Јуче је Краљ присуствовао богослужењу у Саборној цркви, Принцеза Јелена у Наталијиној, Престолонаследник Ђорђе у Савиначкој а Краљевић Александар у Ружици цркви.
Како је Краљ био својом слабошћу спречен да присуствује молепствију, које је у овдашњој Саборној цркви приређено од стране грађанства, то је, да би дао видна доказа својих симпатија према руском народу, наредио да се у Тополи у фамилијарној црквици Карађорђевића, приреди молепствије за победу руског оружја.
Бечки листови донесе ову вест: „Кнез Божидар Карађорђевић, који је, као што јављају данске новине већ од подужег времена бави у Копенхагену где држи јавна предавања из историје уметности, ићи ће кроз два дана у Хамбург ради једног дуела. Кад је пре кратког времена био у Хамбургу, дошло је између њега и једног господина из Хамбурга до препирке поводом руско-јапанског рата. Кнез Божидар у тој препирци држао је страну Русима, а тај господин Јапанцима. Препирка се свршила тиме, да је кнез Божидар ударио шамар том Хамбуржанину и због тога ће сад бити дуел.“
Та фарса из владинога програма изгледа данас од прилике овако: посланици кашљу и ракоље се; председник лено и кроз нос „ставља на гласање“ тачку по тачку законскога предлога о изменама и допунама у царинскоме закону. Известилац [Милић] Радовановић пријатним баритоном ређа, као ђакон Тома јектеније, тачку по тачку овога предлога. На сваку тачку подигне се посланик Ђока Марковић и по нешто рекне; шта? то је потпуно свеједно, јер Скупштина једногласно усваја сваку тачку предлога, пошто се гласање „за“ врши седењем; и тако даље.
Данашњу седницу Народне Скупштине отворио је председник г. Аца Станојевић. На скупу је у скупштинској дворани, при отварању седнице четрдесет и седам (47) посланика и — ниједан министар Секретар скупштински изгледа врло смешна, јер чита пословник потпуно за себе, пошто посланици кашљу, пљују и врло живо ћеретају.
Финанцијски одбор свршио је у главноме свој рад. Буџет ће дакле кроз који дан доћи пред скупштину. За покриће дефицита изгледа, да ће влада направити зајам од осам милиона динара код Народне Банке.
У јутрошњој бечкој Н. С. Преси изашао је један телеграм њеног берлинског дописника, у којем се тврди, да су, по мишљењу берлинских дипломатских кругова, све вести о арнаутским нередима у Ст. Србији само српске измишљотине. Напротив, тамо влада, вели, највећи ред. Србија протурањем таквих гласова само прави узбуну у намери, да, ако дође једног дана до поделе Турске, имадне права рећи, да Ст. Србија мора припасти њој. Србија, вели се даље у том безочном телеграму, нема никаква права на Ст. Србију, која је само пролазно припадала некад српској држави.
Одиста?
У суботу 14 ов. мес. биће општа прослава почетка устанка. Толико се зна, али не зна се, ни каква ће та свечаност бити, ни програм њезин. Ако ни због чега другог, а оно због Срба из Војводине, који желе да присуствују тој свечаности, требало би да влада што пре објави цео програм прославе.
Ових дана у највећој журби почиње да се гради железница дуж Саве, Земун—Митровица. Кад се узме у вид, да та пруга никакве трговачке вредности не може имати, већ да се чисто из стратегијских разлога прави онда је јасно, шта Аустрија спрема.
Интересантно је и то, да телефонска пруга Земун—Митровица већ одавно постоји, једина у Хрватској.
Јутрос је телеграфски наређено, да се одмах почне проширивати земунска железничка станица и магацини око ње. Кредит за то износи 1.700.000 круна.
На данашњој скупштинској седници прочитан је краљев указ, којим се овлашћује мин. финансија да поднесе предлог закона о замени сребрника и о ковању ситног новца од никла и бронзе. По томе предлогу овлашћује се мин. финансија да може сковати и пустити у течај: 700.000 динара у комадима од 0,50; 2.000.000 дин. у комадима од 1 дин; 2.800.000 у комадима од 2 дин; 1.000.000 у комадима од 5 дин; 400.000 дин у комадима од 5 пара и 250.000 дин бронзаног новца од 2 паре.
Јуче цео дан маршалат је био препун посетилаца, који су се интересовали за многобројне изложене планове за Краљеву цркву у Тополи. Посетиоци су већином били београдски архитекти и сликари, а сем њих имали смо прилике да видимо и неколико народних посланика.
Прекјуче је на париској берзи настала права паника. Све државне хартије, нарочито француске и енглеске страшно су пале, а турске су најгоре прошле; оне су пале за 15 процената. Руске су међутим скакале. Цела та паника поникла је отуда што француски меродавни кругови почињу да верују, да ће из руско-јапанског рата да се изроди општи рат.
Министар народне привреде својим решењем, а према извештају контролне комисије који је поднет министру још прошле године, позвао је чланове управног и надзорног одбора Хемиско Техничког Друштва, да у року од два дана положе сав дефицит од 30.000 дин. а да у року од десет дада сазову ванредан збор на коме ће поднети комисиски извештај.
Јуче око 9 часова пре подне стража која стоји пред Двором забрањивала је свету да иде тим тротоаром и нагонила га, да прелази на другу страну. Ко ли је издао ту наредбу и какви ли су га разлози при томе руководили? До 20. маја такве су забране биле врло честе, али бар сада не треба више да их буде. Тротоар је зато, да се по њему иде и сваки пролазник има право, да иде којом страном хоће.
Јуче је био поновни избор општинског часништва у Нишу, али није ништа свршено, јер је збор био покварен.
Синоћни концерат Кола Српских Сестара испао је врло добро. Посетилаца је било толико много, да се једва могло по сали кретати. Концерту је присуствовала и принцеза Јелена, и задржала се до после поноћи. Г. Камароти, оперски певач из Загреба отпевао је одлично неколико песама уз пратњу г-ђе Бинички на гласовиру. Само од улазница, без добровољних прилога пало је преко 600 дин. Принцеза је дала 100 дин. у злату.
На лепо посећеној прексиноћној забави фонда сиромашних ученика са источног врачара, поред изврсно опремљеног господин Станојевићевог дечијег хора, изазвала је опште дивљење многобројне интелигентне публике мала госпођица Зора Миоковићева, ћерчица г. А. Миоковића секретара мин. нар. привреде. Мала госпођица Зора у прекрасном костиму и красно по цигански очешљана, тако је дивно имитирала циганку, Ненадовићеву „Врачару“, ла је публика била задивљена. Штета би било ако мала Зора не би продужила да негује тај свој природни таленат.
У Алексиначком првостепеном суду свршен је претрес убицама шумара при горосечи државних шума: Гаји Јанковићу, Василију Првуловићу и Милану Милосављевићу, и суд их је својом пресудом осудио све на смрт, коју је и Касација оснажила.