Ознака: Владин програм

Краљ Петар цару Николи

Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.

Министарска седница

Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.

Владин програм

Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.

Програми! Програми!

Главна прослава устанка

Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.

Наши добровољци

Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.

Карађорђева улица

Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.

Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.

Буџет

Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!

Вредан министар

У 10^1/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.

Г. Дамњан Поповић

Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.

Аустријски план

Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“

Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.

Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.

Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.

Бугарски ђаци

Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.

Српски професори у Софији

Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.

У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.

Радикални клуб

У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.

Свечана престава

На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:

1. Музика: Од Босне се…
2. Декламација;
   3: Буна на Дахије (последња сцена пред кућом Карађорђевом);
3. Сцена у Орашцу, договор и заклетва;
4. Бој на Мишару;
5. Заузимање Београда.

Српска Књижевна Задруга

Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.

Српско Бродарско Друштво

Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.

Дворски бал

Данас је на Двору велика забава, на коју је позван велики број београдских грађана, официра и чиновника. Отправници послова страних сила, који су такође позвани, неће доћи. Један се извинио болешћу, други жалошћу, а трећи је изненада на кратко време отпутовао.

Из Народне Скупштине

На данашњој седници Народне Скупштине нова влада представила се Народном Представништву.

После обичнога читања протокола прошлога састанка потпредседник скупштине г. Павле Ранковић прочитао је Краљев указ, којим се уважава оставка прошлом кабинету и његови министри стављају на расположење.

Одмах за тим прочитао је указ о постављању нових министара. За тим је узео реч председник министарства г. С. Грујић и прочитао владин програм, који доносимо на другом месту.

После тога прешло се на дневни ред:

1. Извештај одборски о изменама и допунама у закону о таксама:
2. Извештај одбора за разгруписавање општина;
3. Извештај одбора за молбе и жалбе;
4. Друго читање предлога о државном добру „Алија — Шаранац.“

Наравоученије

Из владиног програма се једна ствар тачно и јасно види: да ће садашњи сазив скупштински убрзо бити распуштен. Свршиће се буџет, па онда хајд сваки својој кући. Све остало, што се вели у програму, чули смо већ толико пута у сличним приликама на сличном месту.

Владин програм

Излазећи пред Народну Скупштину, на чију озбиљну потпору алелује нови кабинет, одликован поверењем Његовог Величанства Краља изјављује, пре свега, да стоји како у погледу унутрашње тако и у погледу спољашње политике, на гледишту програма свога претходника. Оно што садашњи кабинет жели нарочито да нагласи, јесте ово:

1. Србија стављајући себи као задатак свој државни препорођај, и радећи свом снагом на том великом задатку, жели бити искрен пријатељ мира и помагач да се судба њених сународника у Отоманској Империји озбиљно поправи предузетим мирним реформама, чинећи, у исто време, са своје стране све да сви пријатељски односи одржавају и негују са свима суседима;
2. У свом унутрашњем реформном раду кабинет сматра као прву полазну тачку: решење државног буџета на основи изравнања буџетскога дефицита довољним финансијским покрићем, обезбеђење правилног функционисања државне благајне и неодложно приступање реформи државног рачуноводства, која би имала поуздано да обезбеди сталан рад у државним финансијама;
3. Истовремено с овим кабинетом мисли одмах приступити, на основи већ раније установљеног жељезничког приреза, као финансијске базе, а уз договор с домаћим већим новчаним заводима, грађењу споредних жељезничких пруга, које би имале с једне стране олакшати везу источне и западне Србије с моравском долином, којом иде главна жељезничка пруга, а с друге стране отворити прилазе нашим шумама и омогућити њихову експлоатацију на широј рационалној основи, те тако утицати и на појачање државних прихода и на снажење пореске снаге народне;
4. Да би се што пре и што озбиљније могао посветити и даљем извођењу ранијег и остварењу овога програма, кабинет сматра да ваља убрзати и колико год је могућно скратити рад овога првог скупштинског сазива, ограничивши га, после већ свршеног посла на решење буџета и оних питања која стоје у непосредној вези са њим или која су иначе, по природи својој, неодложна.

Један оде

Данашње званичне новине доносе указ, којим се г. Љ. Стојановић, министар просвете на расположењу по својој молби ставља у пензију.

Припреме за окупацију

Још руско-јапански рат није ни почео, а Аустрија се већ, како изгледа, спрема за акцију на Балкану. Сазнали смо, на име, да је на прузи Пешта—Осек—Босански Брод комбиновала осам војничких возова.

Зашто то?

На јучерањој седници Државног Савета претресан је пројект закона о трошарини и пројект закона о царинској тарифи. Што се Савет узалуд мучи са законом о трошарини, кад се зна да га г. Пачу неће ни подносити?

Јуначни пркос

Кад одоше дипломате,
Сви смо слошки узвикнули:
„Можемо без вас!“
Сад их сложно сви желимо,
А дођу ли, кликнућемо:
„Не могу без нас!“

— Б. С. Ник.

Опет дефицит

У каси среза мачванског појавио се дефицит, о чему је одмах извештена и Главна Контрола, која је послала једног свог рачуноиспитача да прегледа рачуне.

Авантуре једног београдског коцкара

У Вуковару су затворили познатога варалицу и коцкара Николу Милојевића, који је стекао лепо име и уважење међу београдским пробисветима. Милојевић је био у последње доба у Загребу и тамо се приказао Хрватима као „Давидов, комитски војвода.“ По себи се разуме, да су му загребчани приредили банкет и да су га добро угостили. По Славонији и Војводини појављивао се час као „игуман,“ „пуковник,“ „секретар министарства,“ „министар кнеза Николе,“ „сиромах учитељ на путу,“ „пуномоћних једне добродетељне руске кнегиње,“ „детектив,“ „школски надзорник“ и т. д. Нарочито му је напредовао посао под именом грофа Дунђерског.

Социјалистичка библиотека

Крајем идућег месеца изаћи ће прва свеска „Социјалистичке библиотеке“ под уредништвом г. г. Премовића и К. Луковића. Свеске ће излазити једном месечно и обиловаће богатом и здравом садржином. Претплата стаје на три месеца 2.40 а поједине свеске продаваће се по један динар.

Немири у Загребу

У Загребу су пијани артиљерски војници ишли улицама и изазивали грађане и полицију. Један полициски комесар уз припомоћ грађана покуша да затвори неке од њих. У тој гужви удари га један артиљериста песницом у око, те овај падне у несвест. Светина зграби војника у своју средину и одведе га у варошку полицију, а остали војници повуку се у касарну.

Овај војнички скандал изазвао је живо негодовање у грађанству и кажу, да ће поводом тога бити интерпелација у хрватском сабору.