Ознака: Друштво за чување народног здравља

  • Живот и смрт у Београду

    Одавно се већ говори, да би Београд изумро кад се у њега не би досељавао свет са стране; изумро зато, што се у њему више умире него што се рађа. То, додуше, није сасвим тачно, — ипак се и у Београду сваке године више деце роди него што се умрлих сарани. Али та разлика врло је мала, и Београд, у овом случају, ако не би баш опустио, бар на би растао.

    Па зашто је то тако? Зашто ћете од свакога чути, да је људски век у нашој престоници много краћи него у другим, баш и већим варошима; да се код нас више болује но у другим местима; да се пре свега, туберкулоза међу нама тако одомаћила, да сваки трећи човек у Београду од ње умире? Зашто све то?

    Одговор је врло прост. Има у томе кривице и до државе и општине, може се њима у сваком моменту пребацити, да нису учиниле све што су могле и што су биле дужне да учине за здравље овога света. Да не улазимо дубоко у то питање, — доста је само неке ствари поменути: Београд нема ваљане болнице, нема довољно паркова и игралишта за децу, нема народне кујне, нема ниједне скоро зграде са добрим сиротињским становима, нема народног купатила, нема готово ниједне радионице која не би убијала онога који у њој ради. Као што рекох, и држави и општини може се с правом пребацивати, да нису обратиле довољно пажње на те потребе београдских грађана. Али њихова је кривица сразмерно мала. Много, много већи грех носимо ми сами који у Београду живимо, и то сви ми, и велики и мали, и мушки и женски. То се многоме може учинити нетачно и невероватно, али, тако је.

    Нигде у свету, апсолутно нигде, није држава сама собом била у стању да подигне здравље својих грађана, — да их за живота направи здравијим и живот да им продужи. Док се сами грађани нису подигли да се о свом здрављу старају, док сами нису почели о томе да мисле и на томе да раде, дотле никаквог успеха није било. Само њихова иницијатива, приватна иницијатива била је кадра нешто да створи. И она је, где се јавила, чуда створила.

    Крајње је време да и Београђани пођу тим путем, — Београђани, који су већ више пута доказали да су у стању израдити чека се збиљски прихвате. Тек кад они учине своју дужност, моћи ће од државе и општине с правом захтевате да озбиљније врше оно што је на њима.

    Да би им очито показало бедно стање здравствених прилика у Београду, и да би сваки увидео шта треба радити па да се тога спасемо, Друштво за чување народног здравља приређује данас у 31/2 сата по подне, у сали Велике Школе. Предавач је г. Д-р М. Јовановић — Батут, професор Хигијене на Великој Школи.

    Отидите на то предавање.

  • Дневне вести

    У руском посланству

    Јутрос у 11.30 часова изасланици Рускога клуба били су код г. Муравјева руског отправника послова у Београду. Изасланици су у име Руског-клуба пожелели су успех руском оружју и дали израза својих симпатија за руски народ. Г. Муравјев им је на томе заблагодарио и изјавио, да су сви ови телеграми који говоре о победи јапанске војске тенденциозне лажи, јер правих битака још није ни било и да Русија чини врло велике припреме за рат.

    Дипломатске вести

    Г. Стојан Новаковић, наш посланик у Петрограду, отпутовао је за Цариград. Истим возом отпутовао је у Ристовац г. Саблин аташе овдашњи руског посланства.

    Странци

    Министар финанција г. Лаза Пачу намерава да доведе странце стручњаке за преустројство централног књиговодства, које је, као што је влада у свом програму изјавила, једна од најважнијих тачака наших финанцијских рефорама.

    Српско-руски преговори

    Извештени смо, да је руска влада одредила бившег министра финанција Витеа да води преговоре са Србијом о новом трговинском уговору. Из тога се види, да Русија, и ако се налази у рату, не мисли прекидати свој рад на склапању нових трговинских уговора са страним земљама.

    Освештење цркве

    Јуче по подне освештена је новоподигнута црква, коју је подигао г. Никола Спасић, трговац, на гробљу топчидерском. Тај чин, извршио је Митрополит са још 3 свештеника и 1 ђаконом.

    Из народне скупштине

    На данашњој скупштинској седници решавано је о продаји државних непокретних добара. После подуже дебате, у којој су учествовали г. Стојан Рибарац, г. Ђока Марковић, г. М. Мостић, г. Н. Нешић и други, у начелу је решено да се државна добра продаду са 78 против 20 гласова.

    Законски предлози

    Државни Савет размотрио је и дао своје мишљење о предлогу закона о замени сребрног новца и о ковању ситног новца од никла и бронзе, и о предлогу народног посланика Јаше Продановића и другова о смањивању плате државним саветницима.

    Одобрено решење

    Првостепени Суд за град Београд одобрио је решење кварта теразиског, којим су Михајло Пантић штампар и Алекса Стаматовић жандарм, стављени под кривичну истрагу и притвор за крађу и уништај званичних аката.

    Путничке вести

    Г. г. Андра Ђорђевић, министар у пензији и Ж. Ђорђевић, професор Вел. Школе, допутовали су из Аустро-Угарске а г. Власт. Максимовић, окр. начелник и г. Ст. Рекалић, потпуковник из унутрашњости. Отпутовали су г. Сима Катић народни посланик у Свилајнцу; г. А. Машин, командант дивизије у Дубравницу и г. Др. Коста Динић Краљев лекар у Паланку.

    Стара граната

    Милан Петровић радник код Шандора Бауера, старинара на Никољском тргу, о коме смо јавили да је тешко повређен од једне старе гранате која му је у рукама експлодовала, пренесен је у овдашњу болницу. Лекари сумњају да ће остати жив.

    Морално васпитање војника

    Г. Вој. Поповић, правник, официр у оставци, држаће у недељу 8. ов. мес. у хотел „Булевару“ јавно предавање о моралном васпитању војника и утицају старешинског кадра на то васпитање. Приход од предавања намењен је пострадалим Старосрбијанцима и Мађедонцима. Почетак у 3 часа по подне; улазница добровољан приход.

    Народне песме о устанку

    На предлог г. проф. Мих. Ђорђевића „Професорско Друштво“ решило је, да као споменицу на први српски устанак критички изда све српске народне песме о том устанку.

    Ово је врло срећна мисао која ће свакако наћи најлепшег одзива.

    Збор у Савамали

    Јуче пре подне био је збор грађана из Савскога краја на коме су се договарали како могу поправити здравствене прилике свога краја. Лепо је било на том збору, што се на њему видели скупљени људи из свију сталежа; иза лекара говорио је ђенерал, после њега фабрички радник, за радником трговац и т. д. Сви су они лепо изнели неприлике у којима живи народ тога краја, указујући прстом на силне влажне станове, на незатрпату бару Венецију, на недостатак слободних, дрвећем засађених простора и т.д. Овом приликом хоћемо нарочито да истакнемо говор фабричкога радника, Луке Павићевића, који је врло разложито изнео, зашто наш раднички свет тако рано и тако много губи здравље и умире. Он је, поред осталих хигијенских, неприлика, споменуо још и рђаву, недовољну недовољну храну, на коју је у Београду осуђен сиротнији свет, и изнео начине како би се томе могао помоћи. Сем тога, напоменуо је, да је са овако малим бројем општинских лекара немогуће вршити потпуну сиротињско-лекарску службу и да је за здравље сиромашнијих грађана необично штетно, што у Београду немају могућности да се окупају.

    Пошто је пажљиво саслушао све говорнике, збор је донео ове одлуке:

    1. Да се сви присутни запишу да ће бити чланови Друштва за чување народног здравља.
    2. Да сви потпишу изјаву, да ће се стално старати да им бар њихова кућа буде чиста и хигијенски исправна.
    3. Да се настане те да се бар онај крај баре Венеције, што је до железничке станице, што пре наспе.
    4. Да се настане те да се што већи део тог краја, а нарочито трг Св. Николе, што пре засади дрвећем.
    5. Да се поради те да се што скорије подигне народно купатило.
    6. Да се општина умоли, да што пре почне радове на канализацији, и да за те послове употреби првенствено домаће раднике.
    7. Да се поради да се укине трошарина на обичне животне намирнице.
    8. Да се умоли општина да узме већи број добро награђених лекара и да установи општинску апотеку за сиротињу.
    9. Да се поради те да се што пре поруше сви влажни станови а да се подигну добри станови за сиротињу.

    О тим одлукама имаће да се стара одбор, који је на збору изабран као пододбор Друштва за чување народног здравља.

  • Дневне вести

    Молепствије

    Данас пре подне у 10 часова држано је молепствије за победу руског оружја у овдашњој Саборној Цркви. На Молепствију чинодејствовао је Митрополит са 16 свештеника. Још пре 10 часова црква је била пуна најодабранијом престоничком интелигенцијом. Осим особља руског посланства са госпођама, молепствију су још присуствовали: Престолонаследник Ђорђе у војничком оделу, са првим краљевим ађутантом г. Дамњаном Поповићем, јер је Њ. В. Краљ лако оболео и по савету лекаровом не сме два-три дана напуштати собу. [А] од министара били су: Министар Председник г. Сава Грујић, г. Никола Пашић Министар Спољних Послова, г. Пера Велимировић бив. Министар Грађевина и Љ. Давидовић Министар Просвете. Затим председништво скупштине са посланицима, г. Коста Главинић председник општине, г. Михаило Церовић Управник вароши Београда, од професора Велике Школе г. г. Милан Недељковић, Милић Радовановић и Чеда Митровић, професори гимназија, чиновници, трговци и врло велики број из осталих сталежа.

    Молепствије је вршено на врло свечан начин. Нему тишину прекидале су усрдне молбе свештеника за заштиту руске војске. Пред крај молепствија Митрополит г. Инокентије са крстом у руци држао је говор, у коме је од прилике ово рекао. Да ми према Русима немамо само човечанских симпатија, већ да нас за њих везује и сама вера и крв словенска, и да нас све то позива да отворимо своја братска срца и молимо Бога за победу руског оружја. Руски цар је дао доказа целом свету да он жели мар, а да је угазио у рат зато, што је у питању част руског народа.

    После свршеног говора руски отправник послова пришао је Престолонаследнику и захвалио му на присуству, а по том су г. г. министри и сви остали великодостојници приступили госп. Муравјеву и усмено изјавили како сви желе и како се надају да ће Руси брзо победити свог непријатеља.

    Званична Исправка

    У броју 18. новина „Политика“ од 29. јануара ове године, а у чланку под насловом: „Украђена акта“, поред осталога, изнето је и то, да су акта по ислеђењу о „Мартовској“ демонстрацији у Београду ишчезла незнатно где, те је то био повод што министар унутрашњих дела није одговорио у Народној Скупштини на интерпелацију г. Алексе Ратарца, народног посланика.

    Ово изношење неистинито је, а да је неистинито уредништво ће се најбоље уверити, ако свога уредника буде послао у Министарство унутрашњих дела, где ће акте овог предмета моћи видети.

    № 2946. Из канцеларије министарства унутрашњих дела 30. јануара 1904. године.

    Турска се спрема

    Бугарски министар председник Петров изјавио је, да Турска тражи ма какав повод да објави Бугарској рат. Она стога нарочито рђаво поступа с маћедонским бегунцима, у намери да опет изазове устанак.

    Турски комесар отпутовао је из Софије у Цариград с нарочитом тајном мисијом, која се доводи у везу с том изјавом Петровљевом.

    Ипак није

    Г. Павле Маринковић ипак неће бити постављен за начелника министарства спољних послова. На то место, као што смо поуздано извештени, долази г. Мих. Ристић, наш садашњи посланик у Софији. Ко ће на његово место у Софију ићи, још се за сада не зна. Необјашњиво нам је, зашто се сада, у овако важним тренуцима чине те промене. Ако све наше спремне заступнике на страни постепено доведемо у Београд, ко ће онда остати тамо?

    Специјални телеграми

    „Вечерње Новости“ мисле, да ниједан српски лист није у стању, да доноси специјалне телеграме, јер би то било сувише скупо. Напротив, сви српски листови, веле оне, ваде своје телеграме из бечких листова.

    „Вечерње Новости“ свакако тако раде; ми не. Нека се главни уредник њихов изволи потрудити до наше редакције, па ћемо му радо објаснити како српски листови ипак могу имати специјалне телеграме; ако жели. Ми ћемо му чак и показати све телеграме, које смо досад добили.

    Српска Краљевска Академија

    Јуче је био главни годишњи скуп Српске Краљевске Академије, и на њему је Академија изабрала ове своје нове чланове: г. Симу Матавуља, књижевника за редовног члана Академије уметности; г. г. Саву Урошевића, проф. Велике Школе и Dr. Др. Мендељева, руског научара за дописне чланове Академије природних наука; г. Алексјеја Александровића Шахматова, руског научара за дописног члана Академије философских наука; и г. г. Вацлава Томека и Лубор Нидерла, ческе научаре за дописне чланове Академије друштвених наука. — Сем тога, изабрала је секретаре стручних Академија за 1904. г, и то г. Др. Јована Цвијића за Академију природних наука, г. Јована Туромана за Академију философских наука, г. Љубомира Ковачевића за Академију друштвених наука и г. Михаила Валтровића за Академију уметности. За прегледаче рачуна за 1904. г. изабрати су: г. г. Др. Мих. Петровић, Јов. Мишковић и Љуб. Јовановић.

    Фабрика банака

    Коста Марковић абаџија из Балканске улице доставио је јутрос кварту варошком како му је неки, њему непознати сељак причао, да га је пред првостепеним београдским судом нашао један човек и позивао га да заједно праве лажне банке. У исто време нудио му је 50 лажних банака за 10 правих. Сељак тврди да је видео код „фабриканта“ читаву рпу лажних банака. Наређено је трагање, али по свој прилици ово је био само покушај да се сељак превари.

    Предавање Палилулцима

    Палилулски пододбор друштва за чување народног здравља држаће своје прво поучно предавање у понедељник, на Сретење 2. фебруара ове године, у 3 сата по подне у палилулској основној школи. Скрећемо пажњу грађанима тога краја на то предавање.

  • Дневне вести

    Страни посланици

    Извештавали смо из сигурног извора, да ће сви посланици страних држава, који се сада налазе на осуству, бити опозвани у најкраћем року и да ће сада на њихова места бити постављени други, који ће одмах и доћи у Београд. Од прилике у исто доба биће смењен и Краљев први ађутант г. Дамјан Поповић, по својој сопственој жељи.

    Посвећење

    Сутра ће у Цариграду новоизабрани скопски митрополит Севастијан бити посвећен за митрополита.

    Посланици пред бирачима

    Г. Сима Катић, посланик, отпутовао је својим бирачима, да им поднесе нов Пројекат Закона о шумама и да чује њихово мишљење о њему.

    Г. Љуба Стојановић и учитељи

    Предлог закона о школама претресан је већ на три састанка радикалног клуба већине. Ни око једног пројекта није вођена тако жива дебата као око овог. Већина посланика била је за побољшање учитељског положаја који се овим законом још погоршала. Нећемо овде износити поједине одредбе тога закона, али толико можемо рећи, да се учитељи од њега не могу надати никаквом добру.

    Нов новац

    Као што смо већ јавили, неће се ковати нов сребрн новац, пошто би га онда било сувише у циркулацији, него ће се за шест милиона динара сребрног новца с ликом краља Милана повући и прековати. Тај нови новац изгледаће овако: петодинарци ће на једној страни носити лик краља Петра и Карађорђа, а на другој ће арапским бројевима бити написано 1804–1904. Дводинарци динари и стопарци носиће на једној страни лик краља Петра, а на другој ће бити обележена вредност и година 1904.

    Осим тога сковаће се за 400.000 динара петпараца од никла и за 200.000 динара бронзаног новца од 2 паре.

    Сви ти радови извршиће се у Белгијској државној ковници у Бриселу.

    Спремање кандидата за српске митрополије у Турској

    За кратко време од кад је српски народ у Турској, добио два своја митрополита, већ је и скопска и рашко-призренска митрополија била по по једанпут смрћу свога митрополита упражњена. Срећом су се оба пута убрзо нашли погодни кандидати за митрополита. Али при свем том, озбиљних кандидата за избор било је врло мало. Ми мислимо да се треба озбиљно постарати за васпитање и спремање кандидата за митрополитска места у Старој Србији и Маћедонији тим пре, што се надамо да ће и у осталим епархијама у Маћедонији ускоро бити задовољена праведна жеља српског народа и да ће Срби и у осталим епархијама ускоро добити своје митрополите.

    Кандидатска теза митрополита Севастијана

    Митрополит Севастијан по свршетку својих студија на Халци, написао је своју тезу: „О пећкој патријаршији“. У својој тези бранио је митрополит Севастијан, автономију и автономну организацију српске цркве. Ма да резултати до којих је митрополит Севастијан, дошао у својој тези, не иду Грцима у рачун, ипак су је професори (Грци), одлично оценили.

    Аустрија се спрема за рат

    „С. П. Велемости“ доносе разговор свога бечкога дописника Д-ра Соколовског са једним аустриским дипломатом. У току разговора рекао му је овај државник, да Турска не мисли озбиљно на извршење рефорама, те ће Аустро-Угарска морати да предузме одсудније мере, да оствари „реформе“. По себи се разуме, да она тај посао неће извршити без икакве награде.

    Ко коме дугује?

    Један овдашњи лист покушава да образложи суму од 93.550 динара, која се потражује од г. Веље Тодоровића, бившег министра полиције, и штавише наглашава да ће г. Веља имати још да потражује 8-10 хиљада динара од државе. Он тврди да ће поднесени рачун за награду при заступању г. Тодоровић чак и премашити суму која се од њега потражује.

    Ко то поверује, нека прочита наш данашњи чланак о Негоју.

    Зашто?

    До јутрос Варошки суд још није донео решење да ли има места стављању у притвор г. Веље Тодоровића адвоката и М. Петронијевића секретара краља Александра. Ово збиља изгледа чудновато, кад се зна, да је највећи рок за доношење таквог решења 24 сата.

    Питање о Негоју

    О овоме питању, које толико интересује цео свет у Србији, доносимо данас исцрпан чланак, из којега ће наши читаоци моћи да се упознају са свима фазама те одиста скандалозне афере. Сви наведени подаци су апсолутно аутентични.

    Из Народне Скупштине

    На јучерањој седници Народне Скупштине једногласно (са [?] гласова) је усвојен у начелу и у појединостима министров предлог закона о устројству војске. У краткој и незнатној дебати, која се водила тим поводом учествовали су сви посланици, који о томе предмету и појма немају, те се говорило тек колико да се говори. Као да је једини „конплентентан,“ што је рекао г. А. Жујовић, био г, Тома Бојчић, пошто чујемо, да је он бивши активни артиљеријски наредник а сада народни командир. Кад је он устао да „објашњава“ тај предлог, зачу се са више посланичких места: „командир!“ Поред многих врло јасних и лепих његових „објашњења“ главно му је, што је похвалио господина министра поводом тим, што је овај у интересу здравља стоке набавио овај… онај и ветеринаре и … онај… сточне лекаре.“ Бадава, субардинација је била и остала субардинација!

    Од многих жалби, што су стигле Народној Скупштини, вредне су помена две молбе у којима један отац за свога сина и један јунак лично за себе траже да им се исплати војничка плата; и молба неке госпође Марије бивше служавке овд. поште, која моли Народну Скупштину, да је врати на њено старо место.

    Паланачка касарна

    Јутрос је министар војни одговарао у Нар. Скупштини на интерпелацију посланика А. Ратарца о паланачкој касарни. Округ београдски задужио се код управе фондова са неких пола милиона динара, који је новац у своје време узело министарство војно за зидање касарне у Паланци па је тај новац утрошило на сасвим друге ствари. Интерпелант је тражио да тај дуг код управе фондова држава од 1. јануара ове године прими на себе а с тиме се слаже и цела Скупштина. Међу тим министар војни не пристаје на то, жели да се подигне касарна у Паланци. На [тај] начин влада је јутрос имала изгледа да се добро заљуља.

    Српско Лекарско Друштво

    Српско Лекарско Друштво држаће вечерас у 6 часова своју редовну седницу, после које ће бити око 9 часова другарски састанак код Перола, на коме ће учествовати и госпође г. г. лекара.

    Врачарцима

    Одбор Друштва за Чување Народног Здравља за Врачар, позива Врачарце и Савинчаце на збор који ће се држати сутра, 18. ов. м. у 3 часа по подне, у гостионици „Црна Мачка“ (Штибнер), на коме ће се изабрати нарочити одбор за Врачар а други опет за Савинац.

  • Дневне вести

    Опет криза!

    Последњих дана кружили су по престоници разни гласови о сукобу неких министара, и о неминовној кризи као последици тог сукоба. Верујемо да за сад нема изгледа на кризу, али да ће је бити када се буде дефинитивно решавало о буџету, то је на сву прилику врло вероватно.

    Петроградски посланик

    Сигурно смо извештени да ће г. Ст. Новаковић, наш посланик у Петрограду, крајем овог месеца отпутовати поново на своју дужност у Петроград. Пронесени гласови, да ће бити стављен на расположење, били су у толико тачни, што је сам г. Новаковић желео да се повуче.

    Утаја од 150.000 динара

    Г. Љуба Живковић, адвокат масе Велимира Теодоровића, тражио је, да му господа Веља Тодоровић, бивши министар полиције и пуномоћник горње масе, и Милош Петронијевић, бивши секретар краља Александра, поднесу у року од два дана рачун по суми од 150.000 динара из масе покојног Велимира. Ако у томе року не поднесу рачуне, он ће их тужити суду за утају. На то је г. Тодоровић тражио од г. министра финансија, да му се да рок од два месеца, да прибави потребне документе, којима би оправдао мањак у маси г. Велимира Тодоровића, али му г. министар финансија није дао тај рок и тако ће, вероватно, за два дана господа Тодоровић и Петронијевић за утају ставити под суд и у притвор. Г. Тодоровића је јуче полиција задржала на железничкој станици и спречила га од пута у иностранство.

    Неће бити устанка

    Из најсигурнијег извода дознајемо, да је унутрашњи маћедонски комитет, коме су на челу Грујев, Лозанов и Сарафов, решио, да на пролеће не по диже устанак у Маћедонији. Народ је осиромашио и ослабио; цела ова текућа година употребиће се на организацију, набавку оружја и новчаних средстава. Комитет се нада, да ће онда моћи организовати устанак у свима вилајетима европске Турске.

    Двобој

    Конфликт између г. Пере Савића новинара и г. Јове Вељковића п. пуковника, који се изродио услед једног чланка у „Малом Журналу“, требао је да буде решен оружјем. Г. Пера Савић признао је онај чланак за свој, у коме г. Вељковић налази увреде за себе. Те су га увреде руководиле да позове г. Савића на двобој, и већ су г.г. Љуба Христић пуковник и Драгутин Протић адвокат, секунданти г, Вељковића, имали састанак са секундантима г. Савића г.г. Луком Лазаревићем мајором и Војом Нешићем капетаном. На том састанку који је био у „Ловачкој Соби“ код „Париза“, није се могло доћи до потпуне сагласности; сведоци сматраху своју мисију за свршену и разиђу се. Ово је досадањи ток ствари, а даљи развој јавићемо читаоцима.

    Избори на Великој Школи

    У седници академског савета Вел. Школе 12. ов. мес. изабран је са 26 (од 30) гласова за редовног професора за гвоздене мостове досадањи инжињер министарства грађевина и хонорарни професор исте науке на Вел. Школи. — На истој седници био је и избор професора за инжињерску конструкцију. Кандидати су били г.г. Светозар Јовановић, Драгољуб Спасић и Велисав Вуловић. Овај избор остао је без резултата.

    Нема седнице

    Данас није било скупштинске седнице, а неће је бити ни сутра, пошто одбори нису посвршавали послове, који треба да дођу на дневни ред.

    Нов начелник шумарског одељења

    За начелника шумарског одељења постављен је г. Љуба Новаковић, бив. министар народне привреде.

    Кад ће бити?

    Зграда Управе фондова која је по уговору требала још пре два месеца да буде готова и предата, није ни до данас свршена, нити има изгледа, да ће то скоро бити. Интересантно је знати, да ли ће за то одоцњење предузимач платити ону уговорену казну од 150 динара дневно, или ће се и овога пута извући, као што се извукао приликом зидања нове Војне академије.

    Београдско пристаниште

    Пре неки дан прочитан је у Инжењерском удружењу предлог комисије о регулисању савске обале и подизању пристаништа. Усвојен је комисијски предлог да се бара Венеција узме за пристаниште. На тај начин добило би се четири километра обале; вода би била најмање три метра дубока, а земљом које би се одатле ископала, насули би се остали делови Венеције. Трговина би овим много добила, јер би на тај начин железничка станица и паробродско пристаниште били једно поред другог.

    Питање је само, хоће ли ико од нас доживети да све то види.

    Ивањички мост

    Наређено је држање лицитације за грађење сталног каменог моста преко Моравице у Ивањици. Предрачунска је сума 84 хиљ. дин. Сазнајемо, да постоји озбиљна понуда за грађење овог моста од армираног бетона, за суму од 50 хиљ. дин. Зашто је онда, усвојен овај први план кад је овај други за толико јевтинији?

    Планови за сељачке куће

    Синоћ се у стану Друштва за чување народног здравља састао оцењивачки одбор одређен да доцени награде најбоље израђеном плану за сељачку кућу и отворио је све упућене у планове којих има 22. Планова има врло лепих и врло марљиво израђених, што служи само на част нашим архитектама. Што до сада за толико година није доспела да учини званична Србија, учиниће једно Друштво, које постоји тек нешто више од годину дана. Заслуга за то, да се могло приступити оваквом раду припада нашем вредном професору Ђоки Станојевићу, који је за ту цељ одредио награде 2.400 динара још онога дана, кад се Друштво основало. Осим тога г. Станојевић ће онај план који буде оцењивачки одбор примио о своме трошку умножити и послати свима нашим општинама на поклон. Овакав родољубиви рад г. Станојевића нека послужи као углед нашој интелигенцији.

    Аустријска влада и српски војници

    Познато је да се у бечком гарнизону налазе врло много Срба војника, који сачињавају засебне регименте и батаљоне. Они су скоро сви православне вере; па ипак бечка влада није нашла за нужно да им постави за вероисповедника човека њихове народности. Она не пропушта ни једну згодну прилику само ако би се могло наудити српској свести, српској вери и српском имену.

    Турски кордон

    Турски кордон на нашој граници удвојен је пре три дана. Наша влада требала би одмах да тражи објашњења од Порте по овој ствари.

    Светосавска прослава на Великој Школи

    И ове ће се године у В. Школи на свечан начини прославити Св. Сава. После сечења колача говориће г. др Станоје Станојевић, професор историје „о значају првога устанка“, а потом раздаће се награде Краљеве ученицима В. Школе, који су најбоље израдили светосавске темате. На јектенија одговараће академско певачко друштво „Обилић.“ Свечаност ће отпочети у једанаест часова, пре подне.

    Маскен-бал

    Београдско певачко друштво „Хармонија“ приређује 31. јануара маскенбал у сали код Коларца. Друштво чини велике припреме да ова забава буде што боља. Програм и улазна цена објавиће се доцније.

    Збор трговачких помоћника

    Дана 14. т. м. на Св. Саву одржаће се збор трговачких помоћника на коме ће претресати једно од важних питања по нашу трг. омладину. Збор ће се одржати у хотел Македонији у 2 часа по подне. Скрећемо пажњу трговачкој омладини да се у што већем броју одазове, јер се искључиво њених интереса тиче.

    Народно Позориште

    Управа Народ. Позоришта поднела је предлог министру просвете, да се спусте цене местима на Св. Саву и Видов дан када ће се давати само српски комади. Министар се одазвао овом предлогу Н. Позоришта, и тако ће се седишта тих дана давати по врло спуштеној цени. На Св. Саву даваће се две представе, после подне представљаће се Максим Црнојевић од Лазе Костића, а у вече сем Стеријиног Владислава још и Трифковићева шаљива игра Честитам. Максима Црнојевића неће играти глумци Народ. Позоришта, већ ђаци В. Школе и гимназије из љубави према позоришту.

    Измена у репертоару

    Данас у уторак, место Гејше, приказиваће се у Народ. Позоришту Кин, позоришна игра у пет чинова, написао Александар Дима Отац, а с француског превео К. Н. Кристић.