Категорија: Љубав

Једна америчка дама, Мис Ана Даклеј, била је страсан стрелац. Ова госпођица испросила се на јединствен начин. Када је једном на стрелишту гађала нишан, дође тамо и један непознат господин, избаци у нишан једно за другим сто метака и среди их тако да је њима било написано: „Хоћете ли поћи за мене?“ Разуме се да је Мис Ана, била зачуђена овом понудом; али одма за тим узе своју пушку и на исти начин изјави овој пристанак.

Један женски лист, који излази у Паризу, упутио је питање својим читатељкама, кога би оне узеле за мужа, кад би се обазирале на његов позив и занимање. Велика већина жена била је за лекаре. Затим су многе биле за официре, морнаре, инжењере, а тек која за књижевнике, сликаре, склупторе или привреднике. Глумци и народни представници добили су једва један глас, а научник, банкар и музичар ниједан.

Још и данас има у Северној Америци државе, које су прави елдорадо за удаваче. Један амерички лист саопштава велики број писама, која потичу од људи без жена из тих крајева. У једном од тих писама жали се један такав младожења: „Ми овде требамо што више товара жена; уколико их пре добијемо, утолико боље. Добре и лепе девојчице имају првенство, али они, који моле, не смеју бирати.“ Затим описује он финансијско стање и прилике у своме завичају у најлепшим бојама, па вели: „Поља су пуна богате марве, земља плива у изобиљу, млади су људи међутим штедљиви и они су имућни. Али они немају жена, нема живота и весеља у њином изобиљу, а то је потребно његовом завичају, па да рад пође још боље у напред.“