своју неуморност, и све до пре два дана Београђани су могли видети како хитро јури за послом као младић. Па ипак тешка болест, запалење плућа, обхрвало је овог неуморног човека. Синови његови имају права да се теше знајући за силну љубав и поштовања што их осећају сви они који старог д-ра Рибникара познавали. Многе ће куће заплакати у тузи кад чују тужну вест да је „стари Рибникар“ отишао тамо куда ћемо редом и сви ми са њим отићи. Неуморан у служби, неуморан у трима српским ратовима он је много задужио и своју нову домовину. Нека је лака земља српска, која ће покривати трошне остатке д-ра Ф. Рибникара.

После овога ми нећемо више о томе рећи ни једну једиту реч. Ако има образа, „Самоуправа“ може и даље говорити што год хоће.

Одговор „Самоуправи“

„Самоуправа“ хоће да нам одговора на наше писање о убиству Милана и Максима Новаковића, али тражи, у свом јучерашњем броју, да јој претходно одговоримо, да ли је Милан Новаковић радио на преврату или не, два ли је мислио да га изведе мирним путем или оружјем итд.

Жао нам је, што јој на та питања не можемо одговорити, баш и кад бисмо хтели, У нашој редакцији нема ни жандарма ни тајних полицајаца, да нас о таквим стварима обавештавају. Ако је Милан Новаковић радио на преврату, државне власти су га требале предати суду да му суди и да га осуди.

То је једини одговор, који у том питању можемо дати „Самоуправи“.

Нов уредник

„Самоуправа“ објављује, да је од јуче г. Јеленко Михаиловић, професор, постао главни уредник „Самоуправе“ и да он прима моралну одговорност за све што у њој изиђе.

Осигурање Милана Новаковића

Милан Новаковић, према тврђењу његових адвоката осигурао се на 5.000 динара још 1899. године код тршћанског друштва „Асикурациони Генерали.“ Још тада је он направио зајам од 5.000 динара код Прометне Банке и заложио полицу као гаранцију. Пошто је отплатио од тог дуга свега 2.200 динара остатак осигуране суме примаће породица покојног Новаковића.

Суве шљиве

До синоћ је на разним тржиштима у Србији премерено преко 15^1/2 милиона килограма сувих шљива. Просечна је цена 35 динара сто килограма.

Питомац за браварство

Министарство народне привреде изабрало је за свога питомца Огњена Ђ. Крстића, који ће у Немачкој изучавати браварство.

Бугарски универзитет

Питање о отварању бугарског универзитета изгледа да се неће скоро решити. Нови професори опет почињу давати оставке, а стари се не мисле никако враћати под данашњим условима. Стога је влада била позвала неколико професора са стране, али ови нису хтели примити понуђено им место. Како веле неки бугарски листови, влада се обратила неким професорима загребачког и београдског универзитета да приме катедре софијског универзитета те да се једном реши то тугаљиво питање и универзитет свечано отвори, па ма и без студената.

Бугарска зверства

Како новосадском „Бранику“ јавља дописник из Скопља, једна јака бугарска чета напала је пре неколико дана на неколико Срба из села Бродца у скопској Црној Гори.

Сви су четници имали на себи одело бугарске регуларне војске, а предводио их је познати зликовац, бугарски војвода Васиљ. У боју погину од стране Срба два виђена домаћина, Тодор Стевковић и Петар Ристић. Ова бугарска чета стално крстари по скопској Црној Гори и прети да попали многа српска села. Народ је у великом страху, а турске власти не пружају никакве помоћи.

Пооштрене мере

Како јављају из Цариграда, са аустро-руском нотом о реформама у Маћедонији послале су обе велике силе појединим владама балканских држава и нарочита наређења да се престане с одашиљењем чета.

Нарочито оштра наређења послата су грчкој и турској влади, које се како се вели, узајамно помажу те с тога грчке чете врше насиља по маћедонским вилајетима.

Баш лепи предлози

Софијском „Дневнику“, а тако исто и свима бугарским листовима аустро-руска нота не даје довољно гарантије за одржање мира у Маћедонији.

Само што је најкомичније, сви ти листови ни више ни мање него тврде, да је Србија највише крива за нарушење тога мира, док је Бугарска потпуно невина. За то ако велике силе хоће, да се у Маћедонији одржи мир, оне треба Србији сасвим да забране одашиљање својих чета.

Ала би се онда Бугари башкарили по Маћедонији!

Тровање

Синоћ у 8 часова покушао је да се отрује Михаило Стојановић, кечар. Он је попио чашу цеђа. Упућен је у болницу да му се укаже лекарска помоћ.

Краљ Петар цару Николи

Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.

Министарска седница

Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.

Владин програм

Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.

Програми! Програми!

Главна прослава устанка

Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.

Наши добровољци

Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.

Карађорђева улица

Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.

Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.

Буџет

Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!

Вредан министар

У 10^1/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.

Г. Дамњан Поповић

Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.

Аустријски план

Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“

Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.

Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.

Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.

Бугарски ђаци

Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.

Српски професори у Софији

Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.

У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.

Радикални клуб

У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.

Свечана престава

На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:

1. Музика: Од Босне се…
2. Декламација;
   3: Буна на Дахије (последња сцена пред кућом Карађорђевом);
3. Сцена у Орашцу, договор и заклетва;
4. Бој на Мишару;
5. Заузимање Београда.

Српска Књижевна Задруга

Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.

Српско Бродарско Друштво

Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.

Министарска седница

Синоћ је у Министарству Спољних Послова држана министарска седница под председништвом Краљевим.

Дипломатске вести

Г. Муравјев, отправник руског посланства, отпутовао је у Беч. — Г. Миша Вујић, изванредни посланик у Бечу, допутовао је експресом у Београд.

14. фебруар

У суботу, четрнаестог фебруара, на најсвечанији начин биће прослављена стогодишњица првога устанка. Пре подне, у свим црквама у Краљевини, држаће се богослужење са благодарењем и војничком парадом. У вече у Народном позоришту даваће се свечана представа. Варош ће бити окићена, а у вече, осветљена. Програм прославе данас ће бити дефинитивно свршен, и сутра ћемо га већ моћи донети у листу.

Скинуте слике

На забави, коју је приредило Коло Српских Сестара у суботу 1. ов. м. у Грађанској Касини, на захтев једне госпође скинуте су, пред сам почетак забаве, слике кнеза Милоша и кнеза Михаила, са места на коме су дотле стајале. Сазнавши за ово Краљ, осудио је поступак поменуте госпође и одмах наредио свом маршалу да скинуте слике обеси на њихово старо место.

Мачка се облизује

Г. Чеда Мијатовић јавља „Трговинском Гласнику“, да је Аустрија поверљиво и обазриво саопштила великим силама, да ова предвиђа могућност да ће јој бити потреба да се користи одредбом берлинског уговора, који јој даје право да заузме ново-пазарски санџак, и да је рада да сазна како би се силе у том случају држале. Одговор сила није познат.

Аустрија се спрема

„Србобран“ доноси чланак под насловом „Значајне вести“ у коме вели: „Ми поуздано дознајемо да се у босанско херцеговачким гарнизонима осећа необично живо кретање и да се чине припреме, каквима иначе нема трага у мирно доба. Истина те припреме нису још ни из далека заузеле оне димензије, о којима говори талијанска штампа, али тек из свега овога што се у Босни и Херцеговини ради јасно је да се ишчекују крупни догађаји“.

Доброћудно

У нар. скупштини доста жива дебата поводом извештаја анкетне комисије. Посланик Милован Лазаревић замера алексиначкоме посланику Марковићу, за то, што му је рекао да је у своме говору био „помози Бог на обе стране чаршије“ и да би му вратио жао за срамоту вели: „У осталом ја нисам тај, да ме жена издржава.“ Такво пецкање изазвало је негодовање код целе скупштине, само не код г. Марковића, јер он је доброћудно и пријатељски изјавио да веома поштује Милована па му ја жао што овај помиње такве ствари, и заврши овако: „Ја сам одкранио петеро деце и неће сад да говоримо кога жена храни, јербо Милован је нежењен човек па можда њега туђе жене хране!“ Ова духовита примедба изазвала је код посланика велику веселост.

Рударски штрајк

Јуче је скупштинска комисија изнела пред скупштину извештај о своме раду у сењском руднику, поводом познатога рударскога штрајка. Рећи ћемо само толико, да тај извештај један панегирик и то велики панегирик управи рудника. По прочитању извештаја повела се доста жива дебата, у којој је, сем интерпеланта Др. Илића, Министра грађевина и већег броја посланика учествовао и г. Јован Баличевац. Г. Баличевац је био баш озбиљно љут на раденични сталеж, ужасно је викао помињао неку стрњику [и динар] наднице и замерао раденицима, што хоће „свилене хаљине“. Колико се могло разабрати из његове „беседе“, да бити код њега у надници није тако лака служба.

Хајде Јово на ново

Познато је, да је финансиски одбор још пре неколико давна свршио био свој посао око претреса државнога буџета. Међутим одбор сада опет „још ради“ јер председник скупштински рече јутрос, извесним поводом поред осталога и ово: „… пошто је известилац у финансиском одбору, где ради, то ће…“ Дакле, изгледа да финансиски одбор сада нешто доправља и ако то отпочне тако, онда скупштина неће бити готова с буџетом ни до Петрова дана.

Милешевац

Уверавају нас, да „Палилулске новине“, које ће почети да излазе прекосутра, не издаје друштво „Милошевац“.

Захвалност

Одбор фонда осн. школа на Ист. Врачару са наставницима и наставницама изјављује најтоплију захвалност свима госпођама и госпођицама, које су својим племенитим заузимањем осигурали онако повољан успех забаве, држате 7. фебруара ове године код „Славије“.