Ознака: Велимир Теодоровић

Конференција

Општа конференција свију радикалних посланика која је јуче по подне држана у Народној Скупштини трајала ја до 7 часова у вече. Као што се могло предвидети није се ишло ни до каквог позитивног резултата. Хаос траје по даље и постаје шта више све већи и већи.

Ужа конференција

Одмах по свршетку опште конференције, из сваког округа изабрана су по два посланика, који су одмах почели да дебатују. Од исхода те уже конференције зависиће и решење кризе. Међу тим, добро обавештени посланици уверавају нас, да се ни на тој конференцији ноће моћи доћи до јединства.

Говорници

На општој конференцији први је говорник био г. М. Арсенијевић, који је питао да ли сме присуствовати конференцији, пошто он не припада ни једном на другом крилу. Пошто нико ништа против тога није имао, прешло се одмах на ствар. Г. прота Ђурић држао је подужи говор о потреби јединства и слоге; после њега су говорили г.г. Св. Симић, А. Нешић, Љ. Живковић, Н. Пашић. Најпосле је изабрат ужи одбор, који ће да продужи рад.

Све по два

На тој конференцији предлагано је између осталога, да по два радикална из сваког округа остану и даље и да реше на који би се начин могла решити министарска криза. Каквог то смисла има ми не знамо. Што сви скупа не могу да пронађу, пронаћи ће можда њих неколицина; бар тако се неки надају.

Стара комбинација

Синоћ у осам часова највише је изгледа било да ће нов кабинет саставити г. Сава Грујић, у коме би г. Пашић узео ресор Министарства Спољних Послова. Проко ноћ се то још пет пута може изменити.

Тамо-амо, па он!

И ако су самостални радикали на јучерашњој заједничкој седници, заступали своју ранију одлуку да се ни у ком случају не поверава Пашићу састав кабинета, ипак изгледа да је г. Пашић неминован ако не као председник министарства, а оно бар као ресорни министар.

Мишљење једног простог човека

Баш при свршетку опште конференције један од наших сарадника имао је прилике да разговара с једним виђеним послаником из унутрашњости, који му јео дословно ово рекао: „Не знам шта ће бити и како ће бити. Све комбинације, све што се на улици и по новинама говори и тачно је и није. Час је тачно ово, час оно, а ипак је најтачније само то, ла нико не зна пита ће бити. у Скупштини има од прилике 50 посланика радикала, који неће хтети да потпомажу ниједно министарство у којем Н. Пашић није. С друге стране, има од прилике исто толико посланика самосталаца, који неће за њега да знају. И тако не можемо ни с Пашићем ни без Пашића. Ето то вам је све. Не знам хоће ли ко моћи наћи изласка том незгодном положају. Ја сам прост човек, можда се у свима тим пословима не разумем, али ми се ипак чини, да ће скупштина морати да се распусти и док се то не учини ми нећемо имати онакву владу, каква нам је потребна. Живи били па видели.“

Љуба Живковић у Двору

Као што смо јуче јавили, и г. Љуба Живковић зват је у Двор, да се и с њим покуша, пошто је са г. Грујићем и г. Стојаном Протићем ишло онако натегнуто. Г. Живковић је том приликом изјавио да он ни у ком случају не жели више да буде министар, и да би сваки покушај с њим био узалудан.

Идила

Јуче по подне било је право пролећно време. По улицама пуно света; жене већ у пролећном оделу, људи како који; по неки чак и у бунди и башлици. Сваки час прозврје средином улице по која дворска кола и у њима по два-три кандидата за министре. Цилендара наравно видите на ове стране, као и увек кад има кризе.

У најглавнијој улици један некадашњи министар у црном оделу шетка горе-доле и с извесном чежњом гледа у оне срећне, који се возају у дворским колима. И он је некада исто тако ишао у двор; и он је био министарски кандидат и министар.

У тај мах опет пројурише једна дворска кола и у њима тројица. Тога у његово доба није било. Тројица! Тројица наједаред!

Задужбина пок. Велимира Теодоровића

Погрешно су донели неки листови да је Државни савет уложио протест и тражио да се спахилук „Негој“ не продаје. Продаја тога имања мора се извршити, пошто по румунским законима стране државе не могу имати у Румунији непокретног имања. Тек кад се то имање прода, из целокупне заоставштине образоваће се фонд и предати Државном савету на руковање у смислу тестамента.

Пројект закона о војној администрацији

Државни Савет дао је мишљење да би овај законски предлог требало усвојити са незнатним изменама и допунама.

Скупштина Друж. Типографских Радника

Дружина Типогр. Радника држаће своју редовну годишњу скупштину 1. фебруара тек. год. у 2 часа по подне у кафани „Кнез Михајла“, са овим дневним редом :

1. Бирање председника збора;
2. Бирање два секретара за вођење записника;
3. Бирање 3 члана за оверење записника;
4. Извештај Управног Одбора;
5. Извештај Благајника;
6. Извештај књижничара;
7. Извештај Надзорног Одбора;
8. Предлози Управе;
9. Молбе и жалбе;
10. Предлози и Интерпелације;
11. Бирање нове управе.

Просјаци

Ових последњих дана виђају се по београдским улицама силни просјаци. Све што цела околина Београда има наказа и богаља размилело се сада и кука и богоради, досађујући свима пролазницима. Полиција би требала мало да припази на те наше госте. Пре неки дан су таква два названа богаља однели из једне куће готово пола хвата дрва. Полицијска уредба о просјачењу постоји, али се канда нико не труди да по њој ради.

Ко хоће олово!

Благајница министарства нар. привреде продаје око 25.000 килограма олова из државног крупањског рудника, на веће количине од 100 килогр., по 40 динара 100 килогр. Ко хоће да купи нека се обрати истој благајна.

Страни посланици

Извештавали смо из сигурног извора, да ће сви посланици страних држава, који се сада налазе на осуству, бити опозвани у најкраћем року и да ће сада на њихова места бити постављени други, који ће одмах и доћи у Београд. Од прилике у исто доба биће смењен и Краљев први ађутант г. Дамјан Поповић, по својој сопственој жељи.

Посвећење

Сутра ће у Цариграду новоизабрани скопски митрополит Севастијан бити посвећен за митрополита.

Посланици пред бирачима

Г. Сима Катић, посланик, отпутовао је својим бирачима, да им поднесе нов Пројекат Закона о шумама и да чује њихово мишљење о њему.

Г. Љуба Стојановић и учитељи

Предлог закона о школама претресан је већ на три састанка радикалног клуба већине. Ни око једног пројекта није вођена тако жива дебата као око овог. Већина посланика била је за побољшање учитељског положаја који се овим законом још погоршала. Нећемо овде износити поједине одредбе тога закона, али толико можемо рећи, да се учитељи од њега не могу надати никаквом добру.

Нов новац

Као што смо већ јавили, неће се ковати нов сребрн новац, пошто би га онда било сувише у циркулацији, него ће се за шест милиона динара сребрног новца с ликом краља Милана повући и прековати. Тај нови новац изгледаће овако: петодинарци ће на једној страни носити лик краља Петра и Карађорђа, а на другој ће арапским бројевима бити написано 1804–1904. Дводинарци динари и стопарци носиће на једној страни лик краља Петра, а на другој ће бити обележена вредност и година 1904.

Осим тога сковаће се за 400.000 динара петпараца од никла и за 200.000 динара бронзаног новца од 2 паре.

Сви ти радови извршиће се у Белгијској државној ковници у Бриселу.

Спремање кандидата за српске митрополије у Турској

За кратко време од кад је српски народ у Турској, добио два своја митрополита, већ је и скопска и рашко-призренска митрополија била по по једанпут смрћу свога митрополита упражњена. Срећом су се оба пута убрзо нашли погодни кандидати за митрополита. Али при свем том, озбиљних кандидата за избор било је врло мало. Ми мислимо да се треба озбиљно постарати за васпитање и спремање кандидата за митрополитска места у Старој Србији и Маћедонији тим пре, што се надамо да ће и у осталим епархијама у Маћедонији ускоро бити задовољена праведна жеља српског народа и да ће Срби и у осталим епархијама ускоро добити своје митрополите.

Кандидатска теза митрополита Севастијана

Митрополит Севастијан по свршетку својих студија на Халци, написао је своју тезу: „О пећкој патријаршији“. У својој тези бранио је митрополит Севастијан, автономију и автономну организацију српске цркве. Ма да резултати до којих је митрополит Севастијан, дошао у својој тези, не иду Грцима у рачун, ипак су је професори (Грци), одлично оценили.

Аустрија се спрема за рат

„С. П. Велемости“ доносе разговор свога бечкога дописника Д-ра Соколовског са једним аустриским дипломатом. У току разговора рекао му је овај државник, да Турска не мисли озбиљно на извршење рефорама, те ће Аустро-Угарска морати да предузме одсудније мере, да оствари „реформе“. По себи се разуме, да она тај посао неће извршити без икакве награде.

Ко коме дугује?

Један овдашњи лист покушава да образложи суму од 93.550 динара, која се потражује од г. Веље Тодоровића, бившег министра полиције, и штавише наглашава да ће г. Веља имати још да потражује 8-10 хиљада динара од државе. Он тврди да ће поднесени рачун за награду при заступању г. Тодоровић чак и премашити суму која се од њега потражује.

Ко то поверује, нека прочита наш данашњи чланак о Негоју.

Зашто?

До јутрос Варошки суд још није донео решење да ли има места стављању у притвор г. Веље Тодоровића адвоката и М. Петронијевића секретара краља Александра. Ово збиља изгледа чудновато, кад се зна, да је највећи рок за доношење таквог решења 24 сата.

Питање о Негоју

О овоме питању, које толико интересује цео свет у Србији, доносимо данас исцрпан чланак, из којега ће наши читаоци моћи да се упознају са свима фазама те одиста скандалозне афере. Сви наведени подаци су апсолутно аутентични.

Из Народне Скупштине

На јучерањој седници Народне Скупштине једногласно (са [?] гласова) је усвојен у начелу и у појединостима министров предлог закона о устројству војске. У краткој и незнатној дебати, која се водила тим поводом учествовали су сви посланици, који о томе предмету и појма немају, те се говорило тек колико да се говори. Као да је једини „конплентентан,“ што је рекао г. А. Жујовић, био г, Тома Бојчић, пошто чујемо, да је он бивши активни артиљеријски наредник а сада народни командир. Кад је он устао да „објашњава“ тај предлог, зачу се са више посланичких места: „командир!“ Поред многих врло јасних и лепих његових „објашњења“ главно му је, што је похвалио господина министра поводом тим, што је овај у интересу здравља стоке набавио овај… онај и ветеринаре и … онај… сточне лекаре.“ Бадава, субардинација је била и остала субардинација!

Од многих жалби, што су стигле Народној Скупштини, вредне су помена две молбе у којима један отац за свога сина и један јунак лично за себе траже да им се исплати војничка плата; и молба неке госпође Марије бивше служавке овд. поште, која моли Народну Скупштину, да је врати на њено старо место.

Паланачка касарна

Јутрос је министар војни одговарао у Нар. Скупштини на интерпелацију посланика А. Ратарца о паланачкој касарни. Округ београдски задужио се код управе фондова са неких пола милиона динара, који је новац у своје време узело министарство војно за зидање касарне у Паланци па је тај новац утрошило на сасвим друге ствари. Интерпелант је тражио да тај дуг код управе фондова држава од 1. јануара ове године прими на себе а с тиме се слаже и цела Скупштина. Међу тим министар војни не пристаје на то, жели да се подигне касарна у Паланци. На [тај] начин влада је јутрос имала изгледа да се добро заљуља.

Српско Лекарско Друштво

Српско Лекарско Друштво држаће вечерас у 6 часова своју редовну седницу, после које ће бити око 9 часова другарски састанак код Перола, на коме ће учествовати и госпође г. г. лекара.

Врачарцима

Одбор Друштва за Чување Народног Здравља за Врачар, позива Врачарце и Савинчаце на збор који ће се држати сутра, 18. ов. м. у 3 часа по подне, у гостионици „Црна Мачка“ (Штибнер), на коме ће се изабрати нарочити одбор за Врачар а други опет за Савинац.

Појединости ове срамне афере нису ни могле продрети у јавност под режимом када је глас јавног мњења био угушен. Ми је износимо сада да би српски народ видео морал ванпартијског режима и да би видео газдовање режима са чисто привредним програмима. Он ће видети једну разбојничку банду искупљену око српске државне касе; видеће сцену да се српски краљ Александар, пред страним судовима, јавља против српске државе у једном прљавој ствари.

Г. Генчићу, зар да не пљескамо најезди јавности?

Положај Негоја

Имање Негој добило је име од села истога имена. Оно се налази на Дунаву у Румунији 40 км удаљено од Калафата. Имање је велико 223 ха изврсне зиратне земље. На њему се поглавито обделава кукуруз, жито, репица. Сем тога, на томе имању има три језера која се хране из Дунава, и један парни млин од самога камена и гвожђа.

46 динара и 2.280.000

Зна се да је Негоје у петнаестом веку био манастирско добро. Године 1493. оно се прода за 87 аспра (46 динара), а 1747. купи га један румунски спахија за 500 дуката. Године 1836. купује га кнез Милош за 3.220 дуката. Ове године, 10. јануара, на јавној лицитацији, удружење сељака који обрађују Негоје нуде српској држави 2.275.000, али Константин Ђеблеско, коме је 29. мај покварио један велики гешефт, јавља се накнадно и нуди за Негоје 2.280.000 динара.

Својина Негоја

Кад је умро кнез Милош, Негоје припада кнезу Михаилу. Пошто је, пак, кнез Михаило умро без порода, ово имање остане његовим сестрићима Атанасију и Милошу Бајићу и Федору и Милошу Николићу. Они су, међутим, знали о кнез Михаиловом ванбрачном сину Велимиру Теодоровићу. Како њему није остало ништа, да би му обезбедили егзистенцију, они му 19. јуна 1869. даду на уживање Негоје и 30.000 дуката у готову новцу. Велимир Теодоровић добио је све ово под условом да и имање и интерес од новца уживају касније и његова деца ако их буде имао; ако пак он не буде имао деце, 30.000 дуката припадају краљу Милану.

За управника Негоја Теодоровић узме неког Живка Радивојевића. Он је тако рђаво управљао њиме да је 1884. Велимир морао, на подлози Негоја, да узме из Хипотекарне банке у Букурешту 600.000 динара. У то доба, по одобрењу Милоша Бајића и Федора и Милоша Николића (Анастасије Бајић је био умро), Негоје прелази у дефинитивну својину Велимира Теодоровића. Он умре 31. јануара 1898. и све своје имање завешта српској држави на оснивање Велимиријанума за просветне и уметничке циљеве.

Оспорен тестамент

Пошто Анастасије Николић није био дао свој пристанак (јер је био умро) да се имање дефинитивно уступи Велимиру, то су Марија Беле Талијана (супруга садашњег угарског министра трговине), кћи пок. Анастасија Бајића, и малолетни Ханс од Траутенбурга (чија је мати била Маријина сестра), Атанасијев унук, оспори тестамент, и затраже да се четвртина Велимирове заоставштине уступи њима.

Locus regit actum

Цела расправа око овог имања имала се водити пред румунским судовима, пошто је и само имање у Румунији. Негоје је у надлежности судова у румунском граду Крајови, где се налази и апелациони суд. (У Румунији има четири апелациона суда.). Румунски законик има један члан који је од великог социјалног замашаја. То је § 1296. По њему, имање дато некоме на уживање може се вратити само ономе који га је дао на уживање (донатору), а не његовим наследницима. Одредба овога члана ишла је одсудно у корист српске државе. Дакле парница гђе Марије Талијан и Ханса од Траутенберга против тестамента Велимира Теодоровића водила се пред судом у Крајови. И код крајовског првостепеног суда и код апелације они су изгубили парницу.

Краљ Александар против српских државних интереса

Кад је парница требала да изађе пред касацију, против тестамента устаје и краљ Александар и тражи 30.000 дуката из масе пок. Велимира Теодоровића. Редовним, судским, путем није било изгледа ни на какав успех. И сад настају саблажњиве ствари. Српска влада, 5. фебруара 1903. призна краљу Александру његово потраживање од 30.000 дуката са 6% интереса од 1. фебруара 1898. до наплате. На дан 1. фебруара ове године ова ће сума изнети 480.800 динара у злату. Да би краљ Александар ову суму наплатио, потребно је било да се Негоје прода. Стога српска влада понуди непотребно поравнање гђи Талијан у тренутку кад је она имала да изгуби парницу и пред румунском касацијом. По томе поравнању, гђа Талијан има да добије 250.000 динара из масе пок. Велимира Теодоровића, поред свега тога што су румунски адвокати саветовали нашој влади да не улази ни у какво поравнање, пошто је било сигурно да ће гђа Талијан изгубити парницу и код касације. Сем тога, одмах после завештачеове смрти, гђа Талијан је била понудила поравнање по коме би добила само 150.000 динара, али на које тадашња српска влада није била пристала.

И сад настаје овакав призор. Краљ Александар мора да изврши поравнање са српском државом такође пред румунским судовима. Краља Александра заступа његов ујак, г. Александар Катарџија, румунски изасланик у Лондону, а српску државу г. Милош Петронијевић, лични секретар краља Александра. Ово поравнање српске државе са српским краљем, на штету српске државе, кажу, у Букурешту је на све просвећене људе учинило одвратан утисак. Да би утисак био још беднији, џокејски клуб у Букурешту запамтио је ову епизоду. Један господин, десна рука краља Александра, дође из Београда у Букурешт. Уочи дана кад је требало платити адвокате тај господин изгуби 22.000 динара на картама, и тако сутрадан једном адвокату остане дужан, у име српске државе, 2.000 динара, другоме 10.000 динара итд. Знамо, нпр, да г. Михаило Ферикиде, адвокат, бивши министар спољних послова и председник румунског парламента, још није добио ништа. У то доба је српска држава била почела преговоре са г. Констатином Ђеблеском, поседником из Крајове (који је и сада конкуренат) да му испод руке прода ово имање за 1.700.000 динара: Све је то било априла месеца прошле године.

Епилог

Али је 29. мај прекинуо овај низ злочина против српске државе. Дворска клика личила је на једну разбојничку банду. У журби за богатством, људи су заборављали на своје положаје и на своје дужности. Они који су стајали на челу одбране државног поретка спустили су се на ниво обичних лопова. Човек коме је устав загарантовао неприкосновеност није имао ни толико поноса, да се не понизи до непоштења.

Садашња фаза

После 29. маја, имање је прешло у поуздане руке, и продаја је била одређена за 10. јануар ове године оферталном лицитацијом. Најозбиљнији понуђачи били су сељачка група која обрађује Негоје и г. Константин Ђеблеско. Сељаци су понудили 2.275.500 динара, а г. Ђеблеско 2.200.000. Тај је господин пре 29. маја имао добити ово имање испод руке за 1.700.000 динара. У овоме тренутку је цела ова ствар била пред државним саветом и тече сасвим правилно.

Од новца који се добије има да се исплати гђи Марији Беле Талијана 250.000 динара, маси краља Александра 480.000 динара, 183.000 динара наследне таксе и још 150.000 динара Хипотекарној банци у Букурешту. Имање је 1900. године испод руке, без лицитације, дато под закуп за 105.000 динара годишње. Од те се суме узимало годишње 37.200 динара за порез (27.900) и отплату дуга и интереса (9.300 динара) Хипотекарној банци у Букурешту. Остало је требало да улази у српску државну касу. Али она није видела ни паре. Све је отишло на трошкове око ових срамних поравнања.

Једна сцена пред букурештанским провостепеним судом

Као што је познато, пре но што ће постати министром унутрашњих дела, г. Веља Тодоровић је извесно време био заступник српске државе пред румунским судовима. Излази пред суд заступник Негоја г. Веља Тодоровић, адвокат из Београда. Његови су асистенти били господа Михаило Ферикиде, адвокат, бивши министар спољних послова, сада председник румунског парламента, г. Жан Лаховари, адвокат и бивши министар спољних послова.

Председник суда поставља г. Вељи питање на румунском језику. Адвокати му одмах поставе то питање на француском. Г. Веља ћути; адвокати му постављају исто питање на немачком – он ћути; на талијанском – он ћути; на енглеском – г. Веља ћути. Седница је морала да се одложи. Сутрадан се у седници појави један Србин берберин који је морао посредовати између г. Веље и његових посредника.

Ко је одговоран?

Разним поравнањима српска држава је хотимично оштећена за читавих милион динара. Ко је за све то одговоран, и да ли може да штета да буде мања? Има ли кога који ће за осталим представницима овога срамнога режима показати да Тарпејска стена није далеко од Капитола?

Путем оферталне лицитације извршена је 10. о. м. продаја имања Негоја у Румунији, које је племенита душа, природни син кнеза Михаила, пок. Велимир Теодоровић завештао српском народу на просветне циљеве, одредивши за извршиоца свога тестамента српски Државни савет.

Но једно је мислио племенити завештач, а друго они који су се по несрећи српског народа назвали његовим рођацима.

Од дана смрти пок. Велимира Теодоровића дигла се и хала и врана да то знатно и за просветне циљеве одређено имање разграби. Као рођаци и наследници пријавили су се и подигли парницу да тестамент оборе жена мађарског министра Беле Талијана и некакав Ханс од Траутенберга, па кад је с овима у име српске државе склопљено поравнање по цену од 250.000 динара, похитао је у пљачку краљ Србије последњи Обреновић, који је преко својих креатура притиснуо то имање с потраживањем у име наследства од пуних 152.000 динара заједно с интересом од дана смрти завештачеве. За све време од смрти завештачеве па до погибије Александрове није од тога имања унета ни кршена пара у државну касу. Све се то развлачило као алај-бегова слама. И штавише већ је све било удешено да се и имање прода без лицитације за ништавну суму од 1.700.000 динара у ком би случају фонд Велимира Теодоровића или испао врло мршав, или га, може бити, не би никако ни било. Но у књизи судбине беше друкче записано. Дошао је 29. мај, који је побркао многе рачунице, између осталога, спречио и ову пљачку иметка српскога народа. Министарском савету свакако се мора признати да је врло добар избор учинио, кад је понудио г. Љубу Живковића да по тој ствари српску државу заступа, као што и г. Љуби Живковићу припада свака част и хвала, што се тога посла примио без икакве награде. Офертална лицитација од 10. о. м. показала је ванредно леп успех. За имање је постигнута највиша понуђена цена од 2.275.500 динара. Ту су цену понудили сељаци са самога имања Негоја. Одмах иза ових долази понуда од 2,200.000 динара извеснога г. Ђеблеска, који је поднео и накнадну понуду, нудећи 4.500 динара више, него што су сељаци из Нагоја понудили. Значи, да се за то имање може добити још и већа цена. И ми држимо да ће се Министарство и Државни савет сложити у томе, да се распише нова лицитација, на којој би се то имање дефинитивно продало, како то и сам г. Љуба Живковић предлаже.

Ни у ком случају не верујемо, да ће некоме у данашње време поћи за руком да се разним смицалицама имање неком уступи без нове лицитације, на чему како сазнајемо, ради и један овдашњи адвокат и народни посланик. Ако до нове продаје буде опет у скоро време дошло, она се свакако мора извршити редовним путем. Но има још један пут. Ми држимо да се потраживање гђе Беле Талијана и Ханса од Траутенберга могло исплатити, пошто је оно извршно, а потраживање пок. краља Александра Обреновића могло би се још и пред румунским судовима поништити, пошто је поравнање закључено неправилним путем. На тај би се начин спасло српској држави око 500.000 динара.

У сваком случају може се данас сматрати као сигурно да је завештање пок. Велимира Теодоровића спасено од пропасти и српска просвета ће располагати једним новим, богатим фондом.

Прослава Св. Саве на В. Школи

Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.

По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.

Добили награде за темате

Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.

Прослава Св. Саве у В. Ж. Школи

Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.

У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.

Принц Павле

Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.

Великошколска забава

На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.

Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.

Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.

Аустриски цар и г. Миша Вујић

На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.

Апшење г. Веље Тодоровића

На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.

Апшење г. Милоша Петронијевића

Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.

Интересантна посета

Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.

Лопови у возу

Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.

Негој

Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.

Самоубиство у Београду

Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.

Г. Миленко Веснић

Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.

Народна Скупштина

Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.

Предлог о факторима државне штампарије

Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.

Народна свечаност

На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.

Нова химна

Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.

Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.

Ковање новца

Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 2^1/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.

Осуђени официри

Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.

Споменик посеченим кнезовима

У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.

Г. Јоца Савић опасно оболео

Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.

Изложба слика у Грађанској Касини

Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.

Рибарска Бања

Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.

Изложба пиротских ћилимова

Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.

Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.

„Све ће опет добро бити“

Самоуправа је пре неки дан донела, да је руски цар, приликом пријема страних представника, особито одликовао нашег отправника послова задржавши се подуже с њиме у разговору и рекавши му при крају, „да ће опет све добро бити“. Шта ће то бити добро? Зашто нам, Самоуправа то не каже?

Ми ћемо, ево, да кажемо, како је ствар текла. Говор је био о Маћедонији и о смрти митрополита Фирмилијана. Кад је на питање царево г. Спалајковић, наш отправник послова рекао, да се ми надамо, да ће скопску митрополитску столицу опет заузети Србин, руски цар је онда одговорио: „Да, опет ће све добро бити.“

Пореза на вино и ракију

Влада је свршила пројект закона о измени и допуни закона о државној трошарини, по коме се оптерећује државном трошарином вино и ракија. Тај пројект биће данас или сутра поднесен народној скупштини. Од ове реформе добила би држава како изгледа један вишак у приходу од близу 3 милијона динара.

Тесла, Пупин и Чокор

На синоћњој одборској седници конгреса српских лекара и природњака решено је једногласно, да се на конгрес позову од стране одбора нарочитим писмом генијални и славни српски научници Никола Тесла, Михајло Пупин из Америке и велики научник и професор на Бечком универзитету Србин Јован Чокор. Радујемо се овој лепој одлуци одборској, а још ћемо се више обрадовати вести, ако се наши славни српски научници могадну одазвати овоме позиву те конгрес својим присуством увеличају. Како чланови конгреса, тако и сво грађанство наше знаће их достојно дочекати.

Г. Љуба Новаковић отпуштен

Новопостављени начелник шумарског одељења г. Љ. Новаковић отпуштен је из државне службе. О томе отпуштању курсирају ове верзије; једни кажу, да је само због тога и био постављен за начелника шумарског одељења, да би могао бити отпуштен, јер се министри на расположењу не могу отпуштати, а други мисле, да је његово постављење наишло на сувише велики отпор у радикалној странци, та га се влада морала што пре курталисати.

Хапшење Веље Тодоровића и Милоша Петронијевића

Јутрос рано пронели су се гласови по граду, да су ухапшени г. Веља Тодоровић, бивши министар унутрашњих дела и г. Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра. Хапшењу је требало да буде повод злоупотреба новца од државног имања „Негоја“.

Да бисмо знали право стање ствари, послали смо једног свог сарадника господину Љуби Живковићу, који заступа државне интересе по тој ствари.

Захваљујући услужности и љубазности г. Живковића, дознали смо ово:

Господин Велимир Тодоровић наплатио је од тога државног добра 58.000 динара, а г. Милош Петронијевић, нешто мало мање. Господин министар председник оставио је два дана рока господи, да оправдају узимање тога новца, или да га надокнаде.

Демонстрација

Известили смо се да су апсолутно неистинити пронесени гласови о некој демонстрацији приликом пуштања оних официра нишке афере, који су осуђени на четири месеца затвора па им сад истекао рок.

Закон о штампи

Јуче је обнародован у званичним новинама закон о штампи онако како је усвојен од Народне Скупштине.

Парастос митрополиту Фирмилијану

У четвртак, 15. јануара у 10 часова пре подне, даваће се четрдесетодневни помен покојном скопском митрополиту Фирмилијану.

Чиновничка Задруга

Неки пријатељи жале нам се на непредусретљивост Чиновничке Задруге. Ми молимо управу Задруге да нам каже има ли стварних основа овим жалбама, а ако их има, какве је побуде руководе да тако ради.

Приход са забаве

На забави, коју је Женско Друштво приредило 10. ов. м. у сали код „Коларца“, пало је на каси свега 2208 динара.

Бабићева представа

Г. Ђорђе Бабић српски комичар, после дужег боловања, оздравио је и приређује данас једну занимљиву представу у сали код „Такова“. Програм ће се објавити плакатима.

Опет криза!

Последњих дана кружили су по престоници разни гласови о сукобу неких министара, и о неминовној кризи као последици тог сукоба. Верујемо да за сад нема изгледа на кризу, али да ће је бити када се буде дефинитивно решавало о буџету, то је на сву прилику врло вероватно.

Петроградски посланик

Сигурно смо извештени да ће г. Ст. Новаковић, наш посланик у Петрограду, крајем овог месеца отпутовати поново на своју дужност у Петроград. Пронесени гласови, да ће бити стављен на расположење, били су у толико тачни, што је сам г. Новаковић желео да се повуче.

Утаја од 150.000 динара

Г. Љуба Живковић, адвокат масе Велимира Теодоровића, тражио је, да му господа Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник горње масе, и Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра, поднесу у року од два дана рачун по суми од 150.000 динара из масе покојног Велимира. Ако у томе року не поднесу рачуне, он ће их тужити суду за утају. На то је г. Тодоровић тражио од г. министра финансија, да му се да рок од два месеца, да прибави потребне документе, којима би оправдао мањак у маси г. Велимира Тодоровића, али му г. министар финансија није дао тај рок и тако ће, вероватно, за два дана господа Тодоровић и Петронијевић за утају ставити под суд и у притвор. Г. Тодоровића је јуче полиција задржала на железничкој станици и спречила га од пута у иностранство.

Неће бити устанка

Из најсигурнијег извода дознајемо, да је унутрашњи маћедонски комитет, коме су на челу Грујев, Лозанов и Сарафов, решио, да на пролеће не по диже устанак у Маћедонији. Народ је осиромашио и ослабио; цела ова текућа година употребиће се на организацију, набавку оружја и новчаних средстава. Комитет се нада, да ће онда моћи организовати устанак у свима вилајетима европске Турске.

Двобој

Конфликт између г. Пере Савића новинара и г. Јове Вељковића п. пуковника, који се изродио услед једног чланка у „Малом Журналу“, требао је да буде решен оружјем. Г. Пера Савић признао је онај чланак за свој, у коме г. Вељковић налази увреде за себе. Те су га увреде руководиле да позове г. Савића на двобој, и већ су г.г. Љуба Христић пуковник и Драгутин Протић адвокат, секунданти г, Вељковића, имали састанак са секундантима г. Савића г.г. Луком Лазаревићем мајором и Војом Нешићем капетаном. На том састанку који је био у „Ловачкој Соби“ код „Париза“, није се могло доћи до потпуне сагласности; сведоци сматраху своју мисију за свршену и разиђу се. Ово је досадањи ток ствари, а даљи развој јавићемо читаоцима.

Избори на Великој Школи

У седници академског савета Вел. Школе 12. ов. мес. изабран је са 26 (од 30) гласова за редовног професора за гвоздене мостове досадањи инжињер министарства грађевина и хонорарни професор исте науке на Вел. Школи. — На истој седници био је и избор професора за инжињерску конструкцију. Кандидати су били г.г. Светозар Јовановић, Драгољуб Спасић и Велисав Вуловић. Овај избор остао је без резултата.

Нема седнице

Данас није било скупштинске седнице, а неће је бити ни сутра, пошто одбори нису посвршавали послове, који треба да дођу на дневни ред.

Нов начелник шумарског одељења

За начелника шумарског одељења постављен је г. Љуба Новаковић, бив. министар народне привреде.

Кад ће бити?

Зграда Управе фондова која је по уговору требала још пре два месеца да буде готова и предата, није ни до данас свршена, нити има изгледа, да ће то скоро бити. Интересантно је знати, да ли ће за то одоцњење предузимач платити ону уговорену казну од 150 динара дневно, или ће се и овога пута извући, као што се извукао приликом зидања нове Војне академије.

Београдско пристаниште

Пре неки дан прочитан је у Инжењерском удружењу предлог комисије о регулисању савске обале и подизању пристаништа. Усвојен је комисијски предлог да се бара Венеција узме за пристаниште. На тај начин добило би се четири километра обале; вода би била најмање три метра дубока, а земљом које би се одатле ископала, насули би се остали делови Венеције. Трговина би овим много добила, јер би на тај начин железничка станица и паробродско пристаниште били једно поред другог.

Питање је само, хоће ли ико од нас доживети да све то види.

Ивањички мост

Наређено је држање лицитације за грађење сталног каменог моста преко Моравице у Ивањици. Предрачунска је сума 84 хиљ. дин. Сазнајемо, да постоји озбиљна понуда за грађење овог моста од армираног бетона, за суму од 50 хиљ. дин. Зашто је онда, усвојен овај први план кад је овај други за толико јевтинији?

Планови за сељачке куће

Синоћ се у стану Друштва за чување народног здравља састао оцењивачки одбор одређен да доцени награде најбоље израђеном плану за сељачку кућу и отворио је све упућене у планове којих има 22. Планова има врло лепих и врло марљиво израђених, што служи само на част нашим архитектама. Што до сада за толико година није доспела да учини званична Србија, учиниће једно Друштво, које постоји тек нешто више од годину дана. Заслуга за то, да се могло приступити оваквом раду припада нашем вредном професору Ђоки Станојевићу, који је за ту цељ одредио награде 2.400 динара још онога дана, кад се Друштво основало. Осим тога г. Станојевић ће онај план који буде оцењивачки одбор примио о своме трошку умножити и послати свима нашим општинама на поклон. Овакав родољубиви рад г. Станојевића нека послужи као углед нашој интелигенцији.

Аустријска влада и српски војници

Познато је да се у бечком гарнизону налазе врло много Срба војника, који сачињавају засебне регименте и батаљоне. Они су скоро сви православне вере; па ипак бечка влада није нашла за нужно да им постави за вероисповедника човека њихове народности. Она не пропушта ни једну згодну прилику само ако би се могло наудити српској свести, српској вери и српском имену.

Турски кордон

Турски кордон на нашој граници удвојен је пре три дана. Наша влада требала би одмах да тражи објашњења од Порте по овој ствари.

Светосавска прослава на Великој Школи

И ове ће се године у В. Школи на свечан начини прославити Св. Сава. После сечења колача говориће г. др Станоје Станојевић, професор историје „о значају првога устанка“, а потом раздаће се награде Краљеве ученицима В. Школе, који су најбоље израдили светосавске темате. На јектенија одговараће академско певачко друштво „Обилић.“ Свечаност ће отпочети у једанаест часова, пре подне.

Маскен-бал

Београдско певачко друштво „Хармонија“ приређује 31. јануара маскенбал у сали код Коларца. Друштво чини велике припреме да ова забава буде што боља. Програм и улазна цена објавиће се доцније.

Збор трговачких помоћника

Дана 14. т. м. на Св. Саву одржаће се збор трговачких помоћника на коме ће претресати једно од важних питања по нашу трг. омладину. Збор ће се одржати у хотел Македонији у 2 часа по подне. Скрећемо пажњу трговачкој омладини да се у што већем броју одазове, јер се искључиво њених интереса тиче.

Народно Позориште

Управа Народ. Позоришта поднела је предлог министру просвете, да се спусте цене местима на Св. Саву и Видов дан када ће се давати само српски комади. Министар се одазвао овом предлогу Н. Позоришта, и тако ће се седишта тих дана давати по врло спуштеној цени. На Св. Саву даваће се две представе, после подне представљаће се Максим Црнојевић од Лазе Костића, а у вече сем Стеријиног Владислава још и Трифковићева шаљива игра Честитам. Максима Црнојевића неће играти глумци Народ. Позоришта, већ ђаци В. Школе и гимназије из љубави према позоришту.

Измена у репертоару

Данас у уторак, место Гејше, приказиваће се у Народ. Позоришту Кин, позоришна игра у пет чинова, написао Александар Дима Отац, а с француског превео К. Н. Кристић.