Категорија: Први светски рат

(Телеграми Пресбироу.)

Рањен Виљемов син

Париз, 7. августа.

Немачки престолонаследник тешко је рањен једној борби, одакле је пренет у Екс Ла Шапел (Ахев).

Цар Виљем дошао је у Екс Ла Шапел, да обиђе рањенога сина.

Немци се повлаче

Париз, 7. августа.

Над главним ратиштима је мирно. Немци се повлаче на више места. Лијеж се непрестано држи. Французи имају у својим рукама све гребене Вогеза.

Белгија је молила Француску да чува део немачких заробљеника.

Французи су на реци Ортену запленили једну батерију, три митраљеза и вагоне муниције.

Аустријска коњица десеткована

Петроград, 7. августа.

Прекјуче је руска коњица отерала пети пук копљаника са утврђених положаја, у којима су били још и трећи хусарски пук, један део петнаестог драгонског пука и два батаљона 55 пешадиског пука.

Војници из последње одбране, који су бранили шуме код Сокала, побегли су и несачекавши крај борбе. Други пук копљаника био је потпуно уништен између Зборца и Синајжевка. Руска коњица је напала 6 чета и 2 аустриска ескадрона.

Све покушаје Аустријанаца, да заузму Зборац, одбила је руска артилерија, која наноси велике губитке непријатељу.

Немци убијају заробљенике

Брисл, 7. Августа.

Прекјуче су белгијски војни бициклисти и карабинијери наишли на Немце, где убијају заробљенике.

Јуче су 200 белгиских бициклиста опколили 400 Немаца и већину побили; остали су се разбегли. Педесеторицу од њих Белгијанци су заробили.

Немци са престали да бомбардују лијешка утврђења на десној обали реке Меза. Тврди се, да су утврђења код Намира још страшнија него ли лијешка.

Белгиска коњица се нарочито одликовала против немачких улана на десној обали Меза.

Јапан и Немачка

Лондон, 7. августа.

Из Вашингтона јављају, да је Јапан молио владу Сједињених Држана, да у случају потребе узме на себе заштиту јапанских интереса у Берлину.

У Финском Заливу

Петроград, 7. августа.

Прексиноћ су руски бродови открили у финском заливу присутност једне немачке ескадре, која се састајала из две оклопњаче, четири крстарице и неколико торпиљера, који су вукли руске бродове. Непријатељ је одмах отпловио на широко море. Јуче су се две друге крстарице приближиле кули светиљи код Дагорорта, али су се врло брзо удалиле.

Тог истог дана дошла су три немачка торпиљера да бомбардују поменуту кулу. Пало је неколико пројектила, људски жртава није било, материјална штета је незнатна.

Пораз штразбуршке посаде

Париз, 7. августа.

Положај Француза у Елзас-Лорену врло је добар. Они свакога дана освајају нове позиције. Немци су, повлачећи се, пушкарали жене и децу. Штразбуршки гарнизон, који је покушао да се пробије кроз Богезе, потукла је Француска артиљерија. Нове покушаје Немаца, да пређу преко реке Меза, белгијанци су опет изиграли. Енглески експедициони корпус извршио је своје спајање са белгиском и француском војском.

На руско-аустријској граници

Петроград, 8. Августа.

На путу од Пинчева ка Кјелцу примећена је јака аустријска коњичка колона са једним одредом пешадије. На подне руска коњица започела је борбу са овом колоном код виле Пјаска. Борба је трајала до мрака. Сви покушаји непријатељеви да продре ка северу остали су без успеха. Истога дана код села Рибнице, на десној обали Висле, предходница руске коњице имала је борбу са једним аустриским ескадроном, који је одбијен са великим губитцима ка галицијској граници.

Дана 4. Августа била је борба код Балдервојчана, између Ритнире и Шталпунена. Руске трупе отеле су 8 топова, 12 кар и 2 митраљеза од непријатеља.

Заузеће Диста

Петроград, 8. августа.

Немци су бомбардовали и заузели варош Дист, чије се застрашено становништво разбегло.

Јака одељења, која чине десно крило немачке војске, прешла су преко реке Меза између Лијежа и Комира.

Немци се утврђују на обема обалама реке Меза.

Поморска ситуација

Лондон, 8, августа.

Поморска ситуација је овака:

Од објаве рата флота је имала дужност да се брине о сигурности експедиционе војске, која је завршила своје искрцавање 5. августа у потпуном реду и без икаквих губитака. Како је флота извршила свој задатак у Атланском Океану и ка осталим местима, а који се састојао у чувању трговачких путева, најбоље се види по томе што је код „Лојда“ снижена цена за осигурање против ратне опасности на 2% за готово сва путовања британских бродова, док је цена за осигурање жита, коју су плаћали бродови из Сједињених Држава за британска пристаништа, један и по проценат.

Немачка флота, осим оне у Балтичкоме Мору, лежи у пристаништу.

Енглеска трговина готово је нормална. Индустрија и трговина у Немачкој су парализоване.

Једини губитак, који је претрпљен, јесте лака крстарица „Амрион“, која је наишла на једну мину, пошто је претходно потопила немачки минерски брод „Лујза“. Једна немачка подморска лађа потопљена је у Северноме Мору.

Руси у Источној Пруској

Петроград, 8. августа.

Генералштаб врховног команданта јавља, да су 4. овог месеца на фронту Источне Пруске на страни Вирбалена неколико колона руских предузело офанзиву, прешле границу и отпочеле одсудну битку на целом том фронту. 5. и 6. ов. м. битка је продужавана и по томе су руске трупе заузеле Лик на руско-пруској граници. Према томе вест о немачком успеху на фронту Источне Пруске, коју је објавио Волфов Биро не одговара истини.

У Подрињу је погинуо и фелдмаршаллајтант Пшиборски. — Изгинуо је и сав земунски пук, чију су официри клали пиљарице. — Наша артилерија потопила је 9 аустријских бродова и 8 шлепова

(Телеграм Пресбироу)

Крагујевац, 8. Августа.

После јучерашње велике победе, наша војска продужује енергично гонење непријатеља на целом фронту. Непријатељ не даје никаква отпора и безобзирце се повлачи.

У јучерашњој битци непријатељ је претрпео силне губитке.

Колико се до сада зна ови су пукови готово потпуно уништени: 91., 102, 11, и 28. пук. Командант 28. пука погинуо је.

По исказу једног заробљеног официра из 28. ландверског пука командант 21. ландверске пешачке дивизије фелдмаршаллајтант Пшиборски погинуо је такође.

На северном фронту наша је артиљерија потопила јуче 9 непријатељских бродова и 8 шлепова код острва Оградине. На том месту непријатељ нема више превозних средстава. Непријатељска артиљерија потопила је наш штек код Текије.

На осталим деловима бојишта није се десило ништа важније.

Кладово, 8. августа.

По званичним извештајима 6. ов. м. уништени су непријатељски бродови: „Хилдегард“, „Иштван“, „Алберт“, „Фердинанд Макс“, „Зађва“, „Текај“ и један брод мађарског друштва, као и сви шлепови.

Званична изјава руског посланства у Софији. — Аустрија сама себи ископала гроб. — 1859 и 1914 година

Невероватне клевете којима немачко-аустријска штампа хоће да окриви Русију за европски рат, изазвале су најзад и званичне руске кругове да кажу своју реч.

Чак и званична тела, немачка и аустро-угарска посланства на страни, потрудила су се да званичним комуникејима обману свет. Тим поводом руско посланство у Софији дало је овај комунике.

„Владе Немачка и Аустро-Угарска, пошто су објавило рат Русији, потрудиле су се, у неколико прокламација и комуникеа, да на свој начин протумаче улогу и намере Русије уочи рата као и да свале на Русију одговорност за европски судар.“

То тумачење, чији је циљ био да раздражи становништво Немачке и Аустро-Угарске дошло је до знања и бугарском народу не само преко телеграма из Берлина, Беча и Пеште него и преко званичног комуникеја једнога од заинтересованих посланстава. Не желећи да улази у спор, руско царско посланство ипак сматра за дужност изјавити, да је улога Русије у последњим догађајима била оваква:

У току последњих сто година Русија је водила неколико ратова и сваки од тих ратова имао је за последицу ослобођење једног хришћанског народа на Балкану.

Данас Русија почиње један нов рат који има за циљ да обезбеди политичко, морално и економско ослобођење свих малих европских државица. У борби за ту цељ, са Русијом су се ујединиле све велике цивилизоване силе и свим великодушни умови целога света.

Тројни Споразум образован је са идејом да се угуши принцип грубе силе коју је данашње Германство хтело уздићи на степен догме. Споразум је желео, да ту своју цељ постигне мирним средствима. На несрећу Споразум није у томе успео поред свег духа помирљивости коју је уносио у сваки свој поступак.

Десетог јула 1914. године, фатални датум — Аустро-Угарска је поново учинила гест, са којим је тако зло прошла 1859. године кад је бечки кабинет „напуштајући своје беспримерно дуго стрпљење“ управио Пијемонту један ултиматум у коме га је третирао исто онако као данас Србију — као уточиште револуционара и политичких убица, као огњиште тајних сепаристичких интрига у Ломбардији и Венецији (данас су као Босна и Херцеговина).

Тако исто као сада Србију, Аустрија је онда позивала Пијемонт да у року од три дана распусти своју војску. У противном случају, Аустрија је решила да ће достојно казнити пијемонтску бестидност и да ће разорити то гнездо фанатичних непријатеља европскога мира.

И зна се шта је дошло: Пијемонт је одбацио аустријски ултиматум; објављен је рат; умешала се Француска као слабијега и Италија је извела своје уједињење.

Ни једна од трију сила Европскога Споразума није желела рат, јер је свака од њих располагала свима изворима потребним да се развија и напредује у миру по свима гранама људске радиности. Али ни једна од њих није могла мирно гледати, како ће се вршити „егзекуција“ једног малог народа, јер би после тога несумњиво дошла „егзекуција“ и других суседних малих државица.

Јер то би било враћање у варварства Средњега века. То би било за сваку од споразумних великих сила одрицање од њених традиција, од њене прошлости, од њених идеала. Зато су све три одговориле сложно на провокацију и бациле су на коцку животе десет милиона својих синова. Беспристрасна историја и заинтересовани народи без сумње ће одати правду побудама којима се руководи Тројни Споразум.

Германски народи ће несумњиво такође признати своје садашње заблуде. А Немачка и Аустро-Угарска могу представљати свету догађаје како код желе — било да их увеличавају било да их изопачавају. Али то неће изменити исход рата“.

Погинуо је један од наших младих националиста

Пао је још један од оних младих, бурних националиста који су похитали у Србију чим је почета велика борба за ослобођење Српства и који су јој остали верни до краја живота. У очајним борбама око Крупња, на Дрини, погнуо је Ристо Милићевић, студент и четник у чети мајора Воје Танкосића.

Са Ристом Тохољем, Милошем Свиларом, Момчиловићем и осталим студентима и омладинцима дошао је у Србију 1905. године и Ристо Милићевић, Херцеговац, студент загребачког универзитета.

Одушевљен Србин, пламени националиста Ристо Милићевић је и у новој средини, у комитским четама које су му дале пушку, постао веран и омиљен друг. Његова питома реч и његово бисерно грло учинили су га једним од најпознатијих људи у нашем младом друштву и када су прекинуте комитске борбе на Југу, Ристо Милићевић је остао у Србији, као у својој домовини.

Када је букнуо балкански рат, он је као добровољац, у Танкосићевој чети, превалио све оне мучне и крваве борбе од наше старе границе до Љуме. А када је сад оглашен рат, који има да донесе слободу његовом родном крају, Ристо Милићевић је стао у прве редове бораца.

Са радошћу на срцу он је похитао на Дрину да међу првима објави спасење своје Босне и Херцеговине. Али је у тешкој борби на Дрини један непријатељски метак уништио тај млади, бујни и корисни живот.

Бог да прости Ристу Милићевића.