Највиши административни суд у Крушевцу
(Извештај „Политици“).
Крушевац, 6. августа.
Према наредби из Ниша, овде је уређено све што је потребно за рад Државног Савета који ће овде држати своје седнице.
Државни Савет почеће заседавати кроз дан два.
Највиши административни суд у Крушевцу
(Извештај „Политици“).
Крушевац, 6. августа.
Према наредби из Ниша, овде је уређено све што је потребно за рад Државног Савета који ће овде држати своје седнице.
Државни Савет почеће заседавати кроз дан два.
Ми најкатегоричније тврдимо, да се кнез Арсен, пре поласка за Русију, обратио на Краља с молбом за допуштење и да му је Краљ одговорио: „Твоја је намера племенита. Нека ти је са срећом.“
Ми у опште не можемо да разумемо, зашто наш прес-биро о таквим стварима не извештава наше листове. Сваки добар Србин може се само обрадовати кад чује, да кнез Арсен иде у Русију и да му је Краљ одобрио да иде. А кад је тако, онда је дужност прес-бироа да све листове о томе извести: у целом свету се то пре знало, но код нас, ма да се нас највише тиче.
Полузванични аустро-угарски листови демантују наше гласове о војној припреми. Сам начин оног демантовања јаче нас учвршћује у уверењу да постоји неко спремање, шта се види и из оне ужурбаности у војсци, па чак и на берзи се опажа да ти гласови нису голе измишљотине.
„Словенски Југ“. који је доста добро информисан о заграничним стварима, доноси у свом јучерањем броју вест, да ће Аустрија најдаље до априла објавити Турској рат. За потврду те вести наводи придолажење велике количине новца из Беча у Сарајево, и увлачење војске и муниције у окупиране крајеве. С наше стране можемо да додамо да је последњих дана у Сарајево послато из Беча 80 милиона круна и да су већ учињене припреме за смештај седмог и четвртог корпуса, који почетком марта треба да умаршира у Новопазарски Санџак.
Да се Аустрија журно спрема показује и овај мали факт: поред пет скретница, које су у последње доба направљене на прузи Нови Сад—3емун, ових лана почеле су да се граде на тој прузи у највећој журби још две нове скретнице. Изгледа, да је Аустрији апсолутно стало до тога, да за неколико сати што више војске могадне повући у Земун.
Вест о Ђаковичкој битци, коју смо јуче донели, потврђује нам и један телеграм, који је синоћ стигао из Приштине. Даљих вести нема. Зна се само толико, да немири све више расту.
На данашњој скупштинској седници посланик Ђорђе Генчић упутио је питање на председника скупштине, да ли мисли поступити према „Самоуправи“ онако, како је, на предлог посланика Ратарца, поступио према „Вечерњим Новостима“, поводом доношења белешке о питању, које се решавало на скупштинској тајној седници. Том приликом је г. Генчић нагласио, да су „Вечерње Новости“ проговориле о томе само у алузијама а да је „Самоуправа“ учинила у толико већи грех, што је она на првом месту владин орган, па онда и што су њени редактори два народна посланика, који су добро знали да се о ономе, што се ради на скупштинским тајним седницама, не сме говорити. На то питање му је одговорио председник скупштине, г. Аца Станојевић, да ће се на сваки начин према „Самоуправи“ предузети оне исте мере, које су предузете и према „Вечерњим Новостима“. Како су „Вечерње Новости“ због тога изношења оптужене суду, то ће дакле Народна Скупштина оптужити суду и владину „Самоуправу“.
На посланичко питање упућено председнику Народне Скупштине на данашњој скупштинској седници, да ли министар унутрашњих дела мисли и када мисли одговорити на извесну интерпелацију, г. председник је одговорио, да ће упитати г. министра, када жели и када да одговори. На то му је добачено, та то личи на оно Вучковићево : „Нећу да одговарам на интерпелације, јер ја имам само да одговарам краљу!“
Министарство Привреде ступило је преговоре с Управом Фондова ради грађења споредних пруга. Резултат тога преговора је, да ће Управа Фондова у току од три године дати на позајмицу Министарству Привреде за грађење споредних пруга петнаест милиона динара. Према томе ће се у марту ове године већ почети градити пруга Параћин—Зајечар. Пруга ће бити уског колосека.
Сазнајемо из поузданих извора, да ће се пруга Аранђеловац—Младеновац предати саобраћају у мају ове године. Предавање пруге у саобраћај биће извршено на врло свечан начин.
Синоћ је у радикалном клубу већине дебатовано о предлогу Јакова Порбића, о порези на нове зграде. Предлог је дефинитивно одбачен, стога ће подносилац морати да га тргне натраг.
Оне младе делије из другог разреда гимназије, које се кретоше у помоћ својим друговима у Русију, ухваћени у свом походу код Ритопека и спроведене својим родитељима.
„Друштво за сузбијање алкохолних пића“ позива своје чланове и све пријатеље на годишњу скупштину која ће се одржати 8. ов. мес. у 4 часа по подне у сали основне школе код Саборне Цркве.
Улазнице за велики уметнички концерат, који ће бити у недељу 5. ов. мес. у сали Грађанске Касине, могу се добити код госпођа и госпођица из одбора и у књижари Мите Стајаћа. Цена је улазницама само три динара од особе. Тоалете као обично за концерат или како госпође хоће.
Програм концерта донећемо сутра. Поред нашој публици познатога витеза Камароте суделоваће и г-ђа М. Ст. Бинички, г-ђица Ј. Шоповићева и г. Рендл.
Многи порески обавезници града Београда још нису исплатили сав свој порез за прошлу годину, и ако је крајњи рок исплати био концем децембра месеца.
Да би Пореско Одељење у току овога месеца наплатило сав тај неизмирени дуг, приступиће најоштријој егзекутинској наплати од свију оних дужника, који свој дуг не буду сами исплатили од данас за три дана.
Пројект закона о замени сребрног новца, емитованог на основу закона од 1875. год. сребрницима новог кова, и о ковању ситног новца од никла и бронзе, усвојио је и Државни Савет, с напоменом, да не би требало ковати и нове петодинарце, јер се тим смањује сток осталих типова сребрног новца. Исто тако противан је и ковању никленог новца од 0,05 дин, пошто се потреба за ситним новцем може подмирити ако се поред бронзаног новца од две паре изкује исти такав новац од једне паре. Што се тиче пуштања нових сребрника у оптицај налази, да би незгодно било за новчани промет ако би се нови сребрници сустигли са старим, те би пуштањем нових у течај требало довести у везу са истовременим повлачењем оних старога кова, или још боље, ако би се у место ковања нових приступило прекивању сребрника типа од 1875. год.
Јутрос у 11.30 часова изасланици Рускога клуба били су код г. Муравјева руског отправника послова у Београду. Изасланици су у име Руског-клуба пожелели су успех руском оружју и дали израза својих симпатија за руски народ. Г. Муравјев им је на томе заблагодарио и изјавио, да су сви ови телеграми који говоре о победи јапанске војске тенденциозне лажи, јер правих битака још није ни било и да Русија чини врло велике припреме за рат.
Г. Стојан Новаковић, наш посланик у Петрограду, отпутовао је за Цариград. Истим возом отпутовао је у Ристовац г. Саблин аташе овдашњи руског посланства.
Министар финанција г. Лаза Пачу намерава да доведе странце стручњаке за преустројство централног књиговодства, које је, као што је влада у свом програму изјавила, једна од најважнијих тачака наших финанцијских рефорама.
Извештени смо, да је руска влада одредила бившег министра финанција Витеа да води преговоре са Србијом о новом трговинском уговору. Из тога се види, да Русија, и ако се налази у рату, не мисли прекидати свој рад на склапању нових трговинских уговора са страним земљама.
Јуче по подне освештена је новоподигнута црква, коју је подигао г. Никола Спасић, трговац, на гробљу топчидерском. Тај чин, извршио је Митрополит са још 3 свештеника и 1 ђаконом.
На данашњој скупштинској седници решавано је о продаји државних непокретних добара. После подуже дебате, у којој су учествовали г. Стојан Рибарац, г. Ђока Марковић, г. М. Мостић, г. Н. Нешић и други, у начелу је решено да се државна добра продаду са 78 против 20 гласова.
Државни Савет размотрио је и дао своје мишљење о предлогу закона о замени сребрног новца и о ковању ситног новца од никла и бронзе, и о предлогу народног посланика Јаше Продановића и другова о смањивању плате државним саветницима.
Првостепени Суд за град Београд одобрио је решење кварта теразиског, којим су Михајло Пантић штампар и Алекса Стаматовић жандарм, стављени под кривичну истрагу и притвор за крађу и уништај званичних аката.
Г. г. Андра Ђорђевић, министар у пензији и Ж. Ђорђевић, професор Вел. Школе, допутовали су из Аустро-Угарске а г. Власт. Максимовић, окр. начелник и г. Ст. Рекалић, потпуковник из унутрашњости. Отпутовали су г. Сима Катић народни посланик у Свилајнцу; г. А. Машин, командант дивизије у Дубравницу и г. Др. Коста Динић Краљев лекар у Паланку.
Милан Петровић радник код Шандора Бауера, старинара на Никољском тргу, о коме смо јавили да је тешко повређен од једне старе гранате која му је у рукама експлодовала, пренесен је у овдашњу болницу. Лекари сумњају да ће остати жив.
Г. Вој. Поповић, правник, официр у оставци, држаће у недељу 8. ов. мес. у хотел „Булевару“ јавно предавање о моралном васпитању војника и утицају старешинског кадра на то васпитање. Приход од предавања намењен је пострадалим Старосрбијанцима и Мађедонцима. Почетак у 3 часа по подне; улазница добровољан приход.
На предлог г. проф. Мих. Ђорђевића „Професорско Друштво“ решило је, да као споменицу на први српски устанак критички изда све српске народне песме о том устанку.
Ово је врло срећна мисао која ће свакако наћи најлепшег одзива.
Јуче пре подне био је збор грађана из Савскога краја на коме су се договарали како могу поправити здравствене прилике свога краја. Лепо је било на том збору, што се на њему видели скупљени људи из свију сталежа; иза лекара говорио је ђенерал, после њега фабрички радник, за радником трговац и т. д. Сви су они лепо изнели неприлике у којима живи народ тога краја, указујући прстом на силне влажне станове, на незатрпату бару Венецију, на недостатак слободних, дрвећем засађених простора и т.д. Овом приликом хоћемо нарочито да истакнемо говор фабричкога радника, Луке Павићевића, који је врло разложито изнео, зашто наш раднички свет тако рано и тако много губи здравље и умире. Он је, поред осталих хигијенских, неприлика, споменуо још и рђаву, недовољну недовољну храну, на коју је у Београду осуђен сиротнији свет, и изнео начине како би се томе могао помоћи. Сем тога, напоменуо је, да је са овако малим бројем општинских лекара немогуће вршити потпуну сиротињско-лекарску службу и да је за здравље сиромашнијих грађана необично штетно, што у Београду немају могућности да се окупају.
Пошто је пажљиво саслушао све говорнике, збор је донео ове одлуке:
О тим одлукама имаће да се стара одбор, који је на збору изабран као пододбор Друштва за чување народног здравља.
На синоћњем дворском балу било је око 600. гостију. Били су сви нови министри, од старих г. Андра Николић с госпођом. г. Љуба Стојановић, пук. Андрејевић; од других угледнијих политичара г. Стојан Новаковић с госпођом, г. Ђаја о госпођом и ћерком, г. Воја Вељковић, г. Аца Борисављевић; од нар. посланика запазио је наш извештач г.г. Јакова Чорбића, Станка Петровића, дра Божу Банковића, Мила Радојковића, Добру Ружића, проту Ђурића; од виших официра ђен. Лазу Лазаревића, ђен. Атанацковића, пуков. Дамјана Влајића, ппук. Петра Мишића. ппук. Јокића и др., председ. општине Главинића, више професора Вел. Школе и Војне Академије. гимназијских професора и много виших чиновника из разних надлештава. Госпође су биле у главном обучене у визитним хаљинама, по неколико их је било и у деколтеу, међу овима г-ђа Пашићка и г-ђа Мица Рајковићка, ћерка г. Стојана Новаковића. Принцеза Јелена имала је на себи хаљину отворено-зеленкасте боје. Краљ је био у униформи артиљеријског ђенерала и повео је коло с г-ђом Пашићком. Игранка је текла живо до 12. сати, кад је наступио одмор, те се гости пожурише богато снабдевеном бифе-у. Игранка се продужила до 3. изјутра, кад се двор повукло и гости се почели разилазити. Од стране дипломатије и у опште од странаца није био нико на забави.
У београдском грађанству појавио се покрет, да се руском цару пошље депеша с хиљадама потписа, којом ће се дати израза неограниченим симпатијама српскога народа према Русији и топлој жељи, да руско оружје из ове борбе изиђе победоносно и славом увенчано.
Како сазнајемо Митрополит Инокентије наредиће да се по свима отачаственим црквама држи молепствије за победу руског оружја.
Турски посланик у Београду „скренуо је пажњу“ нашој влади, да овдашње старо-србијанско и маћедонско дружење одржава неке везе са маћедонским револуционарима и тражио од владе, да забрани ово удружење. Влада је наредила одбору старо-србијанског и маћедонског удружења да се строго држи свога задатка, који је прописан друштвеним правилима, запретивши, да ће иначе удружење бити забрањено и растурено. — Као што је познато, задатак овога удружења је, да помаже сиромашне Старо-Србијанце и Маћедонце и да им набавља рада, ако би били без њега. Целоме Београду је и сувише добро познато, да се ово удружење никада није удаљавало од свога задатка те веома чудноват изгледа овај захтев турскога посланика.
На неколико дана пред почетак министарске кризе стављен је био на дневни ред народне скупштине одговор министра унутрашњих дела на интерпелацију посланика Ал. Ратарца, поводом мартовских демонстрација. Онога дана, када је требало да одговара, министар се сасвим изненада разболе, те се тај одговор скине са дневног реда и остави за идућу седницу. Идућег дана министар је још болестан. Та се тачка поново скида с дневног реда и оставља док министар не оздрави. Сутра дан је влада дала оставку, држање седница је прекинуто и министар је опет, такође изненада потпуно оздравио. Сад пак, кад је криза свршена и скупштина отпочела свој редовни рад, одговор министров не ставља се на дневни ред и ако је он скинут с њега само до оздрављења министровог. — Још онда када се министар онако изненада разболео, ми смо писали, да би узрок његовој болести могао бити и то, што су акта по ислеђењу мартовских демонстрација ишчезла незнано где и што је требало добити времена, да би се покушало, е да ли се но би нашла. Међутим као да је сав труд био узалуд јер као што видимо, одговор на ту интерпелацију не оставља се на дневни ред, као што је то морало бити, те су сви изгледи да неће ни бити дат и да ће многе тамне ствари из истраге поводом те демонстрације остати вечито неразјашњене, јер — аката нема па нема.
Данас је у Скупштини дебатовано о закону о таксама и о панађурима.
Сутра је равно сто година како се родио Сима Игуманов, српски добротвор, који је цело своје имање дао на подизање српске богословије у Призрену и тиме учинио, да се српска национална мисао у тим крајевима пробуди и подигне. Сутра на Три Јерарха после службе божје даваће му београдско грађанство парастос у Саборној Цркви, а после тога, око 11 час. пре подне великошколска омладина држаће у сали Велике Школе свечан скуп Сими Игумановом у спомен, на којем ће, после кратког црквеног обреда, председник „Побратимства“, говорити о животу и заслугама тог великог српског патриоте и добротвора.
Како више нема ни једне гране наше државне управе у којој г. Тодор Петковић није провео бар неко извесно време, то ће се, како нас уверавају, г. Т. Петковић опет повратити у дипломацију, своју почетничку каријеру, а одатле опет кроз сва звања на којима је и раније био, те ће тиме потпуно усавршити своју енциклопедску подобност.
Како дознајемо Државни Савет проучио је и већ дао своје мишљење о свима законским предлозима који су му били упућени.
Из Каменице смо јутрос добили вест да је Змај опасно оболео и да му је сва породица хитно позвана к њему. Змај је већ поодавно врло оронуо здрављем, а сада му се још погоршало. Надајмо се да ће се ипак окренути на боље.
У одељење управе града Београда за цензуру списа и новина одређен је г. Веља Рамадановић, писар кварта теразиског на место г. др. Љубе Мајсторовића, коју је одређен за шефа кривичног оделења Управиног.
Вечерас ће се приказивати у Народном Позоришту „На Дну“ чувена драма Максима Горког. И изван Русије успех је ове драме био врло велики, тако у Немачкој, где није баш тако велико интересовање за руске ствари, ова је драма давана преко шест стотина пута једно за другим.
Данас је на Двору велика забава, на коју је позван велики број београдских грађана, официра и чиновника. Отправници послова страних сила, који су такође позвани, неће доћи. Један се извинио болешћу, други жалошћу, а трећи је изненада на кратко време отпутовао.
На данашњој седници Народне Скупштине нова влада представила се Народном Представништву.
После обичнога читања протокола прошлога састанка потпредседник скупштине г. Павле Ранковић прочитао је Краљев указ, којим се уважава оставка прошлом кабинету и његови министри стављају на расположење.
Одмах за тим прочитао је указ о постављању нових министара. За тим је узео реч председник министарства г. С. Грујић и прочитао владин програм, који доносимо на другом месту.
После тога прешло се на дневни ред:
Из владиног програма се једна ствар тачно и јасно види: да ће садашњи сазив скупштински убрзо бити распуштен. Свршиће се буџет, па онда хајд сваки својој кући. Све остало, што се вели у програму, чули смо већ толико пута у сличним приликама на сличном месту.
Излазећи пред Народну Скупштину, на чију озбиљну потпору алелује нови кабинет, одликован поверењем Његовог Величанства Краља изјављује, пре свега, да стоји како у погледу унутрашње тако и у погледу спољашње политике, на гледишту програма свога претходника. Оно што садашњи кабинет жели нарочито да нагласи, јесте ово:
Данашње званичне новине доносе указ, којим се г. Љ. Стојановић, министар просвете на расположењу по својој молби ставља у пензију.
Још руско-јапански рат није ни почео, а Аустрија се већ, како изгледа, спрема за акцију на Балкану. Сазнали смо, на име, да је на прузи Пешта—Осек—Босански Брод комбиновала осам војничких возова.
На јучерањој седници Државног Савета претресан је пројект закона о трошарини и пројект закона о царинској тарифи. Што се Савет узалуд мучи са законом о трошарини, кад се зна да га г. Пачу неће ни подносити?
Кад одоше дипломате,
Сви смо слошки узвикнули:
„Можемо без вас!“
Сад их сложно сви желимо,
А дођу ли, кликнућемо:
„Не могу без нас!“
— Б. С. Ник.
У каси среза мачванског појавио се дефицит, о чему је одмах извештена и Главна Контрола, која је послала једног свог рачуноиспитача да прегледа рачуне.
У Вуковару су затворили познатога варалицу и коцкара Николу Милојевића, који је стекао лепо име и уважење међу београдским пробисветима. Милојевић је био у последње доба у Загребу и тамо се приказао Хрватима као „Давидов, комитски војвода.“ По себи се разуме, да су му загребчани приредили банкет и да су га добро угостили. По Славонији и Војводини појављивао се час као „игуман,“ „пуковник,“ „секретар министарства,“ „министар кнеза Николе,“ „сиромах учитељ на путу,“ „пуномоћних једне добродетељне руске кнегиње,“ „детектив,“ „школски надзорник“ и т. д. Нарочито му је напредовао посао под именом грофа Дунђерског.
Крајем идућег месеца изаћи ће прва свеска „Социјалистичке библиотеке“ под уредништвом г. г. Премовића и К. Луковића. Свеске ће излазити једном месечно и обиловаће богатом и здравом садржином. Претплата стаје на три месеца 2.40 а поједине свеске продаваће се по један динар.
У Загребу су пијани артиљерски војници ишли улицама и изазивали грађане и полицију. Један полициски комесар уз припомоћ грађана покуша да затвори неке од њих. У тој гужви удари га један артиљериста песницом у око, те овај падне у несвест. Светина зграби војника у своју средину и одведе га у варошку полицију, а остали војници повуку се у касарну.
Овај војнички скандал изазвао је живо негодовање у грађанству и кажу, да ће поводом тога бити интерпелација у хрватском сабору.
Влада је поднела синоћ оставку у клубу скупштинске већине.
Синоћна седница радикалног клуба није била бурна, али је била значајна. Што ређе бива у клубску седницу дошла су гл. министри на челу с министром-председником. Одмах у почетку седнице устао је г. ђенерал Сава Грујић, председник министарства и прочитао је доста суморним гласом владину декларацију.
У декларацији, коју је г. министар председник прочитао, жали се влада како између ње и клуба скупштинске већине нема потребне једнакости. Посланици подносе своје предлоге без претходна споразума с министрима. Министарски предлози се у одборима са свим преиначују и пропадају. У опште је влада дошла до уверења, да се овако даље не може радити, те је принуђена изјавити како се решила да поднесе оставку.
После прочитане декларације настала је дебата. У опште нико није био изненађен владином декларацијом. Многи говорници су признавали, да има кривице и до посланика, на у главном је крива влада, која је изгубила скоро сваки контакт са радикалним клубом, а држање јој је у главном шепртљанско. Влада у клубу није имала ни једног одлучног браниоца.
После овако неповољних говора разних говорника устао је г. министар-председник и изјавио је у име владе, како она дефинитивно подноси оставку.
На ову изјаву владину настала је опет дебата у клубу и решено је да клубски одбор преговара у данашњег дана с владом, да у седници која ће бити вечерас поднесе извештај да се тада коначно реши о министарској кризи.
Своју оставку влада је мотивисала тиме, што су се у Скупштини појавили неки предлози, који се косе са њеним програмом рада. Клуб је примио ову владину изјаву, али по њој није донео никаку одлуку, већ је остављено да се то реши на данашњој седници свију скупштинских одбора.
Поводом оне оставке владине увелико се већ распростиру разне верзије о комбинисању нове владе. По једној састав кабинета био би поверен г. Николи Пашићу. Она је без сумње нашла оправданих разлога у раније упорно проношеној вести, да ће у случају пада кабинета доћи г. Никола Пашић за председника министарства. Ова је верзија, бар за сад, са свим неоснована, пошто би његов долазак повукло распуштање Скупштине, јер пређашњи самостални радикали никако не пристају на такав избор и према томе он не би имао већину у овој Скупштини, на коју би се могао ослањати.
По расположењу скупштинске већине судећи, у случају, да се владина оставка прими, нов кабинет саставио би г. Стојан Протић. Ко се не би том избору зарадовао?! Нарочито српски новинари, сећајући се његовог закона о штампи, поздравиће с одушевљењем новог премијера.
Многи радикални посланици, с којима смо данас говорили, мисле, да г. Стојан Протић неће хтети да образује министарство. Не загриза му се у буџет, киселу јабуку. Они мисле, да ће г. Сава Грујић само реконструисати садашњи кабинет и наћи неку погодну личност за министра финанција. Лако је тако говорити, али тешко је наћи ту погодну личност.
О томе, ко ће бати нови министри просвете и иностраних дела, разно се комбинује у вароши.
Ако буде председник министарства Стојан Протић, биће министар спољних послова или Мих. Вујић, наш посланик у Бечу, или Свет. Симић. У том случају био би министар просвете др. Драг. Павловић, проф. Вел. Школе, или Љуб. Јовановић, такође проф. Велике Школе. Ако би се Вујић примио министарства спољних послова, било би министарство просвете понуђено Свет. Симићу. А ако министарство састави Ник. Пашић, задржаће он сам министарство Спољних послова, а министарство просвете биће понуђен Свет. Симићу. Ако га Симић одбије, биће министар просвете Драг. Павловић или Љуб. Јовановић.
Извештени смо, да г. Лаза Пачу не би хтео да уђе у кабинет г. Ст. Протића као министар финанција, већ да једино пристаје да то учини, ако г. Никола Пашић буде шеф владе. Међутим канда г. Пашић сматра, да још није дошло његово време.
По једној комбинацији за министра војног дошао би г. Никодије Стефановић, почасни генерал у пензији.
Пред сам закључак листа дознали смо, да у радикалним круговима желе, да портфељ министра војног прими г. М. Живковић, пуковник. Међу официрима би ова кандидација нашла свакако врло велико одобравање.
Синоћна „Самоуправа“ овако почиње свој уводни чланак: „Гласови о сукобу између радикалне владе и клуба скупштинске већине сасвим су неосновани“. Шест сати доцније влада је због сукоба с клубом већ пала. Ако је у „Самоуправи“ свако тврђење овако тачно као ово онда… и т. д.
Вечерас ће на клупској седници влади г. Саве Грујића бити исказано поверење. Да ли ће она ипак хтети остати, то је друго питање.
Наш петроградски посланик, г. Ст. Новаковић полази за Петроград 31-ог ов. мес.
Данас је опет на дневном реду интерпелација о мартовским демонстрацијама, али је г. Протић опет болестан, те се прешло на друге, неважне ствари.
На јучерашњем скупштинском састанку на дневном реду био је одговор г. Министра Полиције на интерпелацију о мартовској демонстрацији. Преко ове тачке морало је се прећи, јер г. Министар није дошао на седницу. Како нас уверавају г. Министар није дошао зато, што није морао да да̂ тачан одговор о мартовској демонстрацији украђена.
Пред Државним Саветом налази се предлог народних посланика о измени чл. 18. закона о Уређењу државног Савета, у том смислу, да саветничке плате смање на 8.500 дин. Тако ће сад Савет имати да да̂ мишљење о плати својих чланова. Ми мислимо да Савет може дати мишљење о овом предлогу, који се на данашње саветнике не може односити, пошто су они већ стекли право на плату 10.000 динара и то им се право може одузети.
Државни Савет размотрио је овај законски предлог и дао своје мишљење да би га са извесним изменама и допунама ваљало усвојити.
Јуче пре подне држана је проба новим брзометним топовима. Наши читаоци наћи ће од нашег сарадника војне ствари, који је тим пробама присуствовао. Детаљан извештај у нарочитој рубрици.
Главни сарадник руских листова: „Куријера“ и „Руское Слово,“ господин Милан Бојовић — Србин, превео је на руски језик војислављевог „Рибара.“ Руска критика одушевљена је овим војислављевим делом. Она „Рибара“ преузноси више од Гетеовог „Фауста“, из разлога што у „Рибару“ принцип добра одржава превагу.
Г. Бојовић, није се зауставио само томе. Он је успео да једног чувеног руског композитора одушеви ово дело. Композитор — који је узгред буди речено и веома богат човек — решио се да ово дело војислављево компонује, како би се могло у Московској и Петроградској опери приказивати. У тој цељи он ће се с пролећа кренути са г. Бојовићем у Србију, да се упозна са српским традиционалним и уметничким мелодијама и композицијама, како би могао „Рибара“ приказати руској публици у духу чисто српских мотива.
На данашњи дан пре 25 година умро је Љубен Каравелов. Бугари су решили, да држе помен том свом великом човеку тек 25. ов. мес.
Новоизабрани темишварски владика, г. Георгије Летић, потврђен је од цара и отпутовао је у Беч да положи заклетву.
Еснаф штампарско-литографски држао је 19-ог ов. мес. своју седницу, на којој су сви присутни чланови, осим г. Чеде Стефановића, изјавили, да полиција није ни на који начин на њих утицала нити их спречавала, да штампају „Народни Лист“. Ко хоће да верује, нека верује.
Ми смо пре недељу дана јавили, да су се сељаци у селу Баваништу побунили и да је војска послата да их умири. Сад јављају, да је код неког Милана Станковића нађен читав арсенал оружја и план за праву револуцију против мађарске државе, власти и свештенства.
Како се код нас на дохват и без много размишљања праве закони, може нам између осталога послужити и пројекат измена и допуна у закону о устројству војне академије, што га је министар војни поднео Народној Скупштини.
Ваља само прочитати тај пројекат што га је поднео министар и упоредити га са изменама и допунама Државног Савета од 10. јануара 1904. год. № 118., па да се види какви галиматијаси испадају при прављењу закона. Ево примера! Државни Савет предлаже измену чл. 12 и доноси своју стилизацију целог члана. Но кад потражите тај члан у министровом пројекту, тамо се говори о сасвим десетом, а оно што Државни Савет хоће да мења, односи се на чл. 11, а не на чл. 12. министрова пројекта.
Државни Савет предлаже измену чл. 16. и говори на том месту о хонорарима, међу тим у чл. 16. министрова предлога нема ни помена о хонорарима, него се у њему говори о административном особљу. У министровом пројекту говори се о хонорарима у чл. 15.
И тако то иде редом, да му ни уха ни репа не може човек ухватити. И кад се запитамо од куд то да се у реферату Државнога Савета сви чланови износе погрешно, онда то можемо објаснити само тиме, да Државни Савет и није имао овај познати министров пројекат, него неки са овим други.
Што се пак самога министровог пројекта тиче, у њему се тек огледа неподобност онога који га је правио за писање законских пројеката. Јер што се у једноме члану утврђује као закон, то се већ другим чланом потире. Просто брука. Ево само један пример за то. Чл. 54. пројекта вели: „и досадањи редовни професори грађанског реда остају сви и даље са правима, које прописује чл. 16. старога закона, до њихова дослуживања.“ Међутим одмах већ чл. 55. потире то, јер се у том члану вели да ће се за све предмете бирати професори према конкурсу. А кад ће се према конкурсу бирати професори за све предмете, како ће онда остати досадањи редовни професора грађанског реда до њихова дослужења? И тако то иде од почетка до краја. Ми се само чудити можемо, како се с таким елаборатом може излазити пред Нар. Скупштину, као што се чудимо и томе, што је и Државни Савет све то некако овлашно разматрао.
По извештају, који смо јутрос из аутентичног извора добили г. Чариков не враћа се у Београд због тога, што је приликом састанка у Мирцштегу, гроф Голуховски тражио да се он опозове. Гроф Голуховски тврдио је, да се Чариков сувише ангажовао за српску ствар у Маћедонији и да на тај начин смета извршењу реформног програма у Турској.
Гласови, да је он отишао због унутрашњих српских ствари неистинити су.
Према телеграмима, које доносимо на првој страни, за новог митрополита у Скопљу изабран је Србин Архимандрит Себастијан.
Митрополит Себастијан родом је из Липљана, стар је 34 године. Отац му је умро лане као стар човек и био је јако поштован у целој Старој Србији, а мати му је још и сад жива. Још од блиске родбине има брата Живана, који је такође свештеник у Липљанима. Митрополит Себастијан свршио је богословске науке у Призрену и Београду, потом се оженио и провео неко време као свештеник у Старој Србији. Како му жена ускоро умре, ожалошћен реши да се покалуђери и оде на Халку где такође сврши богословију. Међу београдским Македонцима и Старосрбијанцима поздрављен је његов избор најодушевљеније.
Г. Жив. Балугџић вратио се синоћ из Беча где се бавио три дана.
Г. Тоша Петковић, Министар Привреде, поднео је Народној Скупштини Пројект Закона о Шумама, који је већ био предмет дискусије у радикалном клубу већине. Клуб је размотрио поднесени пројект и нашао да он у многим својим одредбама не одговара фактичким потребама и намени једног доброг закона о шумама. У одредби о горосечи, клуб је заступао гледиште слободне горосече, како приватних тако и манастирских шума без ичијег одобрења, док је међутим г. Петковић у свом пројекту био томе противан. Како г. министар те мисли да отступа од својих назора изнесених у пројекту, а клуб радикалне већине још мање од своје одлуке, то ће неминовна последица свега тога бити питање о самом опстанку г. Петковића.
Државни Савет поништио је решење министарског савета, по којем се г. Радоје Радојловић, бив. начелник поштанско-телеграфског оделења, отпушта из државне службе.
Уредник „Србобрана“ г. Јован Бањанин, оптужен је и одмах узет на саслушање због чланка „Тешки часови“ који је изашао у 282, броју „Србобрана“. Државни тужилац нашао је у ставовима овога чланка увреде величанства и увреде чланова владајућег дома. Овај један пример нека послужи као доказ колико је угрожена слобода јавне речи у прекосавским крајевима, кад они налазе увреде величанства чак и онде, где она не може ни између редова да се чита.
Данас је потписан повећи полицијски указ. Међу осталима, постављен је за члана Управе града Београда г. М. Ж. Петровић, секретар шумарског одељења Министар. Народне Привреде.
У данашњој скупштинској седници примљен је једногласно на јутрошњој седници у начелној дебати предлог закона о устројству војске.
Познато је, да је Нар. Скупштина изгласала поднесени јој предлог о укидању државне помоћи г-ђама Гарашанки, Ристићки и Вучковићки, и да је њена одлука достављена и Државном Савету. Држ. Савет размотрио је поднесену одлуку и нашао, да је она по све неоправдана, јер је та држ. помоћ њихово стечене право. Исти ће се предлог изнети и по други пут, на коначно решење пред Скупштину.
За питомца за Словенско право јавило се четрнаест кандидата. Избор ће бити врло тежак, јер има више кандидата, који с правом могу да рачунају, да ће бити изабрани. Зар се за тај важан предмет, не би могла послати двојица?
У буџетском одбору смањена је државна помоћ Народном Позоришту од 40 хиљ. дин. на 30 хиљ. дин. Међу члановима тог одбора нашао се чак и један, који је предлагао, да се позоришту цела државна помоћ одузме и да се оно да под закуп. Ко да више? Први, други пут!
У министарству финансија ради се на предлогу за измене и допуне у царинском закону. Како дознајемо по том предлогу за царинске чиновнике траже се не само нарочите квалификације, већ и полагање испита.
У Петрограду су прекјуче Српска колонија и Словенско Добротворно Друштво прославили Св. Саву на најсвечанији начин, свечаније него икада до сада, како телеграфише „Руска Телеграфска Агенција“. У казанској саборној цркви у Петрограду одслужена је свечана литургија у присуству српске колоније, чланова Словенског Добротворног Друштва, Рускога Собрања, ђенерала и државних великодостојника. Одмах затим био је велики пријем и закуска у српском посланству у Петрограду. У вече је у официрској касини био велики српски концерат, позоришна представа и бал. О вечери је било одушевљених говора и здравица Краљу Петру, кнезу Николи и напретку српског народа.
На заједничкој седници управе „Побратимства“ и „Обилића“ која је синоћ држана, решено је, да се великошколска омладина крене 6. фебруара за Софију, да 7. феб. „Обилић“ даје концерт, а 8. фебр. ће онда бити заједнички збор српске и бугарске омладине.
Изабран је један ужи одбор, који ће све спремити за пут.
Како смо сазнали, уметничка забава, за коју се већ толике припреме чине, биће око половине месеца фебруара.
Чувени виртоуз на виолини Ондричек, који је већ познат нашој публици, доћи ће кроз две три недеље да даје концерте заједно с Београдским Певачким Друштвом.
Становници ове улице жале се на недовољно осветљење. Жалба им сасвим умесна, јер су електричне сијалице доиста неправилно и несразмерно распоређене тако, да у оном делу те улице од Крунске до улице Краља Александра половина нема ни једне сијалице.
Надамо се да ће општина учинити шта треба да се у овој улици намести још која сијалица.
Потписат је и кроз дан два обзнаниће се повећи указ по поштанско-телеграфској струци, којим се размешта известан број поштанско-телеграфских службеника.
Управа Велосипедског клуба приређује једну велику забаву 20 јануара, у просторијама коларчетове пивнице.
Париски, лист „Либерте“ сазнаје из Берлина, да немачки престолонаследник у последње доба отворено опонира своме оцу. Он се са њиме не слаже у многим стварима и због тога дошло је до оштријих речи. У последњој таквој оцени царевић је овако говорио своме оцу:
— Ако не могу живети слободно у Немачкој, отићи ћу у Енглеску и нећу се враћати, док не будем у Немачкој добио право да слободно мислим. Као потпоручник у нашој војсци, дужан сам повиновати се Вама у свему, што се односи на војничке ствари, али као човек и као Немац ја имам права да мислим, како хоћу. Ни ви се ни сте увек клањали мислима свога оца, зашто онда иштете од мене, да ја Вас већма слушам, него што сте Ви слушали Вашега оца?
Када је цар Виљем чуо ове речи свога сина, он се наљути и нареди, да му непокорног сина ставе у војнички затвор.
Господин Живојин Балугџић, финансиски стражар поднео је народној скупштини молбу, да му се уваже неке поднаредничке године службе, или тако нешто. У скупштини су се мало изненадили овоме тако ретком имену и молби једнога Балугџића.
На јучерањој седници други пут је прочитан предлог Милентија Божовића и другова, којим се тражи, да се митрополиту и епископима одузме стални додатак, који су имали по чл. 226. закона о црквеним властима.
Посланик Таса Обрадовић поднео је предлог, да скупштина ради и од 3—6 часова по подне, како би се брже свршавали текући послови, пошто народна скупштина кошта народ 4000 дневно. Посланици нису изгледали ни најмање одушевљени овим предлогом. Поред овога и других незнатнијих предлога поднесен је и предлог, да се укину жандарми, пошто се на леђима многих грађана још познају трагови од жандарских тесака.
Г. Министар унутрашњих дела постао је у последње време веома попустљив. Тако је јутрос на питање једнога посланика, када ступају у живот извесне законске измене и допуне одговорно: кад год хоће скупштина т. ј. ћеф јој кад краљ потпише ћеф јој кад се обнародује; или кад буде и једно и друго. У осталом само ово последње је правилно.
Путем оферталне лицитације извршена је 10. о. м. продаја имања Негоја у Румунији, које је племенита душа, природни син кнеза Михаила, пок. Велимир Теодоровић завештао српском народу на просветне циљеве, одредивши за извршиоца свога тестамента српски Државни савет.
Но једно је мислио племенити завештач, а друго они који су се по несрећи српског народа назвали његовим рођацима.
Од дана смрти пок. Велимира Теодоровића дигла се и хала и врана да то знатно и за просветне циљеве одређено имање разграби. Као рођаци и наследници пријавили су се и подигли парницу да тестамент оборе жена мађарског министра Беле Талијана и некакав Ханс од Траутенберга, па кад је с овима у име српске државе склопљено поравнање по цену од 250.000 динара, похитао је у пљачку краљ Србије последњи Обреновић, који је преко својих креатура притиснуо то имање с потраживањем у име наследства од пуних 152.000 динара заједно с интересом од дана смрти завештачеве. За све време од смрти завештачеве па до погибије Александрове није од тога имања унета ни кршена пара у државну касу. Све се то развлачило као алај-бегова слама. И штавише већ је све било удешено да се и имање прода без лицитације за ништавну суму од 1.700.000 динара у ком би случају фонд Велимира Теодоровића или испао врло мршав, или га, може бити, не би никако ни било. Но у књизи судбине беше друкче записано. Дошао је 29. мај, који је побркао многе рачунице, између осталога, спречио и ову пљачку иметка српскога народа. Министарском савету свакако се мора признати да је врло добар избор учинио, кад је понудио г. Љубу Живковића да по тој ствари српску државу заступа, као што и г. Љуби Живковићу припада свака част и хвала, што се тога посла примио без икакве награде. Офертална лицитација од 10. о. м. показала је ванредно леп успех. За имање је постигнута највиша понуђена цена од 2.275.500 динара. Ту су цену понудили сељаци са самога имања Негоја. Одмах иза ових долази понуда од 2,200.000 динара извеснога г. Ђеблеска, који је поднео и накнадну понуду, нудећи 4.500 динара више, него што су сељаци из Нагоја понудили. Значи, да се за то имање може добити још и већа цена. И ми држимо да ће се Министарство и Државни савет сложити у томе, да се распише нова лицитација, на којој би се то имање дефинитивно продало, како то и сам г. Љуба Живковић предлаже.
Ни у ком случају не верујемо, да ће некоме у данашње време поћи за руком да се разним смицалицама имање неком уступи без нове лицитације, на чему како сазнајемо, ради и један овдашњи адвокат и народни посланик. Ако до нове продаје буде опет у скоро време дошло, она се свакако мора извршити редовним путем. Но има још један пут. Ми држимо да се потраживање гђе Беле Талијана и Ханса од Траутенберга могло исплатити, пошто је оно извршно, а потраживање пок. краља Александра Обреновића могло би се још и пред румунским судовима поништити, пошто је поравнање закључено неправилним путем. На тај би се начин спасло српској држави око 500.000 динара.
У сваком случају може се данас сматрати као сигурно да је завештање пок. Велимира Теодоровића спасено од пропасти и српска просвета ће располагати једним новим, богатим фондом.
Јуче је на врло свечан начин прослављен Св. Сава у В. Школи. Ретко се кад памти толико посетилаца приликом ове прославе као јуче, на којој је и сам Краљ са својим ађутантима присуствовао. Када су сала и побочне собе биле већ са свим испуњене, приступљено је сечењу колача. На јектенија одговарало је акад. певачко друштво „Обилић.“ По свршеном овом чину, г. д-р Станоје Станојевић, професор историје на В. Школи, држао. је леп говор у коме је прво бацио кратак поглед на прилике у Србији непосредно пред устанак, и на прилике каке су данас у оним истим крајевима Истакао је затим да је основни принцип у раду устаника, из прошлог устанка исти онај који је био у раду Св. Саве. Тај принцип састоји се у главноме у овоме: Српском народу, који је на граници представника источне и западне културе, прети опасност с обе стране. С тога српски народ треба да прима оно што је добро и од источне и од западне културе, али да свим силама, кад је потребно и са оружјем брани своју народну индивидуалност. Напредак и култура српског народа у старим српским државама, чији су државници и радили по овом принципу, пропала је са свим када су Турци дошли и освојили српске земље. Говорник је истакао да српски народ у доба турског продирања није био у опадању као што се обично прича, а исто тако да стање српског народа под Турцима није било у почетку тако рђаво као доцније. Резултати рада Св. Саве били су пропали, али је остала идеја о народној и црквеној самосталности и та идеја инстинктивно је кренула људе у првом устанку у борбу за слободу. Говорник је заиста окарактерисао у кратким потезима генерацију првих српских устаника, и истакао је да је та генерација створила услове за живот данашњој српској краљевини, која је центар и узданица целокупног српског народа. Напослетку је говорник истакао да је тежиште данашњег рада Краљевине Србије на националном, економном и културном пољу, и нагласио је да ће подизање В. Школе на степен универзитета, ако буде извршен програм за прославу стогодишњице као што је објављено, бити један од најбољих и најтрајнијих споменика Карађорђевих генерација и њихова рада.
По свршетку говора г. Станојевића, г. Марко Леко, ректор В. Школе објавио је награђене темате. Потом је „Обилић“ отпевао још неколико песама и гости се почеше разилазити.
Од великошколаца, који су радили Светосавске темате, награђени су новчано ови: из правног Факултета Станоје Михаиловић 4. г., Лаза Марковић 3. г, и Тома Живковић 2. г. — из философског Јефта Дедијер, Секулић и Драгомир Јекић, — из техничког П. Поповић, Ј. Станојевић и М. Смиљанић. Похвалнице су добили: Јован Лончарић правник и Милош Секулић техничар.
Ове године, као и увек, била је у В. Ж. Школи свечана прослава Св. Саве, која је почела у 9 сах. изјутра са богослужењем у цркви Св. Наталије. После свршене литургије приступило се сечењу колача и водосвећењу. Затим је г-ђица Малвина Гогићева наставница В. Ж. Школе, држала предавање о значају математичке наставе. Концертни део, у коме се више ученица продуковало које у певању које у декламовању, испао је глатко и без мане.
У публици, која се појавила у довољном броју, била је и принцеза Јелена са својом пратњом.
Принц Павле присуствовао је јуче школској свечаности у теразијској основној школи.
На синоћној забави великошколске омладине, која је била у сали код Коларца, био је и Краљ са принцезом Јеленом. Краља је поздравио при уласку правник Јован Нешковић лепим, кратким говором, а по том је принцези предао букет цвећа. Од министра био је г. Сава Грујић.
Прво коло, Србијанку, повео је Краљ са ректором Вел. Школе, г. М. Леком. После одмора Краљ се поздравио са свима члановима одбора и отишао у 11 сати и 10 минути.
Краљ је приложио 300 динара у злату. Свега на класи пало је 4700 дин.
На прексиноћнем дворском балу у Бечу, аустријски цар се врло дуго разговарао с г. Вујићем. Zeit вели, да је то свима пало у очи.
На глас, да је ухапшен г. Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник масе пок. Велимира Тодоровића, ми смо јуче послали једног свога сарадника у главну полицију, да се боље упозна са том ствари. Нашег сарадника примио је дежурни члан г. Барбуловић, који му је одобрио да говори са г. Тодоровићем, али је овај одбио сваки састанак, јер је слаб, упутивши га на свога адвоката г. Ружића, који ће га о свему томе подобно известити. Г. Тодоровић као и г. Петронијевић поднели су јутрос жалбу што су ухапшени.
Јуче у подне ухапшен је по истој кривици и г. Милош Петронијевић. Непосредно пре тога један наш сарадник имао је прилике да разговара с г. Петронијевићем, који му је изјавио, да је он све издатке који су у питању, вршио по личној, усменој наредби краља Александра и да је највећи део те суме издао извесним лицима у Енглеској. Признанице о томе нема, нити хоће да каже која су све лица била, којима је издавао те новце.
Г. Владан Ђорђевић опет је дошао у Београд и јуче по подне био у посети код г. Саве Грујића.
Прекјуче су се непознати лопови увукли у два вагона теретног воза између Раље и Липова и побацали уз пут сву робу из њих, коју су доцније покупили.
Дознајемо да је Државни савет уложио протест против продаје спахилука „Негој“, и тражио да му се цело имање, које је пок. Велимир Теодоровић завештао српској држави, преда на чување у смислу тестамента. Услед тога влада ће по својој прилици још ових дана поднети Народној скупштини предлог за законодавно решење, којим ће се Државни савет овластити да имање пок. Велимира прими и њиме рукује.
Апотекарски помоћник Бела Арпад који је био годину дана у Викторовићевој апотеци, отровао се прексиноћ у хотелу Касини и умро је јутрос у државној болници.
Како чујемо г. Веснић враћа се поново на Вел. Школу.
Данас су Народ. Скупштини прочитани краљеви укази, којима се влада опуномоћава, да поднесе предлоге о изменама у закону о таксама, царинској тарифи, државној трошарини и порези.
Један од посланика поднео је Скупштина предлог, да се број фактора у државној штампарији сведе на једног и његовог помоћника.
На дан 4. фебруара као на дан, када се Кара-Ђорђе заклео у Орашцу са својим друговима, да ће устати на Турке, биће, како се чује, велика народна свечаност.
Како је од 29. маја изашла из обичаја химна Даворина Јенка са текстом Јована Ђорђевића, Србија је остала без своје химне. Међутим и без конкурса стигла је у Београд химна, коју је спевала и компоновала гђа Мишићка из Беча. За нову химну послао је текст и Змај Јован Јовановић.
Меродавни кругови на све те пошиљке нису ништа одговорили. Крајње је време, да се распише конкурс за текст нове химне, а после тога и за музику, која би одговарала том тексту.
Неки овдашњи дневни листови донели су вест да ће наша држава исковати извесну количину новца од 21/2 паре. Како смо ми сазнали, ово је био био само предлог, а од стварног ковања неће бити ништа.
Затворени официри по делу нишке афере, који су издржали досуђену им казну, како дознајемо неће се више враћати у трупу, већ ће ови бити постављени да врше војно-административну службу.
У Ваљеву се основао одбор за подизање споменика Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, тим првим жртвама српскога устанка. На стогодишњицу њихове погибије, 24. јануара ове год. даваће им се парастос у цркви и помен на месту, на којем су посечени.
Познати драматург Минхенског дворског позоришта, Србин Јоца Савић опасно је оболео. Надамо се, да ће се ускоро опоравити.
Крајем овога месеца приредиће г. Вучетић, сликар, изложбу својих слика у сали Грађанске Касине. Међу осталим сликама биће изложени и портрети г-ђице Машинове и г-ђе Десанке Ђорђевићеве.
Државни Савет прегледао је законски предлог о уступању Рибарске Бање Врачарској Штедионици, и вратио с мишљењем, да би је требало уступити као користан по народно здравље.
Пиротска Ћилимарска Задруга приређује велику изложбу свих врста пиротских ћилимова у сали код Коларца.
Изложба ће се отворити данас и трајаће до 19. о. м. Улазак је бесплатан.