Ознака: Агенor Голуховски

Агенор Голуховски (Gołuchowski, Agenor Maria Adam), гроф, дипломата, министар (Лавов, Украјина, 25. март 1849 – Лавов, 28. март 1921).

  • Гроф Голуховски

    Једном француском новинару, који се бавио неколико дана у Бечу тражећи ту од разних политичких личности обавештења о приликама на Балкану, саопштио је гроф Голуховски, код кога је такође био, врло важне ствари, које морају заинтересовати све балканске народе, а па првом месту нас Србе. Он му је казао најпре све оно што годинама већ слушамо из свију званичних извора бечких: да је стање на Балкану врло замршено, али ипак не толико, колико се обично мисли; да је руско-аустријски споразум чвршћи но икада и да у њему лежи највећа гарантија за одржање мира; да ће се заједничком акцијом великих сила реформе у Маћедонији сигурно моћи изнести и т. д. и т. д. Али је гроф Голуховски, после свега тога што нам је и од пре већ било познато као официелно мишљење аустријске дипломације, казао још нешто: да ће аустријска влада, опет у споразуму с руском, ако Турска не хтедне или не могадне увести прописане јој реформе, предузети насилне мере и натерати је да реформе уведе.

    Гроф Голуховски на жалост није казао какве би те насилне мере биле, које он мисли да предузима. Очевидно је, да оне могу бити врло различите. Једна маринска демонстрација у турским важнијим пристаништима била би на пример врло енергична мера, која би на Турке направила трајан ефект, али је више но сигурно, да аустријска влада на то и не помишља. Њој би се много пише допало, да ту пресију на Турску изврши на суву и извесно би већ то давно и учинила, кад би била сигурна, да ће јој све остале силе дати свој пристанак на то.

    У томе у осталом и лежи чвор целог питања. Откако је започео руско-јапански рат питање о реформама у Маћедонији постепено све се више отима из руку руско-аустријских, које су, као најзаинтерсованије, првобитно једине имале да га решавају, па се преноси на ове велике силе. Нарочито су Енглеска и Италија енергичне у томе. Са нашег, чисто српског гледишта и боље је, што је тако дошло. Покрај најбоље воље, да продужи започети рад, Русија ипак то не може за сада, или бар не може у оноликој мери колико би ипак чинила, да није заплетена у рат. Аустрија би на тај начин, кад се друге силе не би мешале, остала тако рећи једини господар ситуације на Балкану, а то је оно, чега се ми највише треба да плашимо.

    Нико још не зна каквих све тачака има у руско-аустријском споразуму. Је ли Русија, за сваку евентуалност, само да би обезбедила, неутралност Аустрије, учинила па нашу штету какве уступке Аустрији у Мирцштегу или не, то се за данас не може да каже. Али она завијена изјава грофа Голуховског, која можда није ништа друго, до гола претња, ипак треба да нам је стално пред очима. Баш и да је неоснована претња, изречена онако у ветар, она ипак представља опасност по нас.

  • Аустриски трговци и гроф Голуховски

    Три главна индустријска друштва у Бечу предала су министру трговине свој протест против говора грофа Голуховскога у буџетском одбору аустријске делегације. Гроф Голуховски рекао је да су на великим пијацама на Балканима производи аустро-угарске индустрије истиснута лошијом робом, а томе је узрок, како су му доставили, што су у почетку из Аустро-Угарске слали робу, која је одговарала мустрама, а касније показале су се многе мане у погледу на каквоћу, меру и тежину послате робе. Речена три индустријска друштва у свом протесту веле, да су ове речи грофа Голуховскога изазвале у круговима аустријске индустрије велико чудо, па и увренишћеност јер до сада нема примера, да је министар које земље пред целим светом са толиком осудом и увредом говорио о индустрији своје земље, за коју би требало да се заузима. Зато ишту речена друштва објашњења односно извора таквих незгодних извештаја и моле министра трговине да потражи, да ли заиста има основа за [податке које] грофа Голуховскога у […] дотично име изнесе.

  • Дневне вести

    Зашто се Чариков не враћа у Београд

    По извештају, који смо јутрос из аутентичног извора добили г. Чариков не враћа се у Београд због тога, што је приликом састанка у Мирцштегу, гроф Голуховски тражио да се он опозове. Гроф Голуховски тврдио је, да се Чариков сувише ангажовао за српску ствар у Маћедонији и да на тај начин смета извршењу реформног програма у Турској.

    Гласови, да је он отишао због унутрашњих српских ствари неистинити су.

    Нов Митрополит

    Према телеграмима, које доносимо на првој страни, за новог митрополита у Скопљу изабран је Србин Архимандрит Себастијан.

    Митрополит Себастијан

    Митрополит Себастијан родом је из Липљана, стар је 34 године. Отац му је умро лане као стар човек и био је јако поштован у целој Старој Србији, а мати му је још и сад жива. Још од блиске родбине има брата Живана, који је такође свештеник у Липљанима. Митрополит Себастијан свршио је богословске науке у Призрену и Београду, потом се оженио и провео неко време као свештеник у Старој Србији. Како му жена ускоро умре, ожалошћен реши да се покалуђери и оде на Халку где такође сврши богословију. Међу београдским Македонцима и Старосрбијанцима поздрављен је његов избор најодушевљеније.

    Шеф прес-бироа

    Г. Жив. Балугџић вратио се синоћ из Беча где се бавио три дана.

    Г. Тодор Петковић

    Г. Тоша Петковић, Министар Привреде, поднео је Народној Скупштини Пројект Закона о Шумама, који је већ био предмет дискусије у радикалном клубу већине. Клуб је размотрио поднесени пројект и нашао да он у многим својим одредбама не одговара фактичким потребама и намени једног доброг закона о шумама. У одредби о горосечи, клуб је заступао гледиште слободне горосече, како приватних тако и манастирских шума без ичијег одобрења, док је међутим г. Петковић у свом пројекту био томе противан. Како г. министар те мисли да отступа од својих назора изнесених у пројекту, а клуб радикалне већине још мање од своје одлуке, то ће неминовна последица свега тога бити питање о самом опстанку г. Петковића.

    Отпуштен начелник

    Државни Савет поништио је решење министарског савета, по којем се г. Радоје Радојловић, бив. начелник поштанско-телеграфског оделења, отпушта из државне службе.

    Јади једног српског новинара

    Уредник „Србобрана“ г. Јован Бањанин, оптужен је и одмах узет на саслушање због чланка „Тешки часови“ који је изашао у 282, броју „Србобрана“. Државни тужилац нашао је у ставовима овога чланка увреде величанства и увреде чланова владајућег дома. Овај један пример нека послужи као доказ колико је угрожена слобода јавне речи у прекосавским крајевима, кад они налазе увреде величанства чак и онде, где она не може ни између редова да се чита.

    Полицијски указ

    Данас је потписан повећи полицијски указ. Међу осталима, постављен је за члана Управе града Београда г. М. Ж. Петровић, секретар шумарског одељења Министар. Народне Привреде.

    Нов закон

    У данашњој скупштинској седници примљен је једногласно на јутрошњој седници у начелној дебати предлог закона о устројству војске.

    Ко ће победити

    Познато је, да је Нар. Скупштина изгласала поднесени јој предлог о укидању државне помоћи г-ђама Гарашанки, Ристићки и Вучковићки, и да је њена одлука достављена и Државном Савету. Држ. Савет размотрио је поднесену одлуку и нашао, да је она по све неоправдана, јер је та држ. помоћ њихово стечене право. Исти ће се предлог изнети и по други пут, на коначно решење пред Скупштину.

    Конкурс

    За питомца за Словенско право јавило се четрнаест кандидата. Избор ће бити врло тежак, јер има више кандидата, који с правом могу да рачунају, да ће бити изабрани. Зар се за тај важан предмет, не би могла послати двојица?

    Позориште под закуп

    У буџетском одбору смањена је државна помоћ Народном Позоришту од 40 хиљ. дин. на 30 хиљ. дин. Међу члановима тог одбора нашао се чак и један, који је предлагао, да се позоришту цела државна помоћ одузме и да се оно да под закуп. Ко да више? Први, други пут!

    Царински закон

    У министарству финансија ради се на предлогу за измене и допуне у царинском закону. Како дознајемо по том предлогу за царинске чиновнике траже се не само нарочите квалификације, већ и полагање испита.

    Свечана прослава Св. Саве у Петрограду

    У Петрограду су прекјуче Српска колонија и Словенско Добротворно Друштво прославили Св. Саву на најсвечанији начин, свечаније него икада до сада, како телеграфише „Руска Телеграфска Агенција“. У казанској саборној цркви у Петрограду одслужена је свечана литургија у присуству српске колоније, чланова Словенског Добротворног Друштва, Рускога Собрања, ђенерала и државних великодостојника. Одмах затим био је велики пријем и закуска у српском посланству у Петрограду. У вече је у официрској касини био велики српски концерат, позоришна представа и бал. О вечери је било одушевљених говора и здравица Краљу Петру, кнезу Николи и напретку српског народа.

    Пут у Софију

    На заједничкој седници управе „Побратимства“ и „Обилића“ која је синоћ држана, решено је, да се великошколска омладина крене 6. фебруара за Софију, да 7. феб. „Обилић“ даје концерт, а 8. фебр. ће онда бити заједнички збор српске и бугарске омладине.

    Изабран је један ужи одбор, који ће све спремити за пут.

    Уметничка забава

    Како смо сазнали, уметничка забава, за коју се већ толике припреме чине, биће око половине месеца фебруара.

    Ондричек

    Чувени виртоуз на виолини Ондричек, који је већ познат нашој публици, доћи ће кроз две три недеље да даје концерте заједно с Београдским Певачким Друштвом.

    Ресавска улица

    Становници ове улице жале се на недовољно осветљење. Жалба им сасвим умесна, јер су електричне сијалице доиста неправилно и несразмерно распоређене тако, да у оном делу те улице од Крунске до улице Краља Александра половина нема ни једне сијалице.

    Надамо се да ће општина учинити шта треба да се у овој улици намести још која сијалица.

    Поштански указ

    Потписат је и кроз дан два обзнаниће се повећи указ по поштанско-телеграфској струци, којим се размешта известан број поштанско-телеграфских службеника.

    Велосипедска забава

    Управа Велосипедског клуба приређује једну велику забаву 20 јануара, у просторијама коларчетове пивнице.

    Немачки цар и његов син

    Париски, лист „Либерте“ сазнаје из Берлина, да немачки престолонаследник у последње доба отворено опонира своме оцу. Он се са њиме не слаже у многим стварима и због тога дошло је до оштријих речи. У последњој таквој оцени царевић је овако говорио своме оцу:

    — Ако не могу живети слободно у Немачкој, отићи ћу у Енглеску и нећу се враћати, док не будем у Немачкој добио право да слободно мислим. Као потпоручник у нашој војсци, дужан сам повиновати се Вама у свему, што се односи на војничке ствари, али као човек и као Немац ја имам права да мислим, како хоћу. Ни ви се ни сте увек клањали мислима свога оца, зашто онда иштете од мене, да ја Вас већма слушам, него што сте Ви слушали Вашега оца?

    Када је цар Виљем чуо ове речи свога сина, он се наљути и нареди, да му непокорног сина ставе у војнички затвор.

    Из Народне Скупштине

    Господин Живојин Балугџић, финансиски стражар поднео је народној скупштини молбу, да му се уваже неке поднаредничке године службе, или тако нешто. У скупштини су се мало изненадили овоме тако ретком имену и молби једнога Балугџића.


    На јучерањој седници други пут је прочитан предлог Милентија Божовића и другова, којим се тражи, да се митрополиту и епископима одузме стални додатак, који су имали по чл. 226. закона о црквеним властима.


    Посланик Таса Обрадовић поднео је предлог, да скупштина ради и од 3—6 часова по подне, како би се брже свршавали текући послови, пошто народна скупштина кошта народ 4000 дневно. Посланици нису изгледали ни најмање одушевљени овим предлогом. Поред овога и других незнатнијих предлога поднесен је и предлог, да се укину жандарми, пошто се на леђима многих грађана још познају трагови од жандарских тесака.


    Г. Министар унутрашњих дела постао је у последње време веома попустљив. Тако је јутрос на питање једнога посланика, када ступају у живот извесне законске измене и допуне одговорно: кад год хоће скупштина т. ј. ћеф јој кад краљ потпише ћеф јој кад се обнародује; или кад буде и једно и друго. У осталом само ово последње је правилно.

  • Аустријска делегација

    Прекјуче је у аустријској делегацији завршена дебата о буџету министарства спољних послова. То је била и сада, као и увек, једна од интересантнијих седница. Нарочито је био интересантан говор младочешког делегата Кафтана о општој политици аустро-угарске монархије. Говорећи о спољној политици, он је почео са Балканским Полуострвом а завршио са Крајњим Истоком и Сједињеним Североамеричким Државама. Затим је прешао на унутрашњу политику монархије и на чешко питање.

    „Већ је много година, рекао је Кафтан, како се Младочеси труде да заинтересују нашу дипломацију о несносном стању на Балканскоме Полуострву. Од тога би смо имали ту огромну корист, што би монархија, без проливања крви, остварила своје снове да изађе на Бело Море и да тако на Истоку поново задобије свој изгубљени положај. Због тога се јако радујемо „аустријскоме споразуму који нам олакшава продирање на томе путу.“ О Маћедонији је Кафтан рекао ово: „Шта! Зар граф Голуховски сматра да је Турска способна да се реформише на основу мирцштегског аустријског програма, који султан још није потпуно ратификовао само зато шта увек рачуна на могуће несугласице између Русије и Аустро-Угарске, поред свега њихова споразума. Али цео свет зна да се Турска неће реформисати јер она то не може, а недостаје и добре воље султанове. Абдул Хамид се налази у рукама арбанашке дворске клике, која ни по коју цену неће реформе. Цео овај мирцштегски програм је само једна узалудна палијатива. И овде треба применити онај исти лек који и на Крит: аутономију Маћедоније; међусобна једнакост бугарске, грчке, српске, румунске и турске народности; слободу вероисповести; једном речи, административну, фискалну, судску аутономију, са хришћанином генералним гувернером који би био под заштитом великих сила.“

    После неколико симпатичних речи на адресу Србије и Бугарске, говорник је кретао са Балканског полуострва на Крајњи Исток, преставивши Русију као браниоца европске културе, беле расе противу жуте, коју води Јапан, док се с друге стране над Европом све више шири амерички полип.

    Враћајући се на Тројни Савез, он је говорио о папству, о праву света у ковклаву, похвалио је кардинала Рамполу. Кафтан се, пак, нарочито трудио да докаже да се Аустроугарска жртвује економским интересима Немачке и Италије. Свој говор је завршио општим погледом на положај Аустроугарске: између Беча и Пеште још није постигнут споразум, са иностранством још нису закључени трговински уговори, Чешка раздражена, шест милиона Чеха са још десет милиона Словена за собом, који ће се борити до истраге с Немцима који хоће да их избришу с политичке карте.

    Ето тако је Кафтан насликао положај у Аустрији. Овом је приликом положај на Балканском Полуострву дао повода младочешком посланику, да изложи чешке погледе на спољну политику монархије на Балкану. Нама није ништа чудновато, што је Кафтанов говор о томе питању пре личио на говор каквог пангерманца него Словена. Ни Др. Крамарж није иза њега изостао. Он би жртвовао независност балканских Словена, да би обезбедио независност Чешке у једној пространој федеративној словенској хабсбуршкој монархији. Само у овој политици Чеха има једна опасност. Занесени борбом са Немцима, борбом, која Чесима чини част, њима се чини да ће се на аустроугарскоме државноме здању наскоро залепршати словенска застава. То је један леп мотив. Али нама се чини да је сам мотив недовољно мотивисан. Нама се чини да Чеси несвесно затварају очи пред многим позитивним чињеницама које фактички опредељују и унутрашњу и спољну политику аустроугарску. Они увек потцењују петнаест милиона Немаца, шест милиона Мађара и одлучну склоност круне да те елементе штити и одржава у борби против и иначе поцепаних и љуто завађених словенских народности.