Ознака: Алексеј Куропаткин

Положај на суву

Генерал Куропаткин, данашњи најпопуларнији руски генерал, примио је команду над целом сувоземном војском руском у Азији. То показује, да су Руси свесни тешкоћа, које их у овом рату чекају, али показује у исто време и то, да се спремају да енергично те тешкоће и савладају.

Противник који им је најопаснији нису Јапанци, него простор. По рачунима стручњака, на сибирској железници не могу више од 3000 људи дневно да се преносе на бојно поље. То би значило, да тек кроз месец дана могу довући 100.000 војника у Манџурију; 200.000 имају већ тамо, што значи да ће за четири недеље имати од прилике 300.000, а то је свакако довољно и да туку Јапанце и да чувају своју железницу у Манџурији од препада кинеских боксера и кунгуских разбојника.

Покрај све брзине с којом се Јапанци спремају да пребаце своју војску у Кореју и Манџурију и њима ће требати читаве недеље, док не скупе довољно војске на бојном пољу. Пренашање војске лађама још је незгодније и спорије но железницом. У кинеско-јапанском рату Јапанцима је требало пуна три месеца док су пребацили у Кореју 35.000 људи. Вероватно је, да ће се они овог пута још више журити, али с друге стране не треба заборавити, да им је за данашњи њихов рат потребно много више војске, но што им је требало против Кинеза, који тада нису имали ни војника, ни официра, ни оружја.

Но данас противника имају, пре но што стану један пред другога, да се боре против простора, а у тој борба пролази увек боље онај, који има више људског материјала на расположењу. Јапанци морају брзо да раде, Руси имају времена.

Положај на води

Руска флота на Далњем Истоку још се није ујединила. Један део је у Порт-Артуру, друга крстари у корејским водама, а трећа и најглавнија, она, која је пошла из Средоземнога мора, задржава се сада у Црвеном мору, да натовари угља. Хоће ли ова продужити пут, или чекати на руску флоту из Балтичког мора, која се још налази у Кронштату, није познато. Сутра ће нас телеграф сигурно о томе известити.

Куропаткин

Главни заповедник свих трупа у Источној Азији, ђенерал Куропаткин, разрешен је већ од дужности војног министра и полази сутра, 12. о. м. са својим штабом на Крајњи Исток да прими нову дужност. Шеф његовог генералног штаба биће или ђенерал Дејан Суботић или ђенерал Сухолинов.

Вест о постављању Куропаткина за главног заповедника примљена је у целој Русији с највећим задовољством, јер је опште мишљење да је он најспособнији ђенерал у руској војсци не само као администратор и војсковођа, него и као стратег. Он је и један од најодличнијих руских војних писаца.

Концентрације и чарке на реци Јалу

„Морнинг Пост“ јавља из Чифуа, да руске трупе марширају према реци Јалу. 20.000 Јапанаца убрзаним маршевима хитају са разних тачака Кореје према реци Јалу. Парискоме издању „Њујоршкога Хералда“ јављају из Петрограда, да је на реци Јалу било чарке између предстража и да су се Руси повукли. Говори се да је било 2500 Руса.

Војни министар

Дужност војног министра отправљаће досадашњи шеф генералног штаба, генерал Сахаров. Он је један од најинтимнијих другова Куропаткинових.

Ограничење рата

Из Пекинга јављају да су посланици Енглеске, Сев. Америке, Француске, Немачке и Италије упутили заједничку ноту посланицима Русије и Јапана у Пекингу, којом изјављују жељу ла се рат ограничи на Манџурију и да се не преноси на земљиште Кине.

Јапански губитак

Сад се из Петрограда јавља поуздано, да је у боју код Чемулпа потонула јапанска крстарица „Тукашика“ а другој једној крстарици разрушена је цела топовска кула.

Руска средоземна флота

Руска ескадра снабдевена је у Џибути угљем и држи се да ће она отпловити у Балтијско море те да, појачана с две оклопњаче из кронштатске флоте, отплови на крајњи Исток.

Руски Црвени Крст

Руски Црвени Крст у Петрограду има дванаест и по милиона рубаља иметка, 636 института, 2500 милосрдних сестара и врло јак санитетски персонал.

Јапанске лажи

Према Јапану пријатељски расположени „Њујорк-Хералд“ жали се на Јапанце, да у својим ратним извештајима страховито лажу, као што су чинили и у рату с Кином. Они безобразно крију своје губитке, а у том их нико не може контролисати, пошто не пуштају ратне извештаче на место борбе: Тако — вели „Њујорк-Хералд“ — само лудак неки може веровати Јапанцима, да ови нису при нападу на флоту руску код Порт-Артура имали никакве штете, јер је доцније утврђено да су се они испред Порт-Артура журно повукли само зато, што су им тешко оштећене три крстарице и једанаест торпедских бродова. А приликом бомбардовања Порт-Артура руске обалске батерије знатно су оштетиле пет јапанских ратних бродова и девет торпедњаче, док су међутим у тој борби узела жива учешћа руски бродови „Ретвизан“ и „Цезаревић“, за које су Јапанци изнели, да су за борбу онеспособљени. Јапанска флота се испред Порт-Артура вратила у Вејхавеј у најжалоснијем стању, гоњена живо од руске флоте, која није имала никакве јаче озледе.

Тако ето представљају ствар угледне американске новине, које су иначе најпријатељскије расположене према Јапану.

Руска флота

Руска ескадра, у којој су оклопњаче. „Ослабија,“ крстарице „Дмитриј Донској“ и „Аурора“ и девет торпедских бродова прошла је кроз Црвено море и Баб-ел-Мандебски канал поред острва Перима.

Из Кронштата се крећу на крајњи исток још ови бродови: оклопњача „Император Александар Други (9.500 тона са два тешка и 12 средњих топова) ; оклопњача „Наварин“ (12.200 тона, 4 тешка и 5 средњих топова); оклопњача „Сисој Велики“ (10.400 тона, 4 тешка и 6 средњих топова); оклопњача „Импоратор Александар Трећи“ (13.500 тона, 4 тешка и 12 средњих топова); крстарица „Памјат Азова“ (6.600 тона, 2 тешка и 13 средњих топова); даље још 4 мање крстарице друге класе и 7 торпедских гониоца. Ови бродови ће стићи на место опредељења за три недеље дана.

Пропаст „Јенисеја“

Адмирал Алексејев је известио руску владу, да је брод „Јенисеј“ при распоређивању мина пред Порт-Артуром дошао у додир с једном мином која је експлодирала и „Јенисеј“ потопила. Погинуо је капетан Степанов, механичар, два мидшипмена и 92. матроза. Остали официри и 200 људи су се спасли.

„Јенисеј“ је тежио 3000 тона, носио је 12 топова, а саграђен је 1898. год. Губитак тог брода не значи никако осетну штету за руску поморску снагу.

Немачко мишљење

У Немачкој је направио велику сензацију чланак једног од најугледнијих великих трговаца немачких, који врло добро познаје прилике у Источној Азији и Јапанце. Чланак је изашао у „Берлинер Тагблату“ и у њему се вели ово: Сваки Европљанин без разлике, који је провео неко време на азијском истоку мора презирати одвратне Јапанце, те преиспољне варалице, према којима су Кинези прави џентлмени. Ко год је живео у Кини морао је солидног Кинеза заволети, док Јапанац мисли само на лаж и обману. Победивши Кинезе, Јапанци су просто памет изгубили. За рат с Русијом спремали су се од дужег времена. Сибирија и Манџурија су извесно пуне јапанских шпиона. Победа Јапанаца у овом рату значила би страховит удар за целу белу расу и ни један Европљанин не треба да је жели.

Мишљење једног француског официра

Пуковник Маршан, један од најбољих познавалаца прилика, терена, а тако исто и војске руско-јапанске, — јер је дуго провео као шеф генералштаба, интернационалних трупа у Пекингу, — пре кратког времена повратио се у Париз и овако карактерише зараћене војске:

Јапански су војници добри. Најмаркантније је код њих, жестина у боју, пожртвовање, истрајност и задовољавање са најосновнијим потребама. Као трупа јапанска је војска одлична, но има и једну врло слабу страну, а то је командовање. Њихове старешине немају вештине маневрисања на ширим теренима, и њихове регименте, по мом дубоком уверењу врло мало знају да експериментишу. Што се тиче коњице, она је са свим слаба, готово као и да не постоји.

Руска војска, према којој осећам велико пријатељство и за коју ме привезују дубоке симпатије, долази међу прве у Европи. Руски је војник храбар и одушевљен. Сибирским региментама поклоњена је највећа пажња, и у свакој од њих, има и по један батаљон стрелаца, састављен од најбољих нишанџија. Додати уз то још и козаке, о чијој се храбрости читаве легенде причају, па ћемо моћи донекле имати слику руске војске, која је у погледу брзине и сигурности у операцијама, у знатној превази над Јапанцима.

Расположење у Пекингу

Пронела се била вест из енглеских извора, како се кинески двор спрема да побегне из Пекинга. Међутим како се сад из поузданих извора сазнаје, кинески двор, не само да не мисли напуштати Пекинг, него има пуно вере у Русе, а сви Кинези без разлике чврсто су убеђени да ће Руси Јапанце сатрти.

Швајцарске симпатије

Цела швајцарска штампа је на страни Русије и чуди се, да се може наћи цивилизована Европљанина, који симпатише Јапанцима, чија је култура врло сумњиве вредности.

Холандске симпатије

И званични и незванични кругови холандски одсудно симпатишу Русима. Ове симпатије су за Русе у овом рату од највеће важности пошто Холанђани на целом путу који руски бродови преваљују из Европе на крајњи Исток, имају своје колоније, у којима ће се Руси моћи снабдевати с угљем. Холанђани су своја стоваришта угља већ ставили Русима на расположење.

Куропаткин

Неки листова јавили су даје руски војни министар Куропаткин отпутовао у Манџурију да узме тамо команду у своје руке. Из Петрограда јављају сада званично, да министар Куропаткин не само није отпутовао, него да још није било ни речи о томе хоће ли он у опште поћи у источну Азију.

Рождественски

Шеф генералног штаба руске мрнарице контрадмирал Рождественски полази сутра, у уторник, за Источну Азију.

Адмирал Того

Командант јапанске флоте, адмирал Того, напао је, као што се зна, Русе много пре него што је рат објављен. То је, како изгледа, његов нарочити манир; тиме се он прославио још 1894. године за време јапанско-кинеског рата. Тада је био капетан велике јапанске крстарице „Нанива“, и први је отпочео непријатељства против Кине, кад је пресрео и изненада отворио паљбу на један транспортан брод, који је под енглеском заставом и командом преносно кинеске трупе за Азан.

Того има сад 55 година, а школу је учио у Енглеској. Немци га хвале да је хладнокрван, одлучан и храбар.

Крв није вода

Немачки листови јављају да је око осамдесет аустријских официра (међу њима два пуковника), већином Чеха, тражило отпуст из аустро-угарске војске, пошто желе да иду у руску. Нарочито се јавило много артиљериста.

Руско наступање ка Сеулу

Лондон. 10. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). „Дејли Експресу“ јављају из Токије да је руска војска прешла реку Јалу и да већ наступа ка корејској престоници Сеулу. И јапанска војска од […] људи која искрцала у Мазамфо такође наступа ка Сеулу. Пред Сеулом се очекује крвава битка.

Стручњаци о положају на бојишту

Берлин. 30. јануара. (Специјалан телеграм „Политици“). О положају на бојноме пољу у Источној Азији овако се суди у овдашњим стручним круговима: У биткама пред Порт-Артуром Јапанци нису могли постићи потпун успех. Пошто је Јапан јуче већ заузео Мазамофо, који ће бити средиште операција јапанске војске, то ће он без престанка да појачава своју сувоземну војску. Највероватније је да ће Јапан у почетку свом снагом ударити на Перт-Артур само зато, да би одавде отпочео рушење сибирске железнице која превози руску војску и животне намирнице. Могуће је још да су Јапанци били предузели само рекогносцирање и да су битку код Порт-Артура хтели само зато да би се утврдили у Кореји. Сматра се као вероватно да ће Јапанци блокирати Порт-Артур. У овдашњим политичким круговима сматра се као поуздано да се Француска, у сваком случају неће мешати у рат. Тако исто мисли се да за сада ни једна од неутралних сила неће износити никакве предлоге о посредовању. Такође нема се никаква разлога сумњати у неутралност Кине. Она неће, приликом њихових операција ићи на руку ни Јапану ни Русији. Али је питање да ли ће Кина бити кадра да разоружа руске или јапанске трупе који би упали у кинеску територију.

Руски амбасадор посетио је данас пруског министра спољних послова барона Рихтхофена и с њим је подуже конферисао.

Освојење Мазамфа

Токијо. 30. јануара. „Рајтеров Биро“ јавља да су Јапанци заузели “ Мазамфо у Кореји, који ће употребити као о нову за даље војничке операције против Руса.

Одлазак јапанског посланика

Лондон. 30. јануара. „Рајтеровом „Бироу“ јављају из Петрограда, да је јапански посланик Курино са персоналом посланства отпутовао у Берлин.

Јапанска војска у Сеулу

Лондон. 30. јануара. „Дејли Мејлу“ јављају из Токија да је једно одељење јапанске војске приспело у Сеул, престоницу Кореје.

Бегство корејског цара

Лондон. 30. јануара. „Стандарду“ јављају из Тијенчина да је корејски цар побегао у француско посланство у Сеулу.

Неутралитет Северне Америке

Вашингтон. 30. јануара. Рузвелт је решио да се Уједињене Северо-америчке Државе држе неутрално за све време трајања руско-јапанскога рата. О томе ће сутра већ изаћи прокламација.

Јапанци заробили седам руских лађа

Њујорк. 30. јануара. „Новинарском Удружењу“ јављају из Нагасаки да руска крстарица „Варјаг“ није потонула. Јапанци су је заробили и пренели у Сашо, куда је већ и приспела и где се налазе и остале руске лађе које су оштећене пред Порт-Артуром. После битке код Порт-Артура Јапанци су заробили још седам руских лађа.

Руски министар војни Куропаткни приспео је у Харбин и предузео врховну команду над целокупном сувоземном руском војском у Манџурији.

Последњи телеграми

(30. јануар)

Петроград. Пред зимском палатом било је патриотских манифестација. Министар марине демантује вест о покушају Јапанаца да се искрцају у Порт-Артур.

---

Петроград. Марински ђенералштаб јавља да је у битци код Порт-Артура оштећено шест јапанских лађа. 50 јапанских војника погинуло и 150 рањено.

---

Токијо. И Јапан је данас објавио рат Русији.

---

Петроград. 30. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Једно одељење јапанске војске од 5000 војника обишло је Сеул и упутило се ка реци Јалу. Руска војска, под генералом Гродековом. прешла је реку Јалу, и форсираним маршом ишла је ка корејској вароши Ан-цју. Генерал Куропаткин, јунак са Плевне, предузео је прекјуче команду над целокупном сувоземном војском у Манџурији. Јуче нареди напад. Између Ан-цјуа и Комзанских Планина у Кореји била је јуче по подне крвава битка. Јапанци су до ноге потучени. Појединости нема.