Ознака: Дипломатска нота

Тек данас је познат тачан текст ноте коју је пре три дана министар спољних послова североамеричких држава, Хај, упутио америчким дипломатским заступницима код Великих Сила. Та нота од речи по речи гласи овако: „Изволите изразити живу жељу Сједињених Североамеричких Држава да за време војничких операција између Русије и Јапана, обе ратне странке респектују сва средства за одржање административног јединства Кине но њене неутралности, и да се позорница непријатељстава по могућству локализује и ограничи, да би се на тај начин избегло свако дражење Кинеза и да би се што мање штете нанело светској трговини и светском саобраћају.“ Ова је нота изазвала јак утисак у дипломатским круговима нарочито на берзи. Сасвим је природно да се, у оваквим приликама, постави питање шта је то нагнало Сједињене Државе да у овоме питању себе ангажују и да ангажују друге. То треба објаснити зато да би се могао оценити значај овога акта. Пре свега нема ни једне силе која не жели да штета коју светски саобраћај трпи од руско-јапанскога рата, буде што мања. Сама Кина је, међутим, још пре но што су непријатељства отпочела објавила своју намеру да ће се за све време рата држати неутрално. Кинеска влада је то већ прекјуче и званично публиковала. Тешкоћу задаје „административно јединство Кине.“ Шта је вашингтонски кабинет разумео под тим административним јединством? Изгледа да ова нејасна формула не значи ништа друго него право Кине да и даље управља собом. Ту, дакле не би било ништа ново да није Манџурије. Доиста може се применити да је Манџурија Кинеска и она не може остати неутрална јер су тамо Руси и могу доћи још и Јапанци и баш у Манџурији може и доћи до одсудне битке. Али ствари стоје овако. Стање које сада влада у Манџурији није ниједна сила, ни Русија, ни Кина, сматрала као повреду суверености Кине; још мање као повреду њеног административног јединства. Енглеско-јапански уговор од 1902. који је закључен зато да се на Далеком Истоку одржи status quo, потписан је после руске окупације Манџурије. Дакле, с међународног гледишта положај остаје исти, и она завијена америчка нота по свој прилици неће изазвати никакве заплете.

Као што се из телеграма види, Јапанци су отпочели непријатељства без објаве рата, самим тим што су прекинули дипломатске односе. Сад је већ позната и садржина те историјске ноте коју је јапански посланик у Петрограду, Курино, предао графу Ламедорфу, у суботу 24. фебруара по подне, којом Јапан, са свога гледишта, покушава да оправда неизбежност рата с Русијом.

Нота гласи:

Царска јапанска влада сматра независност и територијалну целокупност корејскога царства као битан услов за мир и безбедност самога Јапана, због чега Јапан не може равнодушно да гледа ма какву акцију која би положај Кореје могла начинити несигурним. Пошто је царска руска влада са неприличним изменама одбила предлоге Јапана који се односе на ову царевину (Кореју), захтеве које царска (јапанска) влада сматра као неопходно потребне да би се одржала независност и обласна целокупност корејскога царства и да би се заштитили интереси Јапана на томе полуострву; пошто је даље царска руска влада одбила да прими ма какве обавезе о обласној целокупности Кине у Манџурији, која је озбиљно угрожена окупацијом манџурских провинција од стране Русије, окупацијом која још траје и поред уговорних обавеза које Русија има према Кини, даље и поред многих уверавања која је Русија дала и осталим силама које тамо имају својих интереса — све је то учинило да царска јапанска влада озбиљно размисли о мерама самоодбране које је она позвана да предузме због одуговлачења преговора, који су просто необјашњиви и због велике активности Русије како на води тако и на суву, што се тешко може довести у склад са скроз мирољубивим намерама.

Царска јапанска влада је приликом преговарања показивала толико умерености да је дала довољно доказа о својим искреним жељама да се из њених односа са царском руском владом искључе сви узроци будућих неспоразума; али пошто поред свих њених напора царска руска влада није дала никаквих изгледа да ће јој изаћи на сусрет; али пошто Русија није пристала на скромне и несебичне предлоге Јапана нити је учинила какве нове предлоге који би могли успоставити трајан мир на Крајњем Истоку, то царској јапанској влади не остаје ништа друго него да садашње залудне преговоре заврши.

Пошто царска јапанска влада удара овим путем, то она задржава себи право да предузима такве независне акције које она сматра да најбоље могу консолидовати и бранити њен угрожени положај и заштитити њена заснована права и легитимне интересе.

Ето ово је та нота јапанске владе, после које су дипломатски односи између ње и руске владе прекинути, и чије су последице недогледне.