Категорија: Из женског света

У Лондону се по женској моди јасно види, који од непријатеља на Далеком Истоку ужива симпатије енглеских дама. Јапанска дуга хаљина („кимоно“) одавно је у Енглеској ушла у моду као домаћа хаљина, а сад се носи и као огртач за позориште па чак и као хаљина за визите. Ниска фризура све се ређе виђа, јер даме и косу носе по јапански високо и само се о најновијим јапанским фризурама распитују. Осим тога многе носе, као Гејша, накит у коси више ушију. У цвећарницима се тражи хризантема и лотосов цвет; то је модерно цвеће ове сезоне. Беле јапанске лепезе сузбиле су лепезе од цвећа и перја, које су тако дуго биле неограничени господари. Јапански се комади најрадије гледају по позориштима, а на свима концертима чује се музика из јапанских оперета.

У једној кући у Чикагу биле су изложене ствари и драгоцености, које је, после пожара тамошњег великог позоришта нашла полиција на лешевима пострадалих иначе под рушевинама. Четири излога беху пуна сатова, других ствари мање вредност и новца. Над сваком кутијицом била је нумера лешине, код које су драгоцености нађене. Тамошња полиција цени вредност ових ствари на 750.000 динара.

Једна америчка дама, Мис Ана Даклеј, била је страсан стрелац. Ова госпођица испросила се на јединствен начин. Када је једном на стрелишту гађала нишан, дође тамо и један непознат господин, избаци у нишан једно за другим сто метака и среди их тако да је њима било написано: „Хоћете ли поћи за мене?“ Разуме се да је Мис Ана, била зачуђена овом понудом; али одма за тим узе своју пушку и на исти начин изјави овој пристанак.

Штедљивост је лепо својство, али и она има своје границе. Међутим мисис Хити Грен из Њу-Јорка као да неће да зна за то златно правило. Она је до скора држала стан, за који је плаћала 120 дин. месечно, а онда јој је он прескуп и узела је стан за 60 дин. на месец, Ова штедљива госпа долази у реду највећих американских богаташица.

Из Лондона пишу, да се у последње доба све више опажа, како на моду утичу политички дневни интереси, а нарочито у време рата. Трагична опсада страних посланстава у Пекингу пробудила је наклоност према мандаринским хаљинама, које јако падају у очи. Енглеско-јапански савез унео је у лондонску моду токијски „кимонос“ у свим могућим врстама тоалете и сада, када су сви изгледи да ће скоро доћи до рата на далеком истоку, свет се јагми за јапанском робом. Практичне блузе имају јапански додатак у простоме везу. Мала парчад ових везова, која веома личе на старинске ручне радове, јевтино стају и имају ванредно дејство, јер су ови јапански радови веома пријатни и лепи у својим бојама. Блуза у модром крепону од свиле, урешена јапанским везовима од угасито плаве боје на свили кожне боје једна од најлепших је мустри у томе стилу. Везови у зеленој и неранџастој боји нарочито се слажу са разним модерним тамним осенчавањем. Веома отмено изгледају блузе начињене из мандаринских зубуља, а нарочито, ако имају на себи карактеристичне старе јапанске везове. Ове блузе сасвим се постављају старим везовима. Уноси се доста злата у цео тај посао, али на златна недра на предњој страни блузе не буде упечатак шаренила, а још мање да пада у очи, као што би човеку у први мах изгледало, јер меки тонови старе бродерије сасвим су мирни, и ако мустра доста изненађује. Угаситији атлаз, извезен модро осенченим лептирима разне величине, јесте једна од јапанских идеја у таквом материјалу. Угасито зелена понгијска свила, сасвим прожета дивљим памуком, друга је таква мустра. У једној од оријенталских трговина има декоративних металних копча, које су покривене старим јапанским везовима.

Један женски лист, који излази у Паризу, упутио је питање својим читатељкама, кога би оне узеле за мужа, кад би се обазирале на његов позив и занимање. Велика већина жена била је за лекаре. Затим су многе биле за официре, морнаре, инжењере, а тек која за књижевнике, сликаре, склупторе или привреднике. Глумци и народни представници добили су једва један глас, а научник, банкар и музичар ниједан.

Нова година донела је у Лондон и нову моду. Оно, што је био изузетак, постаде правилом, употреба елегантних штапова за даме у Америци је одавна „фашионабл“, али у Лондону још не стоји на чврстим ногама. Вероватно је прошло лето без кише охрабрило жене, да чине велике излете, који су изазивали потребу штапова. Али, ако и у пролеће буде суше, онда ће штап преотети достојанство сунцобрану. Већ има вереница, које цвеће дугим свиленим тракама привезују уз лепе, стародревне палице.

Данас има три врсте штапова, којима се служе жене. Најмодернији је штап, који једва ако има две стопе у дужину, тзв. „штап гиздавац“ (Renommier-Stock). Други је обичне дужине, али је веома урешен. Трећа врста штапова јесте од оних, које су носиле отмене госпођице из 18. в. и почетком 19. в. Овај дуги штап допирао је до прсију и понеки пут је о сребрној дршци висила каква свилена трака. У Америци облаче штапове у свињску кожу и они стају 30—70 динара. И бамбусови штапови од 45 цм дужине у моди су. Нарочито се купују они, који имају огледалце, монокл или новчаник, утврђен за дршку. У Америци је увела штап једна дама, којој је било тешко, да стојећи прима посете, па се ослањала о једну лепо израђену штаку. Њен пример нашао је многе мајмуне и код многих жена штап је био прави украс, украшен цвећем од љубичице или свиленом марамом, привезаном за дршку.

Дана 18. децембра 1903. први пут су се јавиле у историји Сједињених Држава жене као поротници. Под председништвом судије Хонора у Чикагу судило је шест женских поротника некој девојчици од осам година за крађу. Порота је решила, да се дете да на поправку у казнени завод. Али је мати детиња апеловала на милосрђе, тврдећи, да је дете таквога састава, да неће издржати без њене неге живот у заводу. На ово се порота умилостиви и реши, да и мати са дететом иде у завод. После овога је порота од шест људи одобрила ову пресуду, те је она ступила на снагу.

У Пекингу су жене основале друштво „Тијенсу-хуи“, које има задатак, да стане на пут зломе обичају, по коме се Кинескињама од детињства унаказују ноге стезањем у нарочите ципелице.

Још и данас има у Северној Америци државе, које су прави елдорадо за удаваче. Један амерички лист саопштава велики број писама, која потичу од људи без жена из тих крајева. У једном од тих писама жали се један такав младожења: „Ми овде требамо што више товара жена; уколико их пре добијемо, утолико боље. Добре и лепе девојчице имају првенство, али они, који моле, не смеју бирати.“ Затим описује он финансијско стање и прилике у своме завичају у најлепшим бојама, па вели: „Поља су пуна богате марве, земља плива у изобиљу, млади су људи међутим штедљиви и они су имућни. Али они немају жена, нема живота и весеља у њином изобиљу, а то је потребно његовом завичају, па да рад пође још боље у напред.“