Ознака: Велимир Тодоровић

Владина оставка

Синоћ је краљевска влада званично поднела оставку Краљу. Данас се очекује састав новога министарства.

Последњи тренуци Грујићевог министарства

Скупштинска дворана веома се споро пунила народним посланицама. На њиховим лицима није се могла читати никаква туга за одласком омиљених им министара. Док је у дворани скупштинској владала потпуна тишина, прекидана задиркивањима, која су поједини посланици управљали на беседника Аљу Марковића, дотле се из министарске собе, кроз затворена врата, чула ужасна ларма, која је личила на читаву бојеву вреву. Од министара неколико пута је излазио г. В. Тодоровић, свечано обучен, прилазио председничком столу и загледао у једну хартију. У том му приђе Ал. Нешић, економ и посланик, па му рече насмејана лица и нешто саркастично: „Дошли сте да узмете збогом? — „Свечано!“ одговори министар.

Кад је председник отворио седницу за министарским столом налазили су се г. г. Андра Николић, Љуба Стојановић, пуковник Андријевић и Вл. Тодоровић који је био веома нервозан, јер је непрестано устајао и седао и гладио бркове. А. Николић и Љ. Стојановић изгледали су врло равнодушни, министар војни — насмејан.

По прочитању протокола прошле седнице и обичнога увода, председник скупштине је објавио да има скупштини да прочита „једно саопштење“ и прочита, да је краљевска влада дала оставку и да је краљ оставку уважио. Објаснивши да ће идућу седницу заказати кад буде састављена нова влада, закључи данашњу седницу и министри, посланици, публика и новинари почеше се разилазити.

Шездесет против пет

У синоћној клубској седници скупштинске већине дебатовано је о владиној оставци, да ли она да се прими или не. На крају клуб се изјаснио да има још поверења у кабинет г. Саве Грујића са шесет против пет гласова.

Нов кабинет

У посланичким круговима се држи, да ће нова влада бити још у току данашњега дана састављена, ако на искрсну какве нове тешкоће. Држи се да ће састав новог кабинета бити опет поверен г. ђенералу Сави Грујићу. У том би случају из досадашњег кабинета — веле — иступила само два члана: министар нар. привреде. г. Тодор Петковић, и министар просвете, г. Љуба Стојановић. За министра нар. привреде је у комбинацији г. Марко Трифковић, а за министра просвете г. Св. Симић. Сви остали досадашњи министри ушли би и у нови кабинет г. Грујића.

А министар финанција?

Ако се обистини она верзија, по којој би склапање новог кабинета опет било поверено г. Сави Грујићу, свакоме се намеће питање, ко би овде био министар финанција у том кабинету. Г. Пачу, као што смо већ јуче јавили, хоће да се прими. Кажу да г. А. Ратарац предлаже, да се тури оглас у новине: „Тражи се један добар министар финанција. Годишња је плата и т. д.“

Кандидат за министра народне привреде

Сви су изгледи, да ће у новоме министарству бити министар народне привреде г. Марко Трифковић, садањи начелник трговинског оделења тога министарства. Господин Трифковић био је и јуче и прекјуче у клубу скупштинске већине, куда је био позиван.

Г. Стојан Протић

Поред комбинације г. Грујића, постоји још и комбинација г. Стојана Протића. Ми смо још јуче изнели [та] нагађања, која се везују за његово име. Шта ће се обистинити може [се] тек знати, кад председник Скупштине буде поднео Краљу извештај [о] ситуацији, што ће свакако данас бити.

Залудни људи

Јутрос је у кавани један господин тврдио, да ће се ново министарство одрећи плате. Има их који тако што могу да верују! Како би било да распишу нови избори за Народну Скупштину и да се напред утврди, [да] посланици неће имати никакве дневнице? Да ли би се ко онда јавио да буде народни посланик?

Продаја Негоја

Продају имања Негоја нису одобрили Министарски и Државни савет. Решено је да се доцније распише нова ортофална лицитација.

Тодоровићева поновна жалба

Данас се у суду решава о поновном притвору и стављању под суд бив. министра Веље Тодоровића, пошто је он јуче по ново поднео суду жалбу.

Негојева афера

Како сазнајемо, један од бранилаца г. Веље Тодоровића, бив. министра, [браниће] г. Тодоровића застарелошћу. [Наиме] дело Г. Тодоровића квалификовано је као утаја по § 229 крив. законика. Г. Тодоровића кривица тужи по тужби приватног тужиоца. По [чл. 76] крив. зак. она застарева ако се у року од године дана не подигне парница. Како је г. Тодоровић још октобра 1902 године престао бити заступником, — а парница се против њега није повела то је и његова кривица самим тим застарела. Бар тако [ће] доказивати један од адвоката г. Тодоровића.

Г. Петронијевић под судом

Акта по кривици г. Петронијевића послата су данас суду, и г. Петронијевић ће још данас бити стављен [под] суд. Чим то буде пустиће се на јемство, да се брани из слободе. Колико смо дочули, г. Петронијевић ће [се] на суду бранити тим, да је он узео новац од г. Ивковића, бив. секретара посланства у Букурешту, [не] као заступник државе, већ као приватно лице, те да према том држава српска нема шта тражити од њега. Ако ко има што тражити од њега, то није српска држава већ г. Ивковић.

Пантић ослобођен

Суд вароши Београда поништио је пресуду кварта теразискога којом је казнио са тридесет дана затвора Михаила Пантића, штампара због противстајања власти.

Забава

Заузимањем добрих госпођа и госпођица, фонд за потпомагање сиромашних ученика и ученица основних школа на „Савинцу“. уз пријатељско суделовање: Београдског певачког друштва г-це Софије Ниглове и г. Ивана Грегоровића, чланова Краљ. Срп. Народног Позоришта, г. Бране Цветковића, директора 1-ог српског орфеума и г. Бранислава Ђорђевића, правника, приређује у недељу у очи Сретења 1-ог фебруара ове год. Велику Забаву са игранком у корист свога фонда у просторијама гостионице Славије. Г-ца Ниглова свираће соло на виолини и уз пратњу гласовира арију из опере „Јанек“ од Жељенског и малоруску народну песму „Козак“ од Монзошка.

Улазна је цена: за самца 3. дин. у породици од особе 1^1/2 динар.

Јавно предавање

Коло Срп. Сестара обраћа пажњу да ће д-р Војислав В. Рашић своје предавање „Срби и Балканско питање“ држати помоћу нарочитих картографских снимака, нарочито рађених за ову прилику.

Улазница стаје пола динара а могу се добити код г. Јефте Павловића и комп., књижарама: Кона, Маричића и Јанковића, Цвијановића, у канцеларији Управе Кола Срп. Сестара — Васина улица и на каси на дан предавања.

Појединости ове срамне афере нису ни могле продрети у јавност под режимом када је глас јавног мњења био угушен. Ми је износимо сада да би српски народ видео морал ванпартијског режима и да би видео газдовање режима са чисто привредним програмима. Он ће видети једну разбојничку банду искупљену око српске државне касе; видеће сцену да се српски краљ Александар, пред страним судовима, јавља против српске државе у једном прљавој ствари.

Г. Генчићу, зар да не пљескамо најезди јавности?

Положај Негоја

Имање Негој добило је име од села истога имена. Оно се налази на Дунаву у Румунији 40 км удаљено од Калафата. Имање је велико 223 ха изврсне зиратне земље. На њему се поглавито обделава кукуруз, жито, репица. Сем тога, на томе имању има три језера која се хране из Дунава, и један парни млин од самога камена и гвожђа.

46 динара и 2.280.000

Зна се да је Негоје у петнаестом веку био манастирско добро. Године 1493. оно се прода за 87 аспра (46 динара), а 1747. купи га један румунски спахија за 500 дуката. Године 1836. купује га кнез Милош за 3.220 дуката. Ове године, 10. јануара, на јавној лицитацији, удружење сељака који обрађују Негоје нуде српској држави 2.275.000, али Константин Ђеблеско, коме је 29. мај покварио један велики гешефт, јавља се накнадно и нуди за Негоје 2.280.000 динара.

Својина Негоја

Кад је умро кнез Милош, Негоје припада кнезу Михаилу. Пошто је, пак, кнез Михаило умро без порода, ово имање остане његовим сестрићима Атанасију и Милошу Бајићу и Федору и Милошу Николићу. Они су, међутим, знали о кнез Михаиловом ванбрачном сину Велимиру Теодоровићу. Како њему није остало ништа, да би му обезбедили егзистенцију, они му 19. јуна 1869. даду на уживање Негоје и 30.000 дуката у готову новцу. Велимир Теодоровић добио је све ово под условом да и имање и интерес од новца уживају касније и његова деца ако их буде имао; ако пак он не буде имао деце, 30.000 дуката припадају краљу Милану.

За управника Негоја Теодоровић узме неког Живка Радивојевића. Он је тако рђаво управљао њиме да је 1884. Велимир морао, на подлози Негоја, да узме из Хипотекарне банке у Букурешту 600.000 динара. У то доба, по одобрењу Милоша Бајића и Федора и Милоша Николића (Анастасије Бајић је био умро), Негоје прелази у дефинитивну својину Велимира Теодоровића. Он умре 31. јануара 1898. и све своје имање завешта српској држави на оснивање Велимиријанума за просветне и уметничке циљеве.

Оспорен тестамент

Пошто Анастасије Николић није био дао свој пристанак (јер је био умро) да се имање дефинитивно уступи Велимиру, то су Марија Беле Талијана (супруга садашњег угарског министра трговине), кћи пок. Анастасија Бајића, и малолетни Ханс од Траутенбурга (чија је мати била Маријина сестра), Атанасијев унук, оспори тестамент, и затраже да се четвртина Велимирове заоставштине уступи њима.

Locus regit actum

Цела расправа око овог имања имала се водити пред румунским судовима, пошто је и само имање у Румунији. Негоје је у надлежности судова у румунском граду Крајови, где се налази и апелациони суд. (У Румунији има четири апелациона суда.). Румунски законик има један члан који је од великог социјалног замашаја. То је § 1296. По њему, имање дато некоме на уживање може се вратити само ономе који га је дао на уживање (донатору), а не његовим наследницима. Одредба овога члана ишла је одсудно у корист српске државе. Дакле парница гђе Марије Талијан и Ханса од Траутенберга против тестамента Велимира Теодоровића водила се пред судом у Крајови. И код крајовског првостепеног суда и код апелације они су изгубили парницу.

Краљ Александар против српских државних интереса

Кад је парница требала да изађе пред касацију, против тестамента устаје и краљ Александар и тражи 30.000 дуката из масе пок. Велимира Теодоровића. Редовним, судским, путем није било изгледа ни на какав успех. И сад настају саблажњиве ствари. Српска влада, 5. фебруара 1903. призна краљу Александру његово потраживање од 30.000 дуката са 6% интереса од 1. фебруара 1898. до наплате. На дан 1. фебруара ове године ова ће сума изнети 480.800 динара у злату. Да би краљ Александар ову суму наплатио, потребно је било да се Негоје прода. Стога српска влада понуди непотребно поравнање гђи Талијан у тренутку кад је она имала да изгуби парницу и пред румунском касацијом. По томе поравнању, гђа Талијан има да добије 250.000 динара из масе пок. Велимира Теодоровића, поред свега тога што су румунски адвокати саветовали нашој влади да не улази ни у какво поравнање, пошто је било сигурно да ће гђа Талијан изгубити парницу и код касације. Сем тога, одмах после завештачеове смрти, гђа Талијан је била понудила поравнање по коме би добила само 150.000 динара, али на које тадашња српска влада није била пристала.

И сад настаје овакав призор. Краљ Александар мора да изврши поравнање са српском државом такође пред румунским судовима. Краља Александра заступа његов ујак, г. Александар Катарџија, румунски изасланик у Лондону, а српску државу г. Милош Петронијевић, лични секретар краља Александра. Ово поравнање српске државе са српским краљем, на штету српске државе, кажу, у Букурешту је на све просвећене људе учинило одвратан утисак. Да би утисак био још беднији, џокејски клуб у Букурешту запамтио је ову епизоду. Један господин, десна рука краља Александра, дође из Београда у Букурешт. Уочи дана кад је требало платити адвокате тај господин изгуби 22.000 динара на картама, и тако сутрадан једном адвокату остане дужан, у име српске државе, 2.000 динара, другоме 10.000 динара итд. Знамо, нпр, да г. Михаило Ферикиде, адвокат, бивши министар спољних послова и председник румунског парламента, још није добио ништа. У то доба је српска држава била почела преговоре са г. Констатином Ђеблеском, поседником из Крајове (који је и сада конкуренат) да му испод руке прода ово имање за 1.700.000 динара: Све је то било априла месеца прошле године.

Епилог

Али је 29. мај прекинуо овај низ злочина против српске државе. Дворска клика личила је на једну разбојничку банду. У журби за богатством, људи су заборављали на своје положаје и на своје дужности. Они који су стајали на челу одбране државног поретка спустили су се на ниво обичних лопова. Човек коме је устав загарантовао неприкосновеност није имао ни толико поноса, да се не понизи до непоштења.

Садашња фаза

После 29. маја, имање је прешло у поуздане руке, и продаја је била одређена за 10. јануар ове године оферталном лицитацијом. Најозбиљнији понуђачи били су сељачка група која обрађује Негоје и г. Константин Ђеблеско. Сељаци су понудили 2.275.500 динара, а г. Ђеблеско 2.200.000. Тај је господин пре 29. маја имао добити ово имање испод руке за 1.700.000 динара. У овоме тренутку је цела ова ствар била пред државним саветом и тече сасвим правилно.

Од новца који се добије има да се исплати гђи Марији Беле Талијана 250.000 динара, маси краља Александра 480.000 динара, 183.000 динара наследне таксе и још 150.000 динара Хипотекарној банци у Букурешту. Имање је 1900. године испод руке, без лицитације, дато под закуп за 105.000 динара годишње. Од те се суме узимало годишње 37.200 динара за порез (27.900) и отплату дуга и интереса (9.300 динара) Хипотекарној банци у Букурешту. Остало је требало да улази у српску државну касу. Али она није видела ни паре. Све је отишло на трошкове око ових срамних поравнања.

Једна сцена пред букурештанским провостепеним судом

Као што је познато, пре но што ће постати министром унутрашњих дела, г. Веља Тодоровић је извесно време био заступник српске државе пред румунским судовима. Излази пред суд заступник Негоја г. Веља Тодоровић, адвокат из Београда. Његови су асистенти били господа Михаило Ферикиде, адвокат, бивши министар спољних послова, сада председник румунског парламента, г. Жан Лаховари, адвокат и бивши министар спољних послова.

Председник суда поставља г. Вељи питање на румунском језику. Адвокати му одмах поставе то питање на француском. Г. Веља ћути; адвокати му постављају исто питање на немачком – он ћути; на талијанском – он ћути; на енглеском – г. Веља ћути. Седница је морала да се одложи. Сутрадан се у седници појави један Србин берберин који је морао посредовати између г. Веље и његових посредника.

Ко је одговоран?

Разним поравнањима српска држава је хотимично оштећена за читавих милион динара. Ко је за све то одговоран, и да ли може да штета да буде мања? Има ли кога који ће за осталим представницима овога срамнога режима показати да Тарпејска стена није далеко од Капитола?

Опет криза!

Последњих дана кружили су по престоници разни гласови о сукобу неких министара, и о неминовној кризи као последици тог сукоба. Верујемо да за сад нема изгледа на кризу, али да ће је бити када се буде дефинитивно решавало о буџету, то је на сву прилику врло вероватно.

Петроградски посланик

Сигурно смо извештени да ће г. Ст. Новаковић, наш посланик у Петрограду, крајем овог месеца отпутовати поново на своју дужност у Петроград. Пронесени гласови, да ће бити стављен на расположење, били су у толико тачни, што је сам г. Новаковић желео да се повуче.

Утаја од 150.000 динара

Г. Љуба Живковић, адвокат масе Велимира Теодоровића, тражио је, да му господа Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник горње масе, и Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра, поднесу у року од два дана рачун по суми од 150.000 динара из масе покојног Велимира. Ако у томе року не поднесу рачуне, он ће их тужити суду за утају. На то је г. Тодоровић тражио од г. министра финансија, да му се да рок од два месеца, да прибави потребне документе, којима би оправдао мањак у маси г. Велимира Тодоровића, али му г. министар финансија није дао тај рок и тако ће, вероватно, за два дана господа Тодоровић и Петронијевић за утају ставити под суд и у притвор. Г. Тодоровића је јуче полиција задржала на железничкој станици и спречила га од пута у иностранство.

Неће бити устанка

Из најсигурнијег извода дознајемо, да је унутрашњи маћедонски комитет, коме су на челу Грујев, Лозанов и Сарафов, решио, да на пролеће не по диже устанак у Маћедонији. Народ је осиромашио и ослабио; цела ова текућа година употребиће се на организацију, набавку оружја и новчаних средстава. Комитет се нада, да ће онда моћи организовати устанак у свима вилајетима европске Турске.

Двобој

Конфликт између г. Пере Савића новинара и г. Јове Вељковића п. пуковника, који се изродио услед једног чланка у „Малом Журналу“, требао је да буде решен оружјем. Г. Пера Савић признао је онај чланак за свој, у коме г. Вељковић налази увреде за себе. Те су га увреде руководиле да позове г. Савића на двобој, и већ су г.г. Љуба Христић пуковник и Драгутин Протић адвокат, секунданти г, Вељковића, имали састанак са секундантима г. Савића г.г. Луком Лазаревићем мајором и Војом Нешићем капетаном. На том састанку који је био у „Ловачкој Соби“ код „Париза“, није се могло доћи до потпуне сагласности; сведоци сматраху своју мисију за свршену и разиђу се. Ово је досадањи ток ствари, а даљи развој јавићемо читаоцима.

Избори на Великој Школи

У седници академског савета Вел. Школе 12. ов. мес. изабран је са 26 (од 30) гласова за редовног професора за гвоздене мостове досадањи инжињер министарства грађевина и хонорарни професор исте науке на Вел. Школи. — На истој седници био је и избор професора за инжињерску конструкцију. Кандидати су били г.г. Светозар Јовановић, Драгољуб Спасић и Велисав Вуловић. Овај избор остао је без резултата.

Нема седнице

Данас није било скупштинске седнице, а неће је бити ни сутра, пошто одбори нису посвршавали послове, који треба да дођу на дневни ред.

Нов начелник шумарског одељења

За начелника шумарског одељења постављен је г. Љуба Новаковић, бив. министар народне привреде.

Кад ће бити?

Зграда Управе фондова која је по уговору требала још пре два месеца да буде готова и предата, није ни до данас свршена, нити има изгледа, да ће то скоро бити. Интересантно је знати, да ли ће за то одоцњење предузимач платити ону уговорену казну од 150 динара дневно, или ће се и овога пута извући, као што се извукао приликом зидања нове Војне академије.

Београдско пристаниште

Пре неки дан прочитан је у Инжењерском удружењу предлог комисије о регулисању савске обале и подизању пристаништа. Усвојен је комисијски предлог да се бара Венеција узме за пристаниште. На тај начин добило би се четири километра обале; вода би била најмање три метра дубока, а земљом које би се одатле ископала, насули би се остали делови Венеције. Трговина би овим много добила, јер би на тај начин железничка станица и паробродско пристаниште били једно поред другог.

Питање је само, хоће ли ико од нас доживети да све то види.

Ивањички мост

Наређено је држање лицитације за грађење сталног каменог моста преко Моравице у Ивањици. Предрачунска је сума 84 хиљ. дин. Сазнајемо, да постоји озбиљна понуда за грађење овог моста од армираног бетона, за суму од 50 хиљ. дин. Зашто је онда, усвојен овај први план кад је овај други за толико јевтинији?

Планови за сељачке куће

Синоћ се у стану Друштва за чување народног здравља састао оцењивачки одбор одређен да доцени награде најбоље израђеном плану за сељачку кућу и отворио је све упућене у планове којих има 22. Планова има врло лепих и врло марљиво израђених, што служи само на част нашим архитектама. Што до сада за толико година није доспела да учини званична Србија, учиниће једно Друштво, које постоји тек нешто више од годину дана. Заслуга за то, да се могло приступити оваквом раду припада нашем вредном професору Ђоки Станојевићу, који је за ту цељ одредио награде 2.400 динара још онога дана, кад се Друштво основало. Осим тога г. Станојевић ће онај план који буде оцењивачки одбор примио о своме трошку умножити и послати свима нашим општинама на поклон. Овакав родољубиви рад г. Станојевића нека послужи као углед нашој интелигенцији.

Аустријска влада и српски војници

Познато је да се у бечком гарнизону налазе врло много Срба војника, који сачињавају засебне регименте и батаљоне. Они су скоро сви православне вере; па ипак бечка влада није нашла за нужно да им постави за вероисповедника човека њихове народности. Она не пропушта ни једну згодну прилику само ако би се могло наудити српској свести, српској вери и српском имену.

Турски кордон

Турски кордон на нашој граници удвојен је пре три дана. Наша влада требала би одмах да тражи објашњења од Порте по овој ствари.

Светосавска прослава на Великој Школи

И ове ће се године у В. Школи на свечан начини прославити Св. Сава. После сечења колача говориће г. др Станоје Станојевић, професор историје „о значају првога устанка“, а потом раздаће се награде Краљеве ученицима В. Школе, који су најбоље израдили светосавске темате. На јектенија одговараће академско певачко друштво „Обилић.“ Свечаност ће отпочети у једанаест часова, пре подне.

Маскен-бал

Београдско певачко друштво „Хармонија“ приређује 31. јануара маскенбал у сали код Коларца. Друштво чини велике припреме да ова забава буде што боља. Програм и улазна цена објавиће се доцније.

Збор трговачких помоћника

Дана 14. т. м. на Св. Саву одржаће се збор трговачких помоћника на коме ће претресати једно од важних питања по нашу трг. омладину. Збор ће се одржати у хотел Македонији у 2 часа по подне. Скрећемо пажњу трговачкој омладини да се у што већем броју одазове, јер се искључиво њених интереса тиче.

Народно Позориште

Управа Народ. Позоришта поднела је предлог министру просвете, да се спусте цене местима на Св. Саву и Видов дан када ће се давати само српски комади. Министар се одазвао овом предлогу Н. Позоришта, и тако ће се седишта тих дана давати по врло спуштеној цени. На Св. Саву даваће се две представе, после подне представљаће се Максим Црнојевић од Лазе Костића, а у вече сем Стеријиног Владислава још и Трифковићева шаљива игра Честитам. Максима Црнојевића неће играти глумци Народ. Позоришта, већ ђаци В. Школе и гимназије из љубави према позоришту.

Измена у репертоару

Данас у уторак, место Гејше, приказиваће се у Народ. Позоришту Кин, позоришна игра у пет чинова, написао Александар Дима Отац, а с француског превео К. Н. Кристић.