Ознака: Битка код Чемулпа

Положај на суву

Генерал Куропаткин, данашњи најпопуларнији руски генерал, примио је команду над целом сувоземном војском руском у Азији. То показује, да су Руси свесни тешкоћа, које их у овом рату чекају, али показује у исто време и то, да се спремају да енергично те тешкоће и савладају.

Противник који им је најопаснији нису Јапанци, него простор. По рачунима стручњака, на сибирској железници не могу више од 3000 људи дневно да се преносе на бојно поље. То би значило, да тек кроз месец дана могу довући 100.000 војника у Манџурију; 200.000 имају већ тамо, што значи да ће за четири недеље имати од прилике 300.000, а то је свакако довољно и да туку Јапанце и да чувају своју железницу у Манџурији од препада кинеских боксера и кунгуских разбојника.

Покрај све брзине с којом се Јапанци спремају да пребаце своју војску у Кореју и Манџурију и њима ће требати читаве недеље, док не скупе довољно војске на бојном пољу. Пренашање војске лађама још је незгодније и спорије но железницом. У кинеско-јапанском рату Јапанцима је требало пуна три месеца док су пребацили у Кореју 35.000 људи. Вероватно је, да ће се они овог пута још више журити, али с друге стране не треба заборавити, да им је за данашњи њихов рат потребно много више војске, но што им је требало против Кинеза, који тада нису имали ни војника, ни официра, ни оружја.

Но данас противника имају, пре но што стану један пред другога, да се боре против простора, а у тој борба пролази увек боље онај, који има више људског материјала на расположењу. Јапанци морају брзо да раде, Руси имају времена.

Положај на води

Руска флота на Далњем Истоку још се није ујединила. Један део је у Порт-Артуру, друга крстари у корејским водама, а трећа и најглавнија, она, која је пошла из Средоземнога мора, задржава се сада у Црвеном мору, да натовари угља. Хоће ли ова продужити пут, или чекати на руску флоту из Балтичког мора, која се још налази у Кронштату, није познато. Сутра ће нас телеграф сигурно о томе известити.

Куропаткин

Главни заповедник свих трупа у Источној Азији, ђенерал Куропаткин, разрешен је већ од дужности војног министра и полази сутра, 12. о. м. са својим штабом на Крајњи Исток да прими нову дужност. Шеф његовог генералног штаба биће или ђенерал Дејан Суботић или ђенерал Сухолинов.

Вест о постављању Куропаткина за главног заповедника примљена је у целој Русији с највећим задовољством, јер је опште мишљење да је он најспособнији ђенерал у руској војсци не само као администратор и војсковођа, него и као стратег. Он је и један од најодличнијих руских војних писаца.

Концентрације и чарке на реци Јалу

„Морнинг Пост“ јавља из Чифуа, да руске трупе марширају према реци Јалу. 20.000 Јапанаца убрзаним маршевима хитају са разних тачака Кореје према реци Јалу. Парискоме издању „Њујоршкога Хералда“ јављају из Петрограда, да је на реци Јалу било чарке између предстража и да су се Руси повукли. Говори се да је било 2500 Руса.

Војни министар

Дужност војног министра отправљаће досадашњи шеф генералног штаба, генерал Сахаров. Он је један од најинтимнијих другова Куропаткинових.

Ограничење рата

Из Пекинга јављају да су посланици Енглеске, Сев. Америке, Француске, Немачке и Италије упутили заједничку ноту посланицима Русије и Јапана у Пекингу, којом изјављују жељу ла се рат ограничи на Манџурију и да се не преноси на земљиште Кине.

Јапански губитак

Сад се из Петрограда јавља поуздано, да је у боју код Чемулпа потонула јапанска крстарица „Тукашика“ а другој једној крстарици разрушена је цела топовска кула.

Руска средоземна флота

Руска ескадра снабдевена је у Џибути угљем и држи се да ће она отпловити у Балтијско море те да, појачана с две оклопњаче из кронштатске флоте, отплови на крајњи Исток.

Руски Црвени Крст

Руски Црвени Крст у Петрограду има дванаест и по милиона рубаља иметка, 636 института, 2500 милосрдних сестара и врло јак санитетски персонал.

Битка код Чемулпа

Петроград 10. фебруар. Руски посланик у Сеулу послао је 5. ов. мес. из Шангаја руској влади извештај о битци код Чемулпа. Овај је извештај, у својим главним потезима сличан извештају који је о тој битци публиковала јапанска влада. У извештају се на крају вели да је утврђено да су топови са руских лађа потопили једну јапанску торпедњачу и да је јапанска крстарица „Азама“ морала обуставити паљбу. У први сумрак потонула је и јапанска крстарица „Такочимо“. У јутру је „Азама“ покупила 80 које мртвих које рањених. Истог вечера је јапански посланик имао аудијенцију код Корејскога краља и изјавно је да ће Јапан од сада имати у Кореји једног регента. Уједно је запретио да ће, у случају непокорности, јапанска војска окупирати краљевску палату. Јапанско посланство није претходно известило ни корејску владу нити стране представнике о прекиду односа с Русијом нити о одлуци да се неће поштовати неутралност Кореје.

Енглески краљ се нуди да посредује

Париз. 10. фебруар. „Пти Паризиену“ јављају из Лондона да је енглески министар спољних послова, лорд Ленсдаун, имао јуче подужу конференцију с руским амбасадором у Лондону. Лорд Ленсдаун је изјавио амбасадору да је енглески краљ вољан да се прими посредовања између Русије и Јапана само ако би руски цар хтео да пристане на то.

Телеграми

(10. фебруар)

Порт-Артур. Нетачне су вести о каквом новом нападу Јапанаца на Порт-Артур 2. ов. месеца.

---

Аден. Руске су лађе покушале да ухвате енглески пароброд „Монголију“ мислећи да је јапанска лађа.

---

Париз. Руски амбасадор изјавио је преко председника новинарског удружења искрену захвалност париској штампи што је отворила упис у корист руских рањеника.

Данашњи положај

Вести с бојнога поља стижу споро и неодређено. Петроградски званични кругови износе само сигурна факта, без икаквог коментара и додавања. Јапанци у опште ништа не јављају, а енглески и амерички кореспонденти сваки час јављају читав низ измишљених, невероватних догађаја, који само бацају у забуну све оне, који хоће с разумевањем да прате развитак рата.

Кад се све те различне, често противречне вести разгледају и кад се одабере истинито од неистинитога и вероватно од невероватнога, онда излази ово: Рат на суву још није управо почео: омања јапанска оделења, која су се искрцавала на полуострву Лијао-Тонг у намери да покваре железницу Порт-Артур — Мукден и да на тај начин изолују Порт-Артур, разбијена су и железница није покварена. Што се поморског рата тиче и ту срећа почиње да се смеши Русима. Један део руске флоте који се био повукао у порт-артурску луку изашао је ноћу покрај свег, јапанског стражарења, неопажен и отишао у сусрет оној руској флоти, која долази из Владивостока. Кај су то Јапанци сутрадан видели, напали су понова на Порт Артур надајући се, да ће га сада, кад има мање лађа у пристаништу, моћи освојити. После подужег бомбардовања, у којем су с руске стране учествовали и топови с утврђења и с ратних бродова, јапанска се флота опет повукла на ширину.

Како Руси гуде

Руска влада издала је званично саопштење о рату које гласи: „Осам дана је протекло, од како је целу Русију потресла огорченост против непријатеља, који је изненадно прекинуо односе с нама те покушао да мучким нападом дође до лаког успеха у рату, који је одавно желео. С појмљивим нестрпљењем очекује народ Русије брзу освету за то и очекује напрегнуто вести с крајњег Истока. Једнодушност и моћ руског народа искључују сваку сумњу, да Јапан неће добити заслужену казну за његову издају и изазивање рата, док је љубљени господар руске државе желео да осигура мир свима народима. Ратни одношаји приморавају нас, да трпељиво сачекамо вести о успесима наших трупа, којих не може бити пре решавајућих акција руске војске. Огромна даљина нападнутих покрајина и жеља царева да се мир одржи узрок су што се из раније нису чиниле припреме за рат. И сад ће требати много времена, да се Јапану зада ударац, какав је заслужио без излишног проливања крви, те да тако искуси заслужну казну народ, који је тако безочно борбу изазвао. Русија мора дакле трпељиво сачекати догађаје у сигурном очекивању, да ће наша војски за ово изазивање стоструко се осветити. Пошто смо још врло далеко од операција на суву, немогуће је скоро добити вести ратног поља. Узалудно проливање крви није ни достојно величине и моћи Русије. Наша отаџбина показује тако чврсту једнодушност и велико пожртвовање за народну ствар, да ће дужност налагати да се свака стварна новост с бојнога поља одмах целоме народу обзнани.

Поновни напад на Порт-Артур

По једном телеграму „С. Џ. Газете“ из Кобе једно званично саопштење потврђује, да су јапанске торпедњаче у недељу изјутра преузимали поновни напад на Порт-Артур и торпедима напали једну руску товарну лађу, која се налазила у пристаништу, као и једну, која се налазила ван њега. Додаје се, да су се јапанске лађе неоштећене повукле. Ко ће то знати!

Руска војска

Како се из поуздана извора јавља има Русија у овај мах у Манџурији ову убојну снагу: У првој линији 180.000 људи с 3000 официра, у другој линији 48.000 људи с 900 официра. У првој линији стоје 110.000 људи пешадије 12.500 људи каваљерије, 7.500 људи артиљерије с 27 батерија, 12.000 људи техничких трупа и 8000 људи на утврђењима; у другој линији 40 батаљона пешадије, 36 [недостају две речи] и одговарајући број артиљерије. Свега 228.000 људи с 3.900 официра.

Руски цар о Јапанцима

Испраћајући на бојно поље први сибирски пук држао је цар Никола говор, у ком је нагласио да је непријатељ храбар, одважан и подмукао, но да ће руска војска овоје оружје осветлати.

„Јенисеј“

О пропасти „Јенисеја“ јављају се ове појединости: Док је све било заузето око сређивања мина, ветар и морска струја нанеле су „Јенисеј“ на једну мину, која је одмах експлодирала, те је „Јенисеј“ добио велики продор. Заповедник брода, видећи да ће брод ускоро потонути, изда заповест да се посада брода одмах спасава. Сви су молили капетана, да остави брод, но он изда заповест да се отискују час пре. „Збогом децо — рекао је — спасавајте се, а за мене не брините!“. У брзо су се таласи склопили и капетана је нестало заједно с бродом.

Слутња

Командант „Корејца“ који је у јуначкој борби код Чемулпа пропао поморски капетан Бјелајев писао је [27] декембра својој родбини у Петроград. Они су писмо добили 15. јануара. У писму вели Бјелајев ово: „Очекујем сваког часа да се отиснемо на море… Из дана у дан очекујемо бој с Јапанцима, очекујемо изненадан напад, без објаве рата… Све што нам је дрвено, избацујемо на обалу… Мој брод нема никаква оклопа. Снага ми је само нападна: топови и добро расположење посаде. Често се ми Руси ослањамо на храброст нашу и она нас одржава… Даће Бог да и сад буде тако. Чинићу све што треба… А ако утонем у мору или ме убију, помените ме по добру.“

Извештај ђен. Пфлуга

Генерал Пфлуг послало је генералном штабу телеграм из Порт-Артура, којим јавља да се у Порт-Артуру није ништа ново догодило, да у Инкану влада мир, да је на реци Јалу све мирно и да тамо на даљини од 50 врста нема нигде непријатеља.

Адмирал Макаров

У Порт-Артур је отпутовао адмирал Макаров да прими место адмирала Штарка команду. Пре поласка причестио је Макарова познати Отац Јован Кронштатски. На Макарова се много полаже у петроградским круговима, као на одличног поморског заповедника.

Јапански шпиони

Из Тијанмина јављају да су Руси у Харбину и иначе по Манџурији похватали око 100 јапанских шпиона.

Јапанска операциона тактика

Из Токија јављају о јапанскоме ратном плану: Јапански ратни план састоји се у томе, да на првоме месту руску главну флоту једном линијом својих лађа ограничи на печилски залив, а да за то време преведе две војске на Кореју. Трећа војска стоји готова, да се у потребноме случају искрца источно од Порт-Артура, де би с бока потпомогла, напредовање оне прве две преко реке Јалу. Појединости се овде држе у највећој тајности. Кретања трупа бивају само ноћу.

Руско јунаштво

Борба код Чемулпа између читаве јапанске флоте и два руска убојна брода, није још довољно расветљена. Износе се само одломци о појединостима, а и ти стижу из енглеско-јапанских извора. Па и ти мутни извори признају, да су Руси починили код Чемулпа чуда од јунаштва. „Варјаг“ и „Корејец“ изашли су из луке уз звуке руске народне Химне, полазећи сигурној пропасти у сусрет. Борба се водила из најближе близине. Пало је 800 топовских метака, а била је жива и пушчана паљба. Кад је топовску шајку „Корејец“ њен заповедник бацио у ваздух, руски мрнари, који су се спасли на француску крстарицу „Паскал“ певали су још непрестано руску химну.

Нема забашуривања

Адмирал Абаса, који припада непосредној околини царевој и прима депеше адмирала Алексејева рекао је петроградском дописнику францускога листа „Ехо де Пари“: „Ми смо се решили да ништа не забашурујемо и објављиваћемо све вести, биле оне добре или рђаве. Кроз једно три недеље дана, кад отпочну борбе и на суву, имаћемо посведневно новости.“

Порт-Артур

Енглески листови чешће спомињу како ће Јапанци опколити Порт-Артур и приморати га глађу да се преда. Немачки стручни листови пишу сада, да је Порт-Артур снабдевен животним намирицама за шест месеци и то за 300.000 људи.

Јапански губитци

Један дописник „Дели Мела,“ који се преко Русије враћа из Порт Артура, тврди да су Јапанци у свом нападу на Порт-Артур изгубили једну велику оклопњачу, 1 крстарицу и 4 торпедњаче и један мањи бродић. А и други су им бродови толико оштећени, да су морали да се повуку у прву јапанску маринску станицу Сасехо на острву Киусиу, где ће се предузети оправка. Тиме се даје растумачити што се јапанска флота нигде не појављује.

Алексејев у Харбину

Рајтеров биро саопштава из Ниучванга, да је адмирал Алексејев, у пратњи свога штаба, отпутовао у Харбин. Друга једна вест тврди да се Алексејев у овај мах бави у Муклену.

Руска ескадра

Владивосточка руска ескадра, која се после бомбардовања Хакодате изгубила, појавила се код јапанског острва Чусиме у корејском каналу, у близини јапанског пристаништа Симоносекија с једне, а Мезамфа и Фузана у Кореји с друге стране. Енглески листови се чуде где је јапанска флота кад се ова руска ескадра тако комотно шета по јапанским водама.

Јапански бродови

Јављају из Токија, да су обе нове крстарице, које су Јапанци у Ђенови купили, — „Нишин“ и „Кашуга“ — стигле у Јакосуко, ратно пристаниште на излазу из залива токијског.

Корејски цар

Према вестима из Сеула корејски цар је примио у аудијенцију јапанског посланика Хавашија и војног аташеја, који су га обавестили о правом стању ствари. Цар је, веле, „одобрио“ поступак Јапанаца, изјавивши како се он потпуно ослања на Јапан.

Руска штампа

„Новоје времја“ пише, како је протест руске владе против енглеске експедиције у Тибет најбољи доказ, колико руска влада мирно и хладно узима ратне догађаје. Сам рат не може Русију толико заузети, да она не обраћа пажњу ближем и даљем Истоку. „Свјет“ вели да ће се рат решавати пред Сеулом и да мир неће дотле бити осигуран док Кореја не дође под руски протекторат и док Сеул, Мезанфо, Фузан, Чемулпо и Гензан не добију руске гарнизоне.

„Новости“ тврде да велике силе немају права правити сметње проласку руске флоте кроз Дарданеле, јер је у питању самоодбрани Русије.

„Петербургскија вједомости“ жале, што се гроф Голуховски није тачније изјаснио, у чему се управо састоји неутралност Аустро-Угарске. Да она неће слати војску на Далеки Исток, то је било и иначе јасно, но важно би било да је изјавила како ни сад неће без Русије никакве кораке чинити на балканском полуострву.

Ђенерал Лињевић

Као што смо већ јавили, за главног заповедника руске војске у Манџурији постављен је ђенерал Лињевић, који важи у Русији као један од најбољих и најпопуларнијих ђенерала. Родио се 1838. год. у черниговској губернији, свршио је гимназију и тек се онда посветио војној струци. Још у кримском рату одликовао се храброшћу и постао пуковник. У руско-турском рату 1878. год. рањен је тешко, брзо је оздравио и ступио опет у бојне редове. У битци на реци Кјутричи решио је, као шеф друге кавкаске батерије, борбу у корист Руса и добио је зато од цара орден св. Ђорђа и златну сабљу. Унапређен је за ђенерала 1891. године. Као одличан познавалац источне Азије постављен је 1894. год. за заповедника војске у Манџурији, водио је интернационалне трупе у походу на Пекинг и освојио га. Интересно је да му је на заузимању Пекинга честитао први јапански микадо, који га је и одликовао највећим јапанским орденом — орденом рађајућег се сунца.

Црвени крст

Француски Црвени Крст одобрио је за неговање рањеника у руско-јапанском рату суму од 250.000 дин.

Талијански Црвени Крст је решио да пошље знатну количину превијалишног материјала и руском и јапанском Црвеном Крсту.

Бугарски Црвени Крст шаље једну своју амбуланцију у Манџурију, а друштво „Славјанска Беседа“ почело је купити прилоге за руски Црвени Крст.

Чеси за Русе

У пуној седници општинскога одбора вароши Прага, саопштио је председник општине Др. Срб, да одбор треба да овласти председништво, да петроградској општини изрази симпатије у име прашког општинског представништва и целокупнога становништва града Прага, пошто је руска велика сила на нечувен начин нападнута од азијскога непријатеља; даље да протумачи, да су становници Прага одушевљени срдачном жељом, да Бог руско оружје благослови победом у интересу културе и на част и на славу целога Словенства.

Бугарска помоћ

Из Бугарске су се врло многа лица јавила, која су хтела да иду као добровољци у Русију. Према једној вести из Софије руска влада је преко свог дипломатског агента дала свима на знање, да Русији не треба војника пошто их има довољно.

Манифестација у Бечу

у Бечу је одслужено у руској цркви молебствије за победу руског оружја. После молебствија велики број словенских ђака упутио се најпре пред руско посланство, где је отпевао руску химну и више руских песама. Одатле су ђаци отишли пред француско посланство, где су певали Марсељезу.

Данашњи положај

Вести, које последњих дана долазе с бојног поља, врло су мршаве; оне се готово искључиво односе на накнадне извештаје о биткама код Порт-Артура и Чемулпа. Све остале вести говоре о покушајима Јапанаца да се искрцају на Кореји. Тачно се не зна, јесу ли се искрцали, где и у коликом броју. Омања одељења њихова, кад су наишла на Русе, разбијена су; то је извесно. Све остало, што се говори и прича, није поуздано.

Очевидно је, да ће протећи повише времена, док оба противника у већим масама буду наишла један на другога. С обе стране чине се велике припреме: Јапанци ће свакако ових дана покушати да пребаце на Кореју што већи број војника; Руси међутим довлаче војску из Европе, да би их достојно могли дочекати. Времена треба и једнима и другима, док то изврше. А тек кад се буду нашли лице у лице у Манџурији или Кореји, доћи ће до одсудних битака. Ово што се сада ради, то су само мале чарке, без икакве важности на исход самога рата.

Односи на мору

У стручним поморским круговима слежу раменима на дреку о јапанским победама на мору. Сам напад јапански на Порт-Артур осуђују стручни кругови као лудачко предузеће, које је више шкодило Јапанцима, него Русима. Што се тиче држања „Варјага“ пред Чемулпом, који је сам (пошто топовњача „Корејец“ није много важила) изашао на сусрет читавој јапанској флоти и после славне борбе пропао. Опште је мишљење, да је „Варјаг“ дао пример, коме се сви поморци само дивити могу. И једино губитак те крстарице је осетан удар за Русе, који […] врло лако накнадити, док Јапанци немају од куд своје губитке да накнађују, јер им је цела флота већ у акцији. Далеко је, веле, Јапан још од тога да буде господар на мору. То ће се ускоро видети.

Руске трупе

Према извештајима енглеских листова причају путници, који се преко Москве из Сибира враћају да на сибирској железници дан и ноћ пролазе војни возови за Манџурију с војском и ратном опремом. Један енглески официр, који је из Даљњег путовао набројао је између Москве и Мукдена 44. војничка воза.

Руски ратни трошкови

Пала у очи код овог рата, да Русија и не помишља да тражи зајам за ратне трошкове. Међутим то није никакво чудо. Русија има највећу готовину злата на свету. Оно се дели у три групе: Готовина у државној банци 750 милиона рубаља (око 2000 милиона динара), из готовине владине од 250. милиона рубаља (око 700 милиона динара), и најпосле из унутрашње циркулације. Осим тога има Русија у страним банкама готовине 375 милиона динара.

Јапанске финансије

„Пти Парнизјан“ доноси из Петрограда депешу, како се тамо зна да је Јапан у највећој тајности кратко време пре рата закључно већи зајам.

Чека с угљем

Пред Довером чека један велики руски брод с угљем руску флоту из Источног Мора, да је снабде о угљем, који ће ова узети на отвореном мору.

Расположење у Петрограду

„Берлинер Тагеблат“-у телеграфишу из Петрограда, како је град необично оживео. Из дана у дан се виђају патриотске манифестације. Добровољци пролазе, а прате их хиљаде народа. На све стране се разлежу звуци народне химне, ори се песма и клицање. Пред палатом француског посланства су врло честе одушевљене манифестације. Полиција чува енглеско посланство, да не би светина пред њим дала израза своме нерасположењу према Енглеској.

Русија и Немачка

„Биржевија вјеломости“ публикују интервју с једним од дипломата у Петрограду, по свој прилици с немачким послаником. Тај дипломата је рекао, како је Немачка све учинила да спречи рат, но кад је већ рат избио, она ће се држати строге неутралности. То је у овај мах […] учинити. Поред строге неутралности и осталих сила биће рат локализован све до краја, а Русији ништа друго и не треба.

Кореанац у чуду

Кореја има своје посланство у Лондону. Један сарадник „Сен-Џемс-Газете“ питао је аташеја тог посланства, колико истине има у вести, да су Јапанци заузели Сеул. Дипломата сретне државе, чији владар неће да лупа главу бригом о судбини своје земље, нашао се на то питање чуду. „То ми је непојмљиво — одговорио је — јер је Кореја неутрална, а Јапанци ако су хтели преко Кореје да прођу и да се с Русима бију, нису морали пролазити баш кроз Сеул, у коме је двор нашег цара. Могли су обићи у наоколо. Додао је још како нема никаквих инструкција од своје владе, те не зна шта да каже о тој вести.

Изгледа да је корејска влада заборавила своје дипломате у Лондону, и цар већ и иначе не води бригу ни о чему.

Јапанске војсковође

Као јапанске вође за сувоземну војску помињу се маршали Јамагата и Ојамо.

Јамагата је стар 66 година, учествовао је у обарању Шогуна и био је у рату с Кином заповедник армије, која је оперисала у Манџурији, а за њега се вели да је организовао цео поход на Кину.

Маршал Ојама, садашњи шеф генералног штаба, командовао је у рату с Кином јужном армијом и заузео је Киао-чу, Талијенван и Порт-Артур. Порт-Артур је заузет на јуриш и ни један Кинез није добио пардона. Јапанци су ту направили праву касапницу.

На мору су одличнији Јапанци ово: Вице адмирал Того, који је сад напао Русе код Порт-Артура и Адмирал Ито Сукехиро.

„Опасност од жућова“

Председник јапанског друштва у Лондону, Диоси, љути се што многи европски листови непрестано истичу неку опасност од жуте расе. На тај начин се само распирује мржња између раса. У Немачкој, вели, пати сам цар највише од уображења, да је жута раса нека опасност за белу расу.

Пред буру

Јапански пророк, њихов посланик у Лондону, изразио се пред једним новинарем овако о затишју на бојишту; „Кад нема новости с бојишта знајте на сигурно, да ће бити великих догађаја. Главни принцип јапанске стратегије јесте вратоломна одважност!“ Видећемо и то!

Јапанци у Сеулу

Париској Хавасовој агенцији јављају из Сеула да су јапанске трупе, које су се искрцале код Чемулпа, дошле до Сеула. Један мали део војске заузео је град и одржава у њему ред, а остале трупе су се улогориле око Сеула.

Бој код Чемулпа

Према једној вести из јапанског извора, у поморској битци код Чемулпа руска крстарица“ „Варјаг“ је после јуначке одбране пропала. Капетан „Варјага“ је остао на а броду и пошто је посада спасена, бацио је брод у ваздух.

Јапански губитци

Јапанци признају сами да су им у нападу на Порт-Артур два ратна брода „оштећена.“

Енглеска и рат

„Новоје Времја“ оштро напада Енглеску, зато је допустила Јапанцима да употребе Вејхавеј за своју операциону базу. Енглеска је тиме повредила основне појмове о неутралности. Русија има право да од сад сматра Вејхавеј као јапанску територију и да у своје време затражи од Енглеске одштету.

Манифестације у Русији

У четвртак се огромна маса светине искупила у Петрограду пред зимском палатом и кличући одушевљено „ура!“ цару отпевала је народну химну.

Из дана у дан јављају се многобројни добровољци у војску.

Петроградска општина је као и московска вотирала милион и по рубаља за Црвени Крст. И из осталих градова стижу вести о богатим прилозима и патриотским манифестацијама.

У Кијеву се непрегледна светина искупила пред општинским домом тражећи да се на балкон изнесе слика царева. Кад је то учињено, народ је у неописаном одушевљењу клицао цару. Официре су носили на рукама. Одатле се светина упутила са заставама француском конзулату, где су приређене бурне овације Француској. Наизменце се свирала руска химна и марсељеза.

Јапанци у Пекингу

У Пекингу су Јапанци вести о својим првим успесима штампали и бесплатно делили светини.

„Цезаревић“

Из Петрограда јављају Хавасовој агенцији, да је оклопњача „Цезаревић“ много мање оштећена, но што се мислило. Торпед је повредио само крму и оправка ће бити извршена за неколико дана.

Руска флота

Петнаест руских ратних бродова одправљено је из Батиског мора за Крајњи Исток.

Осим ескадре. која је већ прошла кроз Суецки канал стигла је у Суец и „Царица“ брод руске добровољне флоте и једна торпедњача.

Ратни дописници

Један американски новинарски синдикат извештен је да ни Руси ни Јапанци не примају новинарске извештаче на своје ратне бродове, а неће допустити ни да им флоте прате новинарски бродови за депеше. Јапанци ће допустити да им војску на суву прате ратни извештачи али само под погодбом, да сви телеграми морају бити на јапанском језику написани и да их војна цензура прегледа. Мучно да ће се наћи дописника, која би своје листове могли на јапанском језику извештавати, а још мање ће бити редакција, у којима би такве извештаје умели читати.

Неутралне државе

До сад су објавиле своју неутралност у руско-јапанском рату ове државе: Енглеска, Уједињене Државе Северне Америке, Италија, Кина, Данска, Немачка, Француска, Шпанија и Аустро-Угарска. Извесно ће и Турска остати неутрална.

Ческе симпатије

Главни одбор ческе радикалне странке послао је руском министру спољних послова телеграм ове садржине: „Његовој Екселенцији грофу Ламсдорфу министру спољних послова, Петроград. У тренутку, кад велики руски народ у племенитој служби цивилизације и човечности отпочиње тешку борбу с отвореним и прикривеним непријатељима, синови ческога народа изјављују руском народу своје најискреније симпатије. Дао Бог да руски народ у интересу човечанства а на благо свих Словена све своје непријатеље победи.

У име ческих радника упутио је посланик Клофач словенском комитету у Москви сличну депешу.

Немачки официри

Немачка је послала у руски главни стан потпуковника Лауенштајна и мајора фон Татау, да праве војне операције.

Осигуравање железнице

Русија се у довољној мери постарала, да јој железница у Манџурији буде осигурана. Заштиту железнице вршило је до сад 55 чета по 240 људи, а сад је број тих чета подигнут на 64. Нарочита ће се пажња поклонити прузи Харбин—Порт-Артур.

Железница преко леда

На Бајкалском језеру подиже се железнички пут преко леда, који мора час пре бити готов. Предузимачу је обећано 3000 рубаља награде за сваки дан, ако се железница сврши пре погођеног рока.

Бомбардовање Порт-Артура

Дана 27. јануара пре подне примакао се јапански адмирал Тога с две дивизије ратних бродова Порт-Артуру и отпочео је паљбу из даљине. Пред пристаништем налазили су се руски бродови „Полтава“, „Новик“. „Рурик“, „Диана“, и „Асколд“. који су заједно са утврђењима на обали одговарали на ватру Јапанаца. После борбе која је трајала сат и по отпловили су Јапанци према југу. Сви руски бродови, који су у борби узели учешћа, претрпели су незнатне повреде. Руси су у тој борби на бродовима имали рањених: три официра, 40 подофицира и 20 момака. На обалским утврђењима је рањен један подофицир и 3 војника. После подне су се вратили Јапанци поново и пуцали су 25 минута на утврђења и бродове, затим су нагло отпловили. Овај је извештај из Лондона.

Руски извештај

О борби код Порт-Артура јављају из Петрограда, де су Јапанци претрпели велике губитке. Једна оклопњача и две крстарице су им јако оштећене те су морале у пратњи једне оклопњаче ла се повуку и борбе на отворено море. Обе крстарице су потонуле још пре него што су стигле до Вајханоја но посада је с тих бродова спасена. И јапанска торпедска флотила је претрпела велике губитке. Четири торпедњаче су онеспособљене за борбу, три мала торпедска брода су потонула а два су прела у ваздух. Јапанци су изгубили 18 официра и 117 људи мртвих, а имају око 200 рањеника.

Из Владивостока

Руске крстарице „Рурик“, „Кромобој“, „Росија“ и „Богатир“ и транспортни брод „Лена“ снабделе су се свим потребама и полазе за се прикључе флоти у Порт-Артуру.

Бој код Чемулпа

У среду је (27 јануара) била морска битка код Чемулпа, која је трајала од 11 сати пре подне до 3 сата по подне. Из јапанске престонице Токија јављају да су у тој борби страдала два руска ратна брода „Корејец“ и „Ворјаг“. Први је, веле, потонуо, а други је запаљен. Посада с тих бродова се искрцала на суво и заробљена је. Јапански бродови претрпели су незнатну штету.

Из Лондона јављају о тој битци, да су се руски бродови врло добро држали и да је „Корејец“ пропао заједно с једном крстарицом, но да посада с тих бродова није заробљена, него да се спасла на француску крстарицу „Паскан.“

Искрцавање Јапанаца

Јапанско посланство у Лондону добило је извештај, да су Јапанци искрпали у Чемулпу четир батаљона војске.

Расположење у Петрограду

Неповољне вести о првим сукобима нису поколебале духове. Расположење је озбиљно, но све је пуно вере да ће Јапанци бити коначно поражени. По улицама се новине грабе на јагму. По свима црквама се држе молепствија за победу руског оружја.

Расположење у Токију

Вести о првим бојевима нису изазвале у јапанској престоници радосно расположење, и ако гласе повољно. Но улицама једва је видети света. Од одушевљења и манифестација нигде ни трага. Изгледа, да је духовима овладала од једном нека апатија и страх од будућности.

Неутрална Америка

Из Вашингтона јављају да је влада Северне Америке решила да се у руско-јапанском рату држи строге неутралности.

Црноморска флота

Руски посланик у Лондону води преговоре са енглеским министром спољних послова о пропуштању црноморске флоте кроз Дарданеле, пошто Русија жели да пошље један део те флоте на крајњи Исток. Држи се да Енглеска неће на то пристати.

Алексејев

За главног заповедника руске сувоземне поморске силе на крајњем истоку постављен је адмирал Алексејев.

Кореја и рат

Дописник енглеског „Дели Мела“ интервјуисао је кореанског министра-председника. Овај му је рекао: „Кореја је објавила своју неутралност, да осигура свој опстанак“. На питање шта ће Кореја чинити, ако Јапанци или Руси упадну у Кореју одговорио је министар хладнокрвно да не верује да ће они то учинити, а на питање о држању царевом у овој кризи избацио је Корејанац ове речи: „Његово Величанство не разбија главу себи бригом због ове свађе. А и зашто да чини то? Баш и да се баци у бригу, не може ствари на боље окренути. Ова борба се ништа не тиче нашег народа.“

Русија је за последњих тридесет година тако сјајно напредовала, да је она данас окружена све самим непријатељима. Сви европски листови, изузев француских, ликују због неколико незнатних јапанских успеха који се не могу ни назвати победама. Јапанце су мучки, изненада, без објаве рата, напали Русе и оштетили им неколико крстарица. Европска штампа није могла да сакрије своју дивљу радост, поред свега тога што су Јапанци повредили најелементарнија начела међународнога права. Али европски народи још увек тако ниско стоје, да ће међународни принципи још дуго чекати на своју санкцију.

Али није ту у питању успех Јапанаца. У питању је престиж Русије, супремација словенске расе. Исход руско-јапанскога рата неће се решити на мору. Одсудна ће се битка бити на суву и она ће бити одлучна. А ту већ знате какви су изгледи Јапанаца.

Али све то ништа не смета на пример бечкој „Новој Слободној Преси“ да свој данашњи уводни чланак почне фразом: „Цео свет данас стоји под утиском вести о успесима Јапанаца код Порт-Артура и Чемулпа.

Изненадни напад на руску флоту

Петроград, 28. јануара (Специјалан телеграм „Политици“). Вицекраљ Манџурије, адмирал Алексејев телеграфисао је цару да су Јапанци у поноћи између 26. и 27. о. м. изненадно торпедима напали руску флоту у Порт Артуру. Оштећене су две оклопнице и једна крстарица.

Последњи телеграми

Лондон. „Рајтеровом бироу“ јављају из Пекинга да се јуче искрцало у Шемупо неколико хиљада Јапанаца поред свега тога што су ту биле две руске ратне лађе. Јуче се код Порт-Артура наставила битка на мору на даљини од три миље. На на једној страни није било никакве штете.

---

Владивосток. Овде и у Порт-Артуру објављено је ратно стање као и дуж целе обале и железничке пруге према источној Кини.

---

Петроград. Јуче по подне служена је божја служба у катедрали зимског дворца за победу руске војске. Служби су присуствовали цар и царица, велики кнежеви и великодостојници.

Држање владе Уједињених северо-америчких Држава

Вашингтон. Влада Уједињених северо-америчких држава понова је изјавила рускоме амбасадору да ће се она, у случају руско-јапанскога рата, држати потпуно неутрално.

---

Париз. „Хавасова Агенција“ јавља из Петрограда да је јапанска флота, која је ноћу напала руске лађе пред Порт-Артуром имала седамнајест ратних Лађа. Оклопнице „Ревизион“ и „Цесаревић“ и крстарица „Палада“ озбиљно су оштећене.

---

Њујорк. Министар марине добио је телеграм од војног изасланика у Токију, да је једна дивизија јапанске флоте отпловила у Шемупо.