Његов одлазак у руску војску
(Извештај „Политици“.)
Ниш, 30. јула.
Кнез Арсен, који је био овамо допутовао из Париза, променио је своју одлуку и решио да се бори у руској војсци против непријатеља у овом рату.
Кнез Арсен добиће као командант у руској коњици важан положај.
У овом моменту Кнез Арсен налази се на путу за Русију.
Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.
Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.
Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.
Програми! Програми!
Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.
Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.
Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.
Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.
Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!
У 101/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.
Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.
Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“
Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.
Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.
Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.
Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.
Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.
У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.
У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.
На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:
Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.
Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.
Ми најкатегоричније тврдимо, да се кнез Арсен, пре поласка за Русију, обратио на Краља с молбом за допуштење и да му је Краљ одговорио: „Твоја је намера племенита. Нека ти је са срећом.“
Ми у опште не можемо да разумемо, зашто наш прес-биро о таквим стварима не извештава наше листове. Сваки добар Србин може се само обрадовати кад чује, да кнез Арсен иде у Русију и да му је Краљ одобрио да иде. А кад је тако, онда је дужност прес-бироа да све листове о томе извести: у целом свету се то пре знало, но код нас, ма да се нас највише тиче.
Полузванични аустро-угарски листови демантују наше гласове о војној припреми. Сам начин оног демантовања јаче нас учвршћује у уверењу да постоји неко спремање, шта се види и из оне ужурбаности у војсци, па чак и на берзи се опажа да ти гласови нису голе измишљотине.
„Словенски Југ“. који је доста добро информисан о заграничним стварима, доноси у свом јучерањем броју вест, да ће Аустрија најдаље до априла објавити Турској рат. За потврду те вести наводи придолажење велике количине новца из Беча у Сарајево, и увлачење војске и муниције у окупиране крајеве. С наше стране можемо да додамо да је последњих дана у Сарајево послато из Беча 80 милиона круна и да су већ учињене припреме за смештај седмог и четвртог корпуса, који почетком марта треба да умаршира у Новопазарски Санџак.
Да се Аустрија журно спрема показује и овај мали факт: поред пет скретница, које су у последње доба направљене на прузи Нови Сад—3емун, ових лана почеле су да се граде на тој прузи у највећој журби још две нове скретнице. Изгледа, да је Аустрији апсолутно стало до тога, да за неколико сати што више војске могадне повући у Земун.
Вест о Ђаковичкој битци, коју смо јуче донели, потврђује нам и један телеграм, који је синоћ стигао из Приштине. Даљих вести нема. Зна се само толико, да немири све више расту.
На данашњој скупштинској седници посланик Ђорђе Генчић упутио је питање на председника скупштине, да ли мисли поступити према „Самоуправи“ онако, како је, на предлог посланика Ратарца, поступио према „Вечерњим Новостима“, поводом доношења белешке о питању, које се решавало на скупштинској тајној седници. Том приликом је г. Генчић нагласио, да су „Вечерње Новости“ проговориле о томе само у алузијама а да је „Самоуправа“ учинила у толико већи грех, што је она на првом месту владин орган, па онда и што су њени редактори два народна посланика, који су добро знали да се о ономе, што се ради на скупштинским тајним седницама, не сме говорити. На то питање му је одговорио председник скупштине, г. Аца Станојевић, да ће се на сваки начин према „Самоуправи“ предузети оне исте мере, које су предузете и према „Вечерњим Новостима“. Како су „Вечерње Новости“ због тога изношења оптужене суду, то ће дакле Народна Скупштина оптужити суду и владину „Самоуправу“.
На посланичко питање упућено председнику Народне Скупштине на данашњој скупштинској седници, да ли министар унутрашњих дела мисли и када мисли одговорити на извесну интерпелацију, г. председник је одговорио, да ће упитати г. министра, када жели и када да одговори. На то му је добачено, та то личи на оно Вучковићево : „Нећу да одговарам на интерпелације, јер ја имам само да одговарам краљу!“
Министарство Привреде ступило је преговоре с Управом Фондова ради грађења споредних пруга. Резултат тога преговора је, да ће Управа Фондова у току од три године дати на позајмицу Министарству Привреде за грађење споредних пруга петнаест милиона динара. Према томе ће се у марту ове године већ почети градити пруга Параћин—Зајечар. Пруга ће бити уског колосека.
Сазнајемо из поузданих извора, да ће се пруга Аранђеловац—Младеновац предати саобраћају у мају ове године. Предавање пруге у саобраћај биће извршено на врло свечан начин.
Синоћ је у радикалном клубу већине дебатовано о предлогу Јакова Порбића, о порези на нове зграде. Предлог је дефинитивно одбачен, стога ће подносилац морати да га тргне натраг.
Оне младе делије из другог разреда гимназије, које се кретоше у помоћ својим друговима у Русију, ухваћени у свом походу код Ритопека и спроведене својим родитељима.
„Друштво за сузбијање алкохолних пића“ позива своје чланове и све пријатеље на годишњу скупштину која ће се одржати 8. ов. мес. у 4 часа по подне у сали основне школе код Саборне Цркве.
Улазнице за велики уметнички концерат, који ће бити у недељу 5. ов. мес. у сали Грађанске Касине, могу се добити код госпођа и госпођица из одбора и у књижари Мите Стајаћа. Цена је улазницама само три динара од особе. Тоалете као обично за концерат или како госпође хоће.
Програм концерта донећемо сутра. Поред нашој публици познатога витеза Камароте суделоваће и г-ђа М. Ст. Бинички, г-ђица Ј. Шоповићева и г. Рендл.
Многи порески обавезници града Београда још нису исплатили сав свој порез за прошлу годину, и ако је крајњи рок исплати био концем децембра месеца.
Да би Пореско Одељење у току овога месеца наплатило сав тај неизмирени дуг, приступиће најоштријој егзекутинској наплати од свију оних дужника, који свој дуг не буду сами исплатили од данас за три дана.
Пројект закона о замени сребрног новца, емитованог на основу закона од 1875. год. сребрницима новог кова, и о ковању ситног новца од никла и бронзе, усвојио је и Државни Савет, с напоменом, да не би требало ковати и нове петодинарце, јер се тим смањује сток осталих типова сребрног новца. Исто тако противан је и ковању никленог новца од 0,05 дин, пошто се потреба за ситним новцем може подмирити ако се поред бронзаног новца од две паре изкује исти такав новац од једне паре. Што се тиче пуштања нових сребрника у оптицај налази, да би незгодно било за новчани промет ако би се нови сребрници сустигли са старим, те би пуштањем нових у течај требало довести у везу са истовременим повлачењем оних старога кова, или још боље, ако би се у место ковања нових приступило прекивању сребрника типа од 1875. год.
Данас стиже у Петроград кнез Арсен. На вест да је букнуо руско-јапански рат он је као дугогодишњи руски официр, који је био изашао из руске војске само зато, што је хтео да пређе у српску војску, одмах похитао на своје старо место, међу своје старе другове, да се бори у редовима ове војске, у којој је први пут припасао сабљу и под оном заставом, на коју се прво заклео. Та верност спрам земље, која му је, док је био изгнаник била отаџбина, лепо карактерише кнеза Арсена и као човека и као војника. Она покрај тога још и доказује, колико је у њему још жива успомена на деда му, Карађорђа. У нашем веку, у којем се све брзо заборавља, губи, у којем све брзо дегенерише, кнез Арсен овим својим поступком показује, да зна чије име носи и да уме да га носи. А то није мала ствар. Оно што би код другог неког у очима целог света изгледало као нека особита врлина, изгледа код потомка једног хероја само као извршена дужност. Ипак то зато није мања заслуга. Ко велико бреме носи, а јуначки га носи јунак је и сам.
Као год и наш Краљ, који је у француско-пруском рату, на бојном пољу стекао за лично јунаштво своје најлепши орден на свету, француску Почасну Легију; као год наш Краљ, који је, кад је букнуо херцеговачки устанак, без титула и без звања ишао да се бори по херцеговачким гудурама, само зато што му је то дужност налагала, дужност према свом народу и према свом имену исто тако и млађи брат Краљев, кнез Арсен иде на Далеки Исток да се бори као и сваки други руски војник за руску част и руску величину.
Глас о томе забрујаће кроз целу Србију и цело Српство. Скоро, врло скоро може доћи време, да и ми сами будемо приморани, да оружјем бранимо своју земљу и своја права. А кад то буде, цео народ ићи ће у рат, па ма како он тежак био и опасан, с пуним поверењем у оне који га воде, у свога Краља и Краљев дом. Успомена на Црног Ђорђа и веровање у његов дух још живи дубоко у народу, као симбол српског јунаштва.
Али осим тога, пут кнеза Арсена на Далеки исток има још и једну другу добру страну по нас. Русија се данас одиста налази у опасном положају не зато, што су јој Јапанци опасни, но што иза њих стоји читава једна коалиција, која је тврдо решена, да из овог заплета извуче корист по себе, на штету Русије, а можда и Јапана. Ми Срби не можемо јој помоћи; сувише смо и мали и слаби; не можемо јој дати ништа у накнаду за толико учињене услуге и за толику руску крв, проливену на нашим бојиштима. Али једно бар можемо: да кажемо Русији да смо уз њу и да јој желимо да победи. А то, — боље но све речи, боље но све декламације, — доказује најочитије тај факт, што за њу иде да се бори рођени брат нашега Краља.
Данас у 11 сати пре подне Краљ је примио у аудијенцију г. Стојана Новаковића, посланика у Петрограду, који сутра путује у руску престоницу на своју дужност.
У 4. сата по подне Краљ ће примити изасланике Добровољачког Савеза који ће га позвати на забаву коју Савез приређује 7. ов. м.
Глас, да ће кнез Арсен да ступи поново у руску војску, који смо јуче по берлинском листу „Таг-у“ донели, потврђују нам из добро обавештених кругова и овде у Београду. Кнез Арсен, који је годинама био руски официр, чим је сазнао за руско-јапански рат, решио се, да поново ступи у руску војску и да иде на бојиште. Када је за то тражио допуштење од краља Петра, као поглавице дома Карађорђевића, краљ му је одговорио овим речима: „Твоја је намера племенита; нека ти је са срећом.“ То је најбољи доказ српских симпатија за Русију. И у краљевском двору и у најсиротијој кући српској жели се, да Руси победе.
„Застави“ јављају из Београда да неки официри, контра завереници, који су изашли из затвора, раде на томе да буду примљени за време рата у руску војску, а раде још и на томе да се помилују и њихови другови, који су још у затвору, те да и они оду за време рата у Русију. „Застава“ вели, како изгледа да ће им ово испасти за руком.
Јутрос смо добили извештај да је наређена припрема за мобилизацију темишварског корпуса, и да су сви официри добили тајну заповест да буду готови за полазак.
Овдашњем руском посланству јављају се добровољци из Србије да иду у Манџурију. Међу осталим, пријавио се г. Др. Ћира Панић, лекар, који је изјавио, да би радо ишао у какву руску војну болницу на Крајњем Истоку. Поред њега јавио је и г. Свет. Милосављевић, санитетски мајор.
Данас је у „Српским Новинама“ штампан закон којим се продужује важење Буџета од 1903. год. и за месец фебруар 1904. год.
Синоћ је управи одбор срп. бродарског друштва држао седницу, на којој је требао да изабере новог директора. Међу кандидатима су били и г. П. Бошковић, ђенерал у пензији и г. Мата Јовановић, бивши управник Управе Фондова. Како ни један кандидат није добио потребан број гласова, избор новог директора одложен је за други пут. Ми ћемо се још вратити на ову ствар.
Бугарско друштво Црвеног Крста решило је, да пошље руском Црвеном Крсту три своја лекара и пет болничарки. Мисли ли наш Црвени Крст нешто да учини? Много свакако не можемо да дамо, али нека се бар види, да је добра воља ту.
На интерпелацију о мартовским демонстрацијама одговорио је г. С. Протић да интерпелацији нема места, јер се дело није десило за време његовог министровања. Чита извештај управе града Београда и окружне болнице. Интерпелант Ратарац није задовољан одговором. Већина посланика јесте.
Пре кратког времена мађарски листови много су писали о једној карташкој афери младог Србина Ђоке Дунђерског са мађарским саборским послаником Ђорђем Сацеларијусом. Сацеларије добије на картама младом Дунђерском 301.000 дин. но отац Дунђерсков оспори то примање Сацеларијусу тиме, што је његов син тај новац изгубио у неурачунљивом стању, а да би показао како не жали тај новац он је ту целу суму дао на добротворне цељи.
У четвртак 5. ов. м. у 10.30 часова пре подне, биће у цркви св. Николе на Новом Гробљу годишњи помен пок. Милошу Зечевићу пређ. професору В. Школе и великом просветном добротвору. Помен приређује старатељски одбор Зечевићевог фонда.
Предавања у В. Школи у летњем семестру ове школске године, почеће у петак 6. ов. м.
Г. Владимир Ракић, начелник ср. жичког, пензионисан је; г. Михаило Томић, писар начелства окр. рудничког, отпуштен је из државне службе.
За члана сталног правничког одбора, постављен је г. Марко Ђуричић судија касационог суда, на место г. Спасоја Радојчића, судије касационог суда.
Г. Алберт Грегоар, генерални белгиски конзул, допутовао је из Беча. — Г. Марсли, директор Кредитне Банке, отпутовао је у Пешту.
Управи Фонда за потпомагање сиротних великошколаца потребно је 50—60 пари летњег одела, стога се позивају продавци штофова и кројачи да се јаве с понудама најдаље до 8. ов. м.
Калина, мајка Васе Тоскића трг. преминула ја јутрос у 84 год. старости и погреб ће бити сутра у 10 часова пре подне. Бог да јој душу прости.
Кварт варошки притворио је ноћас Војислава Павловића, калфу воскарског, који је оптужен за крађу учињену свом газди Петру Михаиловићу воскару овдашњем.
Синоћ је био ручак у двору у част министара из последњега кабинета а довече ће бити ручак у част нових министара.
На глас, да је Змај оболео, Краљ Петар га је телеграфски запитао како је са здрављем и пожелео му, да се ускоро опорави. Дубоко тронут том краљевском пажњом, Змај је одговорио, да се последњих дана опет осећа мало боље и захвалио на почасти.
Берлинском листу „Тагу“ јављају из Париза, да се кнез Арсен ових дана креће у Петроград, да ступи поново у руску војску.
Данас ће бити годишњи испит Краљевићу Александру из свих предмета. Испиту ће присуствовати г. Љубомир Давидовић, министар просвете, и председник министарства г. Сава Грујић.
Г. С. Величков, бугарски дипломатски агент отпутовао је у Софију. — Г. Стојан Новаковић, посланик у Петрограду, допутовао је у Београд.
Овдашњи бугарски војни аташе, пуковник г. Хесапчијев, отправљаће послове бугарске дипломатске агенције у Београду.
Јутрос смо добили из Скопља извештај да је у Ђаковици права побуна Арбанаса. Из Скопља је отишао Шукри паша са неколико батаљона војске.
Г. Т. Виловски, некадашњи начелник министарства спољних послова под Владаном Ђорђевићем стигао је из Беча у Београд.
Зашто ли је Боже, дошао?
Пошто је пројект тарифе допуњен а поправљен према примедбама које су учињене у одбору за трговинске преговоре при првом читању, одбор је приступио другом читању под председништвом г. Лазе Пачуа, министра финансија.
Данас је жена покојнога Миљанова давала парастос своме покојноме мужу. У Саборној цркви били су београдски поклоници покојнога Марка и сви Срби из Црне Горе, који живе овде а нису још под утицајем званичне цетињске мржње према покојном Марку. Особита популарност Марка Миљанова у Црној Гори разумљива је. Он је имао све особине доброга народнога војводе и једну која га је уздизала над другим војводама црногорским. Она се састоји у томе, што је покојни Марко био и јунак и грађанин, који је високо ценио политичке слободе, којих у нашој лепој Црној Гори још нема. Због овога Марко је без сваке партијске организације био природни вођа Црногораца напреднијих мисли, који не стапају појам „држава“ у појам „господар“ и интересе народне са интересима срећне владалачке куће несрећних поданика. Он је својим природним талентом предњачио у тежњи, да се одвоји све што је лично господарско од онога што је народно и господарско заједно. Због тога је Марко у очима Господара Црне Горе и његових себичних људи симбол државнога зла а у очима напреднијих Црногораца симбол политичких слобода.
Приликом продаје државних имања, која ће се ускоро извршити, многи ће доћи до жељених плацева и кућа. Тако ће и г. Николи Пашићу да се оствари давнашња жеља да дође до оног плаца код његовог „Национала“ који ће овом приликом моћи да купи.
Панта Барјактаровић, трговац врло честит и одличан Србин, преминуо је пре два дана у Земуну, и све своје имање завештао је српској општини и занатлијама. Покојни Барјактаровић био је један од најистакнутијих и највиђенијих Срба у Земуну, због чега је био неколико пута биран за председника српске општине а једном и кандидат за градоначелника, али као опозиционар владин није могао да буде изабран. Погреб му је био врло велики, јер сем Срба било је и Немаца и осталих грађана земунских.
Г. Сава Илић трг. и посланик из Шапца, Др. Илија Коловић, г. Ђока Станојевић проф. Велике Школе и г. Паја Михајловић, Државни Саветник, допутовали су из унутрашњости. Г. Љуба Стојановић, министар у пензији, отпутовао је у Беч.
Синоћ око 8 час. доведен је у кварт палилуски неки Владимир Митровић, који је ухваћен да продаје један сељачки гуњ и чакшире, а није хтео да каже од куда му. Сумња се да је он те ствари украо.