Ознака: Американци

Једна америчка дама, Мис Ана Даклеј, била је страсан стрелац. Ова госпођица испросила се на јединствен начин. Када је једном на стрелишту гађала нишан, дође тамо и један непознат господин, избаци у нишан једно за другим сто метака и среди их тако да је њима било написано: „Хоћете ли поћи за мене?“ Разуме се да је Мис Ана, била зачуђена овом понудом; али одма за тим узе своју пушку и на исти начин изјави овој пристанак.

Црнац на балу

У Лондонском „Cornihill Magazine“ изашао је интересантан чланак Леди Брумове, како је она играла са неким маорским поглавицом. „За мене је“, причаше она, „било велико изненађење, да видим црне људе, како играју, обучене коректно у салонска одела али са тетовираним лицем. На то ми приступи редитељ забаве и рече: — Те Хонаре радо би играо са вама у лансу. Ви бисте ме веома обвезили, ако му укажете ту љубазност. — А зна ли тај ваш Те Хонаре да игра? Запитах је изненађено.

— О, он ће то за час научити, а ви ћете добити и тумача.

Техонаре, који је посматрао сваки израз на моме лицу, приђе ми, поклони се и пружи ми руку као какав Европљанин и ми узесмо своју позицију. Поред нас је био и тумач. Од овога сазнам, да мој играч још никада није био на каквој европској забави а још мање у салону. Начин кретања и понашање научио је тек овог вечера. Наравно, да смо ћутећи играли; ја сам се, на име, дивила, како Те Хонаре брзо схваћа игру. Он је посматрао игру првога пара пажљиво и ниједаред није погрешно у игри. Заиста је сјајно играо у лансу и кад сам му изразила своје дивљење, како лепо игра, изненадила сам је, када се мој тумач на црнчев одговор грохотом насмеја. Али Те Хонаре као да навали на њ и тумач ми саопшти, да је један црначки поглавица уз дубок уздах рекао:

„Ах, када бих могао само да скинем ово одело! Онда бих тек играо. У овим ужасним крпама човек се једва креће.“ — Маори су племе у Новој Селандији у Аустрији.

Америчке „патриоте“

По свему изгледа, да су амерички пенсионари најдужа века. Сједињене државе још данас плаћају пенсије двема удовицама и петорим ћеркама ветерана из рата за ослобођење и 1115 удовицама бораца, који су погинули у војни од 1812 године. — Шта мислите, колико се у тој земљи лаже и краде?

Један „незнатан“ добротвор

Знаменити амерички милијардар Карнеџа даровао је прошле године на просветне и добротворне цељи 105.000.000 динара. И ако је ова сума колосална, она не чини ни четвртину од оног, што је Карнеџа до данас поклонио. Он је, кажу, поклонио само у Северној Америци 320.000.000 динара. Затим је поклонио Скотској 75.000.000 дин., па Енглеској и Велсу, Холандији, Канади, Куби и Ирској по 7.500.000 дин. Сама варош Лондон добила је од њега 5.000.000 динара, а његово место рођења Дунфермлин у Скотској добило је на дар 12.500.000 дин.

Тешка дужност

Из Њу-Јорка пишу, да је председник републике Рузвелт био о новој години изложен великоме искушењу. Приликом званичног пријема у Белој Кући у Вашингтону који је трајао читава три сахата и 11 минута, морао се руковати са — 6711 лица. Он се и овом приликом понашо срчано. На лицу на телу не показа се ни најмањи знак умора.

Људи су свуда људи

Полузванични лист солунског вилајета довео је ономадно овакву полициску наредбу: „Са жалошћу констатујемо, да неке индивидуе заузимају ћошкове по улицама и ту дочекују мухамеданке, вређајући их дрским речима и безобразним понудама. Како ово понижење вређа прописе ислама, то у интересу јавнога морала и да би прибавили важност божјим законима јављамо свима и свакоме, да је полиција добила строг налог, да хвата те неваљалце, који срамоте своју веру и свој народ, а да их одмах баца у тавницу“. — Људи су свуда исти, па ма какву капу носили!

Рђав рачун

Пред првостепеним судом у Хамбургу одговарала је нека стара дама од својих 81 годину „за лишење слободе.“ Она се посвади са својим слушкињама и отера их, не плативши их. Када су обе отпуштене слушкиње неколико дана за тим дошле старој госпођи у стан, да узму своје ствари, ова закључа врата за њима и затвори их у кујну, па их дотле није пустила, док јој нису обећали, да је неће тужити, што их није платила.