По извештају, који смо јутрос из аутентичног извора добили г. Чариков не враћа се у Београд због тога, што је приликом састанка у Мирцштегу, гроф Голуховски тражио да се он опозове. Гроф Голуховски тврдио је, да се Чариков сувише ангажовао за српску ствар у Маћедонији и да на тај начин смета извршењу реформног програма у Турској.
Гласови, да је он отишао због унутрашњих српских ствари неистинити су.
Према телеграмима, које доносимо на првој страни, за новог митрополита у Скопљу изабран је Србин Архимандрит Себастијан.
Митрополит Себастијан родом је из Липљана, стар је 34 године. Отац му је умро лане као стар човек и био је јако поштован у целој Старој Србији, а мати му је још и сад жива. Још од блиске родбине има брата Живана, који је такође свештеник у Липљанима. Митрополит Себастијан свршио је богословске науке у Призрену и Београду, потом се оженио и провео неко време као свештеник у Старој Србији. Како му жена ускоро умре, ожалошћен реши да се покалуђери и оде на Халку где такође сврши богословију. Међу београдским Македонцима и Старосрбијанцима поздрављен је његов избор најодушевљеније.
Г. Жив. Балугџић вратио се синоћ из Беча где се бавио три дана.
Г. Тоша Петковић, Министар Привреде, поднео је Народној Скупштини Пројект Закона о Шумама, који је већ био предмет дискусије у радикалном клубу већине. Клуб је размотрио поднесени пројект и нашао да он у многим својим одредбама не одговара фактичким потребама и намени једног доброг закона о шумама. У одредби о горосечи, клуб је заступао гледиште слободне горосече, како приватних тако и манастирских шума без ичијег одобрења, док је међутим г. Петковић у свом пројекту био томе противан. Како г. министар те мисли да отступа од својих назора изнесених у пројекту, а клуб радикалне већине још мање од своје одлуке, то ће неминовна последица свега тога бити питање о самом опстанку г. Петковића.
Државни Савет поништио је решење министарског савета, по којем се г. Радоје Радојловић, бив. начелник поштанско-телеграфског оделења, отпушта из државне службе.
Уредник „Србобрана“ г. Јован Бањанин, оптужен је и одмах узет на саслушање због чланка „Тешки часови“ који је изашао у 282, броју „Србобрана“. Државни тужилац нашао је у ставовима овога чланка увреде величанства и увреде чланова владајућег дома. Овај један пример нека послужи као доказ колико је угрожена слобода јавне речи у прекосавским крајевима, кад они налазе увреде величанства чак и онде, где она не може ни између редова да се чита.
Данас је потписан повећи полицијски указ. Међу осталима, постављен је за члана Управе града Београда г. М. Ж. Петровић, секретар шумарског одељења Министар. Народне Привреде.
У данашњој скупштинској седници примљен је једногласно на јутрошњој седници у начелној дебати предлог закона о устројству војске.
Познато је, да је Нар. Скупштина изгласала поднесени јој предлог о укидању државне помоћи г-ђама Гарашанки, Ристићки и Вучковићки, и да је њена одлука достављена и Државном Савету. Држ. Савет размотрио је поднесену одлуку и нашао, да је она по све неоправдана, јер је та држ. помоћ њихово стечене право. Исти ће се предлог изнети и по други пут, на коначно решење пред Скупштину.
За питомца за Словенско право јавило се четрнаест кандидата. Избор ће бити врло тежак, јер има више кандидата, који с правом могу да рачунају, да ће бити изабрани. Зар се за тај важан предмет, не би могла послати двојица?
У буџетском одбору смањена је државна помоћ Народном Позоришту од 40 хиљ. дин. на 30 хиљ. дин. Међу члановима тог одбора нашао се чак и један, који је предлагао, да се позоришту цела државна помоћ одузме и да се оно да под закуп. Ко да више? Први, други пут!
У министарству финансија ради се на предлогу за измене и допуне у царинском закону. Како дознајемо по том предлогу за царинске чиновнике траже се не само нарочите квалификације, већ и полагање испита.
У Петрограду су прекјуче Српска колонија и Словенско Добротворно Друштво прославили Св. Саву на најсвечанији начин, свечаније него икада до сада, како телеграфише „Руска Телеграфска Агенција“. У казанској саборној цркви у Петрограду одслужена је свечана литургија у присуству српске колоније, чланова Словенског Добротворног Друштва, Рускога Собрања, ђенерала и државних великодостојника. Одмах затим био је велики пријем и закуска у српском посланству у Петрограду. У вече је у официрској касини био велики српски концерат, позоришна представа и бал. О вечери је било одушевљених говора и здравица Краљу Петру, кнезу Николи и напретку српског народа.
На заједничкој седници управе „Побратимства“ и „Обилића“ која је синоћ држана, решено је, да се великошколска омладина крене 6. фебруара за Софију, да 7. феб. „Обилић“ даје концерт, а 8. фебр. ће онда бити заједнички збор српске и бугарске омладине.
Изабран је један ужи одбор, који ће све спремити за пут.
Како смо сазнали, уметничка забава, за коју се већ толике припреме чине, биће око половине месеца фебруара.
Чувени виртоуз на виолини Ондричек, који је већ познат нашој публици, доћи ће кроз две три недеље да даје концерте заједно с Београдским Певачким Друштвом.
Становници ове улице жале се на недовољно осветљење. Жалба им сасвим умесна, јер су електричне сијалице доиста неправилно и несразмерно распоређене тако, да у оном делу те улице од Крунске до улице Краља Александра половина нема ни једне сијалице.
Надамо се да ће општина учинити шта треба да се у овој улици намести још која сијалица.
Потписат је и кроз дан два обзнаниће се повећи указ по поштанско-телеграфској струци, којим се размешта известан број поштанско-телеграфских службеника.
Управа Велосипедског клуба приређује једну велику забаву 20 јануара, у просторијама коларчетове пивнице.
Париски, лист „Либерте“ сазнаје из Берлина, да немачки престолонаследник у последње доба отворено опонира своме оцу. Он се са њиме не слаже у многим стварима и због тога дошло је до оштријих речи. У последњој таквој оцени царевић је овако говорио своме оцу:
— Ако не могу живети слободно у Немачкој, отићи ћу у Енглеску и нећу се враћати, док не будем у Немачкој добио право да слободно мислим. Као потпоручник у нашој војсци, дужан сам повиновати се Вама у свему, што се односи на војничке ствари, али као човек и као Немац ја имам права да мислим, како хоћу. Ни ви се ни сте увек клањали мислима свога оца, зашто онда иштете од мене, да ја Вас већма слушам, него што сте Ви слушали Вашега оца?
Када је цар Виљем чуо ове речи свога сина, он се наљути и нареди, да му непокорног сина ставе у војнички затвор.
Господин Живојин Балугџић, финансиски стражар поднео је народној скупштини молбу, да му се уваже неке поднаредничке године службе, или тако нешто. У скупштини су се мало изненадили овоме тако ретком имену и молби једнога Балугџића.
На јучерањој седници други пут је прочитан предлог Милентија Божовића и другова, којим се тражи, да се митрополиту и епископима одузме стални додатак, који су имали по чл. 226. закона о црквеним властима.
Посланик Таса Обрадовић поднео је предлог, да скупштина ради и од 3—6 часова по подне, како би се брже свршавали текући послови, пошто народна скупштина кошта народ 4000 дневно. Посланици нису изгледали ни најмање одушевљени овим предлогом. Поред овога и других незнатнијих предлога поднесен је и предлог, да се укину жандарми, пошто се на леђима многих грађана још познају трагови од жандарских тесака.
Г. Министар унутрашњих дела постао је у последње време веома попустљив. Тако је јутрос на питање једнога посланика, када ступају у живот извесне законске измене и допуне одговорно: кад год хоће скупштина т. ј. ћеф јој кад краљ потпише ћеф јој кад се обнародује; или кад буде и једно и друго. У осталом само ово последње је правилно.