Ознака: Аустријска мобилизација

Краљ Петар цару Николи

Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.

Министарска седница

Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.

Владин програм

Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.

Програми! Програми!

Главна прослава устанка

Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.

Наши добровољци

Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.

Карађорђева улица

Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.

Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.

Буџет

Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!

Вредан министар

У 10^1/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.

Г. Дамњан Поповић

Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.

Аустријски план

Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“

Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.

Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.

Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.

Бугарски ђаци

Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.

Српски професори у Софији

Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.

У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.

Радикални клуб

У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.

Свечана престава

На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:

1. Музика: Од Босне се…
2. Декламација;
   3: Буна на Дахије (последња сцена пред кућом Карађорђевом);
3. Сцена у Орашцу, договор и заклетва;
4. Бој на Мишару;
5. Заузимање Београда.

Српска Књижевна Задруга

Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.

Српско Бродарско Друштво

Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.

У нашем јавном животу опажа се ових последњих дана једна чудновата ствар. Сви наши листови без разлике стално говоре о замршеном интернационалном положају, у којем се Србија налази откако је почео руско-јапански рат, о тешкоћама, које нас споља чекају, о опасностима које нам прете, о спремању Аустрије да, с нама или без нас, умаршира у Стару Србију и Маћедонију — а само на оном месту, на којем би о свему томе требало највише рачуна да се води, у Народној Скупштини, нико о свему томе нити мисли, нити говори.

Нису те опасности и те тешкоће само новинарске измишљотине, створене зато да се узбуни свет. Ко год има очи може да их види ако хоће да их види. Аустрија се на врат на нос спрема, мобилише; своје спремање чак ни не крије, а ми све то равнодушно гледамо, као да се нас и наше коже не тиче — у Народној Скупштини трампе се имања и групишу општине.

Узбунила се цела европска штампа, аустријски планови више интересују цео свет но крвави рат на Далеком Истоку; свако за себе и за своју кућу стражује, свако се боји општег метежа и општег рата — а ми на све то мирно гледамо, као да нам је све потаман.

Буни се чак и Италија, аустријска савезница. Она нема ништа да брани, нити да изгуби, али се боји да не изађе празних шака, кад настане општа деоба, боји се да јој савезница не подвали, па се и она спрема — а ми, којима кров над главом гори, ми мирно гледамо, шта се око нас ради.

Румунија се спрема. Изгледа јој, да је притисак огромне Русије, који стално осећа, мањи откако пуцају топови код Порт-Артура, па и она гледа да у овој згодној прилици, извуче што за себе, уз помоћ своје савезнице Аустрије. Мобилише војску, пуни магацине на Дунаву — а нама је све то свеједно, нас се све то ништа не тиче.

Ништа нас се не тиче арнаутска побуна у Старој Србији, нити гледамо да ухватимо прсте који су у њу помешани. Зашто бригу да бринемо? Зашто још о таквим стварима главу да лупамо? Све је добро, све је у свом реду, треба да смо весели, весела нам мајка!

Цео свет је уочио опасност, која прети општем миру, откако је букнуо руско-јапански рат. Сви осећају, да ће маћедонско питање, не због комита, не због држања Турске или Бугарске, већ због завојевачких планова аустријских; да ступи у акутну фазу, чим Русији буду везане руке на Истоку — а ми као да смо слепи, слепи код очију нити што видимо, нити бринемо. За последњих четрнаест дана било је о томе говора у мађарском, аустријском, француском, енглеском парламенту, а наша Скупштина ево пет месеца седи на окупу, а нико се не нађе у њој, не нађе се човек да запита владу шта је с нама и нашом будућношћу.

Озбиљни људи и листови тврде да је Аустрија већ тражила мандат од великих сила да уђе у Стару Србију да уведе мир, а то наше народне посланике ништа не буни нити узнемирује; разговарају се, договарају, шале и шегаче колико им срце хоће. У Бечу се јавно говори, да би Аустрија, у случају да добије од Европе мандат, тражила од Србије слободан пролаз за своју војску; пошто би јој наступање преко Санџака било сувише опасно; неки тврде, да је та понуда већ и поднесена нашој влади, а никога нема у оној кући што се зове српским парламентом да запита је ли све то истина, у колико је истина и, ако је тако, шта мисли влада да ради.

Знамо и ми, да такве ствари влада не може да удара на велика звона, нити да труби на све стране. То би било и непотребно и штетно. Али кад ћути и власт и скупштина, кад се све завија тајанственим велом, онда свако од нас има право да пита, мисле ли ти људи у опште нешто о тој ствари. Јер најпосле није сад у питању судбина једног човека, него будућност ове земље и будућност свију нас. Ако се хоће да народ с поверењем дочека догађаје, ако се хоће да будемо сви на све спремни, онда нека нам влада и скупштина даду доказа, да воде рачуна о свему што се око нас дешава, нека нас не остављају у неизвесности, нека нас обавесте колико се може, нека нас увере, да воде бригу о интересима Србије и о части њезиној. Стварних нам доказа треба, на голу реч нећемо да верујемо.

Министарска седница

Синоћ је у Министарству Спољних Послова држана министарска седница под председништвом Краљевим.

Дипломатске вести

Г. Муравјев, отправник руског посланства, отпутовао је у Беч. — Г. Миша Вујић, изванредни посланик у Бечу, допутовао је експресом у Београд.

14. фебруар

У суботу, четрнаестог фебруара, на најсвечанији начин биће прослављена стогодишњица првога устанка. Пре подне, у свим црквама у Краљевини, држаће се богослужење са благодарењем и војничком парадом. У вече у Народном позоришту даваће се свечана представа. Варош ће бити окићена, а у вече, осветљена. Програм прославе данас ће бити дефинитивно свршен, и сутра ћемо га већ моћи донети у листу.

Скинуте слике

На забави, коју је приредило Коло Српских Сестара у суботу 1. ов. м. у Грађанској Касини, на захтев једне госпође скинуте су, пред сам почетак забаве, слике кнеза Милоша и кнеза Михаила, са места на коме су дотле стајале. Сазнавши за ово Краљ, осудио је поступак поменуте госпође и одмах наредио свом маршалу да скинуте слике обеси на њихово старо место.

Мачка се облизује

Г. Чеда Мијатовић јавља „Трговинском Гласнику“, да је Аустрија поверљиво и обазриво саопштила великим силама, да ова предвиђа могућност да ће јој бити потреба да се користи одредбом берлинског уговора, који јој даје право да заузме ново-пазарски санџак, и да је рада да сазна како би се силе у том случају држале. Одговор сила није познат.

Аустрија се спрема

„Србобран“ доноси чланак под насловом „Значајне вести“ у коме вели: „Ми поуздано дознајемо да се у босанско херцеговачким гарнизонима осећа необично живо кретање и да се чине припреме, каквима иначе нема трага у мирно доба. Истина те припреме нису још ни из далека заузеле оне димензије, о којима говори талијанска штампа, али тек из свега овога што се у Босни и Херцеговини ради јасно је да се ишчекују крупни догађаји“.

Доброћудно

У нар. скупштини доста жива дебата поводом извештаја анкетне комисије. Посланик Милован Лазаревић замера алексиначкоме посланику Марковићу, за то, што му је рекао да је у своме говору био „помози Бог на обе стране чаршије“ и да би му вратио жао за срамоту вели: „У осталом ја нисам тај, да ме жена издржава.“ Такво пецкање изазвало је негодовање код целе скупштине, само не код г. Марковића, јер он је доброћудно и пријатељски изјавио да веома поштује Милована па му ја жао што овај помиње такве ствари, и заврши овако: „Ја сам одкранио петеро деце и неће сад да говоримо кога жена храни, јербо Милован је нежењен човек па можда њега туђе жене хране!“ Ова духовита примедба изазвала је код посланика велику веселост.

Рударски штрајк

Јуче је скупштинска комисија изнела пред скупштину извештај о своме раду у сењском руднику, поводом познатога рударскога штрајка. Рећи ћемо само толико, да тај извештај један панегирик и то велики панегирик управи рудника. По прочитању извештаја повела се доста жива дебата, у којој је, сем интерпеланта Др. Илића, Министра грађевина и већег броја посланика учествовао и г. Јован Баличевац. Г. Баличевац је био баш озбиљно љут на раденични сталеж, ужасно је викао помињао неку стрњику [и динар] наднице и замерао раденицима, што хоће „свилене хаљине“. Колико се могло разабрати из његове „беседе“, да бити код њега у надници није тако лака служба.

Хајде Јово на ново

Познато је, да је финансиски одбор још пре неколико давна свршио био свој посао око претреса државнога буџета. Међутим одбор сада опет „још ради“ јер председник скупштински рече јутрос, извесним поводом поред осталога и ово: „… пошто је известилац у финансиском одбору, где ради, то ће…“ Дакле, изгледа да финансиски одбор сада нешто доправља и ако то отпочне тако, онда скупштина неће бити готова с буџетом ни до Петрова дана.

Милешевац

Уверавају нас, да „Палилулске новине“, које ће почети да излазе прекосутра, не издаје друштво „Милошевац“.

Захвалност

Одбор фонда осн. школа на Ист. Врачару са наставницима и наставницама изјављује најтоплију захвалност свима госпођама и госпођицама, које су својим племенитим заузимањем осигурали онако повољан успех забаве, држате 7. фебруара ове године код „Славије“.

Кнез Арсен

Његово краљевско величанство цар Никола Други примио је јуче у аудијенцију нашега кнеза Арсена, брата нашега краља. После дугог разговора, у којем се цар Никола врло љубазно изразио о жељи кнеза Арсена да поново ступи у руску војску и иде на бојиште, цар Никола је поставио кнеза Арсена за команданта првог Забајкалског козачког пука, који се сада налази на реци Јалу.

Нашим читаоцима познато је, да је руска позиција на реци Јалу тачка на којој ће бити први велики сукоб између Руса и Јапанаца. Бити постављен за команданта једног козачког пука на таквом месту, знак је великог поверења и у исто време особита част.

Ужурбаност у Народној Скупштини

Пошто је финансиски одбор готов са својим радом око буџета то би у Народној Скупштини сада требало да буде више живости и интересовања код народних посланика. Међутим то никако није случај. Код велике већине посланика нема никакве воље за рад нити какве јаче заинтересованости. Данашња седница отворена је тек у 10 часова и тада је у посланичким клупама било на окупу само шесет два посланика. На дневном су реду ствари тако рећи без икаквога значаја. Ваљада ће бити ово дана другачије. Од министара је у почетку присутан само ђенерал Грујић, но и он после кратког времена ишчезава.

Само енергично

У данашњој седници народне скупштине прочитана је „молба“ некога Живорада Ајзевштајна, Ајзенрајха, или тако нешто јеврејски — поштанскога писара у Ваљеву, којом тражи од народне скупштине да повећа плату поштанским писарима, који рукују касама, јер ће, вели, иначе бити злоупотреба. — Тај се баш не шали него прети.

Скупштински послови

За данас је у нар. скупштини истакнут овај дневни ред:

• извештај о разгруписавању општина;
• претрес предлога о размени неког државног имања;
• извештај скупштинске анкетне комисије о сењском штрајку;
• друго читање предлога „о уступању општини медвјеђској државни плац“;
• друго читање предлога да се исплате бродарској агенцији извесне суме;
• извештај одбора за молбе и жалбе;
• претрес извештаја одбора о предлогу за продају државних добара.

„Самоуправа“ и такт

У јучерашњој „Самоуправи“ има оваква белешка: „Како је Њ. В. Краљ био слабошћу спречен, да присуствује молепствију, које је овдашње руско посланство приредило у Саборној цркви то је“ итд. Како би било, да „Самоуправа“ мало боље припази кад доноси овакве белешке? Кад се другима пребацује нетактичност, треба онда бар сам имати мало такта, зар не? Нека „Самоуправа“ прочита јучерашњу нашу белешку о истој ствари.

Аустриско спремање

За још један више доказ живог спремања Аустрије за евентуалне догађаје на Балкану, нека послужи и извештај војног пододбора угарске делегације, у коме је одређена сума од 184 милиона круна за оружање аустро-угарске артиљерије.

Трећи избор без избора

Синоћ је био у управном одбору Бродарског Друштва и по трећи пут избор директора и опет нико није изабран. Чује се чак, да је предлагано, да се нико и не бира, него да благајник у споразуму с управним одбором сам врши све послове. У том случају рад друштвен одиста би био „стручно“ вођен. По истој логици могао би се онда укинути и управни одбор и благајник итд. Зар не, господо одборници?

Под суд

Кварт теразиски спровео је суду на осуду Михаила Пантића бив. чиновника, за крађу акта из Министарства Унутрашњих Дела и за саучесништво при крађи акта из теразиског кварта, и Александра Стаматовића за крађу акта из истог кварта.

Зајечарски пододбор Кола Српских Сестара

Управа зајечарског пододбора Кола Срп. Сестара, сматра за дужност, да изјави своју нарочиту захвалност команданту тимочке дивизије, пуковнику господину Михајлу Живковићу, на пријатељским услугама, које је сваком приликом указивао овоме друштву. Тако исто управа захваљује и осталим госпођама, госпођицама и господи на заузимању и прилозима, чиме су олакшали управи рад, и помогли јој, да до сада скупи и пошље своме Гл. Одбору, у Београд, први пут 350 дин. и 3 сандука ствари, и други пут 300 динара.

Руски клуб

У Руском клубу изабрана је нова управа, у којој су ови чланови: председник г. др. Миленко Веснић, п. председник г. Пера Протић, секретар г. Михаило Поповић и књижничар г-ца Олга Гавриловићева.

Палилулске новине

У „Индустријској Штампарији“ Михајла Ђокића почеће се штампати нов лист, који ће носити назив „Палилулске Новине“, а уређиваће га одбор друштва „Милошевац“ за улепшавање палилулскога краја. Први број овога журнала изаћи ће у идућу недељу.

Већ два дана како немамо никаквих важних гласова са бојнога поља и чак ни сами специјални дописници нису сматрали за потребно да рашире никакву нову лажну сензациону вест. То вреди забележити после читаве навале од фантастичних информација које смо имала за последње две недеље. Ово ефемерно затишје може се објаснити тиме што се на суву с обе стране заузимају згодни положаји, на мору траже нове тачке за сукоб. Тако можемо остати без икаквих прецизних извештаја по неколико дана, а после тек наступиће опет читава бујица од најразличнијих информација.

У овом тренутку политичке кругове још занима америчка нота о неутрализацији Кине и Кореје. Амерички министар спољних послова, Хај, као што је познато нашим читаоцима, предложио је кабинетима Великих Сила да се за време рата и после рата призна неутрализација небеснога царства и Кореје, тако да се интегритет ни једне ни друге територије не сме да окрњи, ма какав био исход рата између Русије и Јапана. Све више избија на видик да америчка влада Манџурију није рачунала у саставни део Кине, због тога се очекује повољан одговор руске владе. Енглеска влада је пристала у начелу на амерички предлог, али она још није одредила своје држање. Изгледа да је Енглеска влада вољна да прецизира амерички предлог и да му да други облик, али ће то можда учинити тек после каквих оскуднијих гласова са бојнога поља. У сваком случају, положај ће бити врло деликатан, и ако се све силе повољно одазову предлогу америчкога министра, онда се оне још од сада ангажују да се зараћене стране не смеју разрачунавати на рачун Кореје и Кине. Трошкове би могао платити само Јапан, јер Русија, у случају победе, може само дефинитивно да утврди свој положај у Манџурији.

Држање Немачке још увек је врло резервисано. Али од почетка овога рата још увек се верује да се Немачка мисли користити овим садашњим заплетима да се приближи Русији. У случају да се рат окрене одсудно на штету Јапана, Немачка би сигурно изазвала какву силну диверзију у Европи, само ако би се Енглеска умешала на Далеком Истоку. На тај би начини Немци задовољили и дубоку мржњу коју већ две године гаје противу Енглеза, и у исто доба можда дошли и до каквих концесија.

Лондонски „Дејли Мејл“ публиковао је пре неки дан сензациону информацију, да је Аустроугарска послала озбиљну опомену Турској и Бугарској и запретила је да ће послати војну експедицију у Маћедонију ако се тамо наруши мир. Ова вест још није званично потврђена, али изгледа да она узнемирава политичке кругове и у Аустроугарску сумњају да хоће да се користи заузетошћу Русије на Далеком Истоку да би задобила какве уступке и да би повратила свој утицај и свој престиж на Балканскоме Полуострву. Бечки дописник „Тана“ признаје да Аустроугарска има задњих намера да се користи руско-јапанским ратом и да у ма ком облику, пође напред у Нови Пазар, ка Скопљу и Солуну. Према изјавама графа Голуховског у делегацијама излази да „Танов“ дописник нема право. Али ко зна, чим избије први симптом да ће у Маћедонији поново букнути устанак, можемо дочекати да бечка штампа отпочне да труби да убеди Европу да је потребна промена тактике и да је преко потребна „привремена“ окупација извесних вилајета да би се на Балканскоме Полуострву одржао мир.

Кнез Арсен

Ми најкатегоричније тврдимо, да се кнез Арсен, пре поласка за Русију, обратио на Краља с молбом за допуштење и да му је Краљ одговорио: „Твоја је намера племенита. Нека ти је са срећом.“

Ми у опште не можемо да разумемо, зашто наш прес-биро о таквим стварима не извештава наше листове. Сваки добар Србин може се само обрадовати кад чује, да кнез Арсен иде у Русију и да му је Краљ одобрио да иде. А кад је тако, онда је дужност прес-бироа да све листове о томе извести: у целом свету се то пре знало, но код нас, ма да се нас највише тиче.

Ко лаже?

Полузванични аустро-угарски листови демантују наше гласове о војној припреми. Сам начин оног демантовања јаче нас учвршћује у уверењу да постоји неко спремање, шта се види и из оне ужурбаности у војсци, па чак и на берзи се опажа да ти гласови нису голе измишљотине.

Аустријска мобилизација

„Словенски Југ“. који је доста добро информисан о заграничним стварима, доноси у свом јучерањем броју вест, да ће Аустрија најдаље до априла објавити Турској рат. За потврду те вести наводи придолажење велике количине новца из Беча у Сарајево, и увлачење војске и муниције у окупиране крајеве. С наше стране можемо да додамо да је последњих дана у Сарајево послато из Беча 80 милиона круна и да су већ учињене припреме за смештај седмог и четвртог корпуса, који почетком марта треба да умаршира у Новопазарски Санџак.

Аустријске скретнице

Да се Аустрија журно спрема показује и овај мали факт: поред пет скретница, које су у последње доба направљене на прузи Нови Сад—3емун, ових лана почеле су да се граде на тој прузи у највећој журби још две нове скретнице. Изгледа, да је Аустрији апсолутно стало до тога, да за неколико сати што више војске могадне повући у Земун.

Битка у Ђаковици

Вест о Ђаковичкој битци, коју смо јуче донели, потврђује нам и један телеграм, који је синоћ стигао из Приштине. Даљих вести нема. Зна се само толико, да немири све више расту.

„Самоуправа“ оптужена

На данашњој скупштинској седници посланик Ђорђе Генчић упутио је питање на председника скупштине, да ли мисли поступити према „Самоуправи“ онако, како је, на предлог посланика Ратарца, поступио према „Вечерњим Новостима“, поводом доношења белешке о питању, које се решавало на скупштинској тајној седници. Том приликом је г. Генчић нагласио, да су „Вечерње Новости“ проговориле о томе само у алузијама а да је „Самоуправа“ учинила у толико већи грех, што је она на првом месту владин орган, па онда и што су њени редактори два народна посланика, који су добро знали да се о ономе, што се ради на скупштинским тајним седницама, не сме говорити. На то питање му је одговорио председник скупштине, г. Аца Станојевић, да ће се на сваки начин према „Самоуправи“ предузети оне исте мере, које су предузете и према „Вечерњим Новостима“. Како су „Вечерње Новости“ због тога изношења оптужене суду, то ће дакле Народна Скупштина оптужити суду и владину „Самоуправу“.

По ћефу

На посланичко питање упућено председнику Народне Скупштине на данашњој скупштинској седници, да ли министар унутрашњих дела мисли и када мисли одговорити на извесну интерпелацију, г. председник је одговорио, да ће упитати г. министра, када жели и када да одговори. На то му је добачено, та то личи на оно Вучковићево : „Нећу да одговарам на интерпелације, јер ја имам само да одговарам краљу!“

Нове железнице

Министарство Привреде ступило је преговоре с Управом Фондова ради грађења споредних пруга. Резултат тога преговора је, да ће Управа Фондова у току од три године дати на позајмицу Министарству Привреде за грађење споредних пруга петнаест милиона динара. Према томе ће се у марту ове године већ почети градити пруга Параћин—Зајечар. Пруга ће бити уског колосека.

Отварање аранђеловачке пруге

Сазнајемо из поузданих извора, да ће се пруга Аранђеловац—Младеновац предати саобраћају у мају ове године. Предавање пруге у саобраћај биће извршено на врло свечан начин.

Порез на зграде

Синоћ је у радикалном клубу већине дебатовано о предлогу Јакова Порбића, о порези на нове зграде. Предлог је дефинитивно одбачен, стога ће подносилац морати да га тргне натраг.

Преко Кусатка у Русију

Оне младе делије из другог разреда гимназије, које се кретоше у помоћ својим друговима у Русију, ухваћени у свом походу код Ритопека и спроведене својим родитељима.

Против алкохола

„Друштво за сузбијање алкохолних пића“ позива своје чланове и све пријатеље на годишњу скупштину која ће се одржати 8. ов. мес. у 4 часа по подне у сали основне школе код Саборне Цркве.

Концерат Кола Сестара

Улазнице за велики уметнички концерат, који ће бити у недељу 5. ов. мес. у сали Грађанске Касине, могу се добити код госпођа и госпођица из одбора и у књижари Мите Стајаћа. Цена је улазницама само три динара од особе. Тоалете као обично за концерат или како госпође хоће.

Програм концерта донећемо сутра. Поред нашој публици познатога витеза Камароте суделоваће и г-ђа М. Ст. Бинички, г-ђица Ј. Шоповићева и г. Рендл.

Ко није платио порез?

Многи порески обавезници града Београда још нису исплатили сав свој порез за прошлу годину, и ако је крајњи рок исплати био концем децембра месеца.

Да би Пореско Одељење у току овога месеца наплатило сав тај неизмирени дуг, приступиће најоштријој егзекутинској наплати од свију оних дужника, који свој дуг не буду сами исплатили од данас за три дана.

Мишљење Др. Савета о ковању новца

Пројект закона о замени сребрног новца, емитованог на основу закона од 1875. год. сребрницима новог кова, и о ковању ситног новца од никла и бронзе, усвојио је и Државни Савет, с напоменом, да не би требало ковати и нове петодинарце, јер се тим смањује сток осталих типова сребрног новца. Исто тако противан је и ковању никленог новца од 0,05 дин, пошто се потреба за ситним новцем може подмирити ако се поред бронзаног новца од две паре изкује исти такав новац од једне паре. Што се тиче пуштања нових сребрника у оптицај налази, да би незгодно било за новчани промет ако би се нови сребрници сустигли са старим, те би пуштањем нових у течај требало довести у везу са истовременим повлачењем оних старога кова, или још боље, ако би се у место ковања нових приступило прекивању сребрника типа од 1875. год.